Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Jedanaeste sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini.
Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuje 156 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 90 narodnih poslanika i da, prema tome, postoji kvorum za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Staniša Stevanović, Vladimir Jovanović i Goran Ilić.
Pošto su se stekli uslovi, predlažem da konstatujemo potvrđivanje mandata narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije za upražnjeno poslaničko mesto, kako bismo omogućili njegovo učešće u radu Narodne skupštine.
Uručen vam je izveštaj Republičke izborne komisije o izboru narodnog poslanika radi popune upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini.
Takođe, uručen vam je izveštaj Administrativnog odbora koji je utvrdio da su se stekli uslovi za potvrđivanje mandata narodnog poslanika sa predlogom da Narodna skupština, shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatuje potvrđivanje mandata narodnom poslaniku Blagici Kostić, izabranoj sa izborne liste Srpski pokret obnove – Nova Srbija – Vuk Drašković – Velimir Ilić.
Na osnovu izveštaja Republičke izborne komisije i izveštaja i predloga Administrativnog odbora, a shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština konstatuje potvrđivanje mandata narodnom poslaniku Blagici Kostić.
Čestitam narodnom poslaniku na izboru i molim je da uzme učešće u radu Narodne skupštine.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O OSIGURANjU (nastavak u pojedinostima)
Na član 114. amandman je podneo narodni poslanik Slobodan Vučković.
Odbor za finansije i predstavnik predlagača nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 119. amandman je podneo narodni poslanik Igor Mirović.
Odbor za finansije i predstavnik predlagača nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Reč ima gospodin Mirović.

Tačno je, podneo sam amandman na član 119. Predloga zakona o osiguranju. Član 119. kaže: "Sredstva društva za osiguranje deponuju se i ulažu u Republici". U stavu 2. kaže: "Sredstva iz stava 1. ovog člana društvo za osiguranje može deponovati i ulagati i u inostranstvu u visini do 20% iznosa osnovnog kapitala, uz prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije".
Mišljenja sam da se sredstva pojedinih društava za osiguranje mogu deponovati i ulagati samo u Republici Srbiji, iz dva razloga. Prvo, i u drugim zemljama postoji takvo ograničenje i ne vidim razlog zašto u našoj zemlji sredstva osiguranja, posebno ona investiciona sredstva koja samo mogu da uvećaju osiguravajuće fondove, ne bi bila uložena u Republiku Srbiju.
Drugo, da vas podsetim, imamo izuzetno negativna iskustva sa Narodnom bankom, sa aferom oko deponovanja deviznih rezervi pojedinim inostranim bankama. Ministar finansija (naravno sada nije tu), nekada guverner Narodne banke Jugoslavije, najpre je svojom odlukom obezbedio povećanje tog minimuma koji se može deponovati u inostranim bankama.
Sećate se afere oko Evroaksis banke vezane za Nacionalnu štedionicu i kasnije za aferu koja je nastala oko uvoza električne energije. Kada je povećao sumu dozvoljenih deponovanih sredstava u inostranim bankama onda je izabrao trećerazrednu banku da ta sredstva deponuje kod te trećerazredne EvroAksis banke, koja je zaista potpuno nepoznata u bankarskom svetu. Poznata je samo po tome što stoji iza organizacija, preduzeća, privrednih subjekata koji se bave uvozom električne energije. Ta afera je potpuna jasna, raščišćena na Anketnom odboru koji je ispitivao i ne želim o tome više da pričam.
Povodom toga je i moja bojazan da će se ponovo pojaviti neko ko će na takav ili sličan način sredstva osiguravajućih kuća kroz vešte finansijske malverzacije deponovati na sumnjive račune, u one poslove koji ne donose profit i koji ne uvećavaju kapital osiguravajućih društava.
Dakle, zbog uporednog zakonodavstva, zbog pravila koja važe u drugim zemljama, koje štite kapital svojih fondova, predlažem da se u članu 119. stav 2. briše i da se sredstva naših osiguravajućih kuća ulažu samo u našu državu.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 134. amandman je podnela narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović.
Odbor za finansije i predstavnik predlagača nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Reč ima gospođa Leila Ruždić-Trifunović.

