Nastavljamo rad. Molim vas da utvrdimo da li imamo kvorum.
Molim sve poslanike da ubace svoje identifikacine kartice.
Konstatujem, primenom elektronskog sistema, da je u sali prisutno 115 poslanika. Imamo kvorum za rad.
Molim vas, nemojte ovo da shvatite kao zloupotrebu, ovo se odnosi na sve nas. Dakle, nema razloga da se prekidamo. Intervenisao sam više puta da se omogući rad Skupštine, da nam se ne bi dešavalo ovo što imate u "Večernjim novostima" trećeg dana Uskrsa. Dozvolite da vam pročitam; pod TV programom, za "Treći kanal", od 22,30 piše – film "Životinjska farma", a onda sledi objašnjenje ispod – "nije reč o prenosu srpske skupštine, već sasvim dobroj ekranizaciji Orvelovog klasika itd, koji podležu ljudskim osobinama kojima su odavno podlegli poslanici srpskog parlamenta."
Ovakva vrsta uvrede naravno da će morati da bude sankcionisana, ali vas molim da ne dajemo povoda u onom trenutku kada se svi držimo Poslovnika.
Stavljen je predlog da se glasa o prekidu Skupštine dok ne dođe predstavnik Ministarstva.
Stavljam na glasanje ovaj predlog poslanika Tomislava Nikolića.
Ko je za to da se prekine rad Skupštine dok ne stigne predstavnik Vlade?
Za 81 poslanik, protiv 99, uzdržanih 19, nije glasalo šest, od ukupno 205 poslanika.
Pošto predlog nije dobio većinu, nastavljamo rad. Koristim priliku da vas obavestim da je na sve amandmane Vlada dala svoje mišljenje i odgovornost, koja ovog puta počiva na Vladi, na moje insistiranje, na vaš zahtev biće ispravljena kod svake sledeće sednice i lično ću insistirati da se unapred obezbedi prisustvo Vlade, nezavisno od toga da li je završen pretres u načelu i nezavisno od toga da li su data mišljenja Vlade.
Javio se i gospodin Vlahović, ali sada nije tu.
Da li još neko želi reč o amandmanu na član 4.? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Milko Štimac.
Odbor za finansije i predstavnik predlagača su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 4. amandman, sa ispravkom obrazloženja, podneo je narodni poslanik Dejan Rajčić.
Odbor za finansije i predstavnik predlagača su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 4. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Dušan Proroković.
Odbor za finansije i predstavnik predlagača su prihvatili ovaj amandman, sa ispravkom, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman, sa ispravkom, pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman, sa ispravkom, postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Antić.
Odbor za finansije i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Gospodin Antić, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj amandman odnosio se na pravljenje razlike između domaćih i stranih vina. Želja mi je bila da se strana vina oporezuju, odnosno da se uvede akciza za strana vina, kao što smo imali priliku da pospešimo proizvodnju sokova, pospešimo prerađivačku industriju i same voćare, takvo je bar bilo obrazloženje predlagača zakona.
Smatram da bi trebalo pomoći vinarskoj proizvodnji. Mislim da je situacija u vinarstvu izuzetno teška. Svi oni podaci koji su zvanični za proizvodnju vina poprilično su netačni. Mi danas proizvodimo, pre svega, nekvalitetna vina. Imamo hiperprodukciju vina, a ima puno interesovanja kod privatnih preduzetnika da se uključe u samu proizvodnju i da dobijemo kvalitetnija vina nego što smo ih imali u nekom prethodnom periodu.
Samo za ilustraciju rekao bih koliko je zapušteno vinarstvo uopšte. Po nekim zemljišnim knjigama, imamo oko 120.000 hektara površine pod zasadima vinove loze; od onih koji se time bave dobio sam podatak da realno ni šestina nije u pravom smislu reči zasađena zasadima vinove loze; većina je zasađena nekim drugim kulturama ili je zakorovljena.
