Gospodine predsedniče, uvažene koleginice i kolege, ovim amandmanom gospođe Leile Ruždić zaokružujemo ceo set amandmana koji smo podneli u nameri da ubedimo vladajuću većinu ili da ubedimo, eventualno, Vladu Republike Srbije i Ministarstvo finansija da prihvati sistem nadzora kakav mi smatramo da je optimalan u našim okolnostima. Stoga ću sada samo da rezimiram ono što smo tim povodom govorili.
Dakle, poslanička grupa Demokratska stranka – Boris Tadić smatra da je najbolji sistem nadzora onaj koji je primenjen u drugim zemljama poput naše, pre svega, u zemljama u tranziciji, a koji je bio uspešan u tim zemljama; to je upravo sistem nadzora gde bi nadzor vršila agencija, direkcija, sasvim je nevažno kako će se zvati to telo, a to telo treba da bude samostalno i nezavisno u okviru koji je dat zakonom, odnosno u obavljanju poslova koji su utvrđeni zakonom.
Naši amandmani u potpunosti zaokružuju ceo sistem koji bi funkcionisao kada biste prihvatili ovakvo rešenje. Znači, to bi bila agencija čije organe bira Vlada, ta agencija bi imala svoj statut, statutom bi se utvrdio način obavljanja poslova, utvrdili bi se organi, a ono što je najvažnije, utvrdila bi se prava i obaveze lica koja predstavljaju rukovodeće organe u toj agenciji.
Mi smatramo da je ovo definitivno najbolji sistem, ne samo zbog toga što je adekvatno primenjen u sličnim situacijama u kojima se nalazi naša zemlja, već i zbog toga što daje dobru polaznu osnovu da se pređe, jednog dana kada finansijsko tržište kod nas bude razvijenije, na sistem integrisanog nadzora, odnosno da jedno takvo nezavisno regulatorno telo obavlja nadzor nad svim bankarskim poslovima i poslovima osiguranja.
To je ono gde se slažemo i mi i Ministarstvo finansija i nesporno je da je to naša budućnost. Naš predlog je da odmah zakoračimo u tu budućnost, primenjujući sada to rešenje, a ne da opet nakon izvesnog vremena menjamo ovaj zakon i ponovo se izlažemo trošku i vremena i novca, kako bismo ponovo formirali jedno ovakvo telo.
Mi smo u našoj diskusiji dali primedbe koje se tiču inkompatibilnosti ovakvog rešenja sa unutrašnjim zakonodavstvom. Naime, Zakonom o Narodnoj banci Srbije (nedavno ga je Parlament usvojio) nisu predviđeni ovakvi poslovi kontrole kakvi se sada u nadležnost Narodne banke Srbije stavljaju ovim zakonom. Naime, tim zakonom i čl. 4, 5, 6. i članom 54. utvrđen je delokrug rada, odnosno utvrđene su nadležnosti Narodne banke Srbije i posebno je članom 54. utvrđeno u kojim segmentima Narodna banka Srbije vrši kontrolu.
Pored toga, mi smo ovde usvojili nedavno i Zakon o ministarstvima gde je jasno navedeno da su poslovi državne uprave koji se odnose na nadzor osiguravajućih društava isključivo u nadležnosti Ministarstva finansija, tako da i tu osporavamo zakonitost, da tako kažem, ovog predloga, odnosno usklađenost ovog predloga sa drugim pozitivnim propisima.
No, pravo je izvršne vlasti i vladajuće većine da kreira politiku u svim oblastima, pa i u ovoj oblasti, onako kako ona smatra da je najbolje, ali mi smo dali sve od sebe da u toku jučerašnjeg i današnjeg dana, a i u petak u raspravi u načelu, ukažemo na ono što smatramo da nije ispravno i da, jednostavno, ponudimo rešenje za koje mi smatramo da je bolje.
Na kraju, zaista je ostalo pitanje koje je pomenula koleginica Leila Ruždić-Trifunović, rešenje koje se nudi nama, koje će, eto, biti primenjeno u Srbiji, gde se to još rešenje primenjuje, izuzev u Latinskoj Americi, u Kazahstanu i mi više stvarno ne znamo da li postoji država koja takva rešenja primenjuje.
Sigurno je da ne treba da se ravnamo sa Latinskom Amerikom i sa Kazahstanom, sigurno je da bi nam bolje prijalo rešenje koje postoji u Finskoj, Hrvatskoj, Mađarskoj, Sloveniji ili možda i rešenje neke druge vrste kakvo postoji u Nemačkoj, Rusiji, Francuskoj itd, ali nam zaista nije jasno zašto ovim rešenjem toliko odstupamo od mesta gde živimo i od vremena u kome se nalazimo. Hvala na pažnji.