Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, posle ovih žučnih rasprava vratili smo se konačno na ono zbog čega smo ovde. Odmah bih zapazio primedbe koje ste vi dali, kako SRS ne želi da učestvuje i opstruira rad parlamenta, što apsolutno nije tačno i smešno je. Evo, ja se prvi put javljam i mislim da je red da kažem da dolazim iz Apatina kao narodni poslanik SRS; izlazim prvi put za govornicu i zaista bih molio da me saslušate, jer vidim da mnogi opet izlaze, opet kvoruma nema, opet za to optužujete, kompletno svi, poslanike SRS.
Kažem, dolazim iz Apatina, kako novinari a i mnogi ovde od vas u skupštinskim kuloarima kažu – najbogatijeg grada u Srbiji, što apsolutno nije tačno. Nije tačno, a moglo bi da bude, jer upravo loša i, da kažem, nikakva vlast koja je tamo nije uspela da to uradi, a mogla je.
Možda ću nekom drugom prilikom kada budem izlazio malo više o tome reći, a sada ću da se vratim na ono zbog čega sam izašao, a to je amandman koji sam podneo, u skladu sa članom 141. Poslovnika Narodne skupštine, na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama.
U članu 5. predloga Vlade stoji da se u članu 13. stav 2. Zakona o javnim nabavkama, važećeg zakona, znači iz 2002. godine, broj "6.000.000" zamenjuje brojem "12.000.000".
U stavu 2. tog člana Zakona kaže se da konkursnu dokumentaciju za javne nabavke dobara i usluga čija je vrednost veća od 6.000.000 dinara, odnosno za javne nabavke radova čija je vrednost veća od 120.000.000 dinara, naručilac priprema i na stranom jeziku koji se uobičajeno koristi u međunarodnoj trgovini.
Ovaj amandman sam podneo iz prostog razloga što smo već imali praksu da u skladu sa procenom povećanja indeksa rasta cena u Republici Srbiji za 2003. godinu primenimo taj metod. Ovim amandmanom predlažem da to povećanje ne bude kako je Vlada predložila – sa ovih 6.000.000 na 12.000.000, nego da bude srazmerno procentu povećanja indeksa cena u Republici Srbiji, a pošto se procenat povećanja indeksa zna, to statističari dobro izračunaju i objavljuje se u Službenom listu, da bude povećanje sa 6.000.000 na 7.000.000. Taj milion dinara se uklapa u tu procenu indeksa rasta cena. Moj amandman bi se odnosio na to, umesto da bude 6.000.000, da bude 7.000.000, a ne 12.000.000 kako je Vlada predložila.
Vidite, pošto sam prvi put izašao, moram da podsetim, imam tu obavezu zbog građana Srbije, na sledeće: nije dobro što smo set ovih ekonomskih zakona koje razmatramo u paketu spojili u zajedničku raspravu. Gle čuda, opet je taj predlog o zajedničkoj raspravi potekao od G17.
Nekome se žuri da donese te zakone što pre i primećujem, evo za ovo vreme otkako sam poslanik, kada se radi o setu zakona vezanih za Ministarstvo finansija i za gospodina Dinkića, poslanička grupa G17 plus je veoma aktivna. Kada se radi o nekim drugim zakonima, neaktivni su i kao da ne učestvuju u raspravi i u radu ovog parlamenta.
Siguran sam da se slažete još sa jednom konstatacijom, svi kompletno koliko vas ima ovde – da donošenje tih važnih zakona ili izmena i dopuna zakona ne treba da se radi u paketu. One moraju da idu u raspravu pojedinačno, studiozno, detaljno, a pre svega stručno, zbog samog kvaliteta donošenja tih zakona. To je naša obaveza, a ne da žurimo.
Narod to sve gleda pomno i prati i on će brzo da da svoj sud o tome. Taj isti narod puno puta zna da kaže - čemu žurba, a sve što se na brzinu donese, u preši - kratko traje. Tako će i ove izmene i dopune zakona koje razmatramo kratko da traju. To nije dobro za građane Srbije, i narod i birače koji to gledaju pomno. Verujte, svoj sud donose polako.
Još jedna nelogičnost tu postoji, predlog Vlade o izmeni i dopuni seta ovih zakona jeste da se dopunjuju amandmanima.
Amandmane koje dajemo mi iz poslaničke grupe SRS-a su sigurno kvalitetni i apsolutno je nemoguće da nijedan amandman od gomile amandmana koje smo dali nije prihvaćen. Znam da neće biti prihvaćen ni ovaj amandman, kao što nije ni na Odboru za finansije prihvaćen, ali naša obaveza je da učestvujemo...
(Predsednik: Vreme gospodine.)
... u ovoj raspravi i ne može niko da nas optuži da ne učestvujemo i da opstruiramo rad parlamenta.
(Predsednik: Vreme, vreme, vreme gospodine Škrbiću, sedam minuta je već, završite, molim vas.)
Oprostite mi, gospodine predsedniče, prvi put se javljam...
(Predsednik: Izvolite, po tom principu sam i produžio vreme. Izvolite.)
Puno amandmana na ovaj zakon i one prošle upravo ste dali i vi iz većinske koalicije u ovoj skupštini. Juče sam imao u ruci i amandmane Vlade; Vlada koja je dala Predlog zakona dala je i amandmane. Čini mi se da se nekome žuri, ili je nešto drugo u pitanju. U pitanju je, rekao sam deset puta da bi to narod čuo, ne zbog tebe gospodine, nisam rekao kako se zoveš, čini mi se da su mentori sa zapada pročitali kasno taj zakon i vi morate sa vašim amandmanima da unesete odredbe koje su oni naveli.
Završiću, hvala vam, gospodine predsedniče, na strpljenju.
(Predsednik: Zahvaljujem, osmi minut ističe. Hvala.)
Biće prilike.