Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 235. amandman je podneo narodni poslanik Igor Mirović.
Odbor za finansije i predstavnik predlagača nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 237. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Vučić.
Odbor za finansije i predstavnik predlagača nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 243. amandman je podneo narodni poslanik Milko Štimac.
Odbor za finansije i predstavnik predlagača su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 243. amandman je podneo narodni poslanik Igor Mirović.
Odbor za finansije i predstavnik predlagača nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Izvolite, narodni poslanik Igor Mirović.

Član 243. je zapravo najvažniji, jer zakon želi da uredi oblast osiguranja, da propiše nadzor osiguravajućih kuća i da u delu drugih normi uredi ovu oblast na jedan celovit način. To je pokušaj koji neće uspeti ukoliko ne usvojimo amandmane i makar delimično poboljšamo tekst zakona.

Ali, član 243. je u direktnoj vezi sa željom ministra Dinkića da popuni budžet. Treba prodati domaće osiguravajuće kuće. Vlada koja je doživela fijasko na izborima u decembru kada je SRS pobedila u svom programu koji je potcrtala u jesen 2003. godine govorila je, između ostalog, o potrebi da se proda jedna osiguravajuća kuća.

Član 243. glasi - postupak privatizacije društvenog kapitala u društvima za osiguranje, pored subjekata utvrđenih propisima kojima se uređuje privatizacija, može pokrenuti i Ministarstvo. Misli se na Ministarstvo finansija. To Narodna skupština ne sme da dozvoli. Ministarstvo finansija ne može biti subjekt koji će pokrenuti proces privatizacije u osiguravajućim kućama iz dva razloga.

Prvo, to nije posao Ministarstva finansija.

Drugo, postoji Ministarstvo za privredu i privatizaciju koje jedino može i mora, u skladu sa zakonom, da pokreće pitanje privatizacije u preduzećima, uključujući i pitanje privatizacije osiguravajućih kuća.

Međutim, ukoliko imamo u vidu značaj osiguranja za ekonomiju zemlje, potencijal tržišta osiguranja, ukoliko smo kao poslanici dobro informisani o potencijalu investicionih fondova koji slede iz osiguravajućih fondova i odgovarajućih društava, i ukoliko imamo u vidu rešenja koja su druge zemlje primenile, onda verujem da ćemo glasati za moj amandman na član 243. koji govori o potrebi da se postupak privatizacije društvenog kapitala u društvima za osiguranje uredi posebnim zakonom.

Dakle, nikako ne smemo dozvoliti da Dinkić, kao ministar finansija, bude taj koji će prikupljati tendere za privatizaciju osiguravajućih kuća.

On će, očigledno nevešt za pitanje procene kapitala domaćih osiguravajućih društava i za pitanje zaštite državnog kapitala, a time i zaštite državnih interesa, na jedan kvazistručan, kvazireformski način proturiti priču o lažnoj vrednosti naših osiguravajućih kuća, o tome da su iznosi od 50, 60, 70 miliona evra za najveće osiguravajuće kuće dovoljni i da oni jesu vredni te i takve osiguravajuće kuće, a zaista, imamo nekoliko veoma vrednih osiguravajućih kuća. Čak i da ne govorimo o tržištu osiguranja koje je samo za sebe posebna vrednost.

Zato se zalažem i predlažem vam da usvojite amandman na član 243. koji kaže - postupak privatizacije društvenog kapitala u društvima za osiguranje urediće se posebnim zakonom. Stav 2. se briše. Svi smo, naravno, za privatizaciju, ali je pitanje da li će privatizacija biti sprovedena na osnovu realnih parametara ili će biti rasprodaja osiguravajućih kuća. Dakle, time se Narodnoj skupštini daje u zadatak da na jedan celovit način uredi pitanje privatizacije osiguravajućih kuća, upravo radi zaštite državnog kapitala, realne procene vrednosti i realne prodaje osiguravajućih kuća.

Zahvaljujem. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu?

Izvolite, gospodin Marković.

Poštovani predsedniče, poštovane koleginice i kolege, molim vas da obratite pažnju na član 243. Zakon o preduzećima (član 400a) jasno definiše kada Vlada može preuzeti ingerencije i imenovati članove rukovodećih organa u jednom preduzeću koje je u postupku privatizacije. U Zakonu o preduzećima se jasno kaže da Vlada može preuzeti ta ovlašćenja, te nadležnosti samo onda kada je otpočeo proces privatizacije, a kada organi upravljanja u tom preduzeću određenim radnjama ili propuštanjem da preduzmu određene radnje ometaju ili sprečavaju postupak privatizacije. Odredba je potpuno jasna i supsidijarno se primenjuje i na osiguravajuće organizacije.
Sada se postavlja pitanje zašto mi danas u ovom zakonu imamo jednu sasvim nejasnu odredbu kojom Vlada sebi pribavlja ista ta ovlašćenja, a da pri tom nije utvrđeno ni pod kojim uslovima ona može iskoristiti ovakvo ovlašćenje ni na koji način.
Zaista postoji direktna sumnja da se iza ovoga krije jače učešće Vlade, odnosno intervencija Vlade u privatizaciji, koja u ovakvoj situaciji sigurno otvara pitanje zašto Vlada to želi da uradi.
Zaista je pitanje privatizacije osiguravajućih organizacija pitanje par ekselans i ne možemo dozvoliti da se njime bavimo ovako nedorečenim odredbama kakav je stav 3. člana 243. ovog predloga zakona.
Stoga, da ne bismo sumnjali da postoje zloupotrebe, da postoji namera da se izvrše zloupotrebe, predlažemo da ipak prihvatite predloženi amandman, kada već, iz meni potpuno nepoznatih razloga, niste ovo prepustili Zakonu o preduzećima, članu 400a, koji potpuno jasno, precizno, bez ikakve sumnje definiše ovu oblast.
Ponavljam, Vlada zakonom želi da pribavi ovlašćenje koje joj ni po kojem pravu ne pripada. Upravljačka prava isključivo zavise od odnosa svojine u datom subjektu. Ne može Vlada pribaviti ova prava, ne ovako paušalno, jer ovo vodi tome da sutra-prekosutra neka nova vlast, neka druga vlada predloži zakon kojim će na isti način preuzimati upravljačka prava, možda i u privatnim preduzećima.
Naravno, ovo se nikad neće desiti, ali verujte, princip je očigledno isti. Moraju se propisati uslovi pod kojim Vlada ima pravo da učini ovako nešto. Ukoliko se ne propišu uslovi, ukoliko ostane član 243. ovako kako je predložen, Vlada može sutra zameniti ceo rukovodeći tim u bilo kojem osiguravajućem subjektu, da bi, navodno, izvršila privatizaciju tog subjekta. Stoga, molim vas, prihvatite ovaj amandman. Hvala na pažnji.