Kada sam pomenuo gospođu Vericu Stamenković, ja sam to pomenuo ne zato što nisam govorio o onome što se nalazi na dnevnom redu, nego upravo dajući primer do čega, znači odredbe ovog zakona mogu da dovedu u praksi do kakvih zloupotreba. Sada je jasno da je ovo zloupotreba i ja ću sada reći da je predsednik Odbora za pravosuđe i upravu u periodu kada je stigao ovaj slučaj gospođe Verice Stamenković na dnevni red, odnosno kada je trebalo da stigne, jer nije stigao, predmet je arhiviran, znači bez potpisa i bez ičijeg znanja i očigledno je da se radi o zloupotrebi.
Drugo, ja nisam rekao da je gospođa nezakonito radila, nego sam rekao da to što je ona radila, što je bila u radnom odnosu nije u skladu sa Zakonom o sudijama jer, član 52. kaže sudiji prestaje radni vek kada navrši 65 godina života ili 40 godina radnog staža.
Znači, alternativno je postavljeno, ili – ili. Gospođa je navršila 40 godina radnog staža, postupala je još u naredne dve godine. Znači, to nije moglo drugačije da se ispravi i Odbor za pravosuđe nije doneo odluku da ona bude razrešena retroaktivno, to biste možda vi uradili, jer je ona po funkciji kao predsednik suda postupala u predetima i ona je po fnkciji član KV veća. Znači, da smo nju razrešili retroaktivno dve godine unazad, mnogo bi to teže posledice proizvelo. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Bojan Kekić, a neka se pripremi narodni poslanik Aleksandar Radosavljević.

Poštovane kolege poslanici, načelo podele vlasti jasno je definisano članom 9. Ustava Republike Srbije gde zakonodavna vlast pripada Narodnoj skupštini, izvršna vlast Vladi Republike Srbije, a sudska vlast sudovima.
Celokupno uporište u izmenama i dopunama ovog zakona i svih zakona koji su danas na dnevnom redu, a to su Zakon o visokom savetu pravosuđa, o javnom tužilaštvu i o sudijama, ima pre svega uporište u Ustavu i to u članu 72. stav 1. i tačka 12, u čl. od 95. do 106. i oni imaju osnovni zadatak da obezbede veću samostalnost, nezavisnost sudova. Sigurno da ove izmene i dopune pospešuju ono čemu jeste težnja, a to je da sudska vlast pripadne sudovima.
Novina u ovom zakonu i ovim zakonima je pre svega uvođenje nadzornog odbora, tela za unutrašnju kontrolu sudova. Njega čine sudije i na taj način razrađivanje nadzornog odbora i njegovih ingerencija, a to je da se po pritužbi ili samoinicijativno, što je vrlo bitno, može izvršiti kontrola sudskih predmeta, ali u suštini da se može izreći disciplinska mera prema svojim kolegama, s obzirom na to da se radi o esnafskom nadzornom odboru, ako mogu tako da kažem, predstavlja pre svega i osnovni princip da se sudska vlast vrati sudovima.
Ono što smo mi razmatrati u SPS-u jeste rezultat podnetih amandmana na član 2. i na član 3. Zakona o Visokom savetu pravosuđa dovodi nas u situaciju da ipak rešenje koje je ponuđeno od strane Vlade Republike Srbije i od ministra, a odnosi se, pre svega, na pozivne članove, poštujući odnos sudija i tužioca, pre svega sudija kod zasedanja u stalnom sastavu, a kada se govori o pitanjima sudija, gde su pet lica unapred određena, a kada se govori o pozivnim članovima, a to su sudije koje je izabrao Vrhovni sud Republike Srbije i kada se govori o javnim tužiocima, a njih je dva, pokušali smo da amandmanom damo rešenje da postoje, kada se raspravlja o pitanjima koja se tiču tužilaštva, četiri člana koja su iz redova tužioca.
Znači, jedan član koga biraju zamenici Republičkog javnog tužioca, jedan član koga biraju okružni tužioci na svojim sednicama.
Ta dva druga člana, odnosno mislim na članove koje smo mi predvideli amandmanom, trebalo bi da budu izabrani na sednici opštinskih javnih tužioca.
