Dame i gospodo narodni poslanici, svedoci smo mnoštva uloženih amandmana. Videli smo da je dobar deo tih amandmana usvojen. Bili smo svedoci i jedne vrlo interesantne načelne rasprave.
Sve ovo nedvosmisleno dokazuje da danas raspravljamo o jednom manjkavom zakonu. Znači, ne može se sigurno kazati da postoji nečija zla volja i želja za opstrukcijom, kada se vodi jedna ovakva rasprava.
Pokušao sam da se zapitam zbog čega mi imamo ovakvu situaciju da imamo ovako mnogo amandmana, uloženih kako od strane opozicije, SRS, a bogami tako i od pozicije. Ono što vidimo kao rezultat, najveći broj, kako smo čuli od gospodina ministra, usvojenih izmena je usledio baš na osnovu amandmana koje je pozicija dala. Znači, pozicija je dala najbolju ocenu ovog predloga: to je jedan manjkav predlog zakona.
Sigurno da tu ima razloga koji su do toga i doveli. Verovatno je to žurba. Drugi razlog bi mogao biti nehat. Bojim se da možda postoji i određena nekompetentnost. Gospodine ministre, mislim da je nedozvoljeno da u prvom članu imate definiciju koja je falš definicija. Pogledajte drugi stav, to je nedopustivo za zakon. Čudim se kako preko toga možete da pređete i da ne usvojite taj predlog.
No, ovde sam izašao da govorim o 22. članu ovog predloga zakona. Dve su vrste zamerki koje bih mogao da uputim. Prve su formalne prirode. To su manje važne primedbe. Vidite, svi već ponavljamo, iz amandmana u amandman, da skinete te naslove. Neuobičajeno je da dajete naslove svakom članu. Bar do sada nisam video takve zakone. Kada sam se malo zainteresovao i pogledao zakonsku regulativu koja reguliše ovo pitanje u okolnim zemljama, videh hrvatski zakon i odmah mi bi jasno odakle ste to uzeli. Ali, kada ste već to uzeli i prepisali iz hrvatskog zakona, bolje bi bilo da ste druga rešenja, koja su daleko bolja, iz tog zakona uneli u ovaj predlog zakona. Druga formalna zamerka je da treba umesto: "funkcioner" da stoji: "javni funkcioner", jer time se samo preciznije određuje ono što treba da bude određeno.
Sad imamo bar tri suštinske zamerke u ovom članu. Prvo, mi pridev "republički" zamenjujemo, izbacujemo ga, pošto smatramo da treba da postoji samo jedan odbor. Vi ste nam rekli, mada ne znam čiji ste amandman usvojili, da ste to usvojili. Nama nije jasno kojim amandmanom i voleli bismo da to stvarno čujemo.
Druga suštinska primedba je, po nama, da imenovanje i razrešenje sekretara obavlja odbor. Ne, to mora obavljati Narodna skupština, na predlog Administrativnog odbora. Jasno je da time afirmišemo samo onaj princip da je Narodna skupština Srbije nosilac najvišeg narodnog suvereniteta i da u podeli, u sistemu vlasti, kakva podela postoji kod nas, ne treba krnjiti nadležnosti ovog najvišeg foruma. Znači, apsolutno mislimo da treba da bude biran od strane Narodne skupštine na predlog Administrativnog odbora.
Treća stvar, plata sekretara odbora ne može biti veća od plate sekretara Skupštine, po nama, a ne kao - što stoji u vašem predlogu - ne može biti viša od trostrukog iznosa plate sekretara Skupštine. Šta vi time uvodite, mi se pitamo, da li jednu novu vrstu pretorijanske garde koja treba da štiti jedan čudan nov poredak?
Umesto ovih zakona koje nam ovako dajete da o njima na brzinu raspravljamo, a dajete nam ih neuređene i formalno, a bojim se i suštinski, bolje da se ovde raspravlja o zakonima koji će pokrenuti privredu, povećati društveni proizvod i obezbediti svim građanima bolji standard, a ne jednoj eliti "pravednika".
Molim vas, završiću sa ovim, lepo je, gospodine ministre, kada vi ispravljate pleonazme koje činimo mi u svom govoru i neke rečenične kovanice koje vam ne odgovaraju, ali mislim da prvo treba napraviti jedan dobar zakon, dobro uređen pravnički i ne prepisivati neka rešenja iz drugih zakona onako falično i tek onda imate pravo da se bavite i svim tim ostalim. Ponovo vas upozoravam, molim vas pročitajte drugi stav prvog člana gde ste...
(Predsedavajuća: Vreme.)
... dali jednu katastrofalnu definiciju koja ne znači ništa.

