Dame i gospodo, osnovnim tekstom zakona predviđeno je u članu 19. da poslovanje fonda podleže reviziji u skladu sa zakonom. U stavu 2. izveštaj o obavljenoj reviziji iz stava 1. ovog člana fond dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove privrede.

E sad, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o garancijskom fondu predviđeno je da se izveštaj o reviziji ne dostavlja više Ministarstvu pivrede, nego Ministarstvu finansija. Analizom svih amandmana koje je predložila SRS vidi se da se Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o garancijskom fondu prenose velika ovlašćenja na Ministarstvo finansija.

To se naročito vidi u čl. 4. stav 3, gde se dinamika dokapitalizacije određuje preko Ministarstva finansija; član 5. stav 1. tačka 2a - sredstva za rad fonda obezbeđuju se iz budžeta, koje opet predlaže Ministarstvo finansija; član 11. stav 2 - upravni odbor imenuje Vlada na predlog Ministarstva finansija; čl. 13. i 15. regulišu imenovanje i razrešenje direktora, članova nadzornog odbora, koji imenuje Vlada opet na predlog Ministarstva finansija; članom 19. stav 2 - izveštaj o reviziji dostavlja se Ministarstvu finansija; član 20. stav 1 - nadzor nad zakonitošću rada fonda vrši Ministarstvo finansija i članom 20. stav 2 - Ministarstvo finansija podnosi najmanje jedanput godišnje izveštaj o rezultatima nadzora i izveštaj o obavljenoj reviziji Vladi Srbije.

Iz ovoga se vidi intencija da sve ingerencije i sva ovlašćenja vezana za ovaj fond prelaze u ruke Ministarstva finansija. Tu se postavlja osnovno pitanje - šta je predmet ovog zakona o Garancijskom fondu. Da li je predmet sam Garancijski fond za sebe ili je predmet ovog zakona podsticaj razvoja privrednih subjekata?

Ako je predmet ovog zakona podsticaj razvoja privrednih subjekata, a trebalo bi tako da bude, onda bi logično bilo da sva ova ovlašćenja, koja su preneta na Ministarstvo finansija, budu vraćena ili da ostanu, kako je i predviđeno u osnovnoj verziji zakona, na Ministarstvu privrede.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.

Odbor za finansije i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Odbor za finansije i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, predstavnik predlagača nije tu.

Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda: – PREDLOZI ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O POREZU NA FINANSIJSKE TRANSAKCIJE, NA UPOTREBU, DRŽANjE I NOŠENjE DOBARA I AKCIZAMA (zajednički načelni pretres o 4, 5. i 6. tački)

Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona za koje je to predložio narodni poslanik Goran Paunović, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe. Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.

Otvaram zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na finansijske transakcije, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama.

