Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, Ministarstvo prosvete i sporta pripremilo je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja čiji tekst imate pred sobom, sa navedenim obrazloženjem koje jasno ukazuje na razloge naše zakonodavne inicijative, a verujemo da predložene izmene dovoljno same po sebi govore o potrebi njihovog donošenja.
Ipak, dozvolite mi da se u kratkom izlaganju osvrnem na one elemente za koje smatram da zaslužuju poseban osvrt. Pre svega, ovom poslu pristupili smo sa ciljem da koncepciju razvoja celokupnog sistema obrazovanja i vaspitanja prilagodimo vremenu i uslovima u kojima se ovaj proces može odvijati kod nas na sistematičan, racionalan i postupan način, uz zadržane tendencije koje sadrži postojeći zakon i uzimajući za uzor dinamiku promena i razvoj evropskog sistema školstva i školstva razvijenih zemalja.
Predloženi zakonski okvir omogućava sveobuhvatno sagledavanje obrazovnog procesa od početka do kraja školovanja, a ne samo njegovih delova; to je karakteristika postojećih zakona: kruta razdeljenost na cikluse, sa utvrđenom nepromenjivom strukturom. Istovremeno, on otvara mogućnost permanentne provere, analize i modifikacije ostvarenih nastavnih sadržaja.
Molim za malo pažnje, ako može.
Promena organizacije rada u oblasti obezbeđiavnja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja iskazana je uvođenjem nacionalnog prosvetnog saveta umesto tri postojeća saveta. Nacionalno-prosvetni savet bira Skupština, a ne Vlada, kako je do sada bio slučaj, na osnovu predloga ovlašćenih predlagača, a od većeg broja kandidata.
Sastav saveta zamišljen je tako da obezbedi zastupljenost različitih struktura iz redova kompetentnih ličnosti, nesumnjivog stručnog integriteta iz oblasti nauke i obrazovanja i delatnosti od značaja za problematiku školstva.
Sigurni smo da će ovako izabran savet zastupati interese svih građana Srbije u sferi obrazovanja i obezbediti najširu društvenu podršku reformi, bez koje ona ne bi mogla da se sprovede u praksi.
Nadležnost nacionalno-prosvetnog saveta u donošenju opštih osnova predškolskog programa, nastavnih planova i programa i osnova vaspitnog programa, zatim utvrđivanje standarda kvaliteta obrazovanja i vaspitanja po nivoima i vrstama, kao i standarda stalnog stručnog usavršavanja zaposlenih u obrazovanju ukazuje, na našu nameru da strateška pitanja poverimo ovoj instituciji.
Dakle, jedan deo nadležnosti Ministarstva prenet je na Savet, čime smo želeli da ispoštujemo razumljivu i nužnu potrebu za decentralizacijom u postupku donošenja najznačajnijih odluka. Radi unapređivanja razvoja sistema obrazovanja i vaspitanja predviđeno je da Vlada Republike Srbije bude osnivač zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, u čijem će se sastavu nalaziti centri za strateški razvoj, za razvoj programa i udžbenika, za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju i za stručno i umetničko obrazovanje.
Takođe je predviđeno i osnivanje zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, koji će između ostalog pratiti usaglašenost sistema vrednovanja, osiguranja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja sa evropskim uporednim sistemima vrednovanja i osiguranja kvaliteta u pomenutoj oblasti. U okviru svojih nadležnosti zavodi pripremaju potrebne materijale za rad Saveta i Ministarstva. Proces osmišljavanja i sprovođenja obrazovne politike u Srbiji na nivou predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja odvijaće se u saradnji nacionalno-prosvetnog saveta, zavoda i Ministarstva, a nadležnosti i delokrug rada ovih organa sadržani su u predloženom tekstu zakona.