Jedan od najvećih grehova prethodne vlade bila je liberalizacija uvoza svega i svačega, bez zaštitnih vancarinskih mera, došli smo u situaciju da nam proizvodnja pada i nema potrebe o tome govoriti. Često se to čuje sa ove govornice. Smatram da je trenutak jako dobar da ovim zakonom o akcizama, izmenama i dopunama zakona, možemo delimično tu situaciju da popravimo.
Svestan sam da je ovo samo kap u moru sredstava koja su potrebna vinarima, jer je to izuzetno skupa proizvodnja. Ipak, nema razloga da pravimo razlike između proizvođača sokova, pa i proizvođača žestokih pića, jer ako ste primetili, ni akciza za žestoka pića nije povećavana, što znači isto tako jednu pomoć prizvođačima žestokih pića.
Smatram da bi trebalo da usvojite ovaj moj mandman. Možda još neki argument, uvođenjem akcize pre svega bila bi opterećena jeftinija vina. Već sam rekao da mi uglavnom proizvodimo jeftinija vina, a kad su u pitanju skupa vina, smatam da se to bitno ne bi odrazilo na cenu i da ta akciza ne bi uticala na uvoz stranih vina nešto bitnije, ali bi ostavila jednu mogućnost našim prozvođačima da imaju više novca, veću zaradu i više ulažu u samu proizvodnju. Od nekih argumenata rekao bih i to da gospoda koja se zalažu za brži ulazak u Evropsku uniju imaju poprilično razloga da usvoje moj amandman.
Pre nego što budemo ušli u Evropsku uniju imaćemo popisne komisije koje će popisati svaki čokot, svaku voćku u Srbiji i neće nam omogućiti da kasnije podižemo naše nove zasade bez njihove dozvole.
Naši susedi Slovenci i Hrvati već godinama svaku slobodnu površinu koriste za zasađivanje, za nove zasade, čak ne vodeći ni računa o kvalitetu. Računaju da, nakon prolaska popisne komisije, one nekvalitetnije sorte mogu da iskrče i da zasade nekim kvalitetnim sortama.
Samo još jedan argument za ilustraciju. Recimo da je svetska potrošnja vina u prethodnoj godini porasla za nekih 3%, za razliku od proizvodnje, odnosno potrošnje žestokih pića, koja je opala za nekih 12%, što dodatno pokazuje da je ovo izuzetno perspektivna proizvodnja, koju smo mi u potpunosti zapustili prethodnih decenija. Mislim da je ovo prilika da se tim ljudima pomogne. Još jedanput apelujem na vas da u danu za glasanje ipak prihvatite ovaj predlog, bez obzira što ga Vlada nije prihvatila, jer smatram da za to postoji opravdan razlog.

Da li još neko želi reč?
Izvolite.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je jedan dobar, odnosno odličan amandman, koga ćemo mi iz Socijalističke partije da podržimo. Sve što je ovde rečeno apsolutno stoji.
Nažalost smo imali akcize na domaća vina do, praktično, sredine prošle godine. Ta celokupna proizvodnja je, praktično, kolega je dobro rekao, vinogradarska proizvodnja, koja je preduslov dobre vinarske proizvodnje, u dosta teškom položaju. Ta akciza koju su praktično plaćali potrošači uredbom prethodne vlade, kao što rekoh, do pred samu berbu, nije dala rezultate. Pomogli su toj proizvodnji, ali ne dovoljno.
Mislim da bi usvajanjem ovog amandmana donekle bila ispravljena nepravda prema ovoj vrlo važnoj grani. Kolega je apsolutno u pravu. Mi smo nekada bili zemlja koja je izvozila vino, proizvodili smo vrhunske i kvalitetne sorte vina, a sada je celokupna ova proizvodnja u vrlo teškom položaju. Prihvatanjem ovog amandmana dali bismo bar malo, da tako kažem, veštačko disanje domaćim proizvođačima vina. Praktično, naše tržište je preplavljeno vinima sa strane, iz uvoza, koja, nažalost, to odgovorno kažem, nisu tog ranga i tog kvaliteta kako marketinški nastupaju na našem tržištu.

Za reč se javio gospodin Krasić.

