JEDANAESTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 11.05.2004.

4. dan rada

OBRAĆANJA

Emilija Krstić

| Predsedava
Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 235. amandman je podneo narodni poslanik Igor Mirović.
Odbor za finansije i predstavnik predlagača nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 237. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Vučić.
Odbor za finansije i predstavnik predlagača nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 243. amandman je podneo narodni poslanik Milko Štimac.
Odbor za finansije i predstavnik predlagača su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 243. amandman je podneo narodni poslanik Igor Mirović.
Odbor za finansije i predstavnik predlagača nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Izvolite, narodni poslanik Igor Mirović.

Igor Mirović

Srpska radikalna stranka
Član 243. je zapravo najvažniji, jer zakon želi da uredi oblast osiguranja, da propiše nadzor osiguravajućih kuća i da u delu drugih normi uredi ovu oblast na jedan celovit način. To je pokušaj koji neće uspeti ukoliko ne usvojimo amandmane i makar delimično poboljšamo tekst zakona.

Ali, član 243. je u direktnoj vezi sa željom ministra Dinkića da popuni budžet. Treba prodati domaće osiguravajuće kuće. Vlada koja je doživela fijasko na izborima u decembru kada je SRS pobedila u svom programu koji je potcrtala u jesen 2003. godine govorila je, između ostalog, o potrebi da se proda jedna osiguravajuća kuća.

Član 243. glasi - postupak privatizacije društvenog kapitala u društvima za osiguranje, pored subjekata utvrđenih propisima kojima se uređuje privatizacija, može pokrenuti i Ministarstvo. Misli se na Ministarstvo finansija. To Narodna skupština ne sme da dozvoli. Ministarstvo finansija ne može biti subjekt koji će pokrenuti proces privatizacije u osiguravajućim kućama iz dva razloga.

Prvo, to nije posao Ministarstva finansija.

Drugo, postoji Ministarstvo za privredu i privatizaciju koje jedino može i mora, u skladu sa zakonom, da pokreće pitanje privatizacije u preduzećima, uključujući i pitanje privatizacije osiguravajućih kuća.

Međutim, ukoliko imamo u vidu značaj osiguranja za ekonomiju zemlje, potencijal tržišta osiguranja, ukoliko smo kao poslanici dobro informisani o potencijalu investicionih fondova koji slede iz osiguravajućih fondova i odgovarajućih društava, i ukoliko imamo u vidu rešenja koja su druge zemlje primenile, onda verujem da ćemo glasati za moj amandman na član 243. koji govori o potrebi da se postupak privatizacije društvenog kapitala u društvima za osiguranje uredi posebnim zakonom.

Dakle, nikako ne smemo dozvoliti da Dinkić, kao ministar finansija, bude taj koji će prikupljati tendere za privatizaciju osiguravajućih kuća.

On će, očigledno nevešt za pitanje procene kapitala domaćih osiguravajućih društava i za pitanje zaštite državnog kapitala, a time i zaštite državnih interesa, na jedan kvazistručan, kvazireformski način proturiti priču o lažnoj vrednosti naših osiguravajućih kuća, o tome da su iznosi od 50, 60, 70 miliona evra za najveće osiguravajuće kuće dovoljni i da oni jesu vredni te i takve osiguravajuće kuće, a zaista, imamo nekoliko veoma vrednih osiguravajućih kuća. Čak i da ne govorimo o tržištu osiguranja koje je samo za sebe posebna vrednost.

Zato se zalažem i predlažem vam da usvojite amandman na član 243. koji kaže - postupak privatizacije društvenog kapitala u društvima za osiguranje urediće se posebnim zakonom. Stav 2. se briše. Svi smo, naravno, za privatizaciju, ali je pitanje da li će privatizacija biti sprovedena na osnovu realnih parametara ili će biti rasprodaja osiguravajućih kuća. Dakle, time se Narodnoj skupštini daje u zadatak da na jedan celovit način uredi pitanje privatizacije osiguravajućih kuća, upravo radi zaštite državnog kapitala, realne procene vrednosti i realne prodaje osiguravajućih kuća.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Zahvaljujem. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu?

