U Skupštini treba vežbati retoriku, ali pre svega treba da donosimo zakone. To je najvažnija funkcija Narodne skupštine. Pitanje amandmana je rešeno našim Poslovnikom, pa tamo kaže – predlog da se nešto izmeni ili da se nešto dopuni. Šta je motivacija predlagača amandmana, to je njegova mala tajna, u krajnjem slučaju, koja zalazi u pitanje njegovog ukusa.
U svakom slučaju, amandmanom se nešto i precizira, pošto amandmanom na član 31. mi preciziramo obavezu republičkog odbora da podnosi izveštaje. Ne samo da podnosi izveštaj jednom godišnje Narodnoj skupštini, već stvaramo obavezu stavom 2. da se ti izveštaji sa preporukama i obaveštenjima podnose i skupštinama jedinica lokalne samouprave i skupštini autonomne pokrajine. Zašto?
Zahvaljujući tom našem preciziranju na početku rasprave o ovom zakonu predlagač je prihvatio naše amandmane i umesto tri vrste odbora mi imamo praktično sada jedan jedinstveni organ - republički odbor. Znači da je bilo dobro što smo podneli te amandmane, ukazali na neke propuste koji mogu da se dese u praksi i predlagač je prihvatio tri - četiri naša amandmana. Ne samo tri - četiri, nego možda i malo više, ali nije bitno.
Važno je da smo došli do jednog teksta koji postaje posle glasanja norma, a kada postaje norma, on obavezuje, on postaje pravilo ponašanja. Došli smo zahvaljujući tome što se u Skupštini pričalo, predlagalo, podnošeni su amandmani i, generalno posmatrano, učestvovalo se u radu Narodne skupštine. Kada je Narodna skupština mnogo efikasna, po pravilu donosi loše zakone. Imamo iskustva iz prethodnog saziva.
Što se tiče opstrukcije, moram samo da kažem poslanicima koji su prvi put u Narodnoj skupštini, pa verovatno nemaju iskustva sa načinom i stilom rada u Narodnoj skupštini - posle odluke Ustavnog suda, kojom su revidirane neke odredbe našeg Poslovnika, vidite, malo ko koristi pravo, a svi narodni poslanici imaju to pravo, da povodom svakog amandmana svako pojedinačno izlazi i priča.
Ako ste mogli da primetite, ipak se neka mera pronašla. Sami smo je pronašli ovde, ne valja da se to raspoloženje kvari. Napravimo taj standard. Videli ste i sami, ima amandmana, izađe predlagač, podnosilac amandmana, eventualno još jedan i idemo dalje.
Ako neko provocira opstrukciju... Ja ću samo da vas podsetim na parlamentarnu praksu u ovoj skupštini. Uzmite običan zakon od pet članova, neka se javi 100 poslanika po svakom članu i neka svako od njih podnese po jedan amandman, videćete da za dva meseca neće proći taj zakon od pet članova. Ta situacija sa ovim zakonom nije. Dajte da očuvamo tu dobru parlamentarnu praksu koju počinjemo da gradimo.
Nemojte da tumačimo šta je ko hteo amandmanom da postigne. Mi smo vam na početku rekli - mi smo amandmanima pokušali da vas ubedimo da ta ideja koju vi zastupate može preciznije i bolje da se uredi sa 35-36 članova. Znači, SRS ne ruši ovaj zakon, SRS samo pledira da se usvoje naši amandmani zbog nekog kvaliteta koji sigurno imaju.
Uostalom, i predlagači su rekli da je to možda malo koncepcijski drugačije viđenje istog problema kako da se spreči sukob interesa.
Kao što vidite, amandmanom na član 31. praktično obavezujemo republički odbor da obaveštava i ostale skupštine o svom radu, o zapažanjima, jer verovatno 99% akata, opštih akata koje će da primenjuje ovaj republički odbor on sam treba da donese.
Verovatno svi javni funkcioneri i pretendenti na javne funkcije treba da budu upoznati i sa tim aktima, kako ne bi došli pre izbora u sukob sa javnom funkcijom koju vrše, tako da mene prosto čudi da predlagač nije prihvatio ovaj amandman, pošto je on širi.
Mislim da nije dobro da se nekim podzakonskim aktom reguliše obaveza obaveštavanja ostalih skupština. Nije dobro, tim pre što ste prihvatili amandman da postoji samo republički odbor. Verovatno vam je promaklo to. Ovaj amandman je mogao da se usvoji, pošto je potpuno kompatibilan sa konceptom ovog zakona.
