Na početku da razjasnimo neke stvari. Postupak i način, to su sinonimi za jednu istu stvar. Vi ste u drugom stavu napisali da će Vlada Republike Srbije da bliže propiše postupak i način trgovine hartijama od vrednosti.
Postoji nekoliko odluka Ustavnog suda Republike Srbije, između ostalih i jedna koja se tiče Zakona o načinu i postupku promene Ustava Republike Srbije, pa nas je nacrnio Ustavni sud, ovaj i ovakav, tvrdeći da onaj ko je predložio Zakon ne zna šta je napisao. Da ne pričam o ovima sa pravnog fakulteta, koji se zgražavaju kad vide da način i postupak stoje jedno pored drugog. Ali, dobro, to smo i očekivali i to nas mnogo ne iznenađuje.
Ali, iznenađuje nas nešto što stoji u obrazloženju. Kaže – na striktni zahtev inostranih investitora.
Znači, neko je iz inostranstva tražio ovo što je Vlada predložila, a ona je to uradila na striktni zahtev iz inostranstva i zakonom samo stvara pravni osnov. Za šta stvara pravni osnov? Pravni osnov da se ovlasti Vlada da sama propiše trgovinu svojim hartijama od vrednosti, i to četiri grupe hartija od vrednosti. Naravno, tu je problem. Problem je što ova norma odudara od celog koncepta Zakona o trgovini hartijama od vrednosti.
Da se podsetimo, ovo ovlašćenje Vlada traži kada su u pitanju hartije od vrednosti po osnovu regulisanja obaveza i potraživanja Pariskog i Londonskog kluba, kada su u pitanju hartije od vrednosti koje se tiču stare devizne štednje, kada su u pitanju vrednosni papiri kojima je izvršena konverzija potraživanja države prema privrednim subjektima i koje su izdale banke, a potraživanje je prešlo na državu – Republiku Srbiju.
Ova izmena, mada deluje skromno, u direktnoj je suprotnosti sa Zakonom o sredstvima u svojini Republike. Ovaj član odskače, štrči iz celog koncepta Zakona o trgovini hartijama od vrednosti.
Ovaj član odstupa, ili da budem precizniji, grubo gazi ustavne odredbe o podeli vlasti jer, praktično, Vlada želi da sama sebi propiše šta će i kako će da radi kad vrši neka svojinska prava.
Tako nešto nije dozvoljeno. Moram da vam kažem da se zbog toga trpe i kritike i prigovori. Tako je bilo nekada. Savezna Republika Jugoslavija je više puta obavezana da na objektivan, nepristrasan i zakonom jedinstven način reguliše trgovinu, a kada se država javlja kao imalac hartija od vrednosti, to je potpuno druga situacija i ne može Vlada da preuzme ovlašćenja da uredi i da se pojavi na tom tržištu.
Naravno, tu postoje neki verovatno veliki, veći, viši i ko zna kakvi interesi, postoje neki dogovori. Mi ne znamo ko je šta sve dogovarao sa MMF-om, međunarodnim investicionim grupama, šta je ko kome obećao, šta će ko po osnovu pridržanja hartija od vrednosti, o imovini banaka koje su u prvoj etapi uništene, kome će ta imovina da pripadne, kome će da se da, po kojoj ceni, kakva će biti vrednost na tržištu tih hartija od vrednosti, to su sve neka pitanja koja će biti u dubokoj tami.
Ne verujem čak ni da će biti u nadležnosti Vlade, bez obzira na ovo što stoji u Predlogu zakona. To će jedna neidentifikovana grupa lepo da sedne, pa bukvalno rečeno, kao za nekim kockarskim stolom u Apatinu, da završi partiju, podeli imovinu i tako rasparča i eventualno tržište, i to buduće tržište na teritoriji Republike Srbije.
Zbog toga SRS neće da glasa za ovaj predlog zakona. Upozoravamo i skupštinsku većinu da povedu malo računa, da sutra ne bude kasno – nismo se setili, niko nas nije obavestio. Vodite računa, na vreme vam ukazujemo šta se sve sprema.