Ovom prilikom, baš iz razloga što mislimo da je to rešenje možda i konkretnije, smatramo da je ipak celishodnije ja najavljujem povlačenje tih amandmana već za sutra, učinićemo to i pismeno, tako da, u suštini, to sigurno predstavlja jednu opštu koncepciju za koju se zalaže i minsitar i Vlada Republike Srbije.
Nagoveštavam povlačenje amandmana. Uradićemo to i pismeno. Smatram da je paket zakona, pre svega, poštovanje ustanovsti, odnosno poštovanje podela i načela podela vlasti, da se sudovi konačno vrate sudijama, a suštinska stvar da sudije budu nezavisni u svojoj funkciji. Hvala.

Hvala vama. Reč ima narodni poslanik Aleksandar Radosavljević, a neka se pripremi narodni poslanik Vojkan Tomić.
Gospodine Radosavljeviću, samo zbog korektnosti, sa vaše liste, stranka ima ukupno još pet minuta. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine predsedniče, gospodine ministre, predlagač ovog zakona nastavlja jednu ustaljenu praksu koju je lansirao ministar finansija, da pre nego što predloži zakone, ne sprovede jednu javnu raspravu, pogotovo o ovako važnim zakonima kao što je ovaj paket zakona iz oblasti pravosuđa, ne konsultuje se struka. Imali smo prilike da vidimo kako to izgleda u poslednjih par sati, kada struka daje svoje mišljenje o tome zašto je izostavljena i zašto se nije pitala o ovakvim zakonima.
Još jedanput kažem, ovaj model je instalirao minsitar finansija, a sada nastavlja, nažalost, i resorni minsitar za pravosuđe. Voleo bih da ta praksa vrlo brzo i prestane.
Šta donose ovi zakoni? Krenimo redom. Predlog zakona o Visokom savetu pravosuđa se donosi, kako sam predlagač kaže, da bi se povećala ovlašćenja Visokog saveta pravosuđa sa premisom da to telo čine isključivo pravni stručnjaci. Ne znam ko je to telo činio do sada, da li su to neki drugi stručnjaci koji nisu iz oblasti prava i da li to sada dobijamo i u ovoj oblasti, jednu malu ekspertsku grupu. Imali smo ih i do sada više, pa mislim da nije naodmet da imamo još jednu.
Pojedinim rešenjima suštinski se odstupa od principa zastupljenosti sudija i svih stepena sudova u ovom telu, što svakako nije valjano rešenje. To se prožima i kroz ostala dva predloga zakona, kroz Predlog izmena Zakona o sudijama, takođe se prožimaju loša rešenja iz pomenutog zakona.
Sudije će po ovom predlogu biti pod kontrolom kolega razvrstanih u Visokom savetu pravosuđa i u novoformiranom nadzornom odboru.
Formiranjem nadzornog odbora kao tela za unutrašnju kontrolu, rad sudija će oni sprovoditi, vršiti njihovu kontrolu, daje se ovlašćenje istom da po pritužbi ili samoinicijativno kontroliše sudske predmete. Po ovome predlagač zanemaruje činjenicu da je u sudovima pritužba česta pojava, da se one često javljaju kao neosnovane, da su često neistinite i da postupanje po njima vodi povlačenju predmeta iz rada, zbog kontrole, što, normalno kao posledicu vodi zaustavljanje rada, odnosno usporavanje rada sudova, što svakako nije dobro rešenje. Logičnije bi bilo predložiti da taj posao obavljaju predsednici sudova ili taksativno nabrojati razloge za aktivno postupanje po konkretnim stvarima za određene slučajeve.
Što se Visokog saveta pravosuđa tiče i nadzornog odbora, svakako da se ovim dezavuiše uloga predsednika okružnih sudova, predsednika opštinskih sudova; uvođenje nadzornih odbora koji se bira iz redova sudija Vrhovnog suda i koji lako može da inicira promenu bilo kog predsednika suda u opštinskim i okružnim sudovima širom Srbije. Znači, smanjuje se dužina mandata predsednika sudova, što znači da sve sudije izabrane 2001. godine, veoma lako dospevaju na promenu i pojačavaju se odredbe vezane za nezavisnost sudova, odnosno njihova nezavisnost se ovim predlozima i uskraćuje.