Ovaj amandman, kao i prethodni, povod je da se ukaže na činjenicu da, praktično, Ministarstvo finansija, koje vuče ovaj posao, u stvari nema nikakvu strategiju kada je u pitanju poreska i akcizna politika, kao deo te fiskalne politike. Nema strategiju, jer bezalkoholna pića se oslobađaju akcize ukoliko su domaća, a domaća vina se ne oslobađaju akcize. U čemu se ogleda razlika - nema predstavnika Vlade da nam to objasni. Ne verujem ni da bi mogao da nam objasni.
Preko ove politike akciza ne samo da treba da se obezbede sredstva za budžet Republike Srbije, već se vodi i ekonomska politika, pa se stimuliše domaća proizvodnja, štiti domaća proizvodnja, štite domaći potrošači, jednostavno, utiče na društveni proizvod ove zemlje. Mi, na bazi ovoga što nam je predložio gospodin Dinkić, možemo da steknemo sliku - sve može, samo da nije domaće. Ukoliko je domaće, oporezuj ga, naplati mu akcizu.
Ne znam šta još treba da se uništi u ovoj našoj privredi. Da ne licitiramo sa hiljadama hektara, na koliko je spala proizvodnja vina. Svake godine se to sistematski smanjuje, ali istovremeno se štite vina sa geografskim poreklom iz nekih susednih država, koja su preplavila ovo naše tržište.
Prilika je da se povodom ovog amandmana generalno kaže da je ova ekonomska politika, koja nam se nudi u ovoj godini, loša. Primer za to je, recimo, i ono što se predlaže kada su u pitanju maziva, ulja, derivati nafte. Zar je moguće da ova vlada predlaže da se briše stav iz člana 9. zakona, i to poslednji stav, koji stimuliše proizvodnju ekološki ispravnih maziva i ulja, pa ukoliko je sa zelenom etiketom i ima više od 25% sastojaka koji su ekološki ispravni, ta maziva i ulja se oslobađaju akcize. Ovako, generalno je oslobođeno sve od akciza, pa mogu i ekološki neispravna ulja da se kod nas prodaju, jer, navodno, na taj način sve teramo u legalne tokove prometa. Vidite kakva je to zamena teza, gde se od minusa pravi, navodno, neki plus, gde se navodno saopštava građanima, poreskim obveznicima - evo, oslobađamo; evo, izjednačavamo; evo, pomažemo.
Slična je situacija i sa cigaretama, isto kao i sa vinima. Ne štiti se domaća proizvodnja, slobodno se formiraju cene. Cene cigareta može da diže ko kako hoće. Drugo, kod akcizne politike imamo negde da je akciza određena u procentu, negde u fiksnom iznosu, što očigledno ukazuje na potrebu da se kompletno preispita akcizna politika, jer ne vidim nikakvu razliku između litre benzina i kilograma kafe, između litre vina i kilograma kafe, kao jedinice mere, kao nečega na osnovu čega se obračunava akciza. U tom smislu mislim, ne u smislu kavaliteta.
Ovde nam se raznoliko prikazuje, priča se o nekim efektima. Očigledno, jedini efekat koji želi da se postigne ovim zakonom jeste da se prikupe sredstva koja fale budžetu. To je legitimni zahtev Vlade i ona s pravom to traži. Ali, sve ima neki svoj volumen, ima neku svoju dimenziju. Da se ne bi desilo da ono što se ne plati na mostu, da se plati na ćupriji. O tome se vodi računa.
Da li se možda hoće povećana potrošnja da nadomesti, preko akciza i poreza, u ovom nominalnom iznosu koji je sada, jer povećanje akciza i poreza i drugih dažbina može da smanji potrošnju, pa kada smanji potrošnju, onda multiplicira negativne posledice i u privredi i kod građana.
Na to ova vlada nije računala, nego je računala - napisaćemo kako ćemo da pokrijemo budžetski deficit izmenama ovog zakona, pobegnemo u London, ne budemo prisutni ovde kada se raspravlja o tome, a tamo se kod, navodno, kreditora i MMF-a neko kandiduje da je smanjio budžetski deficit, evo zakon, a niko ne zna da li će taj zakon da bude izglasan ovde.
