Dame i gospodo poslanici, ponovo imamo na dnevnom redu zasedanja Skupštine Srbije Zakon o akcizama na predlog Vlade. Smatram da je ovo pomalo i uvreda za Narodnu skupštinu, jer se Narodna skupština po predlogu prethodnog zakona, u kome je sadržaj nešto malo izmenjen nego u novom predlogu, bitno ne razlikuje.
Koliko mi je bilo poznato, samo da demantujem ministra, 4,7 dinara je bilo po prethodnom zakonu povećanje akcize na motorni benzin, a sada je nešto manje. Na dizel gorivo je bilo 3,4 dinara, sada je nešto manje od tog iznosa. Otprilike, čitava ova priča se vrti oko jedne iste stvari.
Po saopštenju Vlade Republike Srbije, koje je sada ministar dementovao ovde, nedavno poskupljenje goriva su izazvali poremećaji na tržištu nafte. To je bio razlog zbog kog je Vlada Republike Srbije donela odluku da se povećaju cene motornog benzina i dizel goriva.
Sada nam ministar reče da je benzin poskupeo zbog povećanja akcize, mada je tvrdio, kada smo glasali o Zakonu o akcizama, da do poskupljenja neće doći. Sada se postavlja pitanje - zašto je poskupelo dizel gorivo? Na dizel gorivo akcize nisu uvećane. Ipak sam sklon da verujem da tu postoji određena mogućnost ili želja za nekakvom manipulacijom informacijama kada je u pitanju cena nafte i naftnih derivata.
Isto tako, ministar kao da zaboravlja da smo o tome raspravljali pre tri nedelje, nepune, pa kaže da smo povećali akcize i na ostale naftne derivate, što nije tačno. Ova skupština je oslobodila akcize mazuta, gorivo za mlazne avione i motorna ulja. Međutim, gde je vlasnik opet Vlada Republike Srbije, kako ministar kaže biće pozitivnih posledica, znači, doći će do pada cene tih proizvoda; NIS za sada te cene proizvoda ne menja.
Zbog svih ovih nelogičnosti, verujem da je stvarno gorivo poskupelo isključivo zbog poremećaja sirove nafte na svetskom tržištu koju je izazvala kriza u Iraku, SAD koje sada tamo pokušavaju da ostvare nekakav svoj interes.
U jednom drugom delu, nije mi jasno zašto predlagač ovog zakona toliko želi da istraje u povećanju akcize na motorna goriva, jer se od svih naftnih derivata, samo na ta dva derivata plaća akciza. Možda i to uvek uz obrazloženje da do bitnijeg poremećaja cena naftnih derivata, odnosno motornih goriva neće doći.
U svakom slučaju, povećanje akciza može da ima posledica ili po građane ili po NIS, pod određenim uslovima koji se već dešavaju na tržištu. Npr, ako dizel gorivo poskupi, u svakom slučaju mora doći do povećanja troškova poljoprivredne proizvodnje, a naša poljoprivredna proizvodnja iovako preživljava u izuzetno teškim uslovima, tako da joj dodatna fiskalna opterećenja uopšte nisu potrebna.
Da ne pričam da će sa dodatnim opterećenjima poljoprivrednici smanjivati ulaganja i ionako već male prinose, znači, umanjivati, pa samim tim i dohodak koji ova država ostvaruje.
Druga posledica povećanja cena dizel goriva odnosi se na povećanje cena usluga transporta robe i putnika, pogotovo kada je u pitanju roba. To je vrlo bitno, jer svako povećanje transporta roba mora da izazove poremećaje na tržištu robe široke potrošnje, odnosno da poveća cenu pojedinih, pa čak i svih proizvoda na tržištu i samim tim da izazove inflaciju. A u slučaju da gorivo ne poskupi, a može i to da se desi, i to iz dva razloga, jedan je da će to poskupljenje biti odloženo do završetka izborne kampanje, zbog kandidata koji predstavljaju manje ili više vladajuću većinu, Borisa Tadića i Dragana Maršićanina.