Da li predstavnik predlagača mr Mlađan Dinkić, ministar finansija, želi reč? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da ukratko obrazložim ova tri poreska zakona. Kada govorimo o Zakonu o porezu na finansijske transakcije, radi se o jednom anahronom poreskom rešenju koje je uvedeno pod plaštom finansiranja obnove kuća zbog zemljotresa koji je svojevremeno pogodio valjevski kraj, a kasnije njegova upotreba proširena na sasvim druge namene. Taj porez opterećuje sve transakcije koje i građani i privreda imaju.
Mi predlažemo ukidanje ovog poreza počevši od 1. januara 2005. godine, a do tada predlažemo ukidanja za pojedine oblike. Naime, u ovom trenutku je nemoguća trgovina hartijama od vrednosti, upravo zbog ovog poreza na finansijske transakcije, tako da mi ovim zakonom oslobađamo poreza na finansijske transakcije odmah trgovinu hartija od vrednosti na sekundarnom tržištu.
Takođe, po osnovu ovog zakona oslobađamo od poreza na finansijske transakcije trajne reprooperacije, kako bi omogućili centralnoj banci da na ovaj način vodi moderu monetarnu politiku.
Zatim, oslobađaju se od poreza na finansijske transakcije sve uplate po osnovu tarifa centralnog registra depoa i kliringa hartija od vrednosti.
Važno je da se oslobađaju odmah poreza transakcije odobravanja kredita banaka klijentima i vraćanja kredita klijenata bankama. Na ovaj način će kamatne stope dodatno moći da padnu, imajući u vidu da ovaj porez opterećuje kamatne stope. Dakle, ovaj zakon predlaže da se porez na finansijske transakcije potpuno ukine od 1. januara 2005. godine, a da se za ove oblike, koje sam sada naveo, ukidanje izvrši odmah po usvajanju zakona.
Inače, ukupan gubitak zbog ukidanja nekih poreskih oblika u ovom zakonu za ovu godinu u budžetu Srbije iznosi svega 2,8 miliona dinara, iz prostog razloga što se mnoge transakcije nisu ni odvijale, jer ih je porez na finansijske transakcije sprečavao. Kada ukinemo porez na finansijske transakcije za trgovinu hartijama od vrednosti na sekundarnom tržištu, do ove trgovine će doći, tako da će, zapravo, biti pospešeno tržište kapitala.
Drugi zakon o kome bih želeo danas da govorim, to je izmena Zakona o upotrebi, držanju i nošenju dobara. Politika Ministarstva finansija jeste da snižava poreze na one oblike koji treba da stimulišu proizvodnju. Kao što znate, ova skupština je pre petnaestak dana usvojila Zakon o ukidanju poreza na fond zarada.
Dakle, imamo nameru da smanjujemo poreze na troškove rada, da proizvodnju ne opterećujemo porezima, a s druge strane, da smanjimo poreze najsiromašnijim slojevima stanovništva.
Ali, zato oporezujemo one koji imaju ekonomsku snagu da taj porez plate. Tom logikom smo se vodili i kada smo predlagali izmene ovog zakona. Nekoliko izmena je ovde predloženo.
Što se tiče registracije motornih vozila, snižava se iznos poreza za vozila nižih kubikaža. Dakle, za vozila do 2000 kubika snižava se iznos poreskog opterećenja, dok se povećava iznos poreza za vozila preko 2000 kubika, i to, konkretno, za vozila do 1150 kubika zapremine motora porez će iznositi 500 dinara, a iznosio je 600 u prethodnom zakonu; za vozila od 1150 do 1300 kubika porez će iznositi 1000 dinara, a iznosio je 1200; za vozila od 1300 do 1600 kubika biće 2200 dinara, a iznosio je 2400.
Ostaje isti porez za vozila od 1600 do 2000 kubika, dok se značajno povećava za vozila preko 2000 kubika. Za vozila od 2000 do 2500 kubika sa sadašnjih 10.000 se povećava na 15.000, za vozila od 2500 do 3000 kubika povećava se sa sadašnjih 20.000 na 30.000 i za vozila preko 3000 kubika porez se povećava sa 30.000 hiljada dinara na 40.000 hiljada.
Potom, uvodi se i posebna kategorija oporezivanja pravnih lica, s tim što je, naravno, najniži iznos poreza za vozila jeftinija i niže kubikaže, niže snage motora, dok za vozila preko 3000 kubika, koja poseduju pravna lica ovaj porez će iznositi 50.000 dinara.
