Izvolite.

Rad nekog sudije u adokatskoj kancelariji nije naučni rad. Sudije imaju pravo da sarađuju sa naučnim časopisima, da drže vežbe na fakultetima, tako da se na to mislilo. Rad u advokatskoj kancelariji nije naučni rad.
Inače, mislim da sa izmenama Zakona iz 2003. nije bilo u Srbiji veće privatizacije pravosuđa u vreme ratnog stanja koje je nazvano vanrednim!

Hvala.
Na član 5. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Boško Ristić.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Izvolite.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo, malopre sam rekao drugačiji koncept ocenjivanja rada sudija u proteklom periodu, jer smatram da se za uvedeni nadzorni odbor ukoliko se zakonom ne utvrde kriterijumi i merila po kojima će nadzorni odbor postupati, ostavlja mogućnost za voluntarizam i za podelu sudija na podobne i nepodobne, te da se na taj način sprovede selekcija u pravosuđu. A to je nedopustivo. To znači direktno stavljanje pravosuđa pod partijsku konrolu.
Po mom predlogu, rad sudija bi se ocenjivao jednom godišnje. Rad sudije koji u toku kalendarske godine je radio kraće od šest meseci, ne ocenjuje se za tu godinu.
Rad sudije Vrhovnog suda ne podleže ocenjivanju. Ocena rada sudije od značaja je za izbor sudije u viši sud i za razrešenje sudije. Pri ocenjivanju rada sudije, uzimaju se u obzir stručnost, savestnost i blagovremenost u rešavanju predmeta, poštovanje procesnih rokova, uspešnost u vršenju sudijskih poslova uopšte, kao i objavljeni stručni i naučni radovi. Merila za ocenjivanje sudija utvrđuje Vrhovni sud Srbije.
Na način kako je sada predloženo, da nadzorni odbor koji se bira isključivo iz reda sudija Vrhovnog suda, ne garantuje da će se ocena vršiti u skladu sa zakonom i u skladu sa kriterijumima koji su opšte prihvaćeni u zemljama razvijene demokratije.
Isto tako, da bi sudska vlast bila suštinski nezavisna, a sudska vlast se, po meni, ostvaruje kroz suđenje i postupanje sudija u pojedinim predmetima, gde oni samo na osnovu zakona i svoje stručnosti i na osnovu činjenica donose meritorne odluke, nužno je da se na bazi sudijske samouprave izaberu najviši organi sudske vlasti.
Visoki savet pravosuđa trebalo bi birati na neposrednim i tajnim izborima između sudija svih sudova, svih vrsta i svih rangova. Takođe, iz redova tužilaca svih tužilaštava sa svih teritorija. Na taj način bi se obezbedila i teritorijalna i stepenovna ili rangovna zastupljenost sudija i tužilaštava koji rade u pravosuđu. To bi dalo pun legitiitet sudskoj vlasti i najvišim sudskim organima.
Na taj način bismo uz utvrđena merila i kriterijume došli do profesionalne selekcije. Na ovaj način, doći ćemo u sitaciju da se političke oligarhije ili njihovi ostaci koji su ostali u pravosudnom sistemu, odnosno u pravosuđu Srbije, dogovore da paktiraju ili da za potrebe pojedinih partija na vlasti vrše selekciju po partijskoj pripadnosti ili po partijskom opredeljenju. Hvala.

Izvolite gospodine Cvetkoviću.

