Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 37. amandman je podneo narodni poslanik Milan Dimitrijević.
Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Predstavnik predlagača je prihvatio amandman.
Odbor za pravosuđe i upravu, shodno članu 144. a u vezi sa članom 140. stav 4. i 5. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, podneo je sledeće amandmane, i to upravo zbog prihvatanja amandmana narodnih poslanika: amandman na naslov iznad člana 3. i član 3. reči "nadležni odbor" u odgovarajućem padežu zamenjuje rečima "republički odbor" u odgovarajućem padežu; amandman na član 12. stav 4; amandman na član 18. stav 1; amandman na naziv glave VI; amandman na naslov iznad člana 32. i na član 32; amandman na naslov iznad člana 33. i član 33; amandman na član 35. stav 3. i amandman na član 36. stav 2.
Pošto je ove amandmane prihvatio predstavnik predlagača, a Zakonodavni odbor smatra da su amandmani pravno mogući, konstatujem da su ovi amandmani postali sastavni deo Predloga zakona.
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača želi da da završnu reč? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim povodom ću poslednji put da vam se obratim, i ne mogu a da ne započnem na isti način kao što sam vam se prvi put obratio. Nakon ove iscrpljujuće rasprave, slušajući puna tri dana diskusiju u načelu i o amandmanima, verujte mi na reč, ne mogu a da ne izrazim određenu dozu zadovoljstva, pošto mi se čini da prvi put posle dužeg vremena u našem političkom životu postoji potpuno razumevanje za određene kvalitetne stavove koji dolaze od vlasti i od strane opozicije.
Obećao sam vam u uvodnom delu da će mnoštvo amandmana koji svojom kvalitetnom prirodom i svojom koncepcijom zaslužuju da budu uvaženi i biti uvaženi, bez obzira od koje stranke dolazili. Imali smo večeras, pri kraju rasprave, dosta prilike da čujemo o prirodi podnetih amandmana i jedne, i druge i treće političke stranke zastupljene u Skupštini Srbije. Za mene kao predstavnika predlagača ovog zakona nije bilo važno iz koje poslaničke grupe amandmani dolaze, što najbolje govori činjenica koju sam vam rekao danas, koliko je procentualno uvaženo čijih amandmana.
Verovatno ste se, dame i gospodo narodni poslanici, možda iznenadili, pored onih mojih uvodnih reči koje mogu da se pripišu političkoj kurtoaziji, da su vam ipak uvaženi neki amandmani. Prisetite se malo godina političkog života koje su za vama, sedeći ovde u poslaničkim klupama, kada se poslednji put desilo da je Vlada kod ovako važnog predloga zakona prihvatila bilo koji amandman opozicije. Danas, na ovoj raspravi, prihvaćeno je ukupno 20 posto podnetih amandmana opozicije. Prihvaćeni su čak i neki amandmani koji su koncepcijske prirode.
Prihvaćeni su iz razloga, kao što sam na početku mog govora povodom ovog zakona rekao, što ovo treba da bude naš i vaš zakon, jer zlo koje se zove korupcija državnih funkcionera u Srbiji je zlo građana Srbije.
Ne mogu da verujem da će se ijedan funkcioner koji učestvuje u političkom životu oglušiti, da neće glasati za ovaj zakon samo zato što je formalni predlagač Vlada Republike Srbije. Vlada Republike Srbije obećala je ovaj zakon pre mesec dana ovde, za ovom govornicom, a svoje obećanje ispunjava. Uveren sam da ćete i vi u danu za glasanje iskazati tu svoju obavezu koju osećate prema građanima Srbije.
Govoriti sada o amandmanima koji su suštinske prirode i da zbog njih ne može da se glasa za ovako važan zakon, mislim da je besmisleno, jer neke stvari se tiču termina; da li treba građane Srbije sa ove govornice ubeđivati danas da ne može da se glasa za zakon zato što reguliše sukob interesa funkcionera, a mi hoćemo da reguliše sukob interesa javnih funkcionera. Dame i gospodo narodni poslanici, da li mislite da je to suštinsko za zakon o sukobu interesa?
Iz poštovanja prema ovoj govornici ja vam neću držati predavanja o razlici između funkcionera i javnih funkcionera. Znači, funkcioneri koji se regulišu ovim zakonom su svi oni koji su izabrani, imenovani, odnosno postavljeni.
