Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, dobro je što TV Srbija prenosi ovo zasedanje. Nadam se da će veliki broj sudija, tužilaca i advokata imati priliku da danas čuju o nekim novim predloženim odredbama izmena i dopuna Zakonika o krivičnom postupku.
Dame i gospodo narodni poslanici, ostavljanje ovako široke mogućnosti za brojne zloupotrebe je veoma opasno. Nije trebalo dirati pobočno i zadirati u postojeći Zakonik o krivičnom postupku. Zakonik o krivičnom postupku po ovoj odredbi bi bio daleko bolji i uredio bi način izuzeća sudija i javnih tužilaca u predmetima gde oni postupaju i gde za to ima osnova i razloga. Onemogućiti strankama, dakle, i optuženom, pa i tužiocu, da traže izuzeće sudije pojedinca u veću koji sudi je apsolutno nelogično i neprihvatljivo.
Vidim da se predlaže da izuzeće može biti traženo od momenta otvaranja glavnog pretresa. Dame i gospodo, šta će se desiti ako nekom promakne, ili optuženom ili javnom tužiocu, da utvrdi da je postupajući sudija vršio uviđaj ili da je sprovodio istragu, a da prethodno niko nije stavio primedbu, i da se optužnica zasniva na pogrešno utvrđenom činjeničnom stanju i da veće donosi odluku na pogrešno utvrđenom činjeničnom stanju, koje je utvrđeno u toku istrage.
Zato nije trebalo ovde intervenisati, jer je postojeće rešenje daleko bolje a vi znate da smo mi zemlja u tranziciji, znate da se na sudove vrši žestok pritisak od raznih subjekata, bilo pravnih, bilo fizičkih lica, rođaka, prijatelja, kumova, pa ako se to naknadno otkrije, ako se dokaže u toku glavnog pretresa, stavi se prigovor za izuzeće sudije ili izuzeće celog suda, odnosno veća, u tom slučaju nema pravo da izjavi žalbu na to rešenje. Sa druge strane, ako se traži izuzeće pojedinca u veću, taj pojedinac sada može da učestvuje u odlučivanju.
Dobro je da ovo sluša pravnička javnost, drago mi je, gospodin ministar Stojković je dugogodišnji sudija i bio je advokat doskora, dok nije postao ministar, i ne bi se moglo reći da on ove nelogičnosti ne uviđa i ne primećuje.
Prema tome, dame i gospodo, treba prihvatiti predloženi amandman, jer će ovo u pravničkoj javnosti izazvati oštre osude. Nije mi jasno ko je učestvovao u predlogu ove norme, koja u praksi dugo ne može da zaživi a ni ceo zakon, odnosno Predlog zakona. Mislim da ima dovoljno razloga da se ovaj amandman prihvati i da treba dati pravo strankama u postupku da traže izuzeće u toku celog postupka.
Naravno, tamo gde se zahtev pokaže kao neosnovan, veće će ga odbiti kao neosnovan, ali isključiti mogućnost da se izjavi žalba ili da se isključi sudija za koga se traži izuzeće, to apsolutno nije moguće da zaživi u praksi, jer ovo neće naići na odobravanje i na prihvatanje od strane sudova, tužilaca, advokature i samih učesnika u postupku, a i optuženih.

Da li se još neko javlja za reč? Da li ste se vi javljali po amandmanu? Izvolite, gospodine Šaroviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom je predviđeno brisanje stava 5. u ovom članu jer od sada je ubačeno - ako je zahtev za izuzeće podnet protivno odredbi člana 42. stav 3, 5. i 6. ovog zakonika ili ako je očigledno upravljen na odugovlačenje postupka.

Kao prvo, Zakonikom o krivičnom postupku već je regulisano da u hitnim slučajevima, kada postoji opasnost od odlaganja preduzimanja nekih radnji sudija protiv koga je podnet zahtev za izuzeće može da sprovede te radnje. Onda se postavlja pitanje zašto je ovo potrebno.

Kao drugo, ono što je jednom sudiji očigledno možda drugom sudiji neće biti toliko očigledno, pa se ovom odredbom uvodi pravna nesigurnost, što nadam se, gospodine ministre, vi ne želite.

Dalje se kaže - ako je očigledno upravljen na odugovlačenje postupka, zahtev će se odbaciti u celini, odnosno delimično. Sada me stvarno zanima da mi objasnite kako to može delimično da se odbaci. Očigledno je da je ovo umetnuto ovde gde ne pripada, na jedan potpuno veštački način, i da se ubacivanjem ovih reči kompletan ovaj stav, da tako kažemo, čini tako pravno nemogućim.

