Poštovani narodni poslanici, nastavljamo rad u popodnevnom delu.
Molim vas da utvrdimo kvorum.
Imamo kvorum, u sali su prisutna 92 poslanika.
Prelazimo na 6. tačku dnevnog reda: - PREDLOZI ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O AKCIZAMA I PORESKOM POSTUPKU I PORESKOJ ADMINISTRACIJI (zajednički načelni pretres)
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona za koje je to predložio narodni poslanik Goran Paunović, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme rasprave u zajedničkom načelnom pretresu za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: Srpska radikalna stranka jedan sat 38 minuta 24 sekunde, Demokratska stranka Srbije jedan sat tri minute 36 sekundi, Demokratska stranka – Boris Tadić 44 minuta 24 sekunde, G17 plus 37 minuta 12 sekundi, Srpski pokret obnove – Nova Srbija 26 minuta 24 sekunde, Socijalistička partija Srbije 26 minuta 24 sekunde i poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, a to su tri poslanika Socijaldemokratske partije, po pet minuta, saglasno članu 89. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Otvaram zajedički načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Da li predstavnik predlagača mr Mlađan Dinkić, ministar finansija, želi reč? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalaze dva zakona: jedan je dopuna Zakona o akcizama, a drugi je dopuna Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Dozvolite mi da ukratko obrazložim oba predloga.
Što se tiče Zakona o akcizama, kao što znate ovaj zakon je već menjan pre dve-tri nedelje ovde u parlamentu, ali neka od rešenja koja su usvojena jednostavno dovode do disproporcija u naplati i u strukturi akciza na pojedine proizvode, pre svega kod dizel goriva i derivata nafte.
Kao što znate, Narodna skupština je usvojila povećanje akcize na derivate nafte, benzina i ostale prerađevine, sve osim dizela, za tri dinara po litru, a sa druge strane napravio se disparitet između maloprodajne cene motornog benzina i dizel goriva koji ne postoji ni u jednoj drugoj zemlji, niti u okruženju, niti u Evropi.
Zbog toga Vlada predlaže da se poveća akciza na dizel gorivo za 2,9 dinara po litru, tako da bi sadašnjih 13,76 dinara iznosilo 16,66 dinara. Ovo znači dodatnih 3,5 milijardi dinara za budžet Srbije i sa druge strane omogućiće izjednačavanje odnosa, vraćanje na stari odnos između cene motornog benzina i dizel goriva.
Sa druge strane, iskoristili smo priliku da preciziramo takođe i član 12. ovog zakona, gde smo prihvatili jedan amandman vezan za niskoalkoholna pića, jer postoje pića koja do sada nisu proizvođena u našoj zemlji, a mnogi proizvođači najavljuju da će početi proizvodnju, neki već ovog meseca, neki u narednim mesecima. To su niskoalkoholna pića do 7% alkohola, koja nisu nigde Zakonom o akcizama klasifikovana i ovom prilikom mi smo predložili da se klasifikuju na isti način kao i pivo, dakle da se za takva pića plaća ista akciza kao što se plaća za pivo.
Ukoliko se ne bi izvršila klasifikacija ovih pića, koja imaju do 7% alkohola, onda bi usled pravne praznine na njih bila primenjivana akciza kao na žestoka pića, što bi značajno opteretilo troškove proizvodnje ovih napitaka i samim tim učinilo domaću proizvodnju nekonkurentnom.
Takođe, precizirali smo član 13, gde se uvodi akciza na uvozne voćne sokove, s obzirom da je ova skupština usvojila pre tri nedelje uvođenje akciza na bezalkoholna pića, ali izuzimajući voćne sokove.
Dakle, na uvozna bezalkoholna pića usvojena je već promena u ovom parlamentu i već se plaća akciza od 5,42 dinara po litru. Mi predlažemo da se uvede akciza za uvozne voćne sokove od 3,5 dinara po litru, dakle niže u odnosu na bezalkoholna ostala pića, kako bi zaštitili domaće voćarstvo i domaću proizvodnju voćnih sokova.
Inače, želim da kažem da je poreska politika ove vlade bazirana pre svega na snižavanju poreza na proizvodnju. Kao što znate, ova skupština je usvojila vladin predlog o ukidanju poreza na fond zarada, koji stupa na snagu od 1. jula ove godine. Takođe, predložićemo uskoro značajno snižavanje poreza na dobit preduzeća i naravno da onda moramo da povećamo akcize kao i u drugim zemljama, da oporezujemo potrošnju kako bi mogli da finansiramo neophodne javne rashode.
Međutim, osim zakonskih odredaba, Vlada je dosta učinila na tome da unapredi proces kontrole i u poreskoj upravi i na carini, tako da je u prva četiri meseca ove godine ukupna naplata javnih prihoda, koristim priliku da obavestim cenjene poslanike o tom podatku, porasla 21% u odnosu na isti period prošle godine.
Pri tome je najviše porasla naplata akciza na duvanske prerađevine, upravo zbog snažnije kontrole i carine i poreske uprave – 41,3 posto jeste rast naplate akciza na cigarete u odnosu na isti period prošle godine. Porasla je i naplata poreza na promet za 21,6 posto u odnosu na isti period prošle godine. To je jednim delom i rezultat rasta prometa u trgovini i rezultat oporavka proizvodnje. Jer, kao što znate, u prvom kvartalu industrijska proizvodnja je rasla 11,7 procenata u odnosu na isti period prošle godine, tako da možemo sa sigurnošću očekivati da će društveni proizvod ove godine rasti daleko više od onoga što smo projektovali planom budžeta za ovu godinu.