Izvolite, gospodin Marković.
...
Demokratska stranka

Milan Marković

Demokratska stranka – Boris Tadić
Poštovani predsedniče, poštovane koleginice i kolege, molim vas da obratite pažnju na član 243. Zakon o preduzećima (član 400a) jasno definiše kada Vlada može preuzeti ingerencije i imenovati članove rukovodećih organa u jednom preduzeću koje je u postupku privatizacije. U Zakonu o preduzećima se jasno kaže da Vlada može preuzeti ta ovlašćenja, te nadležnosti samo onda kada je otpočeo proces privatizacije, a kada organi upravljanja u tom preduzeću određenim radnjama ili propuštanjem da preduzmu određene radnje ometaju ili sprečavaju postupak privatizacije. Odredba je potpuno jasna i supsidijarno se primenjuje i na osiguravajuće organizacije.
Sada se postavlja pitanje zašto mi danas u ovom zakonu imamo jednu sasvim nejasnu odredbu kojom Vlada sebi pribavlja ista ta ovlašćenja, a da pri tom nije utvrđeno ni pod kojim uslovima ona može iskoristiti ovakvo ovlašćenje ni na koji način.
Zaista postoji direktna sumnja da se iza ovoga krije jače učešće Vlade, odnosno intervencija Vlade u privatizaciji, koja u ovakvoj situaciji sigurno otvara pitanje zašto Vlada to želi da uradi.
Zaista je pitanje privatizacije osiguravajućih organizacija pitanje par ekselans i ne možemo dozvoliti da se njime bavimo ovako nedorečenim odredbama kakav je stav 3. člana 243. ovog predloga zakona.
Stoga, da ne bismo sumnjali da postoje zloupotrebe, da postoji namera da se izvrše zloupotrebe, predlažemo da ipak prihvatite predloženi amandman, kada već, iz meni potpuno nepoznatih razloga, niste ovo prepustili Zakonu o preduzećima, članu 400a, koji potpuno jasno, precizno, bez ikakve sumnje definiše ovu oblast.
Ponavljam, Vlada zakonom želi da pribavi ovlašćenje koje joj ni po kojem pravu ne pripada. Upravljačka prava isključivo zavise od odnosa svojine u datom subjektu. Ne može Vlada pribaviti ova prava, ne ovako paušalno, jer ovo vodi tome da sutra-prekosutra neka nova vlast, neka druga vlada predloži zakon kojim će na isti način preuzimati upravljačka prava, možda i u privatnim preduzećima.
Naravno, ovo se nikad neće desiti, ali verujte, princip je očigledno isti. Moraju se propisati uslovi pod kojim Vlada ima pravo da učini ovako nešto. Ukoliko se ne propišu uslovi, ukoliko ostane član 243. ovako kako je predložen, Vlada može sutra zameniti ceo rukovodeći tim u bilo kojem osiguravajućem subjektu, da bi, navodno, izvršila privatizaciju tog subjekta. Stoga, molim vas, prihvatite ovaj amandman. Hvala na pažnji.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li još neko, po članu 138. Poslovnika Narodne skupštine, želi reč? (Ne.)
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O DOPUNI ZAKONA O NARODNOJ BANCI SRBIJE (pojedinosti)
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Leila Ruždić-Trifunović i Milorad Mirčić.
Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora.
Pošto je Narodna skupština obavila zajednički načelni pretres u okviru koga je razmatran i Predlog zakona o dopuni Zakona o Narodnoj banci Srbije, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Leila Ruždić-Trifunović i Milorad Mirčić.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima gospodin Krasić, pa gospodin Marković.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Pošto Predlog zakona o dopuni Zakona o Narodnoj banci Srbije prati prethodni Predlog zakona o osiguranju, ovde se praktično prvim članom dopunjuje član 4. sa novom tačkom gde Narodna banka Srbije dobija ovlašćenje da izdaje i oduzima dozvole, odnosno ovlašćenja za obavljanje delatnosti osiguranja, vrši kontrolu, odnosno nadzor nad obavljanjem delatnosti i obavlja druge poslove, u skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje.
