Reč ima narodni poslanik Sreto Perić, a posle njega narodni poslanik Milan Škrbić.

Dame i gospodo narodni poslanici, cilj mi je da se strogo držim teme, ali pre nego što pređem na komentarisanje dva predloga zakona koji su sada na dnevnom redu, moram da se osvrnem na par rečenica koje smo mogli čuti u prepodnevnoj raspravi za ovom govornicom.
Jedan od poslanika je rekao "sve ste porušili, sve ste uništili", a ja bih dodao - i zapalili.
Mislim da je gledao u pogrešnom pravcu. Čini mi se da je gledao u ovaj deo, a možda je mogao da pogleda u neki drugi, ne znam da li ima problema sa vidom ili nešto sa ravnotežom, ne znam o čemu se radi.
Zatim je šef poslaničke grupe uz to dodao još jedan atribut toj poslaničkoj grupi, rekao da su nam dali mesta predsednika skupštinskih odbora, a u nekim i potpredsednika. Ne bih se složio sa tim. Bojim se da jednog dana taj uvaženi kolega ne dođe ovde i ne kaže - mi smo vam dali 82 mandata. Kako nama ta 82, tako su 250 dali građani Srbije i mi smo ovde zaduženi i obavezni da zastupamo interese građana Srbije, odnosno naših birača.
Samo još jedna primedba, ministar finansija u jučerašnjem svom izlaganju, umesto da realno obrazloži Predlog zakona koji je na dnevnom radu, bavio se malo više problematikom rešenja stambenih problema članova SRS. Mislim da ćemo svojim radom uspeti to da rešimo i bez njegove pomoći.
Osvrnuo bih se na komentar zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama. Kao što su moji prethodnici rekli, koji osporavaju ovu aktivnost, da smo pre nepune tri sedmice ovaj zakon imali na dnevnom redu i o njemu su poslanici Narodne skupštine doneli onakvu odluku, odnosnu prihvatili zakon onakav kav jeste bio.
Uvodi se akciza na dizel gorivo i vrlo je interesantno u obrazloženju zbog čega se to radi, pa se kaže da su razlozi postupna harmonizacija akcizne politike sa propisima Evropske unije. Da, zaista je postupna. Ovih dana je kiša padala i to su verovatno bile evropske suze, žale za tim što se kod nas pojavio disparitet između cena dizel goriva i motornog benzina.
Zatim, obezbeđenje sredstava u budžetu Republike Srbije, to zaista možemo da prihvatimo i to je verovatno i tačno, ali pre nekoliko dana smo imali ovde jednu diskusiju vezanu za rešavanje stambenih problema građana Srbije, gde je rečeno da su članovi SRS, odnosno njeni poslanici protiv toga.
Naime, mi smo za rešenje problema stambenog pitanja svakog čoveka, ma kojoj političkoj stranci ili možda ni jednoj ne pripadao. Smatramo da je to osnovno ljudsko pravo i da ga treba što pre rešavati, ali sigurno je da tema prethodnog zakona nije bila ta, odnosno namera nije bila ta, nego je bila sasvim druga i drugačija.
Zatim, jedan od kolega narodnih poslanika SRS predložio je amandman da se akciza na domaća vina ukine da bi se pospešio razvoj vinogradarstva, odnosno proizvodnja vina i voćnih sokova.
To je bilo u redu, bilo je prihvaćeno, međutim, sad neko želi da izjednači proizvodnju domaćih vina sa uvoznim vinima, odnosno da i tu učinimo jednu neravnopravnost, odnosno jednu veliku i krupnu grešku.
Prilikom donošenja nekog zakona, ekspertska grupa ili ljudi koji rade na izradi tog zakona bi trebalo malo da se potrude i da vide kakvo je socijalno stanje poreskih obveznika, ako predlog tog zakona treba da reguliše tu materiju. Možda smo mogli malo i psihološkim momentima, odnosno socijalnim i svim drugim elementima da se pozabavimo, i stručnjake iz svih grupa da angažujemo, da vidimo u kakvom stanju su građani Srbije i koliki namet kroz porez oni mogu da podnesu.
Mi se slažemo, zapravo SRS se zalaže za to da se što veći deo prometa vrati u normalne tokove, odnosno da se spreči siva ekonomija što je više moguće. Zalažemo se da porezi budu podnošljivi, da porezi budu na onom nivou koji građanin Srbije, ne onaj koji se bave prometom roba, pošto konačan, odnosno krajnji poreski obveznik u suštini je građanin Srbije, objektivno može da plati, odnosno može da podnese.