Umesto projektovanih 4,3 posto rasta društvenog bruto proizvoda, društveni proizvod ove godine rašće najmanje šest procenata. To će biti najveća stopa rasta društvenog bruto proizvoda u poslednjih desetak godina, jer očekujemo dvocifreni rast proizvodnje u poljoprivredi i očekujemo solidan, značajan rast u industriji, s obzirom da smo prošle godine imali pad industrijske proizvodnje od tri procenta.
Ove godine u prvom kvartalu proizvodnja raste 11,7 posto, što znači da do kraja godine, čak i ako se ovako povoljan trend ne nastavi, najniži mogući rast proizvodnje će biti oko osam posto. Sa takvim rastom društveni proizvod će rasti preko šest procenata ove godine, što znači da je konačno privreda počela da se oporavlja. Mi ćemo nastojati i merama koje smo do sada sprovodili i zakonima koje je ova skupština na predlog Vlade do sada usvajala, da nastavimo ovaj pozitivan trend.
Da bismo dalje pospešili finansijsku disciplinu, jer naš cilj je da u roku od godinu dana suzbijemo sivu ekonomiju sa sadašnjih 50 procenata učešća u društvenom bruto proizvodu, koliko procenjujemo da je, na podnošljivih dvadesetak procenata, mi ćemo striktno implementirati zakon, za koji se nadam da će ga poslanici ovog doma usvojiti, a to je izmena Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Naime, do sada je primećeno u praktičnoj primeni ovog zakona da postoji dosta nelogičnih odredaba koje komplikuju proceduru naplate poreza i omogućavaju poresku evaziju, odnosno izbegavanje poreza. Zbog toga se izmenama i dopunama ovog zakona predviđa da se tzv. poreski identifikacioni broj, koji svaki poreski obveznik, pravno lice, ima, da mora obavezno da se unosi u nalog kojim se banci nalaže plaćanje poreza i sporednih poreskih davanja.
Takođe, veliki poreski obveznici, po novom zakonu, podnosiće poresku prijavu organizacionoj jedinici poreske uprave za sve vrste poreza za koje ta organizaciona jedinica izvršava poslove iz nadležnosti te poreske uprave. Zbirna poreska prijava za porez po odbitku podnosiće se poreskoj upravi jednom mesečno, u roku od pet dana po isteku meseca, posebno za svaku isplatu izvršenu u prethodnom mesecu. Na taj način se precizira način plaćanja poreza.
Najveća novina u ovom zakonu jeste značajno pooštravanje sankcija za one koji izbegavaju da prijave porez ili koji ne plaćaju poreze, kao i za one koji nelegalno skladište robu, koji koriste tzv. "crne magacine" za izbegavanje plaćanja državi carina i poreza.
Što se tiče kaznenih mera, sadašnje odredbe zakona predviđaju da je za neblagovremeno podnošenje poreske prijave propisana novčana kazna u visini od pet procenata od iznosa koji je obveznik dužan da plati, a najmanje u iznosu od 2.000 dinara. To je mala kazna, jer pet procenata u odnosu na obavezu motiviše pravna lica i građane koji nisu savesni da izbegavaju poreske obaveze.
Novim predlogom, za nepodnošenje poreskih prijava propisuje se novčana kazna u visini od dvostrukog do dvadesetostrukog iznosa u odnosu na utajeni porez. Dakle, ne pet procenata u odnosu na iznos, već dva do dvadeset puta u odnosu na iznos, a najmanje u iznosu od 5.000 dinara. Dakle, ako neko utaji dva dinara, platiće 5.000 dinara kaznu.
Možda je malo, ali smatram da je "realno", što biste vi rekli. Za neblagovremeno podnošenje poreske prijave propisuje se novčana kazna u visini od dvostrukog do desetostrukog iznosa poreza koji je utvrđen u poreskoj prijavi, a najmanje 2.000 dinara. Propisuju se i krivične prijave za protivzakonito skladištenje robe.
Kao što znate, Vlada Republike Srbije i Ministarstvo finansija započeli su pre mesec dana da ostvaruju plan pod nazivom "TR 84". Cilj tog plana je da se suzbiju sve vrste šverca u Srbiji, od šverca cigareta, koji je prvi pod udarom i već se vide prvi rezultati, jer naplata poreza, pre svega akciza na cigarete, u aprilu je porasla 30 posto u odnosu na mart, nakon ove akcije. Zatim, na šverce bele tehnike, kože i obuće, tekstila i svih drugih proizvoda.
Samo u ovom periodu podneto je 233 prijave za poreska krivična dela i 174 krivične prijave za koje se odgovara po osnovu težih prekršaja. Pronađeno je 28 fantomskih preduzeća i privremeno oduzeta razna tehnička, sportska oprema, odeća, obuća, rezana građa, južno voće, u vrednosti od 687 miliona dinara. Takođe, trenutno se vrši kontrola i otkrivaju se ilegalni magacini gde se vrši distribucija robe bez plaćanja carina i poreza.
Drugim rečima, Ministarstvo finansija i Vlada Republike Srbije hoće da ovim zakonom dodatno pooštre finansijsku disciplinu, da oni građani koji uredno plaćaju svoje obaveze mirno spavaju, ali da oni koji čine nelojalnu konkurenciju i koji ne plaćaju državi niti carine, niti poreze i čine i krivična dela i nelojalnu konkurenciju onima koji poreze plaćaju, da se konačno tu uvede red i da i oni doprinose svojoj državi sa poreskim davanjima.
Kao što znate, to je jedini način da se obezbedi adekvatno finansiranje penzija, naknada za nezaposlene, socijalnih davanja i ostalih javnih rashoda koji se finansiraju iz budžeta Republike Srbije.
Zbog toga sam ubeđen da će ova skupština podržati oba ova zakona, jer smatramo da orijentacija ka smanjivanju troškova i oporezivanje proizvodnje, a povećavanje akciza na potrošnju, jeste jedina orijentacija koja može da oživi proizvodnju, što jedino dugoročno može da poboljša standard stanovništva.