Uostalom, nema nikakvog opravdanja da mi radimo, a da predstavnici Vlade nisu ovde prisutni, jer pitam kome mi to pričamo, ko treba da usvoji naše amandmane, ko treba da promeni mišljenje koje je dao povodom nekih amandmana? Ako to treba da uradi činovnik iz Vlade, on nije ovlašćen. Ako to treba neko od predstavnika Vlade, njih nema. Zašto ih nema? Pa, njih ne interesuje ova skupština. Oni su dužni ovde svakodnevno da budu, da polažu račune. Povodom svakog amandmana su dužni da izađu i kažu šta misle povodom toga.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo poslanik Branislav Rankić.
Odbor za finansije i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Gospodin Rankić.

Dame i gospodo narodni poslanici, malopre je povodom jednog amandmana narodni poslanik Dušan Proroković rekao da DSS ne može prihvatiti takav amandman. Koliko znam, za prihvatanje amandmana nadležni su određeni odbori, nadležan je predlagač zakona, u ovom slučaju Vlada. DSS može glasati o amandmanu za ili protiv, ali to je tek jedna petina poslanika u ovoj skupštini, a da li će amandman biti usvojen odlučiće poslanici.
Podneo sam amandman kojim zahtevam da se član 8. briše. Naime, radi se o izmeni načina određivanja akcize za kafu. U ranijem zakonu bilo je regulisano da se akciza na kafu uračunava fiksno - 10 dinara po kilogramu, a sada je to izmenjeno i traži se da to bude 40% od osnovice, koja se obračunava tako što se vrednost proizvoda utvrđena po carinskim propisima uvećava za iznos carine i drugih uvoznih dažbina. Kada se na to zaračunava 40%, doći će do poskupljenja kafe.
U razlozima za donošenje ovog zakona kaže se da je svrha zakona dalje smanjivanje obima sive ekonomije. Potpuno suprotno i pogrešno, ovakav način određivanja akcize za kafu samo će povećati sivu ekonomiju iz ove oblasti. Ostvarivanje većeg priliva sredstava u budžet Republike Srbije je jedino iskreno što je ovde navedeno i cilj je da se ostvare dodatna sredstava u budžetu.
Dalje, postupci harmonizacije i akcizne politike sa standardima Evropske unije itd. takođe ne stoje, kao ni 4. ni 5. tačka koje su ovde navedene.
Predlagač, Vlada, odnosno Ministarstvo finansija kaže da u efektima ovih predloženih mera očekuju samo od primene ovog zakona 17,84 milijardi dinara, podeljeno sa brojem stanovnika u Srbiji i to otprilike izlazi više od 2,5 hiljada dinara po svakom građaninu Srbije, čime na posredan način i dete koje se rodi u ovoj godini u Srbiji biće dužno državi, Ministarstvu finansije, Vladi 2,5 hiljade dinara i više, a da nije ničim krivo i nije svesno zašto je dužno. Naravno, dužno je posredno, preko svojih roditelja, time što će plaćati ove akcize preko onih koji su im bliži.
Prošle nedelje smo imali kritike na amandmane koje je podnosila SRS, pre svega smo optuživani da pokušavamo amandmanima da izvršimo opstrukciju. Onima koji su iznosili takve primedbe predložio bih da pogledaju zakon o izmenama i dopunama Zakona o platnom prometu, koji je predložila Vlada i videće da u tom zakonu postoje rešenja tipa - stavlja se zapeta, stavlja se tačka, briše se jedna reč, dodaje se jedna reč. Kada su to predlagali u svojim amandmanima prošle nedelje poslanici SRS-a bili su optuženi za opstrukciju.