Da li o ovom amandmanu još neko želi reč? (Ne.)

Na član 22. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Todorović i Milan Nikolić.

Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Predlagač je prihvatio amandman.

Na naslov iznad člana 23. i član 23. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Milajić.

Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Izvolite.

Dame i gospodo, SRS, za razliku od predlagača, ima potpuno drugačiji koncept ovog zakona, a pre svega radi se o načinu izbora članova odbora i odlučivanja u samom odboru. Predlagač je stavio u svom predlogu da se jedan član odbora bira iz redova advokata, a tri člana bira Vrhovni sud Srbije iz redova pravnika, i to pravnika koji su eksperti, tako da kažem, iz krivičnog, građanskog, privrednog i upravnog prava, i pet članova odbora bira Narodna skupština na predlog SANU.
Što se tiče predloga tri člana koja se biraju od strane Vrhovnog suda Srbije, traži se da su eksperti iz oblasti krivičnog, upravnog, privrednog i građanskog prava; problem je samo u tome što je teško naći pravnika koji je ekspert iz krivičnog i građanskog prava, a da pri tome nije sudija, tužilac ili advokat.
Pravnici koji ne rade u pravosuđu i rade u privredi mogu da budu eksperti privrednog prava, mogu da budu, ako rade u državnim organima, i eksperti iz upravnog prava, ali je teško naći diplomiranog pravnika koji je ekspert iz krivičnog i građanskog prava, a da ne radi u pravosuđu ili u advokaturi. Kako će to i na osnovu kojih kriterijuma Vrhovni sud raditi, to se ne vidi iz ovog zakona.
Advokatska komora će birati jednog člana odbora, pretpostavljamo po stručnosti, mada se ni tu tačno ne vidi koji je kriterijum. Pet članova će birati Narodna skupština na predlog SANU od deset predloga. Međutim, tu se ne vidi tačno kriterijum za predlaganje, da li je to stručnost akademika ili njihovi moralni kvaliteti.
SRS je imala sasvim drugačiji i mnogo jednostavniji koncept sastava odbora: Administrativni odbor bi predlagao članove odbora, a Narodna skupština bi usvajala, pet bi bili iz redova poslanika, a četiri bi bile nestranačke, znači javne ličnosti. To je mnogo jednostavniji postupak i samim tim znala bi se pripadnost tog organa, odnosno odbora, da li je to odbor koji je vezan za zakonodavnu, izvršnu ili sudsku vlast.
Ovako imamo jedan surogat gde se ne zna tačno kojoj grani vlasti pripada ovaj odbor, a, između ostalog, oni u članu 23. predviđaju da će ukoliko član odbora povredi odredbe ovog zakona odbor povesti postupak za njegovo razrešenje. Znači, sam odbor vrši razrešenje tog člana, iako ga nije birao.
Između ostalog, u stavu 2. navodi se da će se iz odlučivanja izuzeti taj član odbora na koga se odnosi povreda zakona i, što prvi put vidim i čujem za tako nešto, da će se još jedan član izuzeti iz postupka odlučivanja i glasanja, i to žrebom. Ne znam kako će to da se izvede i zašto bi se to radilo, zašto bi neko bio izuzet iz odlučivanja žrebom. Nisu to igre na sreću, pa izvlačenje loptica, loto, to je republički odbor koji odlučuje o određenim povredama, da li postoje ili ne postoje. Svi članovi odbora su potpuno ravnopravni i ne znam zašto bi se neko izuzimao žrebom.
Tu postoji još jedna nelogičnost, a to je, kaže - kada se vodi postupak o tome da li je član odbora povredio ovaj zakon, taj član i još jedan koga ostali odrede žrebom... Pa ne mogu ostali ako ostali odrede, onda nema žreba ili ima žreba, a ako ima žreba onda ostali ne mogu da određuju. Znači, trebalo bi formulaciju potpuno izbaciti, znači, izbaciti to da se neko eliminiše putem žreba...
(Predsedavajuća: Vreme.)
Pretpostavljam, a evo, završavam, da je predlagaču ovog zakona problem bio paran broj članova koji bi odlučivao ako se izuzme član o čijem se razrešenju radi. Međutim, to apsolutno nema nikakve veze, zašto bi paran broj članova odbora bio problem prilikom odlučivanja.
Na kraju, s ozbirom da po konceptu SRS-a republički odbor bira Skupština, onda je stav 4. člana 23. potpuno suvišan.