Takođe, očekujemo da će i drugi zakon naići na vašu podršku. To su značajno više kazne za utaju poreza, jer u domenu poreske uprave jeste naplata novčanih kazni. Mi se nadamo da će i pravosuđe profunkcionisati efikasnije i da će, osim naplate novčanih kazni, oni koji utaje ogromne iznose poreza, a koji su do sada imali političku zaštitu, konačno završiti na sudu i u zatvoru. Hvala vam.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč – Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Izvolite, narodni poslanik Jovan Todorović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS.

Gospođice predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su dva naizgled tehnička zakona, ali mi dozvolite da sa stanovišta SPS-a i naše poslaničke grupe u ovoj skupštini iznesem nekoliko načelnih opredeljenja i nekoliko, mislim, suštinsih primedbi na predložene izmene i dopune ovih zakona.
Najpre, kada je reč o izmenama i dopunama Zakona o poreskoj administraciji i poreskom postupku, nema nikakve sumnje da je vrhunski cilj svake države, pa i naše, da u što je mogućoj većoj meri izvrši naplatu odgovarajućih fiskalnih prihoda, počev od poreza, preko doprinosa i do drugih izdataka, a poreski obveznici u Srbiji su dužni da ih uplate u republički budžet.
Nismo mi prva zemlja koja je izmislila ovakav ili sličan Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, počelo je to odavno, još 1806. godine; recimo, u Francuskoj je donet Zakon o punjenju budžeta. Budžet na francuskom, kao što znate, znači - torba, doduše, ne znam da li ženska ili muška, ali je upravo cilj svake države da je naplata poreza što veća i što primerenija potrebama države, ma o kojim vidovima davanja iz budžeta da se radi.
Nema nikakve sumnje, takođe, da država Srbija još uvek nije dostigla nivo tih razvijenih zemalja poput Francuske i da u našoj zemlji nemamo izražen visok stepen finansijske discipline. Ono što meni pada u oči, kao čoveku koji svaki zakon sagledava sa stanovišta moguće primene u realnom životu, jeste sledećih nekoliko činjenica.
Imam utisak da ni onaj koji je predložio osnovni tekst ovog Zakona o poreskoj adeministraciji, a reč je o prethodnoj vladi i o prethodnom ministru finansija, gospodinu Đeliću, nije vodio dovoljno računa o tome da je potrebno da poreski obveznici i država u ovom poreskom postupku i pred administracijom budu potpuno ravnopravni.
Imam utisak da ni ovo ministarstvo takođe nije dovoljno vodilo računa o tome da poreski obveznici u najmanju ruku moraju biti ravnopravni sa državom, o čemu se pre svega ovde radi?
Uzmite, recimo, član 2. u ovom Predlogu izmena i dopuna Zakona o poreskoj administraciji, gde se rok od 15 dana produžava na 25 dana, da bi poreski organ doneo rešenje o povraćaju pogrešnog ili više naplaćenog poreza ili o ostvarivanju prava na refakciju.
Molim vas, ako dobro razmislite, onda ćete shvatiti da realni život u poreskim upravama govori da imamo neažurne službenike i da ni u roku od 15 dana nisu u stanju da donesu rešenje kojim bi se pogrešno naplaćen ili više naplaćen porez u vidu refakcije vratio poreskom obvezniku.
Sada mi faktički ovom promenom zakona amnestiramo neodgovorne poreske službenike i produžavamo im rok sa 15 na 25 dana, molim vas, da donesu to rešenje kojim će biti izvršen povraćaj poreza.
Mislim da je to u najmanju ruku nekorektno. Kada se ima na umu da je svaki poreski obveznik koji zakasni u izvršavanju svojih poreskih obaveza, što će reći plaćanja prema državi, dužan da na te iznose plati kamatu koja odgovara eskotnoj stopi Narodne banke uvećana za 15 poena. U praktičnom životu to znači da poreski obveznik koji kasni sa plaćanjem poreza ili drugih dažbina prema državi u osnovi plaća 25% kamate na ta kašnjenja. Na ovoj strani vidite da država produžava sama sebi rok u kojem će doneti rešenje o povraćaju više ili pogrešno naplaćenog poreza.
Takođe, nisu korektne ni neke odredbe koje se tiču momenta kada počinje obračun poreza, odnosno kamate u korist poreskog obveznika, pa ćete videti sledeće slučajeve: prvo je staro rešenje, ovaj ministar, odnosno ministarstvo nije u njega diralo, ali je rečeno da se kamata počinje obračunavati tek po isteku 30 dana od dana kada je više uplaćen ili pogrešno naplaćen porez.
Onda se u dopuni ovog zakona predlaže da, kada se donese akt o poništenju pogrešnog utvrđenog poreza ili rešenja, ili i drugog akta kojim je to utvrđeno, tek od tog dana kada se dostavi pravnom ili fizičkom licu kao poreskom obvezniku počinje obračun kamate u korist tog poreskog obveznika.
Mislim da to, ako hoćete da se žargonski izrazim, nije fer, nije ni pošteno prema građanima, sačekivati ih, od njih naplaćivati sve što se može naplatiti, a kada vi sada treba da tim građanima namirite realno nastalu štetu po osnovu nekorišćenja svojih finansijskih sredstava, onda taj princip ne važi.
Pogledajte odredbu koja se odnosi na prinudnu prodaju radi naplate poreskih obaveza nekog pravnog ili fizičkog lica, pa kada vi dugujete državi 100 hiljada dinara, a vašu imovinu proda za 150 hiljada dinara, onda ovaj višak od 50 hiljada dinara država je u obavezi da vrati tek po isteku 30 dana od dana kada je naplatila prodajom tu i tako prodatu imovinu i kada se ona u osnovi namiri.
