Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 151. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milisav Petronijević i Miloje Savić.
Odbor za finansije i predstavnik predlagača su prihvatili amandman sa pravno-tehničkom redakcijom koju je predložio predstavnik predlagača, a koja glasi: u tački 3) posle reči "aktuarski" dodaju se reči "ili drugim odgovarajućim".
Sa navedenom pravno-tehničkom redakcijom saglasili su se podnosioci amandmana.
Pošto Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć, konstatujem da je ovaj amandman sa pravno-tehničkom redakcijom postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 151. amandman je podneo narodni poslanik Igor Mirović.
Odbor za finansije i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Igor Mirović.

Jučerašnja rasprava je pokazala najmanje tri stvari. Prvo, Predlog zakona o osiguranju samo se delom odnosi na potrebu da se uredi oblast osiguranja u našoj zemlji i da se propišu nova ozbiljnija pravila koja će regulisati rad osiguravajućih kuća i koja će urediti ne samo oblast nadzora nad osiguravajućim kućama, već i sve drugo što prati njihov rad od osnivanja, uključujući naravno i proces privatizacije osiguravajućih kuća.
Ministar finansija Mlađan Dinkić je rekao, kada je reč o nadzoru nad osiguravajućim kućama, da je važno i to ko vrši nadzor, imajući u vidu da po njegovom mišljenju to pripada Narodnoj banci; nadamo se da Narodna banka neće vršiti nadzor nad osiguravajućim kućama, jer to po prirodi stvari nije njen posao.
Verujem da će većina usvojiti amandman SRS koji govori o nadzoru Ministarstva finansija nad radom osiguravajućih kuća.
Ministar je, dakle, rekao da je važno ko vrši nadzor i govorio o potrebi stručnog nadzora. U članu 151. ne vidi se to njegovo zalaganje, jer su uslovi koji su potrebni za rad inspektora osiguranja, uslovi koji govore o njihovoj stručnosti, dovedeni na najniži mogući nivo, tako da je (to sam juče rekao) za pripravnike koji traže posao u poslovnim bankama ponekad potrebna veća stručna sprema nego za inspektore osiguranja koji su predviđeni zakonom o osiguranju.
Zato sam i predložio da se u stavu 2. člana 151. doda nova tačka 4) koja glasi: "Ima iskustva", dakle, govorim o inspektorima osiguranja, "na poslovima osiguranja u trajanju od najmanje tri godine".
Time u stvari želim da obezbedim ono za šta se ministar javno zalaže, a što u Predlogu zakona ne piše. On se javno zalaže i za mnoge druge stvari koje u Predlogu zakona ne pišu i time obmanjuje poslanike Narodne skupštine.
Ipak, iznenadili smo vas ovako stručnom, temeljitom i detaljnom pripremom amandmana na Predlog zakona o osiguranju, iznenadili smo vas time što smo zaista dobro proučili ovaj zakon, i to nije slučajno. Ovo je prvi ozbiljan, detaljan, opširan i značajan ekonomski zakon. Mnogi ne znaju da je osiguranje veoma značajna grana ekonomije ove zemlje.
Mnogi ne znaju da se osiguravajući fondovi nalaze na ovaj ili na onaj način uključeni u mnoge investicije u ovoj zemlji i mnogi možda zbog toga ne shvataju značaj segmenata o kojima govorimo u ovoj raspravi, a to je nadzor nad radom osiguravajućih kuća i stručnost u pogledu nadzora, ali to naravno jeste i pitanje privatizacije osiguravajućih kuća, pitanje zaštite državnog kapitala u njima. Naravno, na početku, pitanje razgraničenja životnih i neživotnih osiguranja kao dodatni motiv u vidu zaštite imovine i uopšte vrednosti osiguravajućih kuća itd.
Dakle, ukoliko želimo zaista stručan nadzor, plediram ka tome da usvojite moj amandman na član 151. i da zaista obezbedimo da inspektori osiguranja budu stručni, da se u skladu sa amandmanom na član 18. oni nalaze u posebnoj upravi Ministarstva finansija. To jeste, rekao sam, evropsko rešenje, koje obezbeđuje dovoljan nivo stručnosti i koje je, na kraju krajeva, najjeftinije, jer imamo ministarstvo, imamo tehničke uslove za rad uprave, imamo postojeće kadrove koji tamo rade; kadrovi iz saveznog ministarstva ili Sekretarijata za finansije mogu biti premešteni u republičko ministarstvo. Taj čitav stručan i dobro organizovan i osmišljen nadzor, uz ovu novu odredbu koja pojačava i traži dodatni uslov stručnosti, može biti efikasno ostvaren.