Mi tražimo da se ovaj član briše. Naveli smo razloge zašto smatramo da svi poslovi države i izvršenja zakona iz zakona o osiguranju treba da budu u nadležnosti Ministarstva finansija i njegovog organizacionog oblika, ali bih sada skrenuo pažnju da ova dopuna, ukoliko predlagač želi da do kraja završi ovaj posao sa kontrolom osiguranja na način kako je zamislio, nije dovoljna. Nije dovoljna iz prostog razloga što Zakon o Narodnoj banci Srbije definiše Narodnu banku, organizaciono, po nadležnostima, po poslovima, po organima, kao centralnu monetarnu ustanovu i kao ustanovu koja treba da kontroliše bankarski sistem i samo u jednom delu finansijske tokove. Ubacivanje poslova osiguranja samo ovom intervencijom nije dovoljno.
Morao bih da vas podsetim da bi onda praktično Narodna banka morala da ima viceguvernera zaduženog za poslove osiguranja. Praktično bi jedan od članova Saveta Narodne banke morao da podnese ostavku da bi se izabrao novi član Saveta Narodne banke Srbije koji bi imao nekih dodirnih tačaka sa poslovima osiguranja.
Samo da vas podsetim, vi ste za člana Saveta izabrali matematičara, a ne ekonomistu. Čovek je matematičar, Kovačević, i on sa ekonomijom ima toliko dodirnih tačaka koliko sa nuklearnom fizikom. Izvorno čovek matematičar. To je bilo pre dva meseca kada ste zadovoljavali svoje kadrovske potrebe i pravili kombinacije.
Znači, ova promena, ova dopuna je nedovoljna i svakome kome je stalo do poštovanja zakona biće jasno da ukoliko smatrate da poslove osiguranja u smislu izdavanja dozvole, ovlašćenja, punomoćja, kontrole, nadzora treba da radi Narodna banka Srbije, onda su potrebne još neke promene Zakona o Narodnoj banci Srbije, jer ovom intervencijom koju vi nudite praktično se ubacuje nešto u jednu strukturu i to što se ubacuje štrči, jer ovo nema dodirnih tačaka sa bankarskim sistemom.
U tom smislu stoji pogrešan ustavni osnov, u tom smislu stoji nešto, ne znam ko vam piše obrazloženja: "banke mogu osnovati društva za osiguranje, i obrnuto," i iz toga pronalazite neku vezu da poslove kontrole treba da radi jedan isti organ.
Ako vam je to jedini argument, onda je to tanak, nedovoljan argument. Samo sa tim argumentom da se izvlače poslovi iz nadležnosti državne uprave u Narodnu banku Srbije, jedna grupa poslova, to nije dovoljno. O tome ste morali da vodite računa.
Znači, Narodna banka Srbije u suštini nije pripremljena za ovaj posao i tu pripremu i garanciju da ona može da vrši taj posao ne daje ni zakon o osiguranju, predlog koji ste ponudili, a još manje ova minimalna intervencija u Zakonu o Narodnoj banci Srbije. Ako smatrate da ove reči "u skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje" definišu sve poslove, onda moram da vam kažem da se grdno varate, jer je ovo neprimenjivo kada je u pitanju izvorni tekst Zakona o Narodnoj banci Srbije.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Reč ima gospodin Marković.
...
Demokratska stranka

