Mnogo vam hvala. Replika, gospodin Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo poslanici, hteo bih da repliciram gospodinu koji je govorio pre mene, zaboravio sam kako se zove...
(Predsednik: Zove se gospodin Mihajlov.)
... zaboravio sam i čiji je poslanik. Jer nikako mi nije bilo jasno, čas je u vlasti, čas je u opoziciji.
Čini mi se da je kod gospodina problem kriza identiteta programa i ideologije. Jer upravo sada napada zakon i navodno treba da se menja, za koji je pre par godina glasao da se prihvati u celini, ovakav kakav je. Sada hoće da ga menja.
Kada su u pitanju rezultati iz zakona za koje je on glasao, šta imamo tada, koliko imamo više radnika bez posla, koliko nam je manji bruto nacionalni dohodak, koliko je uništena domaća poljoprivreda? Gospodin je već četvrtu godinu u vlasti, na ovaj ili onaj način, i sada nas uči kako treba da vladamo, a rezultati njegove vlasti su i te kako vidljivi, pogotovo u onom delu kada kaže da smo mi nešto nervozni, kada kaže da je ovo predizborna kampanja.
Koliko vidim, za vreme njegovog žustrog govora, očigledno primećujem nervozu i strah da će da izgubi vlast, pošto je to obećanje predsednika njegove stranke, ukoliko Tomislav Nikolić bude predsednik Republike, izaći će iz Vlade Republike Srbije i prestaće da se bavi politikom. Mudro za jednog predsednika stranke, nema šta.

Hvala. Po Poslovniku, gospodin Mirčić.

Gospodine Markoviću, upozoravam vas na član 99, gde stoji da govornika ne mogu prekidati, kao i na član Poslovnika po kome je govornik dužan da govori o onome što je na dnevnom redu. Ni u jednom ni u drugom slučaju niste poštovali Poslovnik dok je govorio poslanik Sredoje Mihajlov, govorio je nevezano od tačke dnevnog reda.
Jedino što je tačno rekao, to je da mi srpski radikali imamo u glavi i da on, suprotno od nas, nema ništa.

Gospodine Mirčiću, po istom članu niko nema pravo da prekida govornika osim predsednika Skupštine, kada se krši Poslovnik, te vas upozoravam da nemate pravo da vređate poslanike.

Samo citiram deo izlaganja poslanika Mihajlova. Vidite da ste pogrešili što niste poštovali Poslovnik i njega upozorili. Naravno, nisam očekivao da je promenio svoje psihološko stanje ili umno, intelektualno, ali morali ste da poštujete Poslovnik.
Ono što je evidentno, moja iskrena želja je da pomognem kolegi. Kolega Mihajlov, na dnevnom redu je, između ostalog, zakon o akcizama, koji ste na prethodnom zasedanju donosili, poništavali, menjali, a vama lična pomoć od mene je, vi ste sada trenutno u političkoj partiji koja se zove G17, ranije ste bili sa Veselinovim, ranije ste bili sa SPO, a nalazite se trenutno u Skupštini Srbije. Ako sam uspeo da vam koliko-toliko pomognem, zahvaljujem vam se i veliko delo sam vam napravio.

Predsednik Skupštine je dužan da da objašnjenje, naravno. Kada sam ušao opomenut je bio poslanik da ne govori o temi, te se on vratio na temu, kao što znate. A molim vas da se ne zloupotrebljavaju tačke Poslovnika, nema nikakvog razloga. Izvolite, replika, pošto se po Poslovniku javio gospodin Mirčić. Gospodin Mihajlov ima pravo na repliku.

Dame i gospodo, sve je relativno i ne tražim uopšte da opomenete gospodina Mirčića.
Kažu u Beogradu da će se pokvariti vreme, padaće kiša. Ako je to u julu, onda je to najlepše vreme koje može da zadesi nas Banaćane, da nam padne kiša. To je sve relativno. Tako i ovde oko ove diskusije. Mene kada bi uvredio visoki intelektualac, čovek koga mnogo uvažavam, mnogo cenim, jako bi me pogodilo i bilo bi mi žao. Ako me neko uvredi, odnosno ima nameru da me uvredi neko o kome nemam neko visoko mišljenje, uopšte nema potrebe da intervenišete, gospodine predsedniče, tako da sam potpuno miran.

Moja obaveza je da radim po Poslovniku i zakon je isti za sve. Prema tome, nema razloga da tražite da od toga odustanem.
Po Poslovniku, Nataša Jovanović.

Gospodine Markoviću, kao što ste mi juče savetovali, evo, citiraću vam član 100. Poslovnika, a vrlo dobro znate kao predsedavajući Skupštine da niko nema pravo da vređa dostojanstvo Skupštine i poslanike koji su ovde izabrani i rade voljom naroda.
Gospodin Sredoje Mihajlov je poslanik iz nekoliko grupacija i poslaničkih grupa. Poznajem ga deset godina spletom nesrećnih okolnosti, jer je on bio poslanik u Veću građana Savezne skupštine, neke autonomaške grupacije kada sam bila poslanik u tom veću davne 1996. godine.
Gospodin Sredoje Mihajlov kao osoba koja traži i manevriše u političkom prostoru, gde može samo da ućari jedan poslanički mandat, zaista ne može da koristi skupštinsku govornicu da uvredi jednog od doajena Skupštine Republike Srbije u višestranačkoj Srbiji, gospodina Milorada Mirčića, koji je inače, dame i gospodo poslanici, zadužen kao predsednik Odbora za odbranu i bezbednost za bezbednost svih vas i svih građana Srbije.
Prema tome, morate da vodite računa, gospodine Mihajlov. Između ostalog, za tu funkciju na kojoj se nalazi gospodin Mirčić, a koji je napravio vidne pomake u ovim teškim trenucima za našu državu i naš narod, naročito kada je bila u pitanju situacija oko stradanja Srba na Kosovu i Metohiji – smejte se, naročito vi iz G17, vama je to smešno, vi ste se odavno odrekli naše južne pokrajine, i to javno izrekli i napisali u svom proglasu – onda ne možete da koristite govornicu i da se na takav uvredljiv način obraćate nekome pored koga biste verovatno, da ste običan građanin Zrenjanina, a i niste baš, jer svakojake priče kolaju o vama u gradu u kome živite, mogli da prođete, a da vas on ne pogleda.
Ovako, on je jedan fin gospodin, srpski radikal, koji će da vam se javi na hodniku, bilo gde da vas sretne, ali morate da znate gde vam je mesto u nekoj gradaciji poslanika, minulog rada u ovoj skupštini i uopšte u političkom životu Srbije.