Ovako predviđena organizacija rada u koordinaciji saveta, zavoda i Ministarstva doprineće efikasnijem radu, kao i boljoj iskorišćenosti kadrovskih potencijala Ministarstva. Na institucionalnom planu ostavili smo takođe prostor za fleksibilnost, ne zatvarajući mogućnost da se u skladu sa eventualnim novonastalim ili naknadno sagledanim potrebama osnuju i druge ustanove. U vezi s tim želimo da naglasimo da postojanje određene institucije kao takve samo po sebi ne znači garanciju da će posao iz svoje nadležnosti obavljati kako treba. Svoju stvarnu, suštinsku brigu za one kategorije lica koja sebe neće prepoznati u nazivima predloženih centara iskazaćemo na delatan način, a to je mnogo više od deklarativnog.
Predviđenim izmenama trajanje obrazovanja u osnovnoj školi je osam godina, uz postepeno uvođenje pripremnog školskog programa, uz sistem obaveznog obrazovanja u devetogodišnjem trajanju.
Postupnost prelaska na devetogodišnji sistem maksimalno smanjuje mogućnost da isti razred pohađaju učenici sa velikim rasponom godina tj. da neki učenici završe osnovnu školu sa 14, a drugi sa 16 godina. Takođe, sprečava se da isti program savlađuju deca različitog uzrasta.
Spuštanjem obaveznog devetogodišnjeg obrazovanja na mlađi uzrast, kroz pripremni školski program, omogućava se neophodno prilagođavanje dece školi, a naročito ujednačavanje predznanja učenika i njihova socijalizacija. Istovremeno, ostavlja se prostor za četvorogodišnje srednje obrazovanje tamo gde ono bude potrebno, bez pomeranja granice završetka školovanja na stariji uzrast.
U predloženom tekstu zakona izvršene su izmene u delu koji se odnosi na opšte i posebne osnove školskog programa. Umesto njih nastavni planovi i programi biće osnova za donošenje školskih programa. Najkraće rečeno, nastavni planovi sadrže obavezne i izborne predmete po razredima u osnovnom i srednjem obrazovanju. Nastavni programi određuju svrhu, ciljeve i zadatke programa obrazovanja, kao i sadržaje obaveznih i izbornih predmeta. Školski programi, između ostalog, definišu i fakultativne nastavne predmete i njihove sadržaje.
Dakle, zadržali smo postojeću podelu predmeta na obavezne, izborne i fakultativne, svesni potrebe da se učenici još od najranijeg doba usmeravaju ka disciplinama u kojima mogu da ostvare najbolje rezultate, a škola će i dalje imati određeni stepen slobode u osmišljavanju nastavnih aktivnosti. Doduše, te slobode biće svedene na razumnu meru i otkloniće se dosadašnja praksa da neke srednje škole čak i sa 70% same kreiraju svoj program. Dozvolićete, ipak se radi o obrazovanju čiji kvalitet država mora da kontroliše i usklađuje sa potrebama društva.
Što se tiče stručnog usavršavanja nastavnika, ono će biti koordinisano od strane centra za profesionalni razvoj, na osnovu jedinstvenih programa i jedinstvenih kriterijuma za svaki pojedinačni vid usavršavanja. Ova značajna aktivnost ne sme biti prepuštena neujednačenim mogućnostima lokalnih samouprava, od kojih neke neće moći, a neke neće biti spremne da u tome prepoznaju svoj interes.
Ko god pažljivo i nezlonamerno pročita Predlog izmena i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja uveriće se u činjenicu da su demokratizacija, decentralizacija i depolitizacija u njemu više prisutne nego u postojećoj i važećoj verziji.
U više navrata postavljeno nam je pitanje ko je ovaj zakon pisao. Njegove izmene ispisale su ekonomske okolnosti i prilike u kojima živimo, na temelju mogućeg i ostvarivog; na podsticaj brojnih reagovanja, kolektivnih i individualnih predstavki zaposlenih u obrazovanju, stručnih udruženja nastavnika, društava učitelja, profesora i predavača nastavničkih fakulteta i predstavnika sindikata. Tekst zakona koji je pred vama u dobroj meri rezultat je i zvaničnih službenih izveštaja školskih uprava širom Srbije, kao i stručnih službi u samom Ministarstvu prosvete i sporta u vezi sa tokom i problemima započete reforme obrazovanja.
Školstvo u Srbiji ima dugu tradiciju, vrednu svakog poštovanja, i nijedna reforma, koliko god potrebna i opravdana, ne sme tu tradiciju potpuno potisnuti niti zanemariti. U evropski prostor obrazovanja treba da stupimo uvažavajući sve potrebe za inovacijama i promenama koje takav proces podrazumeva i koje smo spremni da ostvarimo i ispoštujemo. Nema potrebe da u taj prostor ulazimo praznih ruku. Uostalom, generacije naših stručnjaka decenijama širom sveta doprinose napretku savremene civilizacije.
Nastavu treba lišiti suvišnih i nepotrebnih sadržaja, treba izmeniti planove i programe, obezbediti drugačiji pristup učenju i podučavanju, podržavati stalno usavršavanje nastavnika. Potrebno je promeniti i međusobne odnose učesnika u procesu obrazovanja i vaspitanja, odnose na relaciji učenik - nastavnik - roditelj. Oni moraju dobiti nov karakter, ali uz međusobno uvažavanje specifične uloge svakog od ovih subjekata, kako školski poredak ne bi prerastao u anarhiju i time narušio svrhu obrazovanja, a ona se ne može ostvariti bez određenog nivoa vaspitanja i discipline.
Srbiji su potrebni obrazovani, stručno-osposobljeni mladi ljudi, koje škola neće izmoriti i dezorijentisati, već naprotiv probuditi trajnu želju za sticanjem novih saznanja, za novim profesionalnim izazovima. Učenicima treba omogućiti da još u osnovnoj školi prepoznaju svoje individualne sklonosti i sposobnosti i da ih razvijaju, da steknu svest o sopstvenom poreklu, kulturi i tradiciji naroda kome pripadaju, ali i sredine u kojoj žive, uz punu otvorenost prema drugima i poštovanje svih različitosti.
Ako se ponuđeni Predlog zakona usvoji, u centru reforme obrazovanja za koju preuzimamo punu odgovornost biće oni koji reformu treba da sprovedu u praksi, čijem poverenju, stručnosti i savesti prepuštamo decu i omladinu Srbije, naše najdragocenije javno dobro, najvažniji resurs i najvredniju kapitalnu investiciju.
Na kraju, želim da naglasim da Srbiji nedostaje državna strategija obrazovanja, koja će uzeti u obzir sve bitne činjenice: dakle, demografski faktor, ukupnu društvenu klimu i uslove, projekciju privrednog razvoja i kadrova koji taj razvoj treba da ostvare. Ali, to ne može biti zadatak samo Ministarstva prosvete, već i odgovarajućih stručnih i naučnih institucija, drugih resornih ministarstava, Vlade u celini, ali i ovog doma u kome se danas nalazimo.
Zahvaljujem članovima Odbora za prosvetu Narodne skupštine Republike Srbije na angažovanju da kroz razmatranje predloženih amandmana doprinesu poboljšanju ponuđenih rešenja. Nažalost, neke predloge i sugestije nismo mogli da uvažimo zbog toga što praktično postoji jedan međunarodni model državnog uređenja i odnosa centralnih i lokalnih vlasti. Mi smo u obavezi da tu matricu primenjujemo, čak i onda kada nam se čini da bismo određene probleme u našoj državi na drugačiji način lakše regulisali.
Evropske integracije podrazumevaju niz kompromisa i usklađivanja, ali oni su neophodni ukoliko ne želimo da budemo pusto ostrvo usred naseljenog sveta. Hvala vam.