U ovom zakonu se neki rokovi, koji se tiču ažurnosti poreskih organa, produžavaju, a samim tim trpi poreski obveznik koji greškom ili namerno više uplati, a čuli smo ovde od kolege Veroljuba Arsića kada najčešće dolazi do pogrešne ili više uplate poreza na promet i na koji način, odnosno koliko vremena treba da protekne da bi tom poreskom obvezniku bilo vraćeno.
Neko je rekao da je dinar veoma stabilan, da je sadašnji ministar finansija prepoznatljiv po tome jer je svojevremeno bio i guverner NBS. Ako je dinar toliko stabilan i ako nema nikakvih poremećaja, ne znam zbog čega desetostruko, čak i dvadeset puta se povećavaju neke kazne.
Kada je u pitanju naplata poreza na promet, tu se slažemo da treba biti rigorozniji, da treba preduzeti oštre sankcije protiv toga, ali u ovom predlogu zakona predviđa se i za prekoračenje u podnošenju nekih formalnih podnesaka ili nekih prijava veoma visoka kazna.
Troškove prekršajnog postupka, po ovom zakonu, određuje poreska uprava u visni od 5% izrečene kazne ili najmanje u iznosu od 500 dinara. Mislim da su i ti troškovi veoma visoki.
Zatim je predviđeno u članu 176, kod skladištenja robe na koju se ne plaća porez u prostoriji koja nije registrovana za tu namenu, ili ko dozvoli da se u njegovoj prostoriji skladišti roba, a prostorija nije za to registrovana, sledi kazna zatvorom od tri meseca do tri godine i novčana kazna.
Ovde se ne pominje koja vrednost robe bi trebalo da bude. To znači, ukoliko se neko bavi prometom hemijskih olovki, ukoliko se jedna hemijska olovka nađe izvan mesta registrovanog za prodaju, odnosno izvan mesta predviđenog za skladištenje robe, da podleže ovim sankcijama.
Da li će poreski organ, ili neki drugi koji bude trebalo da provede ovaj postupak, biti pravičan ili neće, to je drugo pitanje, odnosno ostavljeno je njemu na volju, da po sopstvenom nahođenju odredi tu visinu kazne.
Meni je žao što ovog momenta ministar finansija nije ovde. Zamolio bih ga za praktično rešenje jednog problema. Nazvao bih da je to bila neka eksperimentalna sistematizacija u prethodnoj vladi, gde je jedna poreska uprava, u mestu odakle dolazim – u Ljuboviji, ostala bez pola izvršilaca, a trebalo je da obave sve poslove koji se tiču poreskih obveznika.
Znači, jedna polovina je ostala u odeljenju u Ljuboviji, a druga polovina radnika je bez ikakve analize prebačena u druga odeljenja – u Mali Zvornik ili Loznicu, pa sada se dešava da, iako to mesto ima dovoljan broj poreskih radnika, poreski obveznici čekaju između pola sata i sat vremena da bi završili neke poslove koje je neophodno da završe.
A zna se i da se moraju baviti nekim aktivnostima od kojih treba da izdržavaju sebe i svoju porodicu, a ujedno i da daju svoj doprinos, kao privrednici ili mali privrednici, koji bi trebalo preko poreza na promet da pune budžet Republike Srbije. Mislim da će neko preneti ovu sugestiju ministru i da bi to bilo "realno" da se reši.

Reč ima narodni poslanik Milan Škrbić, a posle njega narodni poslanik Zlatan Jovanović.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, Vlada Republike Srbije je podnela Narodnoj skupštini Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, osvrnuću se najviše na taj zakon, sa predlogom da se, saglasno članu 157. Poslovnika Narodne skupštine, donese po hitnom postupku.
Dodao bih da je, čini mi se, ovo superhitan postupak, jer je ovo Jedanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja. Ako radimo po ovom superhitnom postupku, pitam se kako će postupak da se zove kada budemo radili vanrednu sednicu.
Kada pričamo o ekspertima, lično iznosim svoje mišljenje i ne volim reč "eksperti", zato što se nameće odmah pitanje ko je taj da oceni i proceni ko je ekspert a ko nije. Kako bi onda zvali tu ličnost? Neki ekspert nad ekspertima ili tako nešto.
Kada govorimo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, sa predlogom Vlade da se donosi po superhitnom postupku, ne možemo da se ne prisetimo i primetimo šta je sve prethodilo svemu ovome i vraćanju ovih zakona na ponovno razmatranje od strane Vlade Srbije. Siguran sam da do ovoga ne bi došlo da je gospodin ministar Dinkić drugačije pristupio obrazlaganju svih ovih zakona, pa i ovog Zakona o akcizama.