Znači, poskupljenje goriva bi išlo odloženo, posle izbora, po objavljivanju rezultata, s jedne strane. S druge strane, ako na duže staze pod ovakvim načinom ne dođe do promene cena nafte i naftnih derivata na tržištu, NIS će morati da se odrekne dela svoje marže u korist akcize.
NIS, samo da podsetim, u toku prošle godine je iskazala suficit ili dobit u iznosu od pet milijardi dinara, što je uplaćeno u budžet Republike Srbije, koja je vlasnik NIS-a, kao dividenta.
Sada se postavlja pitanje - zašto predlagač ovog zakona toliko insistira na punjenju budžeta, kada mu je svejedno da li će do tog novca doći kroz akcize ili kroz dividende koje uplaćuje NIS. Kao novac koji dobija, trebalo bi da mu je svejedno.
Međutim, nije svejedno NIS-u, jer NIS ako smanji poslove sa smanjenim maržama, moraće u nekom svom sledećem završnom računu da iskaže gubitak, koji može da bude pokriven iz budžeta Republike Srbije, konkretno, baš od ovih akciza koje ćemo da naplatimo. Ali sada ima jedna druga posledica. NIS počinje da gubi vrednost na tržištu, a moguće je sa ovakvom vladom da NIS bude predmet privatizacije. Postavlja se pitanje - kome je to u interesu.
Mnogo kandidata ima kojima je u interesu da Naftna industrija Srbije bude prodata za mali novac u odnosu na njenu pravu vrednost. Možda su kandidati, a učestvovali su u tim poslovima baš sa Naftnom industrijom Srbije, Vuk Hamović, vođa finansijske crnogorske mafije Vojin Lazarević, koji su na sumnjivim poslovima sa strujom, a to je već poznato ovom parlamentu, zaradili između 300 i 400 miliona evra.
Možda je ta priča ispričana već za ovom govornicom, ali hteo bih da podsetim samo baš kada je to u pitanju da su se pojedini ministri, koji su tada bili potpredsednici savezne vlade, a sada potpredsednici republičke vlade, rastrčali po Srbiji da objasne narodu zašto sruja mora da poskupi da bi pokrila navodne troškove proizvodnje.
A sada vidimo da je ta vlada građanima Srbije drala kožu sa leđa da bi neko ostvario ekstraprofit kojim bi mogao da kupi Naftnu industriju Srbije pod ovakvim uslovima, za 300 do 400 hiljada evra, a njena prava tržišna vrednost je oko 20 miliona evra.
Kada je u pitanju navodno briga gospodina ministra za sokove i da uvodi akcize na voćne sokove, i to uvozne, i to navodno zbog brige prema poljoprivrednim proizvođačima, konkretno voćarima, pravo da kažem, u to ne mogu da poverujem.
Razlog za to jeste taj što je baš opet tadašnji potpredsednik savezne vlade, a sadašnji potpredsednik republičke vlade, iz tzv. ekspertske grupe, raščistio sa starom Jugoslavijom, koja je imala kakav-takav carinski sistem, napravio neku državnu zajednicu i u toj državnoj zajednici ispoštovao uslove druge članice, Crne Gore, kada je u pitanju carina poljoprivrednih proizvoda. Ako neko hoće da pravi voćne sokove ne mora uopšte da uzima voće od naših proizvođača, može i da ga uvozi odakle god hoće.