Da li oni poslanici koji pripadaju i podržavaju Vladu treba da imaju u tom pogledu odnos prema amandmanima takav da ono što predloži Vlada mora da se podrži, ne sme da se komentariše po svaku cenu, a ono što predlažu poslanici opozicije mora da se kritikuje po svaku cenu. Najtužnije je što se finansijski efekti koji će se postići ovim zakonom neće utrošiti na način najpogodniji za državu, nego će uglavnom najveći deo ovog novca otići na ponovno osnivanje raznih agencija, koje u suštini iza velikih plata imaju vrlo male efekte i skoro ništa ne rade, a to su pokazale agencije koje su osnivane u ranijoj vladi i evo ova vlada će nastaviti sa tim.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Ovaj član Predloga zakona je logična posledica člana 2. Predloga zakona, kojim je regulisana osnovica za izračunavanje akciza kada je  upitanju kafa. Došlo je do promene, predlaže se u stvari promena načina obračuna akciza, sa fiksnog iznosa od 10 dinara po kilogramu kafe ide se na 40% od osnovice, koja je određena na bazi uvozne cene uvećane za carinu i druge carinske i uvozne dažbine.
Mi nemamo precizno obaveštenje šta to u praksi znači. Da li u nominalnom iznosu to i dalje ostaje 10 dinara ili se povećava na 20 i 30 dinara po kilogramu. Nemamo prevod procenata na taj fiksni iznos, makar trenutno prema uvoznim cenama koje važe na današnji dan.
Predlagač je došao do zaključka da ovakvim obračunom akcize može bitno da poveća prihode po osnovu akcize za kafu, što neminovno znači da će male koristi imati Ministarstvo finansija od toga što prati bilans kafe, što ima podatke o mesečnoj i godišnjoj potrošnji, o uvoznicima i količinama, jer kao bumerang javiće se nešto suprotno.
Pravilo je, gde su visoke akcize i veliki porezi to je pogodno za sivu ekonomiju. Protiv sive ekonomije država se bori na taj način što legalizuje smanjivanjem akciza, poreza ili čak oslobađanjem od akciza i od poreza.
Naravno, kafa nije taj proizvod koji treba da se oslobodi akcize i poreza, ali sa nižim fiksnim iznosima, pa ukoliko se čak i primeni ovaj sistem određivanja akcize u procentima, sa nižim procentom sigurno se dobija legalni promet ovog proizvoda. Ako neko smatra da onaj ko organizuje nagradne igre ima dovoljno para i da na taj način povećava promet i pozicionira se na tržištu i da samim tim što ima para može i da plati veću akcizu, unapred kažem da se on grdno vara.
Kod prometa kafe u Srbiji mi imamo sukob principala. Principal je u inostranstvu, nije ovde. Svi ovi ovde rade za nekog sa strane, iz inostranstva. Ovo povećanje i ova ekskurzija zvana promena akcize kod kafe pogodiće potrošače. Koja će reakcija potrošača biti? Verovatno će se povećati promet nepržene kafe.
Sledeća reakcija, možda će još nekvalitetnija kafa da bude na našem tržištu, zato što je jeftinija i onaj ko je radio ovaj posao zna da građani nemaju neograničena sredstva, a imaju veliku naviku da piju kafu i naravno to se sve javlja na uštrb kvaliteta koji se uvozi.
Prosto mora da se priča o tom nagonu, kako to preko noći sve okrenuti na tumbe, obrnuti da se na sve moguće načine obezbede sredstva koja fale, a još prilikom donošenja Zakona o budžetu i pre nekoliko dana u jednoj raspravi ovde, sa ove govornice, mogli ste da čujete vrlo precizne podatke da deficit budžeta ne bi bio ovoliki da su kojim slučajem Vlada i nadležan ministar krenuli radikalnije u promenu organizacione strukture države. Nepotrebne agencije, nepotrebne direkcije, nepotrebni biroi, nepotrebne kancelarije, za razliku od prošlogodišnjeg budžeta gde su bile nenormalne stavke po osnovu ugovora o delu, intelektualne usluge itd.
Da biste shvatili koja je dubina tog promašaja, samo da vam kažem da između 30-35% svih kredita koje smo dobili iz inostranstva vezani su za konsalting usluge stranim firmama. Mi primamo kredite i finansiramo stranu firmu da nas uči kako da trošimo kredit. Verovatno i to ima neke dodirne veze sa povećanjem akciza za kafu.