Očito da se nekome žurilo i da je došlo do nekog preračunavanja prilikom glasova, što je pokazalo da nije bilo dobro ono kako ste glasali, da se niste dobro sinhronizovali i dogovorili. Ali, dame i gospodo iz skupštinske većine, to je vaš problem i ostaće dok god ste u toj apsolutno neprirodnoj koaliciji.
Shvatam da je akcizna politika sastavni deo poreske politike, ali proširenje spiska proizvoda na koji se plaća akciza sigurno je da će dodatno opteretiti kućni budžet, tj. fizička i pravna lica, naročito pravna lica, i povući za sobom mnoga poskupljenja, a to se najviše odnosi na povećanje akcize za dizel gorivo.
Pre nego što obrazložim ovo što sam rekao, ukratko ću da dotaknem u sadržinu zakona, u član 3, koji kaže da se plaćanje akciza oslobode kako domaća, tako i uvozna vina, medicinska vina, medovina, a sve to u cilju sinhronizacije, opet sa nekim propisima Evropske unije. Rekao bih da je u tehnologiji proizvodnje naših proizvođača vina nedostatak sirovine i da uz tu tehnologiju ide i uvoz rinfuznih vina iz Rumunije, Makedonije, Bugarske i okolnih zemalja, koji treba i mora da bude oslobođen akciza, a prirodna uvozna vina ne bi trebalo da budu oslobođena. Tako bi se zaštitili domaći proizvod i domaći proizvođači.
Posle akciznog aditiva od tri dinara po litru za motorni benzin, pretpostavljam da ćete usvojiti ove zakone i da će dizel tamo negde od juna biti skuplji. Dizel gorivo dodatno će koštati vozače više za 1,5 dinar, a Naftnu industriju Srbije i privatne prometnike za 1,40. Ovaj prihod od akciza na dizel, kaže se, uslov je ne samo za popunu državnog budžeta, već i novog arnžmana sa MMF-om. To su reči ministra Dinkića.
Deo tog novousvojenog nameta, verovatno će biti usvojen, preuzeo bi na sebe i NIS, ali i drugi prometnici goriva, a ostatak bi poneli vozači. Mislim da Ministarstvo ovog puta veoma insistira na dizel akcizama, odnosno, nedonošenjem ovih akciza, neusvajanjem, budžet bi bio kraći za 3,5, možda i više, to je procena, možda i više milijardi dinara, koliko bi se do kraja kroz pomenutu akcizu novaca slilo u budžet.
Ovaj prihod, znači od 3,5 milijardi dinara, kako je rekao ministar Mlađan Dinkić, jedini je uslov za zatvaranje tog aranžmana sa MMF-om. Popuna budžeta akcizama od dizela i prihod je uslov, ali to niko nije spominjao za ovom govornicom kada govorimo o ovom zakonu i akcizama na dizel, to je uslov MMF-a za dobijanje nove tranše kredita.
Zar nas to ne asocira na sledeće: izostane li sledeća kreditna pomoć MMF-a, može se očekivati da do kraja godine paritet dinara i evra bude jedan evro - 80 dinara. Kada ovo govorim, ne pričam napamet, ovo su mišljenja mnogih profesora sa ekonomskih fakulteta, neću ih nazvati ekspertima, jer ću pobiti ono što sam malopre rekao.
Pitamo se, posle svega ovoga, dokle je granica izdržljivosti naše privrede i pogotovu onih koji se direktno bave proizvodnjom i prodajom dizela, a mislim da je ona na izmaku. Mislim da oni koji se bave prodajom dizela na benzinskim pumpama, to je konkretno, posle ovoga ako se usvoji moraće da se bave nekim dodatnim radnjama, možda nekom sivom ekonomijom, prodajom nekih sporednih stvari kojima se bave u prodavnicama koje imaju na benzinskim pumpama ili restoranima i da bi od tih para imali veću zaradu nego od prodaje goriva.
Još nešto, pomenuo sam malopre da bi NIS preuzela jedan deo na sebe, koliko znam, u NIS-u je novo rukovodstvo koje ste postavili, ne vi konkretno, ali nova Vlada, i date su mnoge ambiciozne izjave da će se poslovati tržišnije nego u prethodnom periodu, i da će biti modernizacija proizvodnje, i da ćemo dobiti bolje i kvalitetnije gorivo, da ćemo se približiti Evropi.
Pitam se, dame i gospodo, ako dodatno bude opterećena NIS za 1,40 dinara, kako će doći do novih ulaganja, mislim na NIS, jer mislim da su ta razmišljanja i obećanja brzo ohlađena.
To bi bilo otprilike to što sam spremio za ovo, da ne prekoračim kao juče. Završiću; na kraju, meni je jasno da je SRS, koju toliko mrzite i ne volite, koju kritikujete, udružujete se protiv nje, svoju predizbornu kampanju počela mitinomg u Novom Sadu, to je bio veličanstveni miting, počela 9. maja, na Dan pobede, zar vam to nešto ne govori?
Ovu rečenicu sam izgovorio i namerno sam ostao ovde da pogledam da li neko reaguje na ovo što sam rekao; retko ko me je saslušao, gospodo.

Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović, a posle njega narodni poslanik Milorad Mirčić.

Dame i gospodo narodni poslanici, nemam ništa novo da dodam na ovo što su poslanici SRS rekli i zbog toga se izvinjavam gledaocima koji gledaju ovaj prenos, moram ponoviti zarad onih koji ne gledaju neprekidno neke moje lične zamerke i zamerke SRS, ne samo na ove predloge, već na kompletan rad Vlade Republike Srbije u ovih nekoliko meseci i sve ono što Vlada Republike Srbije predlaže Narodnoj skupštini.
Prva primedba je što smo mi za ovih nekoliko meseci sve predloge Vlade Republike Srbije dobili kao hitne. Ne sećam se da je ijedan predlog stigao redovnom procedurom, svi su bili po hitnom postupku i prosto me čudi odakle tolika potreba za takvim načinom rada i zar ne može Vlada Republike Srbije da izdvoji i pripremi sedam ili 15 zakona koje će proslediti Skupštini u redovnom postupku.
Ovaj zakon koji danas ovde razmatramo, zakon o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, bio je u proceduri pre 15 dana. Jedan tekst je usvojen pre 15 dana, a danas imamo novi tekst, novi predlog.
Problem je što taj tekst koji je usvojen pre 15 dana nije identičan onoj verziji koju je Vlada uputila Narodnoj skupštini. Nije identičan, jer je izmenjen amandmanima, a podnosili su ih i predstavnici vladajuće koalicije, tako da se drastično razlikuje od polaznog teksta. To je drugi problem koji ima vladajuća koalicija. Ima problem, jer ne postoji unutar te koalicije dogovor, ne postoji jedinstvo oko jednog običnog zakonskog teksta i kako da očekuju građani Srbije, kako da očekuju jedinstvo u Vladi kada su u pitanju neke mnogo važnije odluke.
Predlog koji je bio pre petnaestak dana bitno je izmenjen i zbog toga Vlada Republike Srbije danas dolazi pred Skupštinu sa novim Predlogom zakona kojim će se ispraviti, znači, ono što nije urađeno u prethodnom.
Ako se uporede ova dva predloga, onaj iz prethodnog meseca i ovaj današnji, uočavaju se razlike. Pričam sada o vladinim predlozima, a ne o konačnom tekstu koji je usvojen posle amandmanskih intervencija.
U polaznom tekstu postoji bitna razlika. Razlika je u prvom članu, gde se sada preciznije definiše šta se sve od bezalkoholnih pića akcizom oporezuje. Znači, neprecizna formulacija koja je bila u prethodnom tekstu, sada je precizirana.
To nije loše, ali se nameće pitanje, odakle sad ta dodatna pamet i zašto to nije pre 15 dana tako precizno formulisano. I pre 15 dana predlagač je isto tako ovde ubeđivao poslanike da je taj ponuđeni tekst idealan, da je najbolji, da ne može biti bolji, a danas, 15 dana kasnije, dolazi sa drugim tekstom i isto tvrdi za njega to, a tekstovi se bitno razlikuju.
Ono što je sporno, to je obrazloženje koje je predlagač dao u vezi akcize na dizel-gorivo. Naime, u obrazloženju stoji da će se ovim potezom, znači povećanjem akciza na dizel-gorivo, pored ostalog, obezbediti i stabilnije tržište ovih proizvoda, misli se na dizel-gorivo i na derivate nafte.
Prosto je deplasirano ovakvo obrazloženje, zato što ova sredstva ne idu NIS-u kao uvozniku, nabavljaču derivata nafte, već idu direktno u budžet. Znači, ovim se ne može obezbediti stabilnije snabdevanje naftom i derivatima nafte, jer su sredstva namenjena direktno budžetu.