Još jedna odredba je po meni, ne mogu da kažem nekorektna, ali je potpuno neusaglašena sa strategijom Vlade o razvoju malih i srednjih preduzeća i zasnovana je na izuzecima, na ovih 28 o kojima je govorio gospodin ministar, a odnosi se na odredbe predloženog člana 7. ovog zakona, gde se kaže da ono lice koje nije izmirilo svoje poreske obaveze prema državi ne može biti osnivač novog preduzeća ili radnje.
Da li vas to podseća na neke prethodne odredbe, naime, kada smo kao građani bili uskraćeni za to da recimo registrujemo putnički auto, da dobijemo vozačku dozvolu ili neki drugi lični dokument, ukoliko nismo izmirili svoje poreske obaveze prema državi. Ovde je predlagač išao i dalje, pa rekao, i pravna lica koja nisu izmirila obavezu, a čiji su osnivači ova fizička lica, takođe i oni su pod udarom, pa i osnivači tih preduzeća, društava sa ograničenom odgovornošću ili radnji, ne mogu osnivati druge pravni subjekti dok ove obaveze ne izmire.
Konačno, da bi poreska disciplina bila u rangu očekivane, mi moramo da imamo takvu poresku politiku koja neće stimulisati utaju i skrivanje poreza. Pogledajte naše poreze kakvi su. Naravno, ne kritikujem zato gospodina Dinkića, ali kritikujem prethodnu vlast. Mi imamo najviše poreze, rekao bih, u Evropi.
Ne govorim o doprinosima. U ovom momentu visina doprinosa koja se naplaćuje od strane pravnih lica po osnovu zarada koje se isplaćuju zaposlenima jednostavno je nužnost, da bi se punili fondovi, penzioni, zdravstveni, socijalni itd.
Pogledajte porez na usluge, on je 20% i nigde u Evropi nećete naći porez na usluge od 20%. Sa druge strane, imate generalno opredeljenje da se podstiču uslužne delatnosti, da se razvijaju mala i srednja preduzeća i da se razvijaju radnje. Pogledajte način na koji se utvrđuje poreska obaveza.

Izvinjavam se, da li koristite sledećih 10 minuta?

Da, koristiću.
Vi danas imate situaciju da sva pravna lica kada obračunavaju svoju poresku obavezu prema državi polaze od fakturisane realizacije, ne od naplaćene, nego od fakturisane. Dakle, može vama vaš kupac i da ne plati, ali vi obračunati porez na promet državi morate da platite. Ako to ne učinite u odgovarajućem roku, imaćete kaznene odredbe, imaćete tzv. sporedna poreska davanja, koja se ovde sada tako zovu u ovom zakonu i imaćete problem. To što su svi privredni subjekti ili većina njih nelikvidni, ne raspolažu sa dovoljnom količinom novca, to državu u ovom momentu ne interesuje.
Pogledajte, recimo, radnje. Govorio sam o tome u prošlom sazivu kada se razgovaralo o fiskalnim kasama i obavezi svakog onog ko ima trgovinsku radnju i ko ima prodaju na malo ili na veliko da instalira fiskalnu kasu. Vi danas imate problem, prvo, da nema fiskalnih kasa na tržištu i da ne možemo ni da ispunimo tu svoju zakonsku obavezu. Drugo, imate prisutnu činjenicu koja se u narodu, bar kod mene u Loznici, zove veresija.
Trgovac u onim malim, pogotovo siromašnim prigradskim naseljima i selima, koji ne daje robu na veresiju nema mušterije, jer njegove su mušterije penzioneri, koji primaju dva puta mesečno po tri ili četiri hiljade dinara, njegove su mušterije seljaci, odnosno poljoprivrednici, koji od slučaja do slučaja dođu do nekog dinara.
Taj promet moraju da evidentiraju tom kupcu, moraju da daju račun i obračunati porez na promet iz tog računa moraju da uplate državi. U suprotnom, podležu takvim sankcijama da ne bih želeo da se nađem u koži nijednog poreskog obveznika koji će morati ovakve kazne da plati.
Dakle, o čemu ovde govorim? Uzrok svih problema je fiskalna politika, visina poreza i tehnika kojom se naplaćuje porez. Tu država mora da napravi potpunu poresku reformu, počev od smanjenja nivoa poreza do omogućavanja svim poreskim obveznicima da bez preke potrebe ne varaju državu. Zašto kažem bez preke potrebe? Zato što nikada neće doći da svi poreski obveznici budu disciplinovani i odgovorni prema državi.
U vezi s tim je verovatno i odredba ovog zakona, odnosno predloženih izmena koja kaže: ubuduće nećemo najavljivati tzv. terensku kontrolu pravnim licima jer se pokazalo da je to loša praksa. Kada vas obaveste o tome da će vam doći tada i tada u kontrolu, onda vi navodno napravite odgovarajuće marifetluke ili radnje i sprečite poreskog organa, odnosno finansijsku policiju da utvrdi da ste eventualno utajili porez.
To mogu da prihvatim kao privremenu meru, možda do kraja godine, možda do kraja i sledeće godine, ali to ne može biti generalno opredeljenje naše vlade, niti ministarstva, niti bilo koje vlasti. Taj razvijeni svet upravo radi suprotno, obaveštava poreskog obveznika da će tog i tog dana doći u kontrolu i tamo su, takođe, zaprećene visoke kazne.
Znam mnogo svojim poslovnih partnera iz inostranstva koji se jako plaše dolaska tih tzv. finansa u njihove prostorije i ne pada im na pamet da u takvim situacijama vrše bilo kakve, a da ne kažem kriminalne radnje, nego i prekršaje.
Sa tog stanovišta, mogu da podržim opredeljenje vlade da pooštri finansijsku disciplinu, ali ona mora razumeti sledeće, da je naša privreda bolesna i da treba mnogo lekova da bi privreda ozdravila, a da jedan ovakav zakon zapravo jeste jedan od lekova za finansijsku nedisciplinu.