Vlada je prihvatila amandman da se poboljšavaju uslovi oslobađanja u odnosu na starosnu dob vozila, tako da će oslobađanje za vozila od pet do osam godina starosti oslobađanje iznositi 15%, a za vozila koja su od osam do 10 godina iznosiće 25%, a za vozila koja imaju preko 10 godina starosti oslobađanje će iznositi 40%. Na taj način želeli smo da izađemo u susret onim vlasnicima koji nisu sada u stanju da kupe nova vozila da pri registraciji, osim što smo smanjili za ta vozila iznos poreza, budu dodatno oslobođeni sa većim iznosom. Što se tiče motocikala, tu porez ostaje isti kao što je bio i u dosadašnjem zakonu.
Značajno smo smanjili poreze kod vlasnika čamaca. Dakle, za sve čamce do 15 metara dužine ukida se porez. Ne plaća se nikakav porez za vlasnike čamaca do 15 metara dužine, dok se za čamce dužine preko 15 metara sa motornim pogonom, za jahte, povećava tri puta. Povećava se za iznos inflacije od 2001. godine do danas, a to je 50% porez na ugostiteljske objekte na vodi. Dakle, za splavove po kvadratnom metu ovaj porez će iznositi 2.250,00 dinara, a to je 50% više u odnosu na prethodno rešenje.
Što se tiče poreza na držanje oružja, ukida se porez za sve vrsta lovačkog i trofejnog oružja, i to za lovački karabin i kombinovano lovačko oružje, za lovačku pušku, za malokalibarski pištolj, malokalibarski revolver, malokalibarsku pušku, vazdušnu pušku, vazdušni pištolj, luk, samostrel i svako trofejno oružje nezavisno od vrste.
Međutim, povećavaju se porezi za držanje poluautomatskih i automatskih pušaka, i to za poluautomatske puške za 35%, a za automatske puške 67%. Takođe, 2,2 puta se povećava porez za držanje oružja za koji je izdat oružni list za držanje oružja za ličnu bezbednost, sa dosadašnjih 900,00 dinara na 2.000,00 dinara.
Podsećam, međutim, da pripadnici vojske i policije koji ostvare pravo na penziju imaju po ovom zakonu, i to se pravo nije menjalo, pravo da po jedan primerak oružja zadrže bez plaćanja poreza. Dakle, ovo se ne odnosi na pripadnike bivše vojske ili policije. Oni mogu jedno oružje da zadrže za uspomenu bez plaćanja poreza. Za one koji ga koriste za druge namene hoćemo da faktički poskupimo nošenje oružja.
Posebno se povećava porez za oružje za koje je izdata dozvola za nošenje oružja za ličnu bezbednost, a radi se o raznim agencijama za obezbeđenje. Kod njih se iznos poreza povećava sa 4.500,00 na 10.000,00 dinara.
Što se tiče vazduhoplova i letilica, tri puta se povećava porez na upotrebu svih tipova privatnih aviona, bilo da su to avioni za prevoz ili sportski avioni. Dakle, porez se povećava tri puta, jer smatramo da onaj ko koristi ove usluge zaista ima para da ih plati i porez treba znatno povećati.
Kada govorimo o mobilnim telefonima, prihvatili smo amandman, odnosno Vlada je prihvatila amandman po kome se ukida taksa za mobilne telefone od 1. januara 2005. godine, a do tada se ne menja taksa za pripejd korisnike, a za korisnike postpejd usluga se usklađuje za iznos inflacije od 2001. do 2003. godine.
Razlog zašto nismo odmah ukinuli i ovu taksu za držanje mobilnih telefona jeste što je taj prihod projektovan u prihodima budžeta. Međutim, smatramo da je opravdano da se ta taksa ukine i zbog toga smo prihvatili amandman poslaničkih grupa koje su to predložile da to ukidanje počne od 1. januara 2005. godine. To bi bilo sve vezano za ovaj drugi zakon koji je Vlada predložila.
Treći zakon jeste zakon o izmenama i dopunama Zakona o akcizama. Ministarstvo finansija je predložilo ukidanje akciza za sedam vrsta proizvoda. Najpre, predložili smo ukidanje akciza za lož ulje, mlazno gorivo i avionski benzin, motorna ulja i maziva, petrolej za osvetlenje, tečni naftni gas, etil alkohol i za sve domaće sokove i bezalkoholna pića.
Moram da kažem da je ovde svakako najvažnije ukidanje akcize na lož ulje, imajući u vidu da veliki broj škola, bolnica i drugih ustanova danas u Srbiji koristi ovu vrstu goriva. Što se tiče iznosa akcize koji se ukida, radi se o ukidanju akcize koja je danas iznosila 8,71 dinar po litru, a sada će biti nula.