Javni funkcioneri su i ti, ali i oni funkcioneri koji nisu obuhvaćeni zakonom, a nalaze se recimo na čelu mnogobrojnih javnih ustanova u Srbiji. Predmet ovog zakona je nešto sasvim uže.
Takođe, neću vam govoriti koliko je za građane Srbije važno da se sukob interesa ne ostvaruje pri vršenju državne funkcije, već prilikom obavljanja. Jako je to važno. Zbog toga što je jako važno, verujem da ćete svi, zbog građana Srbije, u danu za glasanje podržati ovaj predlog Vlade, kojim ne samo da je pokazala da drži svoju reč datu prilikom izbora, već će pokazati da na pravim stvarima ovo nije tzv. manjinska vlada, već da može da dobije podršku ogromne većine, odgovornih narodnih poslanika. Zahvaljujem se.

Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima. Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni preteres o predlozima zakona za koje je to predložio narodni poslanik Goran Paunović, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: - PREDLOZI ZAKONA O REGULISANjU OBAVEZA REPUBLIKE SRBIJE PO OSNOVU ZAJMA ZA PRIVREDNI RAZVOJ, IZMENAMA ZAKONA O GARANCIJSKOM FONDU I ZAKONA O PLATNOM PROMETU (zajednički načelni pretres)
Da li predstavnik predlagača želi reč?

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, iskoristio bih priliku da ukratko predstavim predloge ova tri zakona. Prvi zakon koji se nalazi pred vama je zakon o regulisanju obaveza Republike Srbije po osnovu zajma za privredni razvoj. Radi se o obavezi koja je stara gotovo 15 godina. Sećate se da je taj zajam raspisan još 1989. godine i obaveza države je da sve stare dugove izmiruje. Kao što je država krenula da izmiruje obaveze po osnovu stare devizne štednje, jedina velika obaveza države koja do sada nije izmirena jeste obaveza po osnovu ovog zajma. Ova vlada predlaže da se i ta obaveza ovim zakonom krene da izmiruje.
Radi se o vrednosti duga prema građanima Srbije u iznosu od 56 miliona evra. Ona se sastoji od namenskih deviznih depozita koji iznose 40 miliona evra i obveznica u stranoj valuti u iznosu od 16 miliona evra. Mi smo predvideli da se celokupna obaveza isplati u roku od četiri godine, imajući u vidu budžetska ograničenja, tako da bi celokupna isplata bila završena 2007. godine.
Što se tiče dinamike isplate, predviđen je sličan tempo i način isplate kao kod isplate stare devizne štednje. Svakog 31. avgusta od ove godine, pa zaključno sa 2007. godinom bila bi vršena isplata ovih obaveza, i to ove godine obaveza do 530 evra, sledeće godine do 1060 evra, 2006. godine 5.000 evra i 2007. godine ono što preostane do konačnog iznosa isplate.
Želim da kažem da je u iznos obaveze od 56 miliona evra uključena i kamata po stopi od 2% godišnje od datuma izdavanja obveznica do roka dospeća, dakle od 1989. godine do danas, a to je ista kamatna stopa koja je obračunata na obaveze po osnovu stare devizne štednje.
U ovom zakonu definisano je kako će se vršiti prijavljivanje potraživanja. Dakle, nakon objavljivanja i usvajanja zakona u roku od 60 dana građani Srbije će moći da podnesu potraživanje, s tim što potraživanje pod određenim uslovima neće zastareti i u narednom periodu od godinu dana. Nakon toga biće izvršena konverzija duga u elektronske obveznice. Obveznice će glasiti na evro i isplaćivaće se u evrima.
Takođe, zakonom su predviđena posebna prava iz ovih obveznica. One se mogu koristiti i pre roka dospeća za plaćanje troškova lečenja, nabavku lekova, troškova sahrane, kupovinu akcija u procesu privatizacije, kupovinu nekretnina. Što se tiče isplate obveznica, njih će vršiti banka sa teritorije Republike Srbije koja će biti izabrana u postupku javnog tendera.
Dakle, ovim zakonom ispravljamo jednu od nepravdi koje su učinjene u prethodnom periodu i, s druge strane, želimo da učvrstimo kredibilitet Vlade. Jedino ako isplatimo stari dug možemo da očekujemo da će građani kupovati obveznice trezora u narednom periodu. Isto kao kada je izmirivana štednja, tek kada je stara štednja - počela da se izmiruje, krenuli su građani ponovo da štede u bankama.