Da li o ovom amandmanu još neko želi reč? (Ne.)

Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Miloš Aligrudić.

Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Vlada je prihvatila ovaj amandman.

Na naslov iznad člana 24. i član 24. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Đorđević.

Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS-a je podnela niz amandmana na Predlog zakona o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija, koji je Narodnoj skupštini podnela Vlada Republike Srbije.
Amandman na član 24. predloženog zakona odnosi se, pre svega, na sledeće. Naslov iznad člana 24. koji glasi – Postupak utvrđivanja postojanja povrede ovog zakona, treba da se briše. Stav 1. treba da se menja i glasi: "Postupak u kome se odlučuje o tome da li postoji povreda ovog zakona pokreće odbor po službenoj dužnosti ili na zahtev javnog funkcionera ili njegovog neposrednog starešine".
Naime, predlog SRS-a je da postoji samo jedan odbor (a to su naši poslanici govoreći o svojim amandmanima uglavnom objašnjavali), i to republički odbor, a da zakon ne predviđa pokrajinske, gradske i opštinske odbora. Smatramo da su nepotrebni i suvišni.
Smatramo da je formiranje odbora na svim nivoima glomazan i skup postupak, ako se uzme u obzir da je predlagač, Vlada Republike Srbije izgubila iz vida činjenicu da bi samo za neto isplate, ako bi se formirali svi odbori na svim nivoima, trebalo iz budžeta Republike Srbije izdvojiti negde oko milijardu i trista miliona dinara.
Ispred reči "funkcioneri" treba dodati reč "javni", jer to su lica koja su birana ili su postavljena od strane zakonodavne, sudske ili izvršne vlasti, odnosno državnih organa, a funkcioneri mogu da budu i izabrana ili postavljena lica u pravnim licima i udruženjima građana koja nemaju direktne veze sa organima vlasti.
Takođe, stav 2. treba da se menja i da glasi: "Odbor može pokrenuti postupak i na osnovu prijave pravnog ili fizičkog lica i anonimne prijave". Amandmanom se predlaže mogućnost pokretanja postupka i na osnovu anonimne prijave i definiše se šta se podrazumeva pod javnošću rada i objavljivanja odluke odbora.
Stav 3. treba da se menja i da se ispred reči "odbor" briše reč "republički", tako da stav 3. treba da glasi: "Odbor obaveštava funkcionera o pokretanju postupka i dužan je da mu omogući da se izjasni o tvrdnjama i činjenicama koje ga terete".
Što se tiče stava 4, on treba da se menja i da se ispred reči "odbor" briše reč "republički". Stav 4. treba da glasi: "Odbor samostalno utvrđuje činjenice i donosi odluku, u postupku u kome se shodno primenjuju odredbe zakona koji uređuje opšti upravni postupak".
Posle stava 4. treba da se doda novi stav 5. koji treba da glasi: "U postupku pred odborom isključena je javnost. Odbor je dužan da javno objavi svoju konačnu odluku povodom postupka koji je vodio". Naime, ovo je u skladu sa pravilom "audiatur et altera pars", što znači omogućiti obema stranama, kako odboru, tako i javnom funkcioneru protiv koga se postupak vodi.
Ovaj postupak koji se pokreće je specifičan postupak, sa kojim će se susretati naše zakonodavstvo ukoliko se bude usvojio ovaj zakon. Može se reći da je sui generis i prvi put će se pojavljivati u našem zakonodavstvu. Podnošenjem amandmana na član 24, kao i svih amandmana koje je podnosila poslanička grupa SRS, pokušali smo da zakon učinimo jasnim i preciznim. Smatramo da je predlog zakonskog rešenja od strane Vlade Republike Srbije napravljen dosta konfuzno, sa nejasnim formulacijama.