Ono što je veoma važno, to sledi dalje, pa kaže – protiv rešenja kojim se zahtev odbacuje nije dozvoljena žalba. Rešenje donosi predsednik suda, a od otvaranja zasedanja - veće. Od otvaranja zasedanja može učestvovati sudija čije se izuzeće traži. Znači, koliko god da su očigledni razlozi za izuzeće, sudija koji želi da zloupotrebi svoju funkciju može to da i učini, a ne postoji nikakav pravni lek, nikakav način kojim bi se lice koje je oštećeno ovakvim postupanjem borilo protiv toga.

Pošto vidim da ne volite ove evropske konvencije, sada ćemo malo promeniti, pa kaže - svako kome su povređena prava i slobode predviđena po ovoj konvenciji ima pravo na delotvoran pravni lek pred nacionalnim vlastima. Znači, neophodno je bar da ste ostavili mogućnost žalbe i da ste rekli - može sudija koji postupi da odbaci, ali da predsednik suda konačnim rešenjem odlučuje o zahtevu za izuzeće. To bi donekle i moglo da se prihvati. Ovako kako ste vi to predložili ne možemo da prihvatimo. Hvala.

Hvala vama.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu?

Po Poslovniku, izvolite, narodni poslanik Aleksandar Radosavljević.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da je jako važna tačka dnevnog reda, a da je ovde jako mali broj poslanika vladajuće koalicije, izražavam sumnju u elektronski sistem, pa vas molim da, u skladu s članom 82. stav 2, utvrdite kvorum za dalji nastavak sednice. Hvala.