Očekujemo da će kada izmirimo ovaj dug, kada krenemo sa izmirivanjem, građani takođe povratiti poljuljano poverenje u državu i da će ponovo početi da kupuju hartije od vrednosti koje izdaje država, a zaduživanje na tržištu kapitala, kao što znate, predstavlja način na koji sve moderne države finansiraju svoj budžetski deficit. Zbog toga nam je potrebno da usvajanjem ovog zakona vratimo poverenje.
Drugi zakon koji je pred vama, o kome će se voditi objedinjena rasprava, jeste Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Garancijskom fondu. Garancijski fond Republike Srbije je osnovan protekle godine. Ima za cilj osiguranje bankarskih kredita za mala i srednja preduzeća.
Vlada Republike Srbije predlaže sada izmenu ovog zakona, kako bi kredite koji će biti osigurani iz Garancijskog fonda osim pravnih lica mogli da dobijaju i poljoprivrednici. Naime, prethodni zakon predviđa da samo pravna lica mogu da dobijaju osiguranje kredita. Poljoprivrednici koji su fizička lica, seljaci, nisu mogli da budu obuhvaćeni prethodnim zakonom. Mi sada to dopunjavamo time da se eksplicitno uvodi mogućnost osiguranja kredita za poljoprivrednike.
Takođe, u zakonu se precizira ukupan iznos garancija koji se može dati iz ovog fonda. Dakle, Fond može osiguravati kredite banaka u iznosu koji je najviše do dva i po puta veći u odnosu na kapital Fonda. Uvode se stroga pravila kontrole osiguranja kredita, tako što prema pojedinačnoj banci izloženost može biti samo do 20%, a prema pojedinačnom pravnom licu maksimalno do 5% iznosa kapitala. Moram da podsetim da je Vlada Republike Srbije u budžetu za ovu godinu predvidela milijardu i po dinara za rad Garancijskog fonda.
Izmenama i dopunama ovog zakona omogućiće se daleko efikasnije osiguranje kredita ne samo za mala i srednja preduzeća već i za poljoprivrednike, ali moram da naglasim još jednu kategoriju, Garancijski fond krenuće da osigurava i kredite u nedovoljno razvijenim područjima.
Za razliku od prethodnog zakona koji je utvrđivao limite osiguranja do 50%, ovaj zakon ne predviđa takve limite, već će se posebnim pravilnikom Fonda dati limiti osiguranja.
Naime, naš predlog je da za osiguranje kredita za poljoprivredu garancija iznosi do 80%, jer se radi o oblasti koju treba da pospešimo, i isto važi za osiguranje kredita za nedovoljno razvijena područja. Što se tiče kredita za mala i srednja preduzeća u ostalim regionima zemlje, iznos garancije koji će banke davati i dalje će biti do 50%. Na ovaj način, očekujemo da država pomogne da dođe do pada kamatnih stopa, do dužih rokova otplate kredita i stimulisanja razvoja poljoprivrede, malih i srednjih preduzeća i nedovoljno razvijenih područja.
Konačno, treći zakon koji se nalazi pred vama, jeste izmena Zakona o platnom prometu. Kao što znate, od 1. januara 2003. godine platni promet je prenet sa Zavoda za obračun i plaćanje na poslovne banke. U dosadašnjem sprovođenju zakona uočeni su neki nedostaci i oni se otklanjaju ovim zakonom. Pre svega, uočeni su nedostaci u procesu prinudne naplate koju vrši Narodna banka Srbije, kao i u procesu prikupljanja podataka o finansijskim izveštajima preduzeća. Ovim zakonom otklanjamo sve nedostatke koji su u praksi uočeni u radu poslovnih banaka.
Imajući u vidu da po sadašnjem Ustavu Srbije Narodna banka Srbije ne može biti predlagač zakona, to je razlog zašto se Ministarstvo finansija javlja kao predlagač ovog zakona. Ovaj zakon je u potpunosti usaglašen sa Narodnom bankom Srbije i njegovim usvajanjem dobićemo daleko efikasnije funkcionisanje platnog prometa koji inače, čini mi se, prilično dobro funkcioniše, ali neke od uočenih nedostataka ovim zakonom ćemo otkloniti. Hvala na pažnji.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Izvolite, radimo još 10 minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući...
(Predsedavajući: Izvinjavam se, samo bih vas zamolio da koristite pravo na prvih 10 minuta, pošto smo pri kraju radnog vremena).