 Da li o ovom amandmanu još neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.

Kao uslov za zasnivanje radnog odnosa i za obavljanje nekih poslova retko se postavlja radno iskustvo, ali kada su u pitanju poslovi tzv. inspekcijskog nadzora, onda je radno iskustvo nešto što je obavezno. Predlagač, koji je hvalio ovo rešenje i ovaj predlog zakona i, između ostalog, našao za shodno da opravda seobu nadzora iz Ministarstva u Narodnu banku Srbije tvrdnjom da se tamo nalaze školovani, stručni, osposobljeni i kao zapete puške spremni kadrovi koji jedva čekaju da krenu sa kontrolom osiguranja.
Evo, vidite, u osnovnom tekstu člana 151. je izostala odredba o radnom iskustvu, a ono je neophodno kada su u pitanju poslovi inspekcijskog nadzora. Zašto je potrebno da inspektor poseduje radno iskustvo? Pa, da se ne bi desile neke stvari koje su nam se dešavale za protekle tri godine.
Vidite, juče je pred kraj sednice predstavnik Vlade izašao i rekao, kada je on upao u Narodnu banku, zatekao je neke pare. Da je to uradio čovek sa radnim iskustvom, on, prvo,ne bi stavio čarapu i ušao u banku, ne bi to uradio sa dugim cevima. Ko može da veruje u podatak koje iznosi lice koje je upalo i osvojilo Narodnu banku; da li je bilo 300, milijardu ili dve milijarde, i odakle mi to znamo. Onaj ko sa puškama uđe... znate i sami, razlika između velikog i malog lopova je samo u tome koliko se našlo u kasi. U principu, nema neke razlike. Kažnjivo delo je kažnjivo delo. Čovek sa radnim iskustvom to sebi ne bi nikada dozvolio.
Čovek sa radnim iskustvom sazreva na poslu, pa je malo pripravnik, pa je malo stručni saradnik, pa se osposobljava za samostalne poslove.
Inspekcijski poslovi su po svojoj prirodi samostalni, a te poslove mogu da rade samo osposobljena lica koja poznaju propise i imaju elementarno iskustvo da kada dođu u kontrolu kažu "dobar dan", a ne da potežu pištolje ili puške. Kada se sa ulice dođe u neku instituciju, onda dođe potpuno normalno i očekivano je da se vadi pištolj ili puška. Kada se ide sa značkom državnog organa, predstavnika vlasti, kada se ulazi zvanično, onda čovek prvo mora da se predstavi, a to se stiče radnim iskustvom.
Naš problem za ove tri godine je bio, između ostalog, i taj što su nam predstavnici vlasti bili ljudi bez iskustva, eksperti koji su došli sa nekog ćoška, neke ulice, proglasili se za eksperte. Nadamo se da je za tri godine sazreo taj ekspertski kadar u Narodnoj banci Srbije, da više ne moraju da nose one crne čarape, niti da potežu duge pištolje ili puške, da prepadaju i da to predstavljaju demokratijom.
Zbog toga je potrebno da se prihvati ovaj amandman, da napokon i zakonom garantujemo da će poslove osiguranja, odnosno inspekcije osiguranja da rade ljudi koji prvo znaju da poštuju državu, da poštuju svoj posao i da poštuju one koje treba da kontrolišu. To je moguće samo ako postoji to elementarno iskustvo, makar od tri godine, kao što je predloženo ovim našim amandmanom.
Nemojte da dozvolite situaciju koja nam se desila sa pravosuđem, da su sa skromnim radnim iskustvom kod tate u zemljoradničkoj zadruzi ili u advokatskoj kancelariji ili kod tate koji je profesor fakulteta, pa kada dođe prvi dan, kao pripravnici, onda kažu – ne valja ovaj sud, ovde se ne služi espreso kafa. Vodite računa, država je ozbiljna stvar.