Ukida se akciza za motorna ulja i maziva. Danas ova akciza iznosi čak 48,45 dinara, a zbog te akcize postoji veliki šverc motornih ulja i maziva. Odlučili smo da potpuno ukinemo ovu akcizu. Dakle, to će dovesti do značajnog pojeftinjenja.
Takođe, jako je važno što smo ukinuli i akcizu za butan gas, jer mnoga domaćinstva koriste kao pogonsko gorivo za štednjake butan gas, a sve više se koristi i u transportu. To je ekološki čist oblik energije. Zbog toga želimo da ga stimulišemo kroz ukidanje akciza.
Naravno, ukoliko ukidamo i smanjujemo jednu grupu poreza, da bi imali ravnotežu budžeta, moramo one poreze koji predstavljaju najvažniji izvor prihoda u državi povećavati.
Zato je Vlada predložila da se poveća akciza na motorni benzin i dizel gorivo za po tri dinara, za cigarete grupe A za dva dinara, nakon usvajanja amandmana koji su podnele poslaničke grupe, a za grupu B za dinar i za grupu C za jedan dinar.
Dakle, pošto su podneti amandmani, Vlada je usvojila ove amandmane, tako da će povećanje akciza za cigarete iznosi dva dinara, jedan dinar za grupu B i jedan dinar za grupu C.
Zatim, ne menja se akciza za sve vrste prirodnih rakija i vinjaka, ali se zato povećava akciza za druga žestoka i alkoholna pića, i to za viski, džin i konjak i, naravno, za razne likere i mahom uvozna alkoholna pića. Takođe se povećava akciza za sve vrste uvoznih sokova i bezalkoholnih pića. Na ovaj način, ukidanjem akciza za domaće sokove i bezalkoholna pića i povećavanje akciza za uvozne sokove i bezalkoholna pića, stimulisaćemo naše voćarstvo i našu prehrambenu industriju.
Što se tiče proizvođača inostranih brendova, kao što su koka-kola i ostalih, ako se to proizvodi u Srbiji, neće se plaćati akciza. Naravno, ako se uvozi plaća se akciza. Dakle, stimulišemo seljenje proizvodnje iz inostranstva u Srbiju, a što je dobro zbog zapošljavanja naših radnika.
Ukoliko bi se celokupan iznos akciza preneo na cene, ukupan direktan efekat na rast cena je 0,46%. To znači da je relativno mali, imajući u vidu da je inflacija u prva tri meseca ove godine iznosila 1,7%, odnosno 7,3% na godišnjem nivou, sa ovih 0,46% jasno je da se mi nalazimo još uvek daleko ispod nivoa projektovane inflacije za ovu godinu. Kao što znate, projekcijom budžeta mi smo predvideli da će ovogodišnja inflacija biti maksimalno 8,5% do 9% na godišnjem nivou.
Dakle, čak i ako se celokupan iznos ovih akciza ugradi u maloprodajne cene, uključujući porez na promet koji se obračunava na povećanu osnovicu, ukupan efekat na inflaciju nije veliki.
S druge strane, mi na ovaj način vršimo redistribuciju poreza, od poreza na plate ka akcizama na naftne derivate, cigarete, na žestoka alkoholna pića i to je zaista jedini način da pravedno oporezujem poreske obveznike.
Menja se i način obračuna akcize na kafu. Umesto dosadašnjeg fiksnog iznosa, do sada se akciza plaćala fiksno bez obzira na kvalitet kafe, prelazi se na tzv. ad valorem sistem, što znači da će se akcize obračunavati u iznosu od 40% u odnosu na vrednost kafe. Što je kafa kvalitetnija, biće veća akciza plaćena, što je kafa lošijeg kvaliteta, naravno da će akciza biti niža i jasno je da građani koji nemaju odgovarajući standard i ne mogu da kupuju skuplju kafu imati dodatno rasterećenje u budžetu. Što se tiče onih imućnijih, oni treba da plate i veću cenu za kafu.
Ako govorimo o akcizama na motorni benzin i dizel gorivo, čak i ukoliko se celokupan iznos akcize za motorni benzin od 95 oktana, a to je tri dinara, ugradi u maloprodajnu cenu, cena benzina u Srbiji će i dalje biti niža od proseka u regionu.
Iznosiće 77 centi u dinarskoj protivvrednosti, odnosno 78, koliki je prosek, i biće niža za 10 centi u dinarskoj protivvrednosti od cene benzina u Crnoj Gori.
Što se tiče benzina od 98 oktana, ako se celokupan iznos akciza od tri dinara ugradi u maloprodajnu cenu, cena u maloprodaji iznosiće 83 centa u odnosu na prosek koji je 84 centa u regionu, dok će u odnosu na Crnu Goru ovaj benzin i dalje biti jeftiniji za tri centa.