Prethodnim tekstom, posle jednog amandmana, od akciza su oslobođena domaća vina i to je bilo logično, pametno i razumno. Razumno je bilo, jer treba pospešiti, treba poboljšati uslove za domaću proizvodnju, obezbediti bolje uslova domaćim vinarijama.
Međutim, sada je nelogično, nerazumno i nejasno odakle ideja da se i uvozna vina oslobode akcize. Da li ćemo time pomoći našim proizvođačima, i ne znam šta je predlagač mislio, i kako može da obrazloži i odbrani jednu ovakvu meru.
Naravno, predlagač u obrazloženju kaže da će se ovim pospešiti proizvodnja. Međutim, kažem, to objašnjenje je deplasirano i ne može to, jer je i svakom laiku jasno da se na ovaj način uslovi proizvodnje otežavaju, jer će konkurencija domaćim proizvođačima biti znatno veća i biće uslovi za proizvodnju i plasaman mnogo teži. Verovatno je druga ideja, verovatno je intencija i težnja da se domaći proizvođači još više osorimaše i da se što brže, lakše i jeftinije prodaju.
Na kraju, u obrazloženju ovog zakona stoji da će se ovim merama obezbediti priliv u budžet od oko četiri milijarde dinara. Obzirom da je deficit budžeta preko 40 milijardi dinara, bojim se da ovaj predlog koji danas imamo neće biti poslednji u nizu sličnih predloga u ovoj godini i da ćemo vrlo brzo imati nove predloge za povećanje akciza na raznorazne akcizne proizvode, jer teško je popuniti budžetski deficit koji je u startu, u predlogu budžeta Republike Srbije ovde usvojen, a za koji ne postoje jasni izvori za popunjavanje.

Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić, a posle njega narodni poslanik Zoran Krasić.

Koliko je ova rasprava zanimljiva i inatersantna, najbolje pokazuje činjenica da niko od predstavnika Vlade nije prisutan ovde u sali. To ne govori samo o njihovoj zainteresovanosti da nama poslanicima objašnjavaju stvari, nego o njihovom načinu uvažavanja i poštovanja skupštine većine, a ne opozicije.
Još je čudnije, imajući u vidu da ovaj zakon o akcizama po drugi put predlaže Vlada Srbije, gde u samom tekstu predloga ovog zakona priznaje svoje greške. U normalnim demokratskim zemljama i normalnim političkim uslovima to bi bio i te kako dovoljan razlog da resorni ministar sam inicira svoju ostavku.
Iz kog razloga to govorim? Iz prostog razloga što smo svedoci, a ima u stenogramu i zapisniku sa ove sednice, kada se raspravljalo o akcizama, poslanici SRS-a i drugih stranaka sa ove govornice su rekli da se ne može povećavati akciza na bezalkoholna pića, jer na prirodne sokove i ne postoji zakonska odredba za akcize.
Ministar je sa ove govornice kao odgovor izneo tvrdnju da mi srpski radikali vršimo političku propagandu i da to nije tačno, da nismo upoznati sa zakonom, da bi u ovom tekstu novog predloga zakona priznao svoju grešku.
Ne može se postupak jednog odgovornog ministra u jednoj, kako vi tvrdite, odgovornoj vladi tumačiti na taj način - ko radi taj i greši. Može samo jednim minimumom moralnog načela da je izašao ovde pred nas poslanike i u obrazloženju ova dva zakona da je rekao, izvinjavam se poslanicima čije sam tvrdnje negirao, obmanula me moja stručna služba. Ostavimo to na stranu.
Po nama, srpskim radikalima, neprihvatljivi su ovi predlozi zakona, a govorim o ova dva predloga zakona. Prvo, u Zakonu o poreskom postupku i o porezu dobar deo se odnosi na kaznene odredbe. Ako je visina kazne rezultat realne politike koju sprovodi Vlada, a ne rezultat očekivane inflacije, onda su dobre kaznene mere. Da li je to sada realno da poreski obveznici plate ili ne plate, to ćemo da vidimo. U svakom slučaju, tu kaznenu politiku treba pooštriti, treba uvesti disciplinu.
Ono što je najinteresantnije u predlozima, to je da vidimo kako će se ovaj drugi predlog Zakona o akciza odraziti na standard građana Srbije, jer, gospodo, pre neki dan, predstavnik Evropske zajednice vam je jasno i glasno stavio do znanja da njega ne interesuju vaši politički stavovi, kada je u pitanju kandidatura za ulazak u Evropsku zajednicu, nego da ih interesuje povećanje standarda građana Srbije.