Da li o ovom amandmanu još neko želi reč?
Na član 152. amandman je predložio narodni poslanik Milan Stanimirović.
Odbor za finansije i predstavnik predlagača nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko od narodnih poslanika želi reč? (Ne.)
Narodni poslanik Igor Mirović je jednim amandmanom, sa ispravkom, predložio izmene u članovima 182, 187-201, 204, 209-214, 216, 217, 221, 222, 225, 226, 228, 229, 231-233, 237, 241. i 244.
Odbor za finansije i predstavnik predlagača nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko od narodnih poslanika želi reč? (Ne.)
Na član 196. amandman je predložio narodni poslanik Dragan Vuksanović.
Odbor za finansije i predstavnik predlagača nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko od narodnih poslanika želi reč? (Ne.)
Narodni poslanik Dobrica Janković podneo je amandman na naslov iznad člana 228. i član 228.
Odbor za finansije i predstavnik predlagača nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko od narodnih poslanika želi reč? (Ne.)
Na član 228. amandman je predložio narodni poslanik Igor Mirović.
Odbor za finansije i predstavnik predlagača nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko od narodnih poslanika želi reč? (Da.)
Izvolite.

Ukoliko se prihvati promena rešenja u članu 18. koji bez bilo kakvih osnova uvodi Narodnu banku u proces nadzora nad osiguravajućim društvima, onda će se brisati član 228. predloženog zakona, jer član 228. govori o zaposlenima u Ministarstvu finansija koje treba da preuzme Narodna banka Srbije, kao ta buduća institucija za nadzor nad delatnošću osiguranja. Nadamo se da ona neće biti ta institucija nadzora, zato što to nigde u svetu ne postoji. Treba da utvrdimo pravu suštinu ovog zakona. Suština zakona mora biti detaljno uređenje odnosa u oblasti osiguranja.
I, još jednom vas pozivam da razmotrite tri bitne tačke u ovome zakonu – pitanje razgraničenja životnih i neživotnih osiguranja, drugo, pitanje nadzora, treće, pitanje privatizacije osiguravajućih kuća – i da analizom rešenja u zakonu koja se odnose na ovu materiju u svojim poslaničkim klubovima prihvatite one amandmane koji zaista jesu na tragu rešenja koja postoje u razvijenim zemljama.
Zaista je čudno da ministar finansija, koji dolazi iz one poslaničke grupe koja javno, na rečima, zagovara evropska rešenja, nudi zakon koji nije evropski. Mislim da to poslanici neće prihvatiti.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 234. amandman je podneo narodni poslanik Igor Mirović.
Odbor za finansije i predstavnik predlagača nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite.
Reč ima narodni poslanik Igor Mirović.

Nekoliko novih podataka, da vam ne bude dosadno: 2000. godine u Nemačkoj je zaključeno više od 80 miliona ugovora koji se odnose na životna osiguranja. Premija je, sasvim sigurno, bila velika, ali ono što je za vas najznačajnije – iz tih ugovora je stvoren investicioni fond vredan (te 2000. godine) hiljadu milijardi nemačkih maraka.
Naravno, to su cifre o kojima mi možemo samo da razmišljamo, da sanjamo, ali govore o značaju životnih i neživotnih osiguranja. Govore o potencijalu našeg tržišta osiguranja i u tom kontekstu negiraju nameru ministra finansija da razdvajanjem životnih i neživotnih osiguranja umanji vrednost domaćih osiguravajućih kuća, da ih obezvredi i da ih kao takve izvede na tržište u najavljenom procesu privatizacije.
Drugi primer, G17 voli primer Slovenije, to je za njih zemlja uzora, i evo da vam kažem – i treba da se ugledate zaista na njih, kada je reč o osiguranju. Oni su, kao što je to, naravno, praksa u zemljama Evropske unije, citirao sam kojim direktivama se zemlje Evropske unije rukovode kada je reč o razgraničenju životnih i neživotnih osiguranja, zaista za novoosnovana osiguravajuća društva predvideli i obavezali ih da vrše razdvajanje životnih i neživotnih osiguranja, ali su svoje glavno osiguravajuće društvo "Triglav" izuzeli iz te obaveze, ono i dalje posluje u sistemu neke vrste zajedničke funkcije životnih i neživotnih osiguranja u jednom pravnom licu, naravno, sa razdvojenim knjigovodstvom, sa posebnim računima itd.
Prema tome, pokazali smo, pre svega mi poslanici SRS, ali i kolege iz drugih poslaničkih grupa, da je zakon pun nedostataka, pun praznina. U poređenju sa drugim zemljama i zemljama u okruženju, zemljama u regionu, zemljama Evropske unije, naravno, još više je nedostataka. Pokazali smo kako druge zemlje štite svoje interese u oblasti osiguranja, a kako ministar finansija predloženim zakonom u našoj zemlji to ne čini. Zato vas molim da usvojite amandman na član 234.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 234. amandman je podneo narodni poslanik Milan Marković.
Odbor za finansije i predstavnik predlagača nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite.
Reč ima narodni poslanik Milan Marković.