Što se Predloga zakona o tužilaštvima tiče, član 29. je svakako najinteresantniji (zbog vremena ću morati da skratim raspravu). Predlog ovog zakona ima, u članu 29 za mene šokantno diskriminatorski karakter, prema izabranim javnim tužiocima i njihovim zamenicima, prema odredbama člana zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu iz jula meseca 2003. godine. Dakle, jedino ova lica podležu jednom novom izboru. Predlagač je, barem po meni, trebalo da bude toliko iskren i da zaista kaže šta mu je prava pozadina svega ovoga, i da zaista kaže ili da nam potvrdi da se u ovom slučaju ne radi o revanšizmu. Sumnjam da iza svega ovoga ipak ne stoji loša namera.
Gospodine ministre, iskoristio bih ovu priliku da vas podsetim da su predlozi zakona o kojima mi govorimo zakoni koje je vaša poslanička grupa u prošlom mandatu predložila, da je to plod delovanja tima iz vaše stranke i po tom osnovu verovatno i nemate pravo da kritikujete stanje u pravosuđu, ono radi po zakonima, a to je vaših ruku delo.
Ovim predlozima, koje mi danas imamo, ne unapređuje se pravosuđe. Ovi predlozi ne valjaju i iz razloga koje sam malopre izneo i iz razloga koje su iznele moje kolege pre mene, poslanici DS neće glasati za predloge zakona. Hvala.

Hvala vama. Replika, gospodin Proroković. Izvolite.

Nije sadašnje stanje, katastrofalno stanje u srpskom pravosuđu, rezultat zakona koje je predložila DSS 2001. godine, nego je rezultat izmena i dopuna ovog zakona koji je ministar Batić u ime DOS-a predložio, a poslanička grupa DOS usvojila 2002. godine. Nemojte izvrtati činjenice i nemojte obmanjivati javnost.
Vrlo je teško raspravljati sa ljudima koji punih šest meseci nisu mogli da izbroje koliko poslanika ima Narodna skupština Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Vojkan Tomić, a neka se pripremi narodni poslanik Vjerica Radeta.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, moram i ja da se osvrnem na prethodnog govornika koji je rekao da je ovaj set zakona predložila poslanička grupa DSS-a. Jeste, ali je taj set zakona unakažen i unazađen izmenama iz 2002. i 2003. godine. Upravo o tome se radi, da 2001. godine, kada je taj set zakona podnet, iz Evrope je dobijeno pozitivno mišljenje, da je to pozitivan korak ka uspostavljanju nezavisnog pravosuđa. Međutim, 2003. godine gospodin Džefri Baret, šef Beogradske kancelarije Evropske komisije nam donosi izveštaj gde se debelim crvenim flomasterom podvlači da je nezavisnost sudstva ugrožena do krajnje mere.
Kao članu Narodne demokratske stranke, meni je ideal nezavisno sudstvo, ne kao deo političkog programa, već i delom, zato što bez nezavisnog sudstva nema te grane vlasti koja je neophodna za funkcionisanje čitavog sistema.
Bili smo svedoci urušavanja sudstva prethodne dve godine. Međutim, ono što je tužilaštvo doživelo, to je ispod svake mere koju su ti ljudi u tužilaštvu mogli podneti. Kada se samo setim toga da su polagali zakletvu pred predsednikom Vlade, pred članom DS Zoranom Živkovićem, to je dovoljan razlog za toliko poniženje samih tužilaca.
Bili smo svedoci da su se sudije birale bez radnog iskustva iz oblasti pravosuđa, bili smo svedoci da su se tužioci birali bez iskustva u tužilaštvu, bili smo svedoci biranja predsednika sudova i ministar je pomenuo jednog od tih, predsednika Opštinskog suda u Obrednovcu, momka koji je bio advokat tek godinu - godinu i nešto dana, postao predsednik suda. Bili smo svedoci da je izvestan broj sudija Vrhovnog suda imao put stručnog saradnika iz Ministarstva pravde, preko advokature, do sudija Vrhovnog suda. Imali smo još jedan takav primer, advokata iz Sremske Mitrovice, koji je takođe postao sudija Vrhovnog suda.