Da li koristite i sledećih 10 minuta?

Koristiću i sledećih 10 minuta.
Dalje, akciza koja se naplaćuje samo na vrstu porekla robe u suprotnosti je sa preporukama Saveta Evrope i Evropske unije, a stalno se pozivate na nekakve njihove direktive.
Uvođenjem akciza isključivo na uvoznu robu dovodite drugu robu u povlašćen položaj, odnosno uvoznu u podređen položaj. Takva jedna politika, odnosno diskriminacija i zaštita domaćih proizvoda i domaćeg tržišta rešava se na carinama.
Međutim, zato što ste upropastili carinski sistem, zato što niste mogli da se dogovorite sa Milom Đukanovićem i njegovom mafijom, sada imamo izuzetno niske cene domaćih poljoprivrednih proizvoda, koje ne mogu da izdrže nelojalnu konkurenciju iz uvoza. Setite se samo koliko je jabuka uvezeno, koliko je uvezeno drugih poljoprivrednih proizvoda, mašinski očišćenog mesa, banana, narandži, mesa, mleka, mlečnih prerađevina i to sve na našu štetu; jaja nisu mogli da uvoze, tu je Dragoljub Marković. Bar nije mogla prošla vlada, dok je bila prošla vlada.
Vidite koliko je sada tih poljoprivrednih proizvoda uvezeno i koji obaraju cenu domaćem poljoprivrednom proizvodu i ionako tešku domaću poljoprivrednu proizvodnju opterećuju, tako da u svakom slučaju ovo neće dati željene efekte, barem kad nam je poljoprivredna proizvodnja u pitanju.
Kada su u pitanju predlozi o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, gospodin ministar reče da su ove izmene u cilju da se što više omogući i poboljša poreska naplata.
Da budem još više ironičan, ovim predlogom zakona omogućuje se poreskim službenicima da zahteve o više uplaćenom ili pogrešno uplaćenom porezu donose rešenja za 25 umesto dosadašnjih 15 dana.
Kako to izgleda u praksi? U praksi se najčešće pogrešno ili više uplaćen porez dešava baš prilikom kontrole poreske inspekcije. Baš tada, da li je to poreska policija, da li je tržišna inspekcija, da li je neki drugi organ koji vrši tu kontrolu, baš tada dolazi do takvog slučaja.
Najčešće poreska policija ili neka druga nadležna inspekcija donosi rešenje na osnovu nekog zapisnika, koji je doneo da navodno neki manjak poreza mora da se uplati u roku od sedam dana, da ima pravo žalbe u roku od sedam dana, ali da žalba ne odlaže izvršenje postupka.
Kasnije kada se u žalbi ispostavi da je poreski obveznik, a ne poreski izvršitelj bio u pravu, onda mora da čeka još mesec dana da se reši po njegovom zahtevu da mu se vrati novac. U praksi su ovakvi slučajevi izuzetno česti i radi se često o izuzetno velikim iznosima.
Predlagač ovim izmenama i dopunama zabranjuje nadležnim organima da upišu neko pravno lice u privredni registar pod uslovom da osnivač, bilo to pravno lice ili fizičko lice, nije uplatilo porez.
To me podseća na priču od pre godinu dana kada je svako od nas, da bi registrovao automobil, morao da vadi poresku potvrdu, da nosi u Ministarstvo unutrašnjih poslova i da dokaže da je platio porez da bi mogao da izmiri svoje obaveze.
Čini mi se da predlagač nije svestan u kakvoj situaciji živi većina privrednih subjekata i većina građana Republike Srbije, da često i pored dobre volje ne mogu da plate svoje poreske obaveze, pa često baš oni koji ne mogu da plate svoje poreske obaveze zavise od budžeta Republike Srbije i njihovih neredovnih isplata. Ako je čovek rešio da otvori neku malu samostalnu trgovinsku radnju ili neku zanatsku radnju, moraće da čeka da mu država uplati penziju ili nekom njegovom rođaku, da bi mogao da izmiri poreske obaveze, da bi mogao da zaradi neki dinar viška.