Ne sumnjamo da je Vlada imala dobre namere, ali smatramo da je predlog napravljen na brzinu i da javnost u Srbiji ne treba da očekuje čudo od predloženog zakona. Zakon neće imati taj značaj koji javnost u Srbiji očekuje. Zakon koji nema pre svega kaznene odredbe, koji predviđa meru opomene ili pak preporuke javnom funkcioneru da podnese ostavku u slučaju da je došlo do sukoba interesa, neće u praksi promeniti ništa i neće doneti ništa novo.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 24. amandman je podneo narodni poslanik Miloš Aligrudić.
Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Predstavnik Vlade je prihvatio ovaj amandman.
Na naslov iznad člana 25. i član 25. amandman je podneo narodni poslanik Vitomir Plužarević.
Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneli smo amandman na član 25. Predloga zakona o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija.
Iz uvodnog izlaganja ministra se vidi da je on lično zadovoljan sa ovim predlogom zakona. To može da bude i logično, ali šira srpska javnost, kao i mi poslanici, nije imala mogućnost da decidno analizira i da svoj sud o ovom predlogu zakona. Vreme dolaska predloga je bilo ishitreno.
Aktuelna vlada je ovaj predlog ispostavila u nadi da jedno od izbornih obećanja bude ispunjeno. Ovaj zakon je zakon dobrih namera i mi kao Srpska radikalna stranka znamo da ovaj zakon, ukoliko ne pretrpi izmene sa našim amandmanima, neće biti sprovodljiv. Smatramo da će prihvatanjem naših amandmana on pretrpeti korenite promene. Ovaj zakon je predvideo da moral funkcionera treba da je na nekom drugom nivou a ne na nivou kumovskih i burazerskih institucija. To se čak ovim zakonom i zaobilazi.
Zakon pripada grupi antikorupcijskih zakona, iako on sam ne može da čini pravno dejstvo ako se ne upotrebe i ostale norme iz ove oblasti. Zakon želi da spreči stvaranje sukoba između javnog i privatnog interesa. Taj interes ovaj zakon rešava putem svojih odbora. Odbori se formiraju na republičkom, pokrajinskom, lokalnom i gradskom nivou.
Odbori svojim radom sprečavaju da dođe do sukoba interesa kod javnih funkcionera i ovi odbori će doživeti svojevrstan komentar: kako ih formirati, koji profili mogu biti i gde sve to možemo da crpimo po malim i slabo razvijenim lokalnim samoupravama, kad znamo ko je još na tom prostoru ostao, jedan ili čak nijedan pravnik. Čulo se da je potrebna i edukacija tih odbora; i o tome može da se sačini kvalitetan komentar, ko su ti pilot edukatori kad znamo ko sve stoji iza tih uvezenih projekata.
Ovaj naš amandman treba da poboljša član 25. a to su mere koje snosi prekršilac ovog zakona. Mi predlažemo da se naslov iznad člana 25. briše i član 25. menja i glasi: "Javni funkcioner je dužan da prilikom izbora, imenovanja ili postavljenja svojeručno potpiše izjavu da prihvata da se pod uslovima iz ovog zakona protiv njega može voditi postupak pred odborom.
Javni funkcioner je dužan da potpiše i izjavu da će na poziv odbora za teške oblike povreda ovog zakona da podnese ostavku organu koji ga je izabrao, imenovao ili postavio da obavlja javnu funkciju.
Za povrede ovog zakona javnom funkcioneru odbor može da izrekne sledeće mere: obustava isplate dela mesečne plate, opomena i javno objavljivanje odluke odbora kojom se preporučuje podnošenje ostavke ili pokretanje postupka razrešenja javnog funkcionera."
Jer, merama upozorenja se ne postiže cilj, bar za sada. Možda u nekom drugom vremenu da.
Zakon je skup eksperiment koji neće doživeti sprovodljivost. Neće biti potreban kada Tomislav Nikolić bude izabran za predsednika Srbije 13. juna.