Poštovani narodni poslanici, pitanje specijalizacije osiguravajućih organizacija je vrlo ozbiljno pitanje. Naime, još direktivom tadašnje Evropske zajednice 1989. godine utvrđena je obaveza vršenja specijalizacije, odnosno podele na životna i neživotna osiguranja. Ali, ono što je bitno za nas, da znamo, jeste to da je već preambulom te direktive predviđeno da se ona neće primenjivati na organizacije koje već posluju, već samo na one koje će se nakon tog datuma osnovati.
Naravno, tu je predviđena i jedna obaveza da se ispune određeni uslovi, odnosno da se praktično vodi odvojeno knjigovodstvo i da se zaštite interesi osiguranika kako životnog tako i neživotnog osiguranja.
Dalji primeri u Evropi pokazuju da su sve države na nivou svog nacionalnog zakonodavstva predvidele izvesnu meru zaštite domaćih osiguravajućih organizacija, bilo tako kako je prethodnik pomenuo na primeru Slovenije, u prelaznim i završnim odredbama je predviđeno da se obaveza neće primeniti na "Triglav", koji oni doživljavaju kao svoju nacionalnu kuću, bilo tako što se jednostavno predviđa da se ta obaveza primenjuje samo pro future, odnosno za ubuduće, odnosno za novoosnovane osiguravajuće organizacije.
Normalno, poslanička grupa Demokratska stranka – Boris Tadić ne spori potrebu da se izvrši specijalizacija. Ali, mi se jednostavno plašimo da u roku koji je dat, a to je do 2005. godine, naši subjekti, domaći subjekti, neće biti u mogućnosti da se adekvatno pripreme za tu tržišnu utakmicu.
To je, praktično, otvoreno tržište. Kako je i sam ministar ovde rekao, od ukupnih poslova osiguranja životno osiguranje kod nas čini samo jedan posto, a 99% je imovinsko osiguranje. Sada zamislite koliko je to tržište. Praktično, 2005. godine bi naše osiguravajuće organizacije trebalo da izađu na to tržište i da na tom tržištu sebi uberu kolač, koji je, ukupno posmatrano, veoma, veoma veliki, ali u konkurenciji sa stranim subjektima i stranim osiguravajućim organizacijama, koje su u obavljanju ovog posla daleko verziranije i sposobnije, daleko pripremljenije nego što su to naše osiguravajuće organizacije.
Stoga predlažemo amandman na ovaj član, a to je da se taj rok produži za bar još dve godine, kada već nismo predvideli neke druge instrumente zaštite domaćih organizacija, kako bismo dali kakvu-takvu šansu našim osiguravajućim organizacijama da na tom tržištu pokušaju da nađu sebi mesto. Ponavljam, tržište je praktično potpuno otvoreno, slobodno, niko još nije ušao u poslove životnog osiguranja. Oni čine samo jedan posto ukupnih poslova osiguranja koji se obavljaju u našoj državi.
Prema tome, molim vas kao vladajuću većinu, kao narodne poslanike da prihvatite ovaj amandman. Ništa bitno se ne menja i nikakva obaveza se ne ispunjava time što ćemo samo dati malo veću šansu domaćim subjektima da se bore na tom tržištu.
Ukoliko pak ne prihvatite ovaj amandman možemo očekivati da će već 2005. godine svi poslovi životnog osiguranja, znači celokupni kapital, celokupni potencijal koji postoji na ovom tržištu sliće se u džepove stranih subjekata, što nam svakako ne može biti interes. Hvala.