U članu 66. Predloga zakona stoji još uvek jedna odredba koja je iz starog Đelićevog zakona, a to je da ako poreski inspektor u toku kontrole osnovano sumnja ima pravo da izrekne zabranu raspolaganja novčanim sredstvima poreskog obveznika i njegovom pokretnom i nepokretnom imovinom. Samo nije jasno gde je u zakonu regulisano šta je to osnovana sumnja na osnovu koje bi neko plenio imovinu poreskih obveznika.
U članu 83. i tim svojim dostignućima gospodin ministar se mnogo hvalio, kaže da troškove prekršajnog postupka određuje poreska uprava u iznosu od 5% od iznosa izrečene novčane kazne.
Možda je neko od nas pomislio da je to u redu, međutim ima razloga zašto nije, jer u već postojećem zakonu, u članu 83. stav 1, stoji da se poreska obaveza uvećava za posebnu jednokratnu taksu na prinudu naplatu poreza u visini od 5% od iznosa dospelih, a neuplaćenih sredstava.
Sada na ime nekog prekršajnog postupka, koji vodi opet radnik poreske uprave ili sudija za prekršaje, koji živi baš od budžeta Ministarstva finansija, određuje sebi troškove za prekršajni postupak u iznosu od 5% i troškove za prinudnu naplatu u iznosu od 5%. Možda neko kaže da to nije mnogo. Mnogo je, ako se pogledaju kasnije odredbe ovog zakona, gde predlagač drastično kažnjava lice poreskog obveznika koji nije prijavio i nije uplatio porez.
Ne mogu da razumem da neko možda i prijavi porez na vreme, ali ga ne uplati na vreme, da plaća kaznu od dva do deset puta, plus pet posto prekršajnog postupka, plus pet posto prinudne naplate, samo zato što možda poreski obveznik nije imao novca da uplati porez. To se danas dešava izuzetno često. Izuzetno često preduzeća uplaćuju doprinose i isplaćuju plate u četiri, pet, šest rata. Dešava se da porez uplaćuju u četiri, pet, šest rata, počinju od prvog, pa kad završe.
Nisam za to da poreski obveznik koji na vreme prijavi i u nekom razumnom roku isplati porez bude kažnjen po odredbama ovog zakona, pogotovo ako se ima u vidu da za svaku neblagovremenu uplatu poreska uprava zaračunava kamatu od 0,2 posto dnevno. To je, koliko je meni poznato, na godišnjem nivou, sa preračunavanjem na kraju svakog meseca obračunskog perioda, oko 80 posto godišnje.
Ko to još na svetu plaća 80 posto kamatu na neizmirene poreske obaveze u toku jedne godine? Mislim da smo tu jedinstvena država u Evropi, a verovatno i u svetu.
Dalje, u članu 124. zakona dozvoljava se mogućnost da poreski izvršitelj vrši terensku kontrolu na licu mesta, bez ikakvog naloga. Koliko je poznato, u svim pravnim postupcima čak ni policija ne može da vrši neke kontrole bez naloga nadležnog suda, kada su neki objekti u pitanju.
Još jedan deo, koji mi baš i nije jasan, da poreska policija ima pravo na zaštitnu opremu. Ne znam kakva je to zaštitna oprema, predviđena je u članu 162. ovog zakona i verovatno im je potrebna baš zbog te terenske kontrole, kad nekom upadnu u kuću pa je domaćin malo nezgodne volje, pa ih fino sačeka. Pokušavao je Đelić i da ih naoružava i da presreću ljude na ulici. Ništa od toga mu nije pošlo za rukom.
(Predsedavajuća: Vreme.)
To su te posledice kada se objedinjuje rasprava o pojedinim zakonima. Gospodin Đelić je dobio svima vama ovde poznati nadimak baš zbog jedne ovakve politike. Baš me interesuje kakav će nadimak da dobije gospodin Dinkić.

Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 89. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, do otvaranja zajedničkog načelnog pretresa prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe SRS, DS – Boris Tadić, G17 plus i SPS.
Dajem reč narodnom poslaniku Hranislavu Periću, a posle njega narodni poslanik Boško Ristić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto u ovom paketu ima dva zakona, govoriću o Zakonu o akcizama. Zakon o akcizama bio je na dnevnom redu Skupštine pre dvadesetak dana. Pošto tada nismo glasali kako je to želeo predlagač, danas je opet ovaj zakon na popravnom ispitu.
Tada sam podneo amandman, a Skupština ga je većinom glasova usvojila, da se akciza za dizel gorivo ne povećava i da dizel ostane po staroj ceni.
Danas, kada je ovaj amandman ponovo na dnevnom redu, nisam promenio mišljenje. Ono što sam mislio u ovom amandmanu tada, to isto mislim i danas.
Zbog toga sam opet podneo amandman po kome bi se brisao predlog za povećanje akcize na dizel gorivo, a da ostane na dosadašnjem nivou. Pojedini političari u kampanji su govorili – najviše para ćemo izdvojiti za poljoprivredu, a kada prođu izbori, prvo povećaju poljoprivrednicima naftu, bez koje se ne mogu zamisliti radovi u poljoprivredi.
Postoji mnogo razloga što je ovaj amandman, koji ne dozvoljava da dođe do povećanja akcize na naftu, opravdan i pravičan. Imajući u vidu cenu poljoprivrednih proizvoda u zadnjih nekoliko godina, koja se ne povećava već pada, ne treba povećavati cenu nafte. Platežna moć poljoprivrednika je sve manja. Ako se poveća akciza i cena nafte, neisplativa će biti poljoprivredna proizvodnja. Do sada se nafta koristila i u preduzećima i u proizvodnji, što može da lančano izazove poskupljenje svih proizvoda.
Jedini razlog koji ističe ministar za finansije je da se popuni deficit u budžetu i da, ako ostane ovako, biće veća razlika između benzina i nafte ili, kako reče ministar pre neki dan na "Belami" u Nišu, to vam je kao kad šiješ pantalone pa sašiješ jednu nogavicu, a drugu ne. Plašim se, ministre, da ćemo mi početi da šijemo pantalone bez nogavica.
Prethodna vlada je 5. novembra 2003. godine, pred izbore, stavila u proceduru Zakon o akcizama, koji nije razmatran u Skupštini, ali je podeljen poslanicima i mi ga imamo u materijalu. Đelić je predložio da akciza za benzin bude 24,59, a za naftu 15,25 za ovu godinu, a vaš predlog je benzin 27,50 a nafta 16,76.
Pošto sam prošli put stavio amandman koji je usvojila ova skupština, vi ste umanjili 10 para i predložili akcizu od 16,66 para. U poređenju sa prethodnom vladom, predložili ste veću akcizu za naftu za 1,5 dinara. Da li je to ona poznata parola "bolje ćemo raditi od prethodne vlade".
Znam da ćete reći da ste za poljoprivredu obezbedili regresirano gorivo. Da, to je tačno, ali nije dovoljno. Predlagač se verovatno ne razume u poljoprivredu i koliko za godinu dana seljak potroši nafte. Neće njiva samo da odeš jednom, da je pooreš i na kraju da odeš i pokupiš prinose. Njiva neće gosta, već traži radnika i stalno prisustvo.
Neću nabrajati koliko puta do njive treba da ode poljoprivrednik i koje sve poslove obavlja mašinama.
Jedino je tačno da jedan poljoprivrednik u proseku potroši 300-400 litara nafte u toku godine, u proseku, za tri hektara dobije 90 litara regresirane nafte, što znači da će 90 litara dobiti po jeftinoj ceni, a 300 litara po skupoj. Tako li vi mislite da ćemo moći da razvijemo poljoprivredu?
Sve je ovde jasno. Ministar želi povećanje akcize na naftu da popuni deficit u budžetu. Zašto ste udarili na poljoprivrednike? Zašto niste uzeli od drugih malo, zašto samo od seljaka? Zašto niste uzeli malo od bankara, zašto toliko direkcija i agencija, direkcije na direkcije, agencije na agencije. Koji budžet to može da izdrži?
Koliko je osnovano direkcija i koliko je zaposleno radnika u njima? Na jednoj strani smanjuju se proizvodni radnici, hale su prazne, a povećavaju se radnici u državnim institucijama. Skupa je država i ne može to da izdrži ni privreda ni poljoprivreda.
Znam da će ministar reći, daćemo kredit poljoprivrednicima, poljoprivrednim proizvođačima, a poznato je ko može doći do takvog kredita. Plašim se da će te kredite dobiti bogati, a da neće to stići do pravih poljoprivrednika. Mogli su Vlada i ministar da nađu rešenje što se tiče nafte, jer ima mnogo drugih rešenja, ima drugačijih mišljenja i predloga; npr, da pronađe način da poveća količinu regresirane nafte za poljoprivrednike, da poljoprivrednik svaki litar koji upotrebi za radove u poljoprivredi u toku godine dobije po regresiranoj ceni.
Znači, za obradu u poljoprivredi nijedan litar ne treba da bude plaćen po skupljim cenama sa uvećanim akcizama, a da se za naftu koja se koristi za automobile poveća akciza, i na ovaj način ne bi se mnogo izgubilo. Potrošnjom nafte za prevoz postigla bi se cifra koja bi popunila deficit u budžetu, imajući u vidu da se održava ove godine Olimpijada u Grčkoj, biće povećana prodaja goriva.
Na kraju, narodni sam poslanik iz Merošine, to je isključivo poljoprivredna opština, gde građani isključivo žive od poljoprivrede, a povećanjem akciza na naftu bi se povećala i njihova ulaganja u proizvodnju, a kod poljoprivrednih proizvoda u otkupu i izvozu nema povećanja. To je sve po starim cenama. Zbog toga sam podneo amandman za koji ću glasati. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Boško Ristić, nije tu.
Reč ima ministar finansija u Vladi Republike Srbije.