Da li još neko želi reč? Izvolite, gospodine Krasiću.

Ovim amandmanom pokušali smo da popravimo član 25. Predloga zakona. U tekstu koji je ponudila Vlada tim članom se regulišu mere koje mogu da se izreknu javnom funkcioneru, ukoliko povredi svojim ponašanjem ili stanjem dođe u situaciju da se povrede odredbe ovog zakona.
Član 25. mi drugačije formulišemo i želimo da napravimo procesnu kopču, zašto bi neki funkcioner došao u situaciju da se o njegovim ličnim pravima koja su Ustavom zagarantovana... znači, zašto on dolazi u situaciju da pred nekim organom polaže račune kada to nije ni sud, ni organ uprave, niti bilo koji drugi nadležni državni organ koji je drugim propisima ovlašćen da preispituje to njegovo stanje i njegovo ponašanje.
Pošto se ovaj zakon stvarno sa gledišta Ustava nalazi na jednoj tananoj ivici, pronašli smo formulu, tako što javni funkcioner pre izbora daje dve izjave. Prva izjava je ona kojom prihvata da učestvuje u postupku pred ovim odborom, a druga izjava je, u zavisnosti od toga da li je izabrani, imenovan ili postavljen funkcioner, izjava kojom se on obavezuje da će u slučaju teže povrede odredaba ovog zakona, ukoliko odbor utvrdi da je on to uradio, da podnese ostavku, odnosno da se protiv njega pokrene postupak razrešenja pred organom koji ga je imenovao ili postavio.
Ove izjave su u potpunosti saglasne onome zbog čega se donosi ovaj zakon. Znači, one prate cilj ovog zakona. Cilj je da se spreči sukob interesa, da funkcioner prilikom vršenja javne funkcije ne podredi interese preduzeća, organa, države, pa da kažemo i naroda, svojim ličnim interesima koji se ogledaju u koristi za sebe, svog člana porodice ili nanese direktnu štetu nekom trećem licu koje se obrati njemu kao javnom funkcioneru u nekom postupku. Obznanivanje, obaveštavanje javnosti da svaki funkcioner daje ove dve izjave je takođe veliki pritisak na tog funkcionera kako će on da vrši svoju javnu funkciju dok je na toj dužnosti.
Na ovaj način se omogućava odboru da radi i da niko ko dođe pod udar odbora ne dovodi u pitanje nadležnost tog odbora za ovaj deo posla, da navodno kaže, pa ja nisam to prihvatio, ali sam morao ili zbog ove povrede ne sledi ostavka, ne sledi pokretanje postupka za razrešenje, već u startu javni funkcioner preuzima neke obaveze, pored onih obaveza koje nosi ta njegova funkcija na osnovu nekog zakona ili nekog drugog propisa.
Smatramo da nijedan funkcioner ne treba da izbegne da da ove izjave, jer dajući ove izjave, prihvatajući vršenje javne funkcije, on preuzima čitav jedan sistem ponašanja gde mora da se uklopi. Ovim izjavama ne narušava se samostalnost tog funkcionera, ali se pravi pretpostavka za kvalitetniji rad ovog odbora, da nema osporavanja posle u javnosti rezultata rada tog odbora i, ujedno, utiče na funkcionera da možda i pre pokretanja postupka podnese ostavku tražeći da ga razreši sa odgovarajuće javne funkcije, svestan toga da ukoliko ide pred odbor može da bude po njega još nepovoljnije, barem što se tiče javnosti.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 26. i član 26. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)