Gospodine ministre, dame i gospodo, izvinjavam se, ali morao sam da se javim povodom ovog amandmana. Ovo je klasiča primer gde je pisac promašio temu. Amandman se ne odnosi na ono što je predloženo Predlogom zakona  o izmenama i dopunama Zakona, jer, članom 40a i članom 40b predloženo je da se u Vrhovnom sudu obrazuje nadzorni odbor koji bi kontrolisao sudske predmete.
Vrlo jasno, nadzorni odbor koji kontroliše sudske predmete, a to je označeno u članu 40b stav 1. amandmanom uvaženog poslanika traži se ocenjivanje sudija jednom godišnje. Prema amandmanu dolazim do zaključka da bi to ocenjivanje bilo u stilu predloga i rada Ministarstva prosvete, valjda preko nekih školica ili radnih sastanaka i verovatno bi to ocenjivanje dovelo do toga da sudije podležu tom školskom ocenjivanju.
Ovakvog predloga nema u zakonu, niti je bilo. Ovo je, najblaže rečeno, revolucionarni predlog, ali nije mesto ovom amandmanu ovde gde se predlaže. Ovo je neka izmena za neku duboku, duboku, duboku reformu pravosuđa gde bi sudije bile ocenjivane!
Dakle, podvlačim da predlagač nije zahtevao, niti bi mogao da "drži vodu" predlog da se ocenjuje rad sudije jednom godišnje, kako je to predloženo amandmanom, nego je izmenama i dopunama predložio obrazovanje nadzornog odbora koji bi kontrolisao sudske predmete, što je potpuno različita stvar.
Podsećam, radi građana, da bi ovaj nadzorni odbor radio na osnovu sopstvenog saznanja, na osnovu pritužbi ili inicijative građana. Znači, ogromna većina sudija koja radi u skladu sa zakonom i savesno, ne bi ni bila predmet ocenjivanja.
Podvlačim da se ne ocenjuju sudije nego predmeti, a tek ukoliko se u predmetu uoče određena postupanja suprotna zakonu onda može, eventualno, doći na ocenu i rad tog sudije.
Znači, inicijativa može krenuti od građana, a može i od ovog nadzornog odbora koji se formira pri Vrhovnom sudu i na ovaj način će značajno biti povećana efikasnost sudova. Stoga ovaj amandman nikako ne treba prihvatiti, jer je u suprotnosti sa samom intencijom zakona.

Reč ima narodni poslanik Marković.

Poštovani predsedniče, poštovane kolege, veoma cenim izlaganje prethodnika po ovom amandmanu, ali mislim da je amandman veoma dobar i mislim da nije kolega Boško Ristić, koji je podneo amandman, promašio temu, niti je u pitanju to da nije razumeo intenciju predlagača.
Mi samu ideju nadzornog odbora pozdravljamo, to smo rekli i u načelnoj diskusiji, ali pročitaću vam član 40b stav 2: - "Po okončanoj kontroli sudskog predmeta Odbor može pred Velikim personalnim većem pokrenuti postupak za razrešenje sudije". Znači, sama ideja zakonodavca jeste da to ne bude sama ocena predmeta po pritužbi stranaka ili samoinicijativno, već je i sam predlagač, Ministarstvo pravde, želelo da na neki način to ima odgovarajuće posledice na status i na rad sudija koji postupaju po tim predmetima.
Stoga je naša ideja o tome da se samo taj delokrug rada nadzornog odbora u većoj meri razradi, da se omogući egzaktnije, objektivnije ocenjivanje rada sudija. Mi zbog toga insistiramo na ovom amandmanu i predlažemo da ga usvojite, bez obzira da li on izgledao revolucionaran ili izgledao reformski.
Dobro bi bilo da je reformski, jer smo svi zajedno konstatovali da stanje u pravosuđu poslednjih 15-20 godina sigurno nije ono stanje koje želimo mi kao poslanici i uopšte kao građani Srbije. Stoga vas pozivam da ovaj amandman ipak prihvatite.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Milan Marković.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li gospodin Marković želi reč?

Ako je u pitanju član 6. odmah ću reći o čemu se radi. O tome smo vodili raspravu na Odboru za pravosuđe.         Naime, naše mišljenje je da sudije, nezavisno od toga koliko su talentovani, odnosno pripravnici sudijski, zatim stručni saradnici, nezavisno od toga koliko su talentovani, koliko su pametni i vredni, jednostavno, teško mogu da za relativno kratko vreme savladaju tako obimnu materiju kakvu predstavlja materija koja se dešava u običnom životu, što podvodimo pod neki parnični postupak, a posebno onu koja se odnosi na krivicu, na odlučivanje o pravima i posebno o slobodi građana.
Stoga smo smatrali da bi taj rok, na neki način pripreme, odnosno taj staž nakon polaganja pravosudnog ispita trebalo produžiti kako bi se steklo više znanja, više iskustva da bi se sutra odlučivalo o pravima, o slobodi, o dužnostima građana. Nije prijatno kada to radi neko ko ima svega dve godine iskustva nakon polaganja pravosudnog ispita. Mislimo da se usvajanjem jednog ovakvog rešenja može dosta dobiti na kvalitetu našeg pravosuđa, što će se kasnije egzaktno izraziti u većem broju presuda koje opstaju na drugom stepenu.