Što se tiče dizel goriva, ako bi se celokupna akciza od tri dinara ugradila u maloprodajne cene, onda bi cena dizela u Srbiji bila i dalje šest centi niža od proseka cena u regionu, dok bi za devet centi bila niža u odnosu na cene u Crnoj Gori.
Dakle, prostor svakako postoji, s tim što je jasno da proizvođači mogu sami odlučiti da li će celokupan iznos ovog povećanja ugraditi u cenu ili će eventualno na teret svoje marže jedan deo koristiti.
Propustio sam samo da kažem da smo što se tiče oporezivanja cigareta prihvatili i amandman DSS-a, da se uvede i posebna ad valorem akciza na cigare, odnosno cigarilose u krugovima koji to konzumiraju, naziv je tompus. To je akciza koja nije postojala i mislim da je zaista jasno da se radi o sloju stanovništva koji ima novca da to koristi i mi smo prihvatili amandman da se uvede ad valorem akciza od 30% na sve vrste cigara i cigarilosa. Dakle, što je veća vrednost, veći će biti iznos akcize, a prihvatili smo amandman da se akciza za sve proizvode cigarete grupe "c" poveća za jedan dinar i upravo polazimo od toga da cigarete iz ove grupe koriste najsiromašniji slojevi stanovništva.
Moram da kažem da naravno sama promena Zakona o akcizama nije dovoljna. Ministarstvo finansija će u narednom periodu, a to je već pokazano u protekloj nedelji, preduzeti zaista permanentnu, intenzivnu aktivnost na suzbijanju šverca svih vrsta, posebno cigareta i drugih proizvoda na koje danas proizvođači, uvoznici ili oni koji švercuju ne plaćaju porez državi.
Moram da kažem da smo već sproveli prošle nedelje jednu veoma ozbiljnu koordiniranu akciju u 26 gradova Srbije, 50 trafika smo zatvorili u periodu od mesec dana, s obzirom da su u tim trafikama pronađene cigarete bez akciznih markica ili sa akciznim markicama Kosova i Hrvatske, što znači da se radi o švrcovanoj robi.
Takođe smo stavili u pogonj i rendgene koje carina ima, kako bi otkrivali švercovane cigarete u prevozima koji nisu deklarisani kao prevoz cigareta. Međutim, krećemo i u kontrolu tzv. diskonta, odnosno veleprodaja, jer smo i poslali upozorenje da ne mogu više za keš, za gotovinu da prodaju robu u trafikama.
Imajući u vidu da je to u prethodnim decenijama tolerisano, ova vlada zaista ima nameru da ozbiljne prihode ubere po osnovu bolje koordinacije i boljeg rada carine i poreske policije. Naravno, mi smo za sada zatvorili samo pojedinačne trafike. Ubuduće ćemo zatvoriti čitave lance, s obzirom da Zakon o duvanu to dozvoljava. Dakle, prvo smo krenuli sa ovim preventivnim merama, a nadalje naravno da će sve mere biti strože i strože.
Mi očekujemo samo po osnovu bolje naplate akciza, čak i bez povećanja dodatnih prihoda u budžetu, samo kod cigareta tri milijarde dinara. Vlada će, osim rigorozne kontrole cigareta, to sprovesti i kod drugih proizvoda, pre svega kod tekstila, obuće evroazijskog porekla, kao i kod bele tehnike.
Čitave privredne grane trenutno se nalaze u sivoj ekonomiji i garantujem vam da će ova vlada za godinu dana sadašnji iznos sive ekonomije, koji iznosi 50% društvenog bruto proizvoda, svesti na podnošljivih 20-tak procenata. Ono što je bio problem u prethodnim vladama jeste nepovezanost informatičke baze poreske uprave, carine, Komisije za sprečavanje pranja novca i Narodne banke Srbije. Mi smo ovih mesec dana ćutali, nismo mnogo pričali, ali smo dosta učinili da povežemo ove baze podataka.
Zbog toga zaista želimo da poslednji put upozorimo sve one koji su u sivoj ekonomiji da neće biti tolerisanja takvog načina poslovanja, jer izbegavanje plaćanja poreza znači izbegavanje finansiranja javnih funkcija države, javnih institucija, kao što su zdravstvo, školstvo, socijalna zaštita i zato će ovo ministarstvo krajnje prilježno krenuti da naplaćuje poreze koji se sadrže u ovim zakonima. Hvala vam.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?