Bojim se da je to prejak lek. Prejak lek, kao što znate, vrlo lako ubije bolesnika. Molim vas, predložene kazne ne da su uvećane za rast cena na malo u poslednje dve godine, nego su uvećane za 150%. Nešto što je trebalo platiti kao kaznu koja je takođe astronomska, 400.000 dinara, danas se plaća 1.000.000. Ono što se plaćalo 20.000 dinara, danas se plaća 50.000, bar prema ovom predlogu itd.
Ne smatram da kazne ne treba da postoje, ali mislim da su ove kazne nepodnošljivo visoke i da će biti jako malo onih pravnih lica koja će uspeti da plate ove kazne, a da ne odu u stečaj i da potpuno ne propadnu. Dakle, nisam za to da se amnestiraju oni koji će da utaje proez, koji će da kriminalnim radnjama obave nešto što je na štetu države, ali država mora ne samo uz pomoć Ministarstva finansija i drugih organa da nađe načina da oni koji pripadaju toj sivoj zoni od 20 ili 30% društvenog bruto proizvoda budu i drugim zakonima i drugim merama države sankcionisani, a ne samo na ovaj način.
Dakle, oni jesu i moraju da budu izuzetak koji će biti sankcionisan, a ne sme se ići preširoko i dovesti veliki broj poreskih obveznika u takvu situaciju da ne mogu da funkcionišu. Uzmite običnog građanina, još u vek, recimo, nismo dobili rešenja o porezu na imovinu, a rok je 15. maj, da platimo drugu tranšu poreza na imovinu za 2004. godinu. To je za mene komotan i nedisciplinovan odnos poreskog organa, a mi mu sada nekim odredbama ovog zakona ili predloga produžavamo rokove za neke radnje. To jednostavno ne može.
Znam da će mi se odgovoriti, vi imate visinu poreza iz prethodne 2003. godine, plaćajte akontacije na osnovu toga. Biće promenjena visina tog poreza i zato ću i kod ovog poreza, kao građanin, doći u docnju, neću dovoljno platiti ili neću platiti u roku, pa ću morati da plaćam odgovarajuće iznose kamata.
To mora da se uredi na celovitiji način. Ne kažem da je Ministarstvo moglo sada kroz ove promene da sve to napravi, ali jedan od poslova ovog ministarstva upravo mora biti celovita poreska reforma i celovita reforma funkcionisanja i poreske uprave i poreske administracije.
Konačno, kada je reč o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, malo je nezgrapno sve ovo ispalo. Na prethodnoj sednici smo usvojili amandman kojim se ne dozvoljava povećanje akcize na dizel gorivo. Mogu da razumem ministra, koji kaže, jeste, to je minus 3,5 milijarde dinara u budžetu Republike Srbije.
To znači da nije bilo dovoljno koordinacije i da u tom momentu niko nije pratio kako se ta situacija odvija u ovoj skupštini. Mi imamo takav Poslovnik, dame i gospodo, ovo je važno, danas pričamo o amandmanima, a za tri dana glasamo o njima. Niko živ u ovoj sali, čak ni predlagači amandmana, ne znaju o kom amandmanu glasaju u tom momentu. Dakle, nije moguće o nečemu odlučivati tri dana posle.
Ranije smo imali praksu, ministar prihvata ili ne prihvata amandman na licu mesta, a o amandmanu se odmah izjašnjava i znamo šta smo uradili. Ovako se čine greške koje, prvo, politički loše zvuče, a važno je političarima da imaju dobar odjek u narodu.
Drugo, nanose štetu budžetu. Treće, vi sada vraćate sve na početak, a što jeste teško izvesti, jer konačno neko će da se zapita šta ta Narodna skupština radi.
U vezi s tim, samo jedna napomena, jesmo budžetom Republike Srbije i odgovarajućim odlukama Vlade omogućili da se nabavi regresirano gorivo za setvu u iznosu od 30 litara po hektaru. Znači, devet dinara, a sada ćemo mu smanjiti to za tri i ostaće mu još šest, a vas upozoravam na jednu činjenicu prisutnu u životu.
Kako bi poljopriverednik ostvario to pravo, mora da izvadi posedovni list u Upravi za katastar, a taj list košta 200 dinara. Znači, 30 puta šest je 180 dinara, taj list košta 200, a samo za to kada govorimo o jednom hektaru...
(Predsedavajuća: Vreme. )
... izgubio sam regres.
Da ne govorim o tome što sam ceo dan proveo u nekoj administraciji, nekim službama, čekao i izgubio čitavu jednu seosku ili seljačku nadnicu, kako god hoćete, pa mi odneo ćar vajdu.
Šta je moj predlog? Da gospodin ministar, sa ljudima koji su odgovorni za taj posao, vidi da se takva uverenja, takvi dokumenti, koji će služiti ostvarivanju nekog prava seljaka povodom realizacije ovog zakona, ne plaćaju, odnosno da se na njih ne obračunava niti naplaćuje taksa.

Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Reč ima narodni poslanik Bojan Pajtić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Demokratska stranka – Boris Tadić.

  Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dve su grupe razloga zbog kojih DS ne može podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Jednu čine pravni razlozi. Vraćanje zakona o kome se Skupština opredeljivala pre tri nedelje i vraćanje na izjašnjavanje odredaba o povećanju akciza koje je Skupština odbila jeste u suštini obesmišljavanje institucije Narodne skupštine.
Narodna skupština se vrlo jasno opredelila koje akcize prihvata i na koji način želi da konstituiše poreski sistem u ovoj zemlji, pa vraćanje na popravni ispit Narodne skupštine sigurno nije dobar signal, ukoliko želimo da gradimo parlamentarizam u ovoj zemlji.