Zahvaljujem.
Molim narodne poslanike, utvrdićemo kvorum, da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice. Izvolite. Zahvaljujem.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema utvrđeno da imamo dovoljan kvorum za rad.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Mamula. On je povukao amandman.
Na član 8. amandman je podnela narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović.
Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije. Vlada ne prihvata ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.) Zahvaljujem.
Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Milan Stevović.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, a Vlada ne prihvata ovaj predlog.
Reč ima narodni poslanik Stevović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, potrudiću se da kratko obrazložim sadržinu ovog amandmana. Naime, ovaj član 115. reguliše pitanje kažnjavanja veštaka koji se ne pojavi na glavnom pretresu. Konkretno, izmena koju sam predložio tiče se stručnih ustanova gde je predviđena kazna do 500.000 dinara za nedolazak uz uredan poziv i neopravdavanje izostanka, za odbijanje da se veštači i ako se nalaz i mišljenje ne da u roku iz naredbe za veštačenje.
Smatram da je ova visina kazne zaista neprimerena. Uvećana je mnogo puta, pa predlažem da bude uvećana dva puta. Bilo je 50.000, a predlažemo da sada bude 100.000. Razlozi su opravdani. Ukoliko ustanova bude u obavezi da plati 500.000 dinara zbog ovih propusta koje sam naveo, postavlja se pitanje da li će odgovarajuća ustanova da se prihvati veštačenja koje joj poverava sud.
Smatram da je gospodin ministar, kao zastupnik ovog predloga, u svojoj dugogodišnjoj praksi veštake i pojedince, ali iz stručnih ustanova, smatrao kao osobito važne učesnike u krivičnom postupku koji se prema Zakoniku o krivičnom postupku tretiraju kao dokazno sredstvo, a ono što oni iskažu kroz svoj nalaz i mišljenje verifikuje se kao dokaz.
Iz tih razloga, ukoliko pođemo od te pretpostavke da su to ljudi, da su to ustanove koje pomažu da se rasvetle sve bitne činjenice važne za ispravnost jedne sudske odluke, ne možemo ih kažnjavati sa ovako drakonskim kaznama. Ukoliko stručne ustanove nisu kompetentne da daju odgovarajući nalaz i mišljenje, smatram da su ovlašćene da ne prihvate nalog za veštačenje.
Pri svemu tome, moramo voditi računa i koga odabiramo i koje ustanove mogu da veštače. Obično su to stručne ustanove koje daju komisiju veštaka sa jednim predsednikom komisije i članovima komisije. To su radnici odgovarajuće ustanove i oni preuzimaju ličnu odgovornost za odazivanje na glavni pretres, davanje u datom roku nalaza i mišljenja i adekvatno postupanje pred sudom. Ukoliko se njima desi neki lični propust, sigurno da će ustanova koja bude kažnjena sa kaznom do 500.000 dinara na neki način gledati da se to od njih refundira ili će im zabraniti da rade taj posao, odnosno oni gube radno mesto.
Molim da se vodi računa o tome, jer ipak se radi o stručnim ustanovama koje su pred ovim zakonom i pred ovom državom, a i pred građanima, samim osnivanjem, samim svojim bitisanjem, egzistencijom dovoljno dale garanciju da će raditi u interesu društva, naroda i građana, odnosno da će postupati u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku, da neće odugovlačiti postupak i da će odgovoriti na sva ona pitanja koja su im postavljena.
Kada imamo u vidu da se mišljenje može dati u određenom roku, vrlo se često u praksi dešava da sudija da naredbu, i to u pisanom obliku, ali ta naredba je samo paušalna. Kada se dublje zađe u postupak veštačenja dolazi se do toga da se mora proširiti to veštačenje i da je potreban dodatni novi rok i veštaci, zaneseni time šta treba da rade, zaborave da traže produžetak roka od sudije. Eto jednog od razloga zbog kojih ustanova može biti kažnjena. Smatram da ovakve činjenice moramo malo korigovati i biti umereniji i blaži, inače ćemo izgubiti mogućnost veštačenja.
Kada govorimo o samoj tehnici veštačenja, smatram da jedan sastanak stručnih ustanova koje su određene da veštače u odgovarajućim oblicima sa predstavnikom Vlade može mnogo više da doprinese nego ukoliko povećamo ove kazne i na milion dinara. Dakle, jedna lepa reč od strane predstavnika Vlade, ministara ili stručnih lica koja se ovim bave, može da doprinese efikasnosti suđenja. Hvala vam.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu?
Narodni poslanik Šarović, pa Krasić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što ste videli, amandmanom koji je podnela poslanička grupa SRS-a predlaže se smanjivanje ovih kazni. Molio bih vas, gospodine Markoviću, da opomenete gospodu iz vladajuće većine koja je upravo ušla sa hodnika, da više nisu na hodniku, nego da su u sali, a kada su već tu, onda bi im bilo bolje da slušaju.
(Predsednik: Zahvaljujem, gospodine Šaroviću. Upozoravam sve poslanike koji po ko zna koji put danas vrlo nekorektno ne slušaju kada Nemanja Šarović govori. Nastavite, molim vas.)
Takođe, gospodine Markoviću ...
(Predsednik: Još jednom upozoravam, omogućite narodnom poslaniku da govori. Samo trenutak, vratiću vam vreme, kako ne biste izgubili vreme. Izvolite.)
Hvala, gospodine Markoviću. Kao što sam rekao, amandmanom se predlaže smanjenje kazni za koje vladajuća većina želi da budu deset puta veće: za nedolazak svedoka 100.000 dinara, za nedolazak veštaka takođe 100.000 dinara, a za stručnu ustanovu 500.000 dinara.
Ovo bi možda i bilo dobro uraditi kada bismo mi živeli u nekoj srećnoj zemlji, zemlji poput one iz spotova koje vi pravite, u kojoj cvrkuću ptičice, u kojoj sve buja i raste, ali bilo bi dobro da se vratite malo u stvarnost, da pogledate kako naši građani žive i da razmislite ko sa prosečnom platom od 12.000 dinara može da plati kaznu od 100.000 dinara. Možda neko od svedoka nije mogao da dođe zato što nije radio gradski prevoz, zato što nije imao para za kartu, zato što je morao da radi nešto da bi obezbedio da on i njegova porodica prežive do kraja meseca.
Osnovni problem kod ovoga, kao što sam već rekao, nije u visini kazne. Osnovni problem je, a s tim se i ministar malopre složio, u tome što se ovaj zakon selektivno primenjivao. To je kao kada vlast proglasi nedelju bezbednosti u saobraćaju i kaže - ove nedelje naplaćujemo 700 dinara svakome ko se ne veže pojasom. Te nedelje svi se vezuju i problema nema. Nije problem u tome što je visina kazne 700 dinara, nego je problem u tome što se kazna ne naplaćuje.
Isti slučaj je i ovde. Ja sam radio godinu i po dana u Prvom opštinskom sudu u Beogradu, nikada nijednom svedoku ova kazna nije zaista naplaćena. Ova mera je korišćena isključivo da bi se nekom svedoku zapretilo na ovaj način, da bi došao da svedoči. Jednom kada neko dođe da svedoči, bez obzira da li je prošlo tri meseca od prvog poziva ili pet godina, on kaže - nisam mogao zbog toga i toga; vi kao sud ne možete da proveravate istinitost tih navoda i ova se kazna obavezno obustavlja.
Povucite u ovom delu ovaj predlog. To vam predlažem. Dajte da te kazne i dalje budu dve, tri ili pet hiljada dinara, što je više nego dovoljno za prosečnog građanina Srbije, a tek ukoliko takve kazne ne budu dale dejstvo, onda možete propisivati ove drakonske kazne. Dajte prvo da probamo sa normalnim, primerenim kaznama, ali da se te kazne primenjuju. Hvala.