Moram da upozorim prodavce semenki na sprotskim takmičenjima da je ministar rešio da suzbije sivu ekonomiju, da se pričuvaju, s obzirom na to da ne sme da udari na velike mafijaše.
Dame i gospodo narodni poslanici, svaka vlada kreće u mandat porezima, akcizama, doprinosima, toga će tek najverovatnije biti, a ova je morala zato što je napravila budžet koji drugačije ne može da napuni.
Sada da krenemo, recimo, od Zakona o akcizama. Ministar se hvali da ukida akcize na etanol, ulje za loženje, motorno ulje, tečni naftni gas, petrolej za osvetljenje, a u obrazloženju priznaje ono što svi znamo da to i nije neki prihod.
Vrlo lako se odriče prihoda koga nema, ali zato povećava akcize na ono što građani troše, a to su sve vrste motornog benzina i sve vrste dizel goriva, tako da mi koji ni do sada nismo trošili u Srbiji lož ulje, sada ga nećemo trošiti iako je još jeftinije, a mi koji smo trošili benzin i naftu, sada ćemo trošiti još skuplje. Čujem da je prihvaćen amandman u vezi sa akcizama na cigarete grupe "C", ali to nije opravdanje za predlagača koji je u interesu jednog duvanskog lobija zaboravio da te cigarete grupe "C" puši sirotinja i da moraju da budu jeftinije od drugih vrsta cigareta.
Ponovo se uvodi za određene proizvode akciza po vrednosti, pa nas tako ubeđujete da postoje različite vrste kafa, pa ko hoće da pije kvalitetnu i skuplju kafu neka plati veću carinu. A šta ćemo sa pićima čije se cene kreću u rasponu 1:10? Zašto je kod njih carina utvrđena u dinarskom iznosu, bez obzira na to kolika je vrednost pića? Zašto je za viski od 500 i od 5.000 dinara ista akciza 126 dinara.
Sinoć sam čuo jednog predstavnika vladajuće stranke, mislim na vladajuću stranku u finansijama, koji je rekao da koka-kola neće podlegati plaćanju akcize zato što je domaće piće. Znači, domaće bezalkoholno piće. Sada me mnogo interesuje po kom osnovu je koka-kola domaće bezalkoholno piće, od čega se spravlja, od sirovine koja se uvozi i od vode koja se natače iz česme. Sada zbog one naše vode vi oslobađate akcize koka-kolu i još vređate proizvođača, pa kažete da je to naš domaći napitak. Tako ćemo da povećamo bazu za proizvodnju bezalkoholnog pića, domaću bazu, tako ćemo da finansiramo domaću proizvodnju bezalkoholnih pića, a znate da je akciza 5,42 dinara po litru.
Šta je svrha novog zakona o akcizama? Da obezbedi dodatne prihode u budžet Republike Srbije, ne da oslobodi građane. Onaj ko je hteo da oslobodi građane, taj bi smanjio akcize na proizvode koji se troše. Onaj ko je hteo da optereti građane, opteretio ih je akcizama na ono što svakodnevno moraju da troše u kući, što porodica svakodnevno mora da troši.
Još je licemerniji Zakon o porezu na upotrebu, držanje i nošenje dobara. Vidim da su se ovde neki pripremali da aplaudiraju, zato što je ministar rekao da konačno oslobađa lovačko oružje poreza i otuda negde, od prozora je došlo, od vas ubica životinja, došao je aplauz, jeste, pa jeste, kada krenete u lov kao kaznena ekspedicija, svako po snajper i automatsku pušku, svi na čeke, radare imate za navođenje, a šta ima jadna životinja, a još ste oslobođeni i akcize na ubijanje.
Znam da svi vole da se udvaraju lovcima, horovima, svima redom, ali treba voditi državu ozbiljno i sa namerom da se u njoj čestito i pošteno živi. Vi ne kažete da su lovci već bili oslobođeni plaćanja poreza na lovačko oružje - oni koji su članovi lovačkog udruženja.
Ko gazduje lovištima, ko obezbeđuje streljanu za vas, vezuje tice kada treba da ih pobijete. Sada je samo to prošireno na deset komada oružja koje nosite u lov, a ranije je bilo ograničeno, jer se računalo da će nam trebati neka životinja za ovu decu koja se sada rađaju i da mogu da prepoznaju, ne samo iz slika, nego da vide negde i uživo.
Ne razumem zašto se hvalite ukidanjem poreza na svo lovačko oružje, a povećavate porez za oružje koje služi za ličnu bezbednost.
Zaista mi nije jasno kakvu nam to državu spremate, ako nam povećavate porez na oružje izdato sa dozvolom za držanje ili za nošenje, za oružje koje možete da držite samo kod kuće, a do sada je bio 900 dinara porez, sada je 2.000 dinara, a za oružje za koje je dozvola izdata za nošenje, sa 4.500 povećavate porez za oružje na 10.000 dinara.