Nestručnost prilikom definisanja razloga za hitan postupak i stalno insistiranje na hitnom postupku, koji je restriktivan zato što ne daje dovoljno vremena za pripremu amandmana.
Ne daje dovoljno vremena za sagledavanje Predloga zakona, naročito kada imate 10 zakona na dnevnom redu u jednoj sednici, jeste nešto što je karakteristika svih dosadašnjih predloga zakona, kod kojih je definisan hitan postupak.
Hitan postupak Poslovnik predviđa u izuzetno retkim slučajevima, kada je ugroženo zdravlje ili život ljudi, bezbednost zemlje, rad organa i organizacija. Hitnim postupkom praktično se redukuju prava poslanika, odnosno vremenski se limitiraju. Čini se izuzetak u onim pravima poslanika koje oni, po Poslovniku i po Ustavu, imaju, a to je pravo da se upoznaju sa predlogom zakona, pravo da sagledaju sve predloge zakona i predlože izmene ili dopune zakona.
Vacatio legis, odnosno rok u kome zakon stupa na snagu nije slučajno ustavom predviđen i dimenizioniran na osam dana. Dakle, Ustav kaže da zakon stupa na snagu najranije osam dana od dana njegovog objavljivanja u Službenom glasniku. I jedan i drugi zakon koji se u ovom trenutku nalaze na dnevnom redu stupiće na snagu ukoliko te odredbe ne budu amandmanski izmenjene, a ne verujem da ima raspoloženja u tom pravcu neposredno, odnosno dan nakon objavljivanja u Službenom glasniku.
To je princip koji je nedopustiv. Nedopustiv kod one vrste zakona koji predviđaju drakonsko povećanje kazni za prekršaje, povećanje akciza ili možda nove akcize, nove poreze i nova opterećenja za građane i privredu Srbije. Nedopustiv zbog toga što je taj rok Ustavom predviđen, da bi građani, fizička ali i pravna lica, imali dovoljno vremena da primene taj zakon, da se upoznaju sa odredbama zakona, da prilagode svoje poslovanje tom zakonu.
Pogotovu kada na dramatičan način, znači do milion dinara, povećavate kazne za pravna lica u slučaju određenih prekršaja; pogotovo kada predviđate akcize koje predstavljaju ogroman teret za džepove građana, ali i ogroman teret za pravna lica kojima je u svakodnevnom poslovanju neobično važno da li je dizel skuplji ili jeftiniji tri dinara, ili benzin skuplji i jeftiniji pet dinara.
Zbog toga postoji taj rok. Zbog toga postoji taj Vacatio legis, zbog toga Ustav kaže – osam dana. Na ovaj način, praktično, zaskačemo građane Srbije, preko noći im namećemo poreze, sankcije, koje neće moći da izdrži većina pravnih i fizičkih lica koja budu podvrgnuta odredbama ovog zakona.
Građanima Srbije nije do kraja rečena istina, kada smo glasali pre tri nedelje o predlogu za izmene Zakona o akcizama. Nije im do kraja objašnjeno da će povećanje akciza na benzin dovesti do dramatičnog povećanja cena benzina, da će dovesti do dramatičnog opterećenja za svako domaćinstvo u Srbiji.
Da će praktično vožnja motornog vozila biti privilegija samo bogatijih slojeva stanovništva; da će privreda biti izuzetno opterećena ovakvim odredbama zakona i ovakvim novim nametima, i da će praktično svaki građanin kod kupovine svakog proizvoda plaćati taj porez i tu akcizu, zbog toga što u strukturu cene i hleba, i mleka, i soka, i prehrambenih namirnica i bele tehnike ulazi cena benzina, ulazi cena dizela i dramatično povećava cenu tih proizvoda.
Ovo nije opterećenje samo za građane nego jeste i te kako veliko opterećenje za privredu Srbije. Ukoliko želimo da damo zamajac privredi Srbije, ovo je poslednji način na koji se to može činiti. Ono što je apsolutno sigurno to je – ne treba fabrikama i pravnim licima u Srbiji povećavati ovu vrstu akciza.
Ministar je rekao da će neprihvatanje ovih odredaba tj. predloga predstavljati minus u budžetu Republike Srbije. Ali, mi kao narodni predstavnci, pre svega, moramo da razmišljamo o tome da li će ovakav predlog zakona projektovati minus u džepovima građana. Mislim da će taj minus biti izuzetno veliki i on će sasvim sigurno veoma uticati na standard građana.
Zbog toga nije prihvatljivo da radimo po hitnom postupku, da sabiramo ove i ovakve tačke dnevnog reda, da raspravljamo samo pet sati o pet zakona ili o dva zakona koji se i te kako dotiču svakodnevnog života naših građana.
Danas raspravljamo o tome da li povećati akcize na dizel gorivo za 2,9 dinara po litru. Mi smo apsolutno protiv toga. Mi smo podneli i amandman kojim predlažemo da se ta odredba zakona briše, odnosno da se ne nastavi dalje sa povećavanjem nameta na standard građana Srbije.
Mi smo protiv toga i smatramo da obrazloženje razloga za hitan postupak pri donošenju ovog zakona, da se praktično povećanjem ovih opterećenja ostvaruje stabilnost tržišta, nije korektno i mislimo da ne odgovara istini i sasvim sigurno ne odgovara onome što je interes građana Srbije.
Nije sigurno obrazloženje za hitan postupak i to da se na ovakav način omogućuju planirani efekti predloženih mera, ako je vrlo jasno definisano da hitan postupak postoji da bi se zaštitio život, zdravlje, bezbednost zemlje, dakle da bi se zaštitile osnovne vrednosti jednog društva.
Upozoravali smo prilikom projektovanja budžeta da će Vlada pokušavati da pabirči sa različitih strana dovoljan iznos novca da bi se mogao finansirati celokupan administrativni aparat i sve potrebe korisnika budžeta Republike Srbije.