Međutim, najeklatantniji primer iznela je moja koleginica Milica Gavrilović, a to je da je sekretar Ministarstva pravde, Bruno Vekarić, koji je postao zamenik okružnog tužioca, naravno ne radeći ni dan u tužilaštvu, preskačući stepenicu koju tužioci moraju da odrađuju godinama, 8, 10 ili 15 godina da bi postali okružni tužioci, taj gospodin postaje zamenik okružnog tužioca i pri tom postaje portparol Specijalnog tužilaštva za ratne zločine. Naravno, prinadležnosti su ogromne. Međutim, kada smo već kod tog gospodina, nikako ne mogu da ne spomenem salve napada na stav koji je iznet u javnosti - da se prestane sa korišćenjem termina "specijalni sud", već se insistira da se radi o "posebnim odeljenjima Okružnog suda u Beogradu" i "posebnim odeljenjima okružnih tužilaštava u Beogradu".
Ono što mi imamo kao zloupotrebu jednog sudskog procesa od strane članova DS, koji su izgubili većinu u sopstvenoj stranci, upravo je najveća povreda samog tog procesa koji se odvija pred "posebnim odeljenjem Okružnog suda". Danas smo bili svedoci zloupotreba ove govornice i zamene teza od strane poslanike Boška Ristića, dokazanog poštovaoca odluka Ustvnog suda, jer je ušao u istoriju kao jedini predsednik Administrativnog odbora koji nije ispoštovao odluku Ustavnog suda.
Sada se pitam, pošto gospodin Boško Ristić već duže vreme izlazi za ovu govornicu i brani gospođu Stamenković, zašto je razrešena na ovaj način na koji je razrešena danas, neka nam kaže u čemu je problem, a mi znamo o čemu se tu radi. Znamo da je na njegovo insistiranje i na insistiranje gospodina Živkovića izabrana za predsednika Okružnog suda, a po našim informacijama znamo i šta se radilo u tom okružnom sudu. To što se radilo u tom sudu utvrdiće nadležni organi.
Ono što se ovim setom pravosudnih zakona predlaže, zadržaću se samo na tome, da ne oduzimam drugim poslanicima vreme, na ključnim tačkama. Ključni Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru sudija, to je uvođenje nadzornog odbora. Samom sudu, samom Vrhovnom sudu se ostavlja da vrši kontrolu rada sudija nižih sudova. Ako nešto ima jače i demokratičnije od ovoga, neka to poslanici iznesu, neka kažu da ovo nije dobro. Mislim da bi naša poslanička grupa i ministar to usvojili kao pravi argument.
Kada govorimo o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu, ono što je ključno jeste da se pooštravaju uslovi za izbor za nosioca javnotužilačke funkcije i za zamenike javnotužilačke funkcije. To smo više puta podvukli, da je uvredljivo da je toliko malo iskustva potrebno za izbor na javnotužilačku funkciju.
Kod trećeg zakona koji uređuje Visoki savet pravosuđa, samo bih podvukao dve stvari koje su jako bitne, po meni, a to je, da će Visoki savet pravosuđa sada raditi u dva sastava, a to su uži sastav i prošireni sastav.
Apsolutno je argumentovana činjenica da u užem sastavu radi onda kada je na dnevom redu Visokog saveta pravosuđa pitanje iz oblasti sudova, a kada je u pitanju oblast tužilaštva, radi taj uži sastav. Naravno, ona odredba koja isključuje Republičkog javnog tužioca i ministra pravde, kada Visoki savet pravosuđa radi u proširenom sastavu.
Gospodo, ovo je samo jedan od koraka ka izgradnji nezavisnog pravosuđa. Ako je intencija svih nas ulazak u Evropu i ako je intencija svih nas da ispoštujemo standarde koje traži Evropa od nas, pozivam vas da glasate za ovaj set pravosudnih zakona. Očekujem i od naše poslaničke većine da, nakon usvajanja novog ustava, imamo jedan novi reformski set pravosudnih zakona koji će na jedan duži period urediti ovu oblast.

Replika, gospodin Ristić, pa ministar pravde, gospodin Stojković.