Ja ću naravno iskoristiti 10 minuta prava kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DS - Boris Tadić. Odmah da kažem da će DS podržati sva tri zakona koji se razmatraju u okviru 2. tačke dnevnog reda.
Želim da opširnije, diskutujući o Zakonu o Garancijskom fondu, ukažem na tri eventualna nedostatka koja u svakom slučaju mogu da imaju loše posledice po funkcionisanje Garancijskog fonda sutra.
Prvi je, za mene i za poslaničku grupu DS zaista neobjašnjivi, način prenošenja ingerencije o Garancijskom fondu iz Ministarstva za privredu i privatizaciju u Ministarstvo finansija. Iako je odgovor na pitanje koje sam postavio na nadležnom odboru bio da je zadatak, odnosno delokrug odgovornosti Ministarstva finansija zapravo osiguranje kredita, smatram da je posao koji obavlja Garancijski fond u direktnoj konekciji pre svega sa razvojem malih i srednjih preduzeća i sa podsticajem preduzetništva.
Kao što vam je poznato, gospodo narodni poslanici, razvoj malih i srednjih preduzeća i podsticaj preduzetništva jeste delokrug odgovornosti Ministarstva privrede. Prema tome, za nas je nelogično, iako je naravno to unutar koalicije stvar Vlade, koja je trenutno na vlasti, odnosno političkih partija, da ključne predloge, od definisanja kadrovskih rešenja, da ključne odluke donosi, odnosno definiše i predlaže Ministarstvo finansija, a kasnije usvaja Vlada Republike Srbije. Smatramo da je trebalo da ostane prethodno rešenje, jer, još jednom napominjem, rad Garancijskog fonda je direktno povezan sa realizacijom Strategije razvoja malih i srednjih preduzeća i podsticaja preduzetništva.
Drugo, na jednom mestu se kaže da u izuzetnim slučajevima Vlada može da odlučuje o garancijama. Smatramo da to može da bude, ukoliko se ovo ne koristi kao izuzetak nego kao pravilo, i iznad definisanog iznosa koji je, čini mi se, 2,5 puta veći nego što je ukupan garancijski potencijal Fonda. Smatramo da to ne bi trebalo da stoji u zakonu, međutim, ostavljamo slobodu predlagaču zakona, zbog toga što se na taj način ugrožava, sa jedne strane, nezavisnost institucije Garancijskog fonda, i to pojedinačnim odlukama Vlade Republike Srbije.
Podsetiću još jednom, Garancijski fond je upravo osnovan na osnovu zakona, a ne na osnovu uredbe, pa samim tim mora da postoji i demarkaciona linija između operativnih odluka koje donosi Garancijski fond i, sa druge strane, Vlade.
Treće, zasmetalo mi je rešenje koje je dato izmenama Zakona o Garancijskom fondu, a odnosi se na plasman slobodnih sredstava Garancijskog fonda. Dobro je da Garancijski fond plasira svoja sredstva na taj način što će kupovati obveznice stare devizne štednje, ali nije dobro da Garancijski fond plasira sredstva kupovinom drugih hartija od vrednosti koje emituje Vlada Republike Srbije, a zašto?
Zato što je prva emisija definisana jasnim zakonom o vraćanju devizne štednje, stare i pokradene devizne štednje, ali sa druge strane, direktna kupovina hartija od vrednosti nameće zaključak da će u iznudici potrebnih sredstava, tzv. budžetskih priliva za finansiranje budžetske potrošnje, neke odluke koje će Garancijski fond donositi zapravo biti prouzrokovane pritiskom od strane Vlade.
Zato krajnje dobronamerno savetujemo da Garancijski fond što je moguće manje koristi mogućnost kupovine hartija od vrednosti koje emituje Vlada, a da to zapravo nisu obveznice stare devizne štednje; ili, da još slikovitije pojasnim, ukoliko budžet bude u manjku sa budžetskim prilivima, a prethodno prebaci novac Garancijskom fondu, ta sredstva umesto da budu korišćena kao garantni potencijal će se u iznudici budžetskih priliva zapravo iskoristiti za kupovinu kratkoročnih hartija od vrednosti koje budžet emituje.
Na taj način će se jedan isti novac "prošetati" i vratiti nazad, a stvoriće se slika da Garancijski fond ima nekih svojih aktivnosti. Verujte mi, to nije dobro i ovo je takođe jedan veoma opasan izuzetak koji može da ugrozi sutra funkcionisanje Garancijskog fonda.