Mi ovde imamo nešto što bi u najmanju ruku trebalo da bude kandidovano za nagradu iz oblasti ekonomije. Imamo tvrdnje predstavnika Vlade da povećanja akciza na dizel gorivo neće ugroziti standard građana Srbije, neće izazvati inflaciju. To, u najmanju ruku, po meni, a i nama srpskim radikalima, treba kandidovati za nagradu.
Mislim da je previše Nobelova nagrada. Ako ne nagradu, onda bar proglasiti fenomenom iz oblasti ekonomije, ako ne i to, onda iz oblasti medicine. To je već u sektoru i delokrugu te nauke.
Teško je poverovati, gospodo, da povećanje akciza na naftu i naftne derivate neće izazvati reakciju čiji će krajnji rezultat biti inflacija. Uverili smo se, povećanje akcize na benzin je izazvalo porast cena, porast cena sam po sebi izazvao inflaciju. Što se statistički manipuliše sa porastom procenta inflacije, to je druga stvar. Najbolje je to proveriti kod građana Srbije. Pitajte njih koliko se to odrazilo na njihov kućni budžet, pa ćete dobiti pravu procenu.
Ono što mi, srpski radikali, želimo da postignemo, to je da vama, skupštinskoj većini, damo do znanja da se učite na iskustvima prethodne vlasti. Njihov ministar finansija je ovde iste ili gotovo iste argumente iznosio sada kao ovaj vaš, pa računajte da će i posle vašeg ministra doći ministar finansija, a mi se iskreno nadamo da će to biti član SRS-a, koji će razotkriti sve ove prevare sa kojima se bavi i vaš ministar finansija.
Mi vas iz tog razloga sada upozoravamo, ne da bismo postigli politički efekat, nego da bi menjali zakone. Najbolji zakoni su oni koji uvažavaju realnost, najbolji zakoni. Pogledajte kako stanovništvo živi, pogledajte koliki su troškovi života, pogledajte kakvi su efekti povećanja cena zbog promene akciza, a onda će vam sve biti jasno.
To što mnogi poslanici razmišljaju na neprihvatljiv način, pa se nalaze u ulozi po principu, šta me boli briga, gospodo, krajnji korisnik sve će ovo da plati. Mi smo ti krajnji korisnici, oni koji žive zajedno u domaćinstvu.
Oni koji žive zajedno sa mnom u domaćinstvu, oni sve ovo plaćaju i mi smo poreski obveznici, kao i članovi naših porodica, naša rodbina i komšije. Tako gledajte. Tako posmatrajte, a nemojte zbog partijske discipline, zbog međukoalicionog dogovora da donosite zakone koji ne samo da su u suprotnosti sa voljom građana, da li većine ili manjine, nego ih puno koštaju.
Još je vreme da to ispravite. Mi se nadamo da ćete prihvatanjem amadnmana SRS ispraviti neke nepravilnosti, ovaj zakon korigovati, ali se naša nadanja zasnivaju na volji većine koja sedi ovde u Skupštini, a mi srpski radikali ponovo vam kažemo – nećemo prihvatiti ove vaše zakone.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, a posle njega Aleksandar Đorđević. To je ujedno poslednji prijavljeni govornik. Preostalo vreme poslaničke grupe je još 15 minuta.

Pa, eto, posle petnaestak dana ponovo popravni ispit za Narodnu skupštinu. Naljutio se ministar finansija što njegova ideja kako da obezbedi sredstva koja mu fale za budžet nije prošla u Narodnoj skupštini. Naljutio se, presavio tabak i vratio ponovo na doradu.
To je upozorenje skupštinskoj većini da ubuduće ne podnosi amandmane, da ne sme da pametuje, jer gnev ministra može biti bezgraničan, opasan, a vidite danas ga i nema. Nema ga, jer njega ovo ne interesuje. On je obezbedio 126 identifikacionih kartica da se ovo usvoji.
Naravno, SRS kritikuje Predlog zakona. Neće da glasa za taj predlog zakona, taman posla da glasamo za to. Nećemo sami sebe da demantujemo. Valjda nismo za 15 dana promenili mišljenje. Ako je neko od vas promenio mišljenje, to je već vaš problem. Ali, skupštinskoj većini bih skrenuo pažnju da u vreme predizborne kampanje vi ovakvim dnevnim redom kažete gospodinu Maršićaninu da nema potrebe da se kandiduje, jer će on sigurno da izgubi izbore.