Upozoravali smo da će planirani deficit biti neprihvatljiv za MMF. Upozoravali smo da ćemo dolaziti u situaciju da ćemo u toku cele godine morati da krpimo i dopunjavamo paket poreskih zakona i da dopunjavamo fiskalna sredstva u budžetu Republike Srbije.
Nažalost, naši apeli nisu naišli na dobrodošlicu, nisu bili prihvaćeni, i sada opet imamo, po drugi put u zadnje tri nedelje, ovaj zakon pred Narodnom skupštinom i iskreno se nadam da Narodna skupština neće prihvatiti ovako definisan namet.
Mi, kao poslanička grupa, aposlutno podržavamo one zakone koji su u interesu građana Republike Srbije. Po prethodnoj tački dnevnog reda, koja je obuhvatila pet zakona, što je takođe neprincipijelno i neprihvatljivo, mi od tih pet prihvatamo tri zakona. Prihvatamo zakon o nacionalnoj koroporaciji za osiguranje stambenih kredita, zakon o Agenciji za privredne registre, prihvatamo i zakon o registrovanju privrednih subjekta.
To su zakonski projekti prethodne Vlade, ali nezavisno od toga čiji su projekti, to su projekti koji su kvalitetni, usaglašeni sa međunarodnim standardima i međunarodnim propisima i sekundarno je ko je izradio takve zakonske projekte.
Najvažnije je da li su ti zakonski projekti dosledni i da li se njima štiti interes građana Srbije. Po našem dubokom uverenju, kroz ova dva predloga zakona ne štite se standard i interesi građana Srbije.
Čuli smo da se prethodnoj vlasti može uputiti kritika, odnosno upućivanje kritike za prevelike poreze. To nije prihvatljivo, jer porezi su mogli biti smanjeni. Dakle, već više od dva meseca ova skupština funkcioniše. Ova skupština je imala vremena da donese i zakone koje je Ustavni sud stavio van snage, imala je vremena da donese zakon o pravima haških optuženika i bilo je vremena, ukoliko ste želeli, da se smanje porezi.
Predstavljate većinu, tu je Rodos, skočite gospodo, smanjite poreze i pustite prethodnu vlast. Prethodna vlast je, ono što je urađeno pokazalo se i na parlamentarnim izborima, da li opravdano ili ne, u svakom slučaju, na vama je odgovornost da porezi budu smanjeni. Tu nema mesta kritici.
Potpuno je besmisleno sada kritikovati prethodnu vladu, osim ukoliko su neke posledice njenog rada neotklonjive, a donošenje zakona o porezima ne samo da nije neotklonjivo, nego u roku od jednog dana, ako budete bili dovoljno disciplinovani i sedeli od 10,00 do 18,00 časova, mogu biti izmenjeni. Hroničan problem ovog parlamenta jeste da unutar parlamentarne većine, iako Poslovnik omogućava da 47 poslanika većine ne moraju da budu u parlamentu, postoji obezbeđen kvorum, taj kvorum praktično nikada nemamo.
(Predsedavajuća: Izvinjavam se, da li koristite i sledećih deset minuta?)
Završavam za 30 sekundi.
Drugi je Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Smatramo da su kazne za prekršaje drakonske, smatramo da će malo koje pravno lice moći da izdrži ovakve kazne. Ako kažemo da se novčanom kaznom od 100.000 do milion dinara kažnjava za prekršaj pravno lice ako poreskoj upravi ne podnese u propisanom roku prijavu za registraciju. Dakle, teško je zamisliti pravno lice koje u ovom trenutku može da podnese ovakvo opterećenje.
Slične odredbe odnose se i na fizička lica. Dakle, novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 kazniće se za prekršaj fizičko lice koje nije preduzetnik, ako ne obavesti ili ne obavesti u propisanom roku poresku upravu o licu koje je kao nerezident opunomoćilo za izvršavanje poslova u vezi sa poreskim obavezama.
Dakle, ukoliko želimo da razvijamo privredu i da zaštitimo standard naših građana, svakako da treba sankcionisati ovakvu vrstu prekršaja, ali ne na način na koji ćemo uništiti svako pravno lice koje dođe pod udar ovakve sankcije. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS.

Dame i gospodo poslanici, ponovo imamo na dnevnom redu zasedanja Skupštine Srbije Zakon o akcizama na predlog Vlade. Smatram da je ovo pomalo i uvreda za Narodnu skupštinu, jer se Narodna skupština po predlogu prethodnog zakona, u kome je sadržaj nešto malo izmenjen nego u novom predlogu, bitno ne razlikuje.
Koliko mi je bilo poznato, samo da demantujem ministra, 4,7 dinara je bilo po prethodnom zakonu povećanje akcize na motorni benzin, a sada je nešto manje. Na dizel gorivo je bilo 3,4 dinara, sada je nešto manje od tog iznosa. Otprilike, čitava ova priča se vrti oko jedne iste stvari.
Po saopštenju Vlade Republike Srbije, koje je sada ministar dementovao ovde, nedavno poskupljenje goriva su izazvali poremećaji na tržištu nafte. To je bio razlog zbog kog je Vlada Republike Srbije donela odluku da se povećaju cene motornog benzina i dizel goriva.
Sada nam ministar reče da je benzin poskupeo zbog povećanja akcize, mada je tvrdio, kada smo glasali o Zakonu o akcizama, da do poskupljenja neće doći. Sada se postavlja pitanje - zašto je poskupelo dizel gorivo? Na dizel gorivo akcize nisu uvećane. Ipak sam sklon da verujem da tu postoji određena mogućnost ili želja za nekakvom manipulacijom informacijama kada je u pitanju cena nafte i naftnih derivata.