Poštovani poslanici, povodom ovog prethodnog govora, zaista hajde da se ne služimo demagogijom. Ako se povećava akciza na dizel gorivo, pa plaćaju svi i oni u gradu i oni u selu.

Nisu poljoprivrednici zbog ovoga opterećeni, naprotiv, u agrarnom budžetu, koji je inače tri puta veći nego što je bio prošle godine, postoji posebna stavka za regresiranje goriva za poljoprivredu i to je jedna stvar.

Druga stvar, slede poskupljenja, kažu; da li je iko toliko osetio, kao što vi u vašim govorima ističete, povećanje akciza na gorivo. To se desilo pre tri nedelje. Koliko je to uticalo na rast cena, da li ste vi videli taj rast cena? Ne, ukupan efekat ovih mera, i onih prethodnih i ovih sadašnjih, direktno utiče na rast cena sa samo 0,4%. Inflacija u prva četiri meseca je 7,3%, što znači daleko ispod projektovane inflacije za godinu dana.

Gospodo poslanici, naravno da treba kritikovati Vladu umesno, ali ne može gospodin Arsić pominjati neku cifru od 4,6 dinara povećanja akcize; budite elementarno pošteni, kažite istinu. Tri dinara je povećana akciza na gorivo, ne 4,6 dinara, i ako loše pamtite, pogledajte u zakon.

Što se tiče ove sadašnje, isto tako, da li su poslanici koji su kritikovali ovaj zakon zaboravili da je ova vlada već ukinula porez na fond zarada, on rasterećuje privredu sedam milijardi dinara, dakle, efekat uvođenja ovih 2,9 dinara na dizel gorivo je 3,5 milijardi svega. A zašto? Da bi se kompenzirao efekat koji smo postigli ukidanjem poreza na fond zarada, tj. sedam milijardi dinara, da bi rasteretili troškove proizvodnje; pa ne može, kao što narod kaže, i jare i pare.

Sa jedne strane hoćemo da rasteretimo proizvodnju, hoćemo da budu konkurentni naši proizvodi u svetu, da povećavamo izvoz, a sa druge strane hoćemo da finansiramo penzije i naknade za nezaposlene i druge javne rashode. A od čega? Naravno, od akciza, jer akcize treba da imaju veće učešće u ukupnoj budžetskoj strukturi nego drugi javni prihodi. Ova vlada će zapravo tu svoju strategiju do kraja realizovati.

Veće oporezivanje potrošnje, a daleko manje snižavanje troškova proizvodnje, proizvodnju ćemo rasteretiti.

Što se tiče poljoprivrede, agrarni budžet nikada u Srbiji nije bio veći nego ove godine.

Dana 15. maja kreću poljoprivredni krediti sa kamatom od samo 3% na godišnjem nivou, na pet godina, sa grejs periodom, dakle sa periodom počeka, od godinu dana. Ali, nemojte se plašiti, dobiće ih isključivo pravi poljoprivredni proizvođači, isključivo oni koji se registruju da se bave poljoprivredom, zemljoradnjom, stočarstvom i drugim poljoprivrednim aktivnostima, a ne oni koji pola rade u gradu, a pola na selu.

Dakle, pravi poljoprivredni proizvođači dobiće te kredite i te kamatne stope će biti najniže na tržištu i četiri milijarde dinara je izdvojeno samo za ovaj program, koji će biti realizovan do kraja godine.