Milan Marković

Demokratska stranka – Boris Tadić
Poštovane koleginice i kolege, ovo praktično potvrđuje naš stav da predlog vladajuće većine, odnosno predlog Vlade da se nadzor stavi u ingerenciju Narodne banke nije ispravan sa stanovišta unutrašnjeg zakonodavstva (to smo govorili juče i u petak), jer jednostavno Zakon o Narodnoj banci Srbije ne poznaje ovakve poslove ni u članu 4, ni u članu 5, 6, ni u članu 54. koji govori o delokrugu poslova i o kontroli koju Narodna banka Srbije vrši.
Naravno, mi smo dosledni onome što zastupamo od samog početka. Ovo je inače bio stav naše poslaničke grupe i u prethodnom mandatu, da ove poslove treba da vrši nezavisni organ, odnosno nezavisno regulatorno telo, o čemu sam već govorio dosta juče, danas i u petak. Dakle, mi ostajemo dosledni tome. Ukoliko biste prihvatili naš prvi amandman na član 18. koji je podnela koleginica Leila Ruždić, onda bi praktično značilo da prihvatite ceo taj sistem.
Ono što je nama posebno milo jeste to da je sam ministar finansija juče rekao da se dugo dvoumio između ova dva rešenja, s tim što moram priznati da nas nije ubedio u razloge zbog kojih je prevagu, kako kaže i sam – malu, dao rešenju koje je ipak nepoznato u savremenim državama, posebno ovog našeg regiona. Pozivam vas da prihvatite ovaj amandman, odnosno pozivam vas da prihvatite ceo set amandmana koji se odnosi na ovakvu izmenu.
Inače, kada smo već kod izmena određenih odredbi Zakona o Narodnoj banci Srbije, praktično bi trebalo da izvršite izmenu Zakona o ministarstvima, jer poslovi državne uprave koji se odnose na kontrolu, odnosno nadzor nad osiguranjem su u tom zakonu, koliko se sećate, stavljeni u izričitu nadležnost Ministarstva finansija, tako da me čudi da vam je to promaklo. Ukoliko ste želeli morali ste i to da uradite, kako bismo imali jedno uređeno zakonodavstvo i propise koji međusobno korespondiraju.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li neko želi reč po članu 138. Poslovnika Narodne skupštine? (Ne.)
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O DOPUNI ZAKONA O TRŽIŠTU HARTIJA OD VREDNOSTI I DRUGIH FINANSIJSKIH INSTRUMENATA (pojedinosti)
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste amandman, sa ispravkom, koji je na Predlog zakona podneo narodni poslanik Srđo Komazec.
Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora.
Pošto je Narodna skupština obavila zajednički načelni pretres u okviru koga je razmotren i Predlog zakona o dopuni Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Srđo Komazec.
Predstavnik predlagača, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? Gospodin Komazec. Izvolite.

Srđo Komazec

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, uložio sam amandman na član 1. Predloga zakona o dopuni Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, koji nam je ponudila Vlada Republike Srbije na usvajanje.
U stavu 2. člana 262a, za koji se predlaže da stoji iza člana 262. Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, stoji sledeće: "Vlada Republike Srbije bliže propisuje postupak i način trgovine hartijama od vrednosti iz stava 1. ovog člana."
Moj amandman predlaže da na kraju ovog stava umesto tačke stoji zarez i sledeći tekst: "a na osnovu pismeno obrazloženog predloga Komisije za hartije od vrednosti, Ministarstva finansija i Narodne banke Srbije".
Vlada treba bliže da propisuje postupak i način trgovine hartijama od vrednosti, ali smatram da ovo pitanje, ipak, u prethodnom postupku moraju da razmatraju Komisija za hartije od vrednosti, Ministarstvo finansija i Narodna banka Srbije.
Sa ovim amandmanom bi se dobilo to da bi iskustvo i zapažanja o svom radu koja bi imala navedena stručna tela bila od velike koristi Vladi Republike Srbije, što bi i rezultiralo time da Vlada Republike Srbije kvalitetnije propisuje postupak i način trgovine hartijama od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima.
Nadam se da će usvajanje ovog amandmana koliko-toliko poboljšati veoma loš Predlog zakona o dopuni Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, koji je Vlada Republike Srbije ponudila ovoj skupštini, pa ih tih razloga očekujem da će ova skupština u danu određenom za glasanje podržati ovaj amandman.