Evo i dokaza za to. Pa, ko bi glasao za kandidata ove koalicije – u centar, Srbijo, koja u toku predizborne kampanje diže cene. Evo, vrlo prosto i jednostavno.
Izađite lepo, napravite jednu anketu, pitajte bilo kog prolaznika – evo, u toku je kampanja, vlast diže cenu gorivu, da li ćete da glasate za njihovog kandidata za predsednika?
To samo Mlađan Dinkić može da kaže, da je to vizionarski, epohalno i da će doneti nekog rezultata. Nema nikakvog rezultata.
Mi smo vas i prilikom donošenja budžeta upozorili na problem koji će da se desi i tada je ministar finansija izašao za govornicu i rekao – neće doći do povećanja niti poreza, niti akciza, niti bilo kakvog, uslovno rečeno, nameta.
Ne lezi vraže, nije prošlo ni mesec dana jedan komplet poreskih zakona je morao da se menja, a evo sada, skupštinska većina ide na popravni ispit. E, to je ta ekonomska politika nove vlade, odnosno to je jedna stihija. Nema tu ni ideje, nema tu ni vizije. Jer, kad bi bilo ideje i vizije, onda ne bi bilo ovakvog obrazloženja, a neću da ponavljam neke rečenice iz tog obrazloženja, jer svaka sledeća demantuje prethodnu.
Ukazao bih samo na jednu stvar. Ako ste u toj konfuznoj politici – šta treba da se optereti akcizom – malo vodili računa, onda biste shvatili jednu činjenicu, da se akcizom opterećuje proizvod, bez obzira na njegovo poreklo.
Međutim, prošlog puta smo vas naterali da prihvatite da se kroz akciznu politiku značajnije izvrši uticaj i na suštinu ekonomske politike i da se da neka blaga prednost domaćim proizvodima, polazeći od vaše intencije koja je i izneta u Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama, gde takođe štitite domaći proizvod.
Evo, to vaš ministar nije shvatio pa vas je demantovao ovakvim predlogom zakona. No, pošto je o akcizama bilo sasvim dovoljno argumenata, da se posvetimo malo ovom drugom zakonu o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Kada se letimično pogleda može da se konstatuje sledeće: sve što ne može milom, verovatno će morati silom, i kompletne promene najdemokratičnijeg zakona o poreskom sistemu, a to je bilo prisutno pre dve godine kada se usvajao Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, morale su da pretrpe ovu izmenu. Naravno, sve što je u bilo kakvoj vezi sa Božidarom Đelićem mora da bude promenjeno, jer je došao njegov krvni neprijatelj Mlađan Dinkić.
I, po toj logici stvari, sprovode se promene, a one znače npr. menja se član 10. zakona, pa se rok za povraćaj pogrešno ili više uplaćenih sredstava sa 15 dana povećava na 25 dana. To je krajnji rok. Šta to znači? To znači da se država jednostavno služi tuđim parama, koje joj nikada nisu ni pripadale, i produžava svoj rok. Đelić je tražio samo 15 dana, da može da koristi to, ali Dinkiću je potrebno 25 dana. Želi da obezbedi malo duže likvidnost budžeta itd.
Pa, onda, član 26. menja se, dodaje se nov stav i kaže – banka je dužna da obustavi izvršenje naloga poreskog obveznika za prenos sredstava sa računa obveznika od momenta prijema rešenja, osim u svrhu izmirenja obaveza po osnovu poreza. Da stvar bude čudnija, odnosi se na odredbu koja se tiče poreskog identifikacionog broja. Ukoliko poreska uprava zaključi da je još nešto potrebno, pa poreski obveznik nije dostavio to, onda može da ga blokira.
Vidite, dalje, član 29. je pretrpeo izmenu koja se svodi na to da se poreski postupak i poreski organ meša u statusnu stvar pravnog lica, pa sud neće biti u mogućnosti da upiše osnivanje pravnog lica u registar, znači neće upisati osnivanje pravnog lica i radnje u odgovarajući registar bez dokaza o plaćenom porezu i sporednim poreskim davanjima osnivača i ranije osnovanih pravnih lica čiji su oni osnivači.
Znači, Zakonom o porezima se definiše uslov da bi se neko upisao u privredni registar. To, verujte, nigde ne postoji na kugli zemaljskoj, međutim, eksperti su bili u mogućnosti da i tako nešto izmisle.