Još jednom napominjem, Garancijski fond je jedna u nizu institucija predviđenih za realizaciju Strategije razvoja malih i srednjih preduzeća, pa je sasvim prirodno da i ključne odluke koje se odnose na osnivanje Garancijskog fonda, proširenje kreditnog portfolia, odnosno garancijskomg portfolia predlaže Ministarstvo privrede, a ne Ministarstvo finansija. To jeste unutarkoaliciona stvar između koalicionih partnera, ja samo ukazujem na ovom mestu na nelogičnost tih definisanih promena.
Što se tiče zakona koji se odnosi na platni promet, DS nema apsolutno nikakvih primedbi, s obzirom da se radi o starom zakonskom tekstu koji je prethodna vlada uputila Skupštini i o usklađivanju jednog procesa koji je započet još januara 2004. godine, a to je prenos kompletnog platnog prometa na banke.
Sasvim na kraju, smatramo da je zakon o vraćanju zajma za privredni preporod onim našim građanima koji su svoj novac 1989. godine uplatili, poverili tada, misleći da se radi o odgovornoj politici, dobar potez i to jeste takođe tekst koji je prethodno pripremljen od strane prethodne vlade.
Mislim da je dobro na ovom mestu reći da je mnogo veći problem, a to jeste povraćaj stare devizne štednje, uspešno realizovan u prethodnih nekoliko godina. Čini mi se da je on u svom godišnjem iznosu negde oko četiri ili pet puta veći od ukupne obaveze koja postoji po osnovu povratka zajma za privredni preporod Srbije. Ovo jeste ispravljanje još jedne istorijske nepravde koja je napravljena stanovništvu, koje je u jednom trenutku poverovalo u populističke fraze da je moguće da budemo zatvorena ekonomija, da sami sebe finansiramo, da finansiramo svoj rast, rast ekonomije, potpuno van ikakvih kontakata sa svetom.
Mislim da nije loše na ovom mestu ponoviti iskustva koja zemlja ima sa zajmom za privredni preporod Srbije, sa načinom kako je taj novac plasiran i sa konačnim efektom. Konačni efekat je, nažalost, isti kao i kod stare devizne štednje, a to znači novac koji je plasiran u propala preduzeća, koja nisu bila spremna da budu restrukturirana, na način koji niti je bio javni, niti je bio transparentan, niti je postojao bilo kakav informacioni tok o tome kako se sredstva plasiraju. Dakle, novac koji je, blago rečeno, pokraden od stanovništva koje je poverovalo jednoj populističkoj politici.
Nadam se da je 13 ili 14 godina kasnije javnost u Srbiji zrelija i da danas neće biti spremna da poveruje u novi populizam i nove priče o tome kako mi sve možemo sami, kako nama pomoć nije potrebna, jer bojim se da ćemo, ukoliko ta politička demagogija, taj populizam nadvlada, za pet ili 10 godina imati ponovo slične zakone koji će ponovo ispravljati istorijske zablude, kao što je i ovo bila zabluda o samofinansiranom privrednom rastu u situaciji kada je ekonomiji naše zemlje bio pre svega potreban tranzitoran prelaz ka tržišnoj ekonomiji.
Da zaključim, imamo primedbe na Zakon o Garancijskom fondu. Ne smatramo da su takve da zbog toga Demokratska stranka ne treba da glasa za izmenu Zakona o Garancijskom fondu. Smatramo da se suština i koncepcijski pristup kada je formiran Garancijski fond nisu promenili i zbog toga ćemo ga podržati, ali smatramo da predlagač zakona i oni koji vode ekonomsku politiku, pogotovo politiku razvoja malih i srednjih preduzeća, treba dobro da razmisle da li će neke postulate koristiti sutra u operativnom funkcionisanju Garancijskog fonda.
Podržaćemo zakon koji konačno znači usaglašavanje sa prethodnim procesom prenosa platnog prometa na komercijalne banke. I, sasvim na kraju, inicijativa oko vraćanja zajma za privredni preporod Srbije jeste nešto što se uklapa u politiku koju je prethodna vlada vodila. Podsetiću vas još jednom, najveća porcija i najveće vraćanje upravo je ostvareno na povratku stare devizne štednje deviznim štedišama i zbog toga ćemo i ovaj zakon podržati.

Završavamo sa današnjim radom. Sutra je nastavak u 10,00 časova.