Takođe, ne treba zaboraviti da je ukinut porez na držanje lovačkog oružja, ukinut je porez na finansijske transakcije, ukinut je porez na motorna ulja i maziva, ukinut je porez na lož ulje, ukinuta je taksa na mobilne telefone i ukinuti su mnogi drugi porezi i nameti koje smo obećali da ćemo ukinuti.

Molim vas samo za iskrenost, kažite šta je ukinuto, a šta je povećano. Nemojte govoriti samo o onome šta je povećano, jer da bismo ostvarili rasterećenje proizvodnje, mora potrošnja da se akcizama nešto više oporezuje, ali niti će to izazvati inflaciju, niti će to biti nepremostiva prepreka.

Pogledajte grad, zakrčeni smo u saobraćaju automobilima i to je dobro. Dobro je da što više ljudi vozi automobile, a nije dobro što su gužve. Gužve nisu samo zbog toga što je cena goriva ispod cena u okruženju, već pre svega što saobraćaj u velikim gradovima nije rešen i to je objektivan problem, ali treba stvari postaviti na pravo mesto, onako kako jeste.

Dakle, Vlada će uvek rado primati argumentovane kritike, ali nikako ne može da se složi sa neistinama, kao što ih radikali izriču, ili sa demagogijom, kao što smo čuli od prethodnog govornika. Hvala vam.

Hvala vama.

Replika, gospodin Arsić.

Dame i gospodo poslanici, skrenuo sam još koliko juče ministru pažnju da pazi šta priča za ovom govornicom, pogotovu kada obrazlaže svoje zakone.
Desilo se na Odboru za finansije da sam morao ministru pojedine odredbe njegovog zakona, morao je da ih nauči napamet, da čitam. Sada ću morati ponovo da mu čitam odredbe zakona koji je donet pre tri nedelje i to je opet njegov zakon.
Kaže da je motorni benzin poskupeo 3,00 dinara i da ne pričam istinu; akciza povećana. Predlog, staro rešenje akciza je bilo 23,15 dinara. U Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama predloženi iznos akciza za motorni benzin jeste 27,50 dinara, što tačno iznosi 4,35 dinara po jednom litru; Narodna skupština Republike Srbije, 2. april 2004. godine.
Predložena cena za dizel gorivo, stara cena je bila 13,00 dinara po jednom litru, a predloženo je 16,76 dinara, a sada je to gospodin ministar smanjio na 16,66 dinara.
Dalje, nije tačno da ste ukinuli porez na motorna ulja, nije tačno da ste ukinuli porez na mazut, nije tačno da ste ukinuli porez na gas, nije tačno da ste ukinuli porez na mobilne telefone i nije tačno da ste ukinuli porez na finansijske transakcije. Možda ste dali neki odloženi rok kada će biti ukinuti, jer su navodno projektovani u budžetu.
Opet, za one koji imaju malo duže pamćenje, baš sam bio ovlašćeni predstavnik SRS za zakon o ukidanju Zakona o porezu na finansijske transakcije. Bio sam ovlašćeni predstavnik SRS za zakon o prestanku važenja Zakona o porezu na upotrebu, držanje i nošenje dobara. Svi ti zakoni dati su pre nego što je donet budžet Republike Srbije, pa ste onda navodno hteli i imali dobru volju da ih ukinete, a zašto niste.
Sada ćemo da bajemo hoće li godinu dana, pošto je taj odložen rok do kraja ove godine, da bajemo hoće li možda ministar da ukine ili promeni zakon, pa ponovo da nastavi produženje pojedinih odredbi poreza.
Kada sam ovo nabrajao jeste ukinuli akcize i protiv toga nemam ništa protiv, ali zato vas, pre nego što optužite poslanike SRS-a, opominjem, izuzetno dobro se spremamo za diskusije, izuzetno dobro proučavamo zakone, a u krajnjem slučaju ne bismo sa 23 poslanika dospeli na 82 da svoj posao ne radimo ovde u ovoj sali.

Hvala.
Reč ima ministar finansija, gospodin Dinkić, predstavnik predlagača.