Član 134. se odnosi na obavezu sastavljanja finansijskog izveštaja i godišnjeg izveštaja o poslovanju osiguravajućeg društva. On predviđa da kontni okvir propisuje Narodna banka, kao i obrasce finansijskih izveštaja, njihovu sadržinu, formu.       
Tražila sam da se taj član menja i da sada glasi: "Način procene bilansnih pozicija, imovine, obaveza i potraživanja, način obračuna i iskazivanje prihoda, rashoda i rezultata poslovanja i način sastavljanja konsolidovanog obračuna društva za osiguranje bliže propisuje ministar. Metode upravljanja rizikom bliže propisuje ministar".
Mislila sam da je ovo rešenje u skladu sa onim rešenjem koje smo ponudili u promeni člana 18. I dalje mislim da je nedozvoljeno da Narodna banka bude ta koja će vršiti nadzor nad osiguravajućim organizacijama. Upravo u skladu sa tim tražim i promenu ovog člana i da ove registre, odnosno finansijske izveštaje vodi ministarstvo, a ne Narodna banka.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović jednim amandmanom je predložila da se posle člana 142. doda 17 novih članova (142a, 142b, 142v, 142g, 142d, 142đ, 142e, 142ž, 142z, 142i, 142j, 142k, 142l, 142lj, 142m, 142n i 142nj).
Odbor za finansije i predstavnik predlagača nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Gospođo Ruždić, izvolite.

Pošto sam tražila promenu člana 18 – uvođenje agencije za nadzor osiguravajućih društava, predložila sam da se posle člana 142.  uvede novi naslov – Samostalnost i nezavisnost agencije i 17 novih članova. Ovom izmenom sam pokušala da prikažem organizaciju agencije za nadzor osiguravajućih društava, koju sam predložila u članu 18, pa sam tako predložila da se članovima 142, od oznake "a", uvede samostalnost i nezavisnost agencije, organi agencije, sastav i izbor saveta agencije, uslovi za imenovanje predsednika i članova agencije, razrešenje predsednika i članova saveta agencije, nadležnost saveta agencije, odlučivanje saveta agencije, korespodentna sednica saveta agencije, direktor agencije, uslovi za imenovanje i razrešenje direktora agencije, načelo nespojivosti, čuvanje poverljivih podataka, sredstva za rad agencije, naknade za rad agencije, visina i način uplate sredstava i, kao poslednji član 142nj – sredstva obezbeđena u budžetu agencije.
Naravno, moram sada da podvučem da sam ovu agenciju inače predložila zato što smatram da je centralna banka, u ovom slučaju Narodna banka Srbije, poslednja ustanova kojoj treba da se poveri nadzor nad osiguravajućim društvima, jer nas ovo rešenje suštinski udaljava od evropske prakse i vraća u vreme centralizovane privrede.
Samo bih htela da se podsetimo da smo zaključili da postoje tri načina za nadzor, da integrisani nadzor takođe traži posebno telo pri Vladi, a da je ovo četvrti način koji... žao mi je što ministar nije prisutan, još uvek nam nije dao odgovor na pitanje koja je četvrta država koja ima ovaj novouvedeni četvrti način. Da li je moguće da nas ova vlast vraća nazad, da nas vraća u Latinsku Ameriku i Kazahstan?
Prema tome, smatram da je neophodno da ministar još jedanput razmisli, da usvoji naš početni amandman na član 118. i da prihvati da nadzor vrši agencija za nadzor osiguravajućih društava.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? Milan Marković. Izvolite.