Kakav je to znak, kakav je to signal, kakva je to poruka građanima Srbije? Šta ako čovek drži lovačku pušku u kući, iskoristi je za ličnu sigurnost, možete da ga oterate u zatvor, jer je koristio za ličnu sigurnost oružje na koje nije platio porez za držanje u kući. U čemu je razlika između lovačkog oružja i oružja koje služi za ličnu bezbednost, šta vas motiviše da ljudima koji u kući drže pištolj ili revolver za ličnu odbranu propišete toliki porez.
Hajde svi da vratimo to oružje državi i da ne plaćamo porez. Jeste, ali pobićete nas kao zečeve, pa hoćete, u tome i jeste stvar. Važiće za sve. Ovo sa čamcima je ionako bilo smešno, ali vi ste an blok ukinuli poreze na sve ono što se nazivalo čamcem i tu se nalazi čamac do 10 metara sa kabinom.
Da li je to čamac, ili je to tako pompezno da bi moglo da se krsti i jahtom, zato što jahta, kažete, ima 15 ili više metara, a čamac do 15 metara, luksuzno opremljen služi isključivo za bes, a bes, to vam tvrdim, ne podleže plaćanju nikakvog poreza za upotrebu, nošenje i kako sve to već nazivate poreze o dobrima.
Vidim da niste prihvatili amandman, obratili su nam se članovi udruženja nekih vazduhoplovaca i kažu da postoje avioni koji ne služe za bes, nego za obuku, za školovanje, za poljoprivrednu avijaciju, mislim da vi treba da imate sluha i za takve zahteve.
Sve u svemu, naplaćivaćete više nego prethodna vlast, a trajaćete kraće nego prethodna vlast. Da ne pričam o porezu na finansijske transakcije. Mi smo podneli jedan predlog zakona, da ga potpuno ukinemo, pa onda drugi da se nastavi sa naplatom tog poreza dok se ne dođe do iznosa od 700 miliona dinara, a to je negde tromesečni iznos, što bismo obezbedili za sanaciju, popravku Hilandarskog manastira.
Vi ste to odbili, nema u dnevnom redu tog našeg predloga, ali ima vašeg predloga da se sa naplatom ovog poreza nastavi, vi kažete do kraja ove godine, a to će otprilike da bude i kraj vašeg mandata.
Izgleda od sada kako koja vlada dođe, sve mere nam do kraja te godine preporučuje, jer nije sigurna hoće li ostati i iduće godine na vlasti ili neće. Vlada koja želi da obraduje građane Srbije ...
Evo, završavam... ne izlaže ih novim porezima i akcizama. Ako ne možete da ukinete stare, nemojte da ih povećavate. Ako ne možete da ih smanjite, nemojte da ih povećavate. Ovo su bile osnove za kritiku jedne prethodne vlasti, prethodne pre prethodne, bivše pre bivše.
Tada to nisu bili porezi. Tada su to bile takse. Moglo se desiti da padne Vlada zato što je uvela taksu na mobilni telefon, zato što je uvela taksu na oružje, iako ta taksa nikada nije naplaćena dok niste u jednom drugom, izvornijem obliku, kao DOS došli na vlast. Možda smo vam mi dali ideju, ali to je bilo vreme rata, kada država nije imala budžet i kada ga je trošila da se odbrani.
Ovo je mirnodopsko vreme, država ima budžet, država već upoređuje cene u okruženju u centima. Nekada je ta razlika bila u markama, a sada smo već stigli na cente i onda gledajte da nam obezbedite barem u 50 centi sličan život onim životima koje vlade u okruženju obezbeđuju svojim građanima. Nemojte da nam upoređujete samo cene. Naravno da će jednog dana u Evropi cene biti tu, izbalansirane, i biće svejedno u kojoj zemlji kupujete, ali nije svejedno u kojoj zemlji zarađujete novac. U ovoj zemlji jako malo ljudi zarađuje novac kojim će da kupuje proizvode, posebno ove proizvode izložene akcizama i specijalnim porezima.
To bi bio moj savet ovoj vladi. Još jedan savet, nemojte mnogo ovde da se trudite da svako od vas, svaka politička stranka koja je član Vlade da se trudi da ispunjava svoja predizborna obećanja preko ove skupštine. Znam da ste svašta obećavali, ali ne možemo da izdržimo poplavu ispunjavanja vaših obećanja. Sedite i dogovorite se šta je ovoj Srbiji najpotrebnije, koji je zakon najpotrebniji i da radi toga sedimo i o tome razgovaramo.
Ova lepa obećanja, te jedan dan predlog zakona koji je obećala DSS u kampanji, te drugog dana predlog zakona koji je obećao G17 plus u kampanji i očekujem sada da moj prijatelj, veliki prijatelj i brat Meho Omerović, podnese i svoje zakone koje je obećavao u kampanji, jer svi vi sada se spremate u stvari za nove kampanje podnošenjem zakona koje ste tobož obećavali u prethodnim kampanjama.
Mi ćemo glasati protiv ovih zakona zato što ne valjaju i zato što ministar koji obrazlaže ove zakone ne zaslužuje našu pažnju, ne zaslužuje naš glas. Ministar koji je obrazlagao ove zakone, koga još drži mržnja od 5. oktobra, ne zaslužuje uopšte da obrazlaže u ime Vlade.