Isto tako, ministar kao da zaboravlja da smo o tome raspravljali pre tri nedelje, nepune, pa kaže da smo povećali akcize i na ostale naftne derivate, što nije tačno. Ova skupština je oslobodila akcize mazuta, gorivo za mlazne avione i motorna ulja. Međutim, gde je vlasnik opet Vlada Republike Srbije, kako ministar kaže biće pozitivnih posledica, znači, doći će do pada cene tih proizvoda; NIS za sada te cene proizvoda ne menja.
Zbog svih ovih nelogičnosti, verujem da je stvarno gorivo poskupelo isključivo zbog poremećaja sirove nafte na svetskom tržištu koju je izazvala kriza u Iraku, SAD koje sada tamo pokušavaju da ostvare nekakav svoj interes.
U jednom drugom delu, nije mi jasno zašto predlagač ovog zakona toliko želi da istraje u povećanju akcize na motorna goriva, jer se od svih naftnih derivata, samo na ta dva derivata plaća akciza. Možda i to uvek uz obrazloženje da do bitnijeg poremećaja cena naftnih derivata, odnosno motornih goriva neće doći.
U svakom slučaju, povećanje akciza može da ima posledica ili po građane ili po NIS, pod određenim uslovima koji se već dešavaju na tržištu. Npr, ako dizel gorivo poskupi, u svakom slučaju mora doći do povećanja troškova poljoprivredne proizvodnje, a naša poljoprivredna proizvodnja iovako preživljava u izuzetno teškim uslovima, tako da joj dodatna fiskalna opterećenja uopšte nisu potrebna.
Da ne pričam da će sa dodatnim opterećenjima poljoprivrednici smanjivati ulaganja i ionako već male prinose, znači, umanjivati, pa samim tim i dohodak koji ova država ostvaruje.
Druga posledica povećanja cena dizel goriva odnosi se na povećanje cena usluga transporta robe i putnika, pogotovo kada je u pitanju roba. To je vrlo bitno, jer svako povećanje transporta roba mora da izazove poremećaje na tržištu robe široke potrošnje, odnosno da poveća cenu pojedinih, pa čak i svih proizvoda na tržištu i samim tim da izazove inflaciju. A u slučaju da gorivo ne poskupi, a može i to da se desi, i to iz dva razloga, jedan je da će to poskupljenje biti odloženo do završetka izborne kampanje, zbog kandidata koji predstavljaju manje ili više vladajuću većinu, Borisa Tadića i Dragana Maršićanina.
Znači, poskupljenje goriva bi išlo odloženo, posle izbora, po objavljivanju rezultata, s jedne strane. S druge strane, ako na duže staze pod ovakvim načinom ne dođe do promene cena nafte i naftnih derivata na tržištu, NIS će morati da se odrekne dela svoje marže u korist akcize.
NIS, samo da podsetim, u toku prošle godine je iskazala suficit ili dobit u iznosu od pet milijardi dinara, što je uplaćeno u budžet Republike Srbije, koja je vlasnik NIS-a, kao dividenta.
Sada se postavlja pitanje - zašto predlagač ovog zakona toliko insistira na punjenju budžeta, kada mu je svejedno da li će do tog novca doći kroz akcize ili kroz dividende koje uplaćuje NIS. Kao novac koji dobija, trebalo bi da mu je svejedno.
Međutim, nije svejedno NIS-u, jer NIS ako smanji poslove sa smanjenim maržama, moraće u nekom svom sledećem završnom računu da iskaže gubitak, koji može da bude pokriven iz budžeta Republike Srbije, konkretno, baš od ovih akciza koje ćemo da naplatimo. Ali sada ima jedna druga posledica. NIS počinje da gubi vrednost na tržištu, a moguće je sa ovakvom vladom da NIS bude predmet privatizacije. Postavlja se pitanje - kome je to u interesu.
Mnogo kandidata ima kojima je u interesu da Naftna industrija Srbije bude prodata za mali novac u odnosu na njenu pravu vrednost. Možda su kandidati, a učestvovali su u tim poslovima baš sa Naftnom industrijom Srbije, Vuk Hamović, vođa finansijske crnogorske mafije Vojin Lazarević, koji su na sumnjivim poslovima sa strujom, a to je već poznato ovom parlamentu, zaradili između 300 i 400 miliona evra.
Možda je ta priča ispričana već za ovom govornicom, ali hteo bih da podsetim samo baš kada je to u pitanju da su se pojedini ministri, koji su tada bili potpredsednici savezne vlade, a sada potpredsednici republičke vlade, rastrčali po Srbiji da objasne narodu zašto sruja mora da poskupi da bi pokrila navodne troškove proizvodnje.
A sada vidimo da je ta vlada građanima Srbije drala kožu sa leđa da bi neko ostvario ekstraprofit kojim bi mogao da kupi Naftnu industriju Srbije pod ovakvim uslovima, za 300 do 400 hiljada evra, a njena prava tržišna vrednost je oko 20 miliona evra.
Kada je u pitanju navodno briga gospodina ministra za sokove i da uvodi akcize na voćne sokove, i to uvozne, i to navodno zbog brige prema poljoprivrednim proizvođačima, konkretno voćarima, pravo da kažem, u to ne mogu da poverujem.
Razlog za to jeste taj što je baš opet tadašnji potpredsednik savezne vlade, a sadašnji potpredsednik republičke vlade, iz tzv. ekspertske grupe, raščistio sa starom Jugoslavijom, koja je imala kakav-takav carinski sistem, napravio neku državnu zajednicu i u toj državnoj zajednici ispoštovao uslove druge članice, Crne Gore, kada je u pitanju carina poljoprivrednih proizvoda. Ako neko hoće da pravi voćne sokove ne mora uopšte da uzima voće od naših proizvođača, može i da ga uvozi odakle god hoće.