Dalje, poseban specifikum novog ministra i nove politike Vlade Republike Srbije je izmena člana 66. Radi se o privremenim merama obezbeđenja koje poreska uprava može da preduzme; pazite – radi obezbeđenja naplate poreza koji nije dospeo, ukoliko poreska uprava posumnja da to neko može da osujeti, e oni mogu sve to da blokiraju, znači račun tog pravnog lica, do momenta dostavljanja rešenja o prinudnoj naplati poreza i skidanju novčanih sredstava.
Znači, ako poreska uprava posumnja u neko pravno lice da neće biti u mogućnosti da plati porez, i to onaj koji u ovom trenutku još nije dospeo, oni mogu da ga blokiraju. Pa, kako će on da radi? Kako će da obezbeđuje promet? Kako će da nastaje poreska situacija i poreska obaveza?
Dalje, u članu 68. dan plaćanja poreza, vidite sada nov termin, šta se smatra pod danom kada je plaćen porez, novi eksperti su izmislili da je to dan kada je iznos ostvaren prodajom pokretnih stvari i nepokretnosti u postupku prinudne naplate poreza i sporednih poreskih davanja uplaćen na propisani uplatni račun javnih prihoda.
Znači, onaj ko vrši prinudnu naplatu prodajom pokretnih i nepokretnih stvari, drži u posedu robu poreskog obveznika, pa kad je proda, kad se smisli da uplati na poreski račun, tada se smatra da je on izmirio svoju poresku obavezu. Kako država jednostavno reguliše to, sa kasnijim datumima, kako bi tekle kamate i druge obaveze i svi poreski obveznici bili poprilično pritisnuti, da znaju da nema opasnosti, jer je na delu šifrovana poruka RR, GG itd.
Član 75. govori o vraćanju sredstava po osnovu rešenja drugostepenog organa ili suda kada je ukinuto poresko rešenje.
Oni sad dodaju - od dana dostavljanja akta kojim se poništava, menja ili ukida rešenje ili drugi akt o zaduženju. Kakva je to restitucija? Kakav je to povraćaj u pređašnje stanje. Valjda se vraća na dan i na stanje kada je doneto nezakonito rešenje, a ne kada je organ primio drugostepeno rešenje da je nešto nezakonito. Ali sve je to kod nas moguće.
Član 83, kaže se ovako - troškove poreskoprekršajnog postupka određuje poreska uprava u visini od 5% od iznosa izrečene novčane kazne, a najmanje u iznosu od 500 dinara. Vidite, u prekršajnom postupku važi pravilo o nekom paušalu, ovde se zagarantuje 5%, pa ukoliko je manje od 5%, onda ide 500 dinara, ali kada se čuju nove odredbe o prekršajima i ovim drugim sankcijama, videćete da tu novčana kazna ide od dvostrukog do dvadesetostrukog iznosa neplaćenog poreza.
Pa još ukoliko jedan dinar nije platio, platiće kaznu 5.000 dinara. Ali pričaćemo o tome povodom amandmana.
Ono što je interesantno, ne znam kako ste se vi u koaliciji to dogovorili, to je očigledno koncept da se u pojedinačnim zakonima definišu krivična dela, što mora da nestane iz pravnog života, jer se ovde upusuju nova krivična dela gde ne postoji nijedan od elemenata na osnovu kojih bi nešto moglo da stoji u ovom zakonu.
Ako ima elemenata za krivičnu odgovornost, izmenite Krivični zakon, definišite postupak i posebno poglavlje, jer sada smo svedoci dva odvojena procesa. Jedan deo Vlade vodi postupak, odnosno priprema se da uredi krivično zakonodavstvo, da u jednom krivičnom zakonu budu sva krivična dela, da se iz postojećeg Krivičnog zakona izbace neka krivična dela koja nemaju nijedan od osnovnih uslova da budu u krivičnom zakonu.
Sada nam se ubacuju neka nova krivična dela. Budite uvereni, pošto znam kakva je sudska praksa i znam kakvi su stavovi Vrhovnog suda povodom ovih pitanja koje ste ubacili u ovo, moram da vam kažem da vam ova krivična dela, ovako formulisana, neće proći pred sudovima.
Nemojte pogrešno da me shvatite, da na ovaj način štitim nekoga. Ne, ne štitim nekoga, nego vam samo ukazujem da će da se javi problem, jer vi mislite da ste vi regulisali jednu situaciju, a ona nije regulisana. Znajte, u tim vodama najbolje plove oni kojima je zagarantovano da mogu do mirne volje da izigravaju propise. Verovatno vaša želja nije to bila, ali vam kažem, stavovi sudske prakse postoje oko registrovanog, neregistrovanog poslovnog prostora, skladišta itd.