Gospodine predsedniče, uvažene koleginice i kolege, ovim amandmanom gospođe Leile Ruždić zaokružujemo ceo set amandmana koji smo podneli u nameri da ubedimo vladajuću većinu ili da ubedimo, eventualno, Vladu Republike Srbije i Ministarstvo finansija da prihvati sistem nadzora kakav mi smatramo da je optimalan u našim okolnostima. Stoga ću sada samo da rezimiram ono što smo tim povodom govorili.
Dakle, poslanička grupa Demokratska stranka – Boris Tadić smatra da je najbolji sistem nadzora onaj koji je primenjen u drugim zemljama poput naše, pre svega, u zemljama u tranziciji, a koji je bio uspešan u tim zemljama; to je upravo sistem nadzora gde bi nadzor vršila agencija, direkcija, sasvim je nevažno kako će se zvati to telo, a to telo treba da bude samostalno i nezavisno u okviru koji je dat zakonom, odnosno u obavljanju poslova koji su utvrđeni zakonom.
Naši amandmani u potpunosti zaokružuju ceo sistem koji bi funkcionisao kada biste prihvatili ovakvo rešenje. Znači, to bi bila agencija čije organe bira Vlada, ta agencija bi imala svoj statut, statutom bi se utvrdio način obavljanja poslova, utvrdili bi se organi, a ono što je najvažnije, utvrdila bi se prava i obaveze lica koja predstavljaju rukovodeće organe u toj agenciji.
Mi smatramo da je ovo definitivno najbolji sistem, ne samo zbog toga što je adekvatno primenjen u sličnim situacijama u kojima se nalazi naša zemlja, već i zbog toga što daje dobru polaznu osnovu da se pređe, jednog dana kada finansijsko tržište kod nas bude razvijenije, na sistem integrisanog nadzora, odnosno da jedno takvo nezavisno regulatorno telo obavlja nadzor nad svim bankarskim poslovima i poslovima osiguranja.
To je ono gde se slažemo i mi i Ministarstvo finansija i nesporno je da je to naša budućnost. Naš predlog je da odmah zakoračimo u tu budućnost, primenjujući sada to rešenje, a ne da opet nakon izvesnog vremena menjamo ovaj zakon i ponovo se izlažemo trošku i vremena i novca, kako bismo ponovo formirali jedno ovakvo telo.
Mi smo u našoj diskusiji dali primedbe koje se tiču inkompatibilnosti ovakvog rešenja sa unutrašnjim zakonodavstvom. Naime, Zakonom o Narodnoj banci Srbije (nedavno ga je Parlament usvojio) nisu predviđeni ovakvi poslovi kontrole kakvi se sada u nadležnost Narodne banke Srbije stavljaju ovim zakonom. Naime, tim zakonom i čl. 4, 5, 6. i članom 54. utvrđen je delokrug rada, odnosno utvrđene su nadležnosti Narodne banke Srbije i posebno je članom 54. utvrđeno u kojim segmentima Narodna banka Srbije vrši kontrolu.
Pored toga, mi smo ovde usvojili nedavno i Zakon o ministarstvima gde je jasno navedeno da su poslovi državne uprave koji se odnose na nadzor osiguravajućih društava isključivo u nadležnosti Ministarstva finansija, tako da i tu osporavamo zakonitost, da tako kažem, ovog predloga, odnosno usklađenost ovog predloga sa drugim pozitivnim propisima.
No, pravo je izvršne vlasti i vladajuće većine da kreira politiku u svim oblastima, pa i u ovoj oblasti, onako kako ona smatra da je najbolje, ali mi smo dali sve od sebe da u toku jučerašnjeg i današnjeg dana, a i u petak u raspravi u načelu, ukažemo na ono što smatramo da nije ispravno i da, jednostavno, ponudimo rešenje za koje mi smatramo da je bolje.
Na kraju, zaista je ostalo pitanje koje je pomenula koleginica Leila Ruždić-Trifunović, rešenje koje se nudi nama, koje će, eto, biti primenjeno u Srbiji, gde se to još rešenje primenjuje, izuzev u Latinskoj Americi, u Kazahstanu i mi više stvarno ne znamo da li postoji država koja takva rešenja primenjuje.
Sigurno je da ne treba da se ravnamo sa Latinskom Amerikom i sa Kazahstanom, sigurno je da bi nam bolje prijalo rešenje koje postoji u Finskoj, Hrvatskoj, Mađarskoj, Sloveniji ili možda i rešenje neke druge vrste kakvo postoji u Nemačkoj, Rusiji, Francuskoj itd, ali nam zaista nije jasno zašto ovim rešenjem toliko odstupamo od mesta gde živimo i od vremena u kome se nalazimo. Hvala na pažnji.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 143. amandman je podnela narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović.
Odbor za finansije i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović.

Član 143. odnosi se na to da propise za izvršavanje zakona i njegovo sprovođenje donosi Narodna banka Srbije. Predlog mog amandmana je da se ovaj član briše. Tražila sam njegovo brisanje, naravno, zbog usklađivanja sa ovim rešenjima iz člana 18. Predloga zakona, odnosno to bi onda uokvirilio i završilo kompletnu priču o agenciji.
Međutim, imam potrebu da kažem još jednom, mada mi je jasno da od toga nemam ništa, jer gospodin ministar nije prisutan, da je naše rešenje o uvođenju agencije, posebnog tela pri ministarstvu, odnosno Vladi, usklađeno sa propisima Evropske unije.
Štaviše, ni u Evropskoj uniji nadzor nad radom poslovnih banaka nije poveren centralnoj banci, već nekom nezavisnom telu. Naravno, to nezavisno telo može da bude vezano za centralnu banku, pa može guverner biti član ili na čelu agencije, može da se koristi administracija koja radi i centralnoj banci, mislim na njenu infrastrukturu, članovi agencije mogu da budu članovi upravnog odbora, ali je to posebno telo.
Prema tome, Evropska unija uopšte ovo rešenje ne poznaje. Moje pitanje je ponovo, da li ćemo mi ulaziti u Evropu sa rešenjima koja nisu rešenja u skladu sa rešenjima Evropske unije?