Molim vas, birajte reči i upozoravam vas na vreme.

Kada mene jedan SPO-vac opominje da biram reči, znači promenila se klima. Dakle, sve dok ministar finansija bude obrazlagao zakone u Skupštini Srbije, mi ćemo biti protiv tih zakona.

Ko želi repliku? Po kom osnovu?

Dobio sam repliku na osnovu zahteva kao predstavnik lovaca, koji su ovde uvređeni. U prošlom sazivu, koji se sećaju, gospodin Toma je sigurno na osnovu toga intervenisao, imao sam amandman kojim su oslobođeni lovci plaćanja poreza, ali ne kompletno nego svega na dve puške.
Gospodin Nikolić je uvredio preko 80.000 lovaca. U najboljim godinama u Srbiji je bilo preko 100.000 lovaca koji su bili članovi lovačkih udruženja. Sada ih ima 80.000. Gospodine Nikoliću, ne možete nazivati 80.000 ljudi ubicama životinja. Mi ne ubijamo životinje, mi odstreljujemo životinje. To je velika razlika.
Drugo, treba da znate da postoji sanitarni odstrel, postoji plan gazdovanja kako se radi. Znači, nije sve u funkciji mesa, kako vi pretpostavljate. Lovci su jedni od retkih koji se brinu o prirodi. Postoji nešto što se zove prihranjivanje divljači, nešto što se zove briga o divljači. Znači, kada pada sneg, kada je jako hladno, kada svi sedite pored toplih peći, lovci idu napolje, na hladnoću, brinu se o tim životinjama da prežive. Prema tome, molim vas da se ubuduće prema lovcima lepo ophodite.
Nešto mi je palo na pamet. Skoro sam čitao da je veliki ljubitelj životinja, da više brine o životinjama nego o ljudima, gospođa Brižit Bardo. Kaže da ima puno prijatelja u Srbiji. Nije valjda među radikalima da ima prijatelja Brižit Bardo? Dakle, molim da se više o lovcima tako ružno ne izražavamo, jer to je jedna mnogoljudna, organizovana grupacija ljudi i, prema tome, nisu oni zaslužili da se tako prema njima odnosimo.
Drugo, ovaj žal za povećanjem poreza na revolvere i pištolje, zaista ne vidim razloga zašto je to. Koliko sam shvatio ministra i koliko sam pratio, to je samo za oružje koje se nosi. Znači za oružje koje stoji u kući kao odbrana, to je apsolutno legalno. Prema tome, svima onima koji žele da nose oružje poručujemo da ćemo im izgraditi takvo društvo da nema potrebe da se nosi oružje, a svako kome je mirna savest nema potrebe za tim.

Replika? Izvolite.