Čuli ste i od poslanika, ostavka ministra za privredu i privatizaciju Dragana Maršićanina je u pisanom obliku podneta predsedniku Skupštine, koji je sa time upoznao na prvoj sednici, to je bila Jedanaesta sednica. Skupština je upoznata, ostavka je konstatovana, ima tome već 15-20 dana, a i svi poslanici su dobili u pisanom obliku.
Molim poslanike da prisustvuju, ne odnosi se na vas, na sednicama i prate šta se dešava, ne odnosi se na vas, već na ono prethodno, ili da prate materijale. Možemo da podsetimo one koji nisu bili ovih dana: ova sednica je počela tako što je pročitao obrazloženje razloga za sazivanje sednice u kraćem roku i drugog dana od dana u kojima se, prema članu 81. stav 1. Poslovnika, održavaju sednice. Ako se slaže većina, da manjini koja ovih dana nije učestvovala u radu Skupštine pročitam još jednom. Lakše je da pročitam još jednom.
"Saglasno članu 80. stav 2. i članu 81. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvao izuzetno za petak, a odložio za ponedeljak, kao i u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 80. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri i usvoji Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Predlog zakona o lekovima i medicinskim sredstvima i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku, za koje je predlagač, Vlada Republike Srbije, predložila da se razmotre po hitnom postupku."
Ovo je predsednik Skupštine pročitao u ponedeljak u 16,00 časova, u direktnom TV prenosu. Ako niste zadovoljni podsećanjem i objašnjenjem, Narodna skupština će, shodno Poslovniku, u danu za glasanje o tome da se izjasni.
Imate još neku povredu Poslovnika. Izvolite.
Samo radi efikasnosti, da vam pomognem, nadam se da nije primedba na dopunu dnevnog reda, jer sam se poslužio analogijom i imam dokumentaciju o analogiji sa dopunama dnevnog reda prošle godine. Ne bi bilo prijatno.

Gospodine predsedniče, nisam reklamirala odredbu člana 79, koja ukazuje na to da je predsednik dužan da nam da objašnjenje zbog čega je u kraćem roku sazvao sednicu, nego sam reklamirala stav 2, gde se govori da to može da se radi samo izuzetno. Ali u ovom sazivu to je pravilo. Zato pitam i tražim da mi se dostavi podatak - koliko je sednica zakazano po pravilu ovog poslovnika, a koliko po izuzetku?
Sada reklamiram povredu člana 221. Poslovnika. Citiram - "narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenja i objašnjenja od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama, o pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih funkcionera, iz nadležnosti organa na čijem se čelu nalaze, a koja su mu potrebna za ostvarivanje funkcije narodnog poslanika."
Već sam u prethodnom izlaganju zatražila da mi gospođa ministarka i predsednik Skupštine objasne, po povredi člana 157, koje su to okolnosti koje nisu mogle da se predvide, pa je zbog toga ovaj zakon podonet. Još jedno pitanje za ministarku - kada misli da se nastavni kadar obuči i da se deca pripreme, za dva meseca u toku leta, da se odštampaju udžbenici i sve drugo.
Dakle, tražim objašnjenje od predsednik Skupštine i od ministarke. Zahvaljujem.

Hvala vama. Hoćete li u pisanom obliku ili usmeno? (Usmeno.)
Onda vas molim, stojim vam na raspolaganju u kabinetu u ponedeljak 31. maja 2004. godine u 12,00 časova za sva objašnjenja, da ne bismo lišavali građane vremena u kome rade, pošto nije neophodno da se tokom samog zasedanja podnese. Molim vas, ovo je ozbiljno, nema razloga za uzbuđenje. Molim vas, gospođo, ne kažem vama, nego poslanicima.
Nema razloga za ovu reakciju. Budite ljubazni, važni su zakoni, normalne su tenzije, razumem sve poslanike što su tenzije porasle, važno je da se striktno držimo Poslovnika, da radimo svoj posao i shodno tome molim i ministra za obrazovanje da nam takođe da obaveštenje sa kojim bismo upoznali narodnog poslanika koji u prethodnom periodu nije dobio adekvatno obaveštenje, u ovom slučaju Gospođu Mićić, i svakog poslanika koji to traži ubuduće. Kao i do sada, moći će da dobije, bilo u pisanom, bilo u usmenom obliku, svaku vrstu razjašnjenje koja je moguća. Zahvaljujem.
Još jednom po Poslovniku, gospođa Mićić. Pravo poslanika je da se javlja po Poslovniku. Izvolite.

Gospodine predsedniče, zahvaljujem na pozivu i doći ću vrlo rado i privatno ako treba u vaš kabinet da razgovaramo, ali ovu odredbu reklamirala sam zato što mislim da je to važno zbog javnosti i činila sam to ne radi sebe nego radi javnosti. Smatram da je ovaj zakon sadrži jednu od najosetljivijih i najvažnijih materija koje ova skupština treba da reguliše. Prema tome, smatram da je narodnim poslanicima potrebno da imaju obrazloženje zašto se ovaj zakon donosi ovako na brzinu i po hitnom postupku.
Podsetiću da je u prethodnom sazivu ovakav zakon stajao nekoliko meseci u proceduri i da nije donošen po hitnom postupku. Tražim, radi javnosti i radi nadrodnih poslanika, da dobijemo javno obrazloženje.

Zahvaljujem na vašoj dobronamernosti, ali zakazao sam sastanak zvanično. Ne koristim govornicu za privatne odnose. Rekao sam ponedeljak iz vrlo jednostavnog razloga, predsednik Skupštine je na putu u četvrtak, petak i subotu. To je jedini razlog. Dobili biste mnogo pre objašnjenje, a hoću da bude adekvatno.  
Pošto je važno da javnost zna, zakon je dostupan poslanicima preko 20 dana i o tome ćemo tokom pretresa razgovarati. Taj period je korišćen za različite dogovore, usaglašavanja i u uvodnom obraćanju ministarka je obavestila da je veliki broj amandmana usvojen, neki nažalost nisu mogući, što je sve deo upravo prisutnosti zakona i zainteresovanosti svih poslanika koji su stručni i zainteresovani da rade po ovom pitanju.
Molim vas da nastavimo rad.
Da li izvestioci Odbora žele reč?
Reč ima narodni poslanik Nenad Lemajić, ispred Odbora za prosvetu.

Uvaženo predsedništvo, poštovani narodni poslanici, čast mi je i zadovoljstvo da u ime Odbora za prosvetu  Narodnoj skupštini podnesem izveštaj o Predlogu izmena i dopuna Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
Obrazovanje predstavlja oblast od strateškog interesa za svaku državu. Takav sistem po prirodi stvari mora odražavati jedan stepen konzervativnosti, koja se ogleda kroz brigu o očuvanju tradicionalnih obrazovnih i etičkih vrednosti društva. Istovremeno, on mora biti otvoren za sve izazove sadašnjosti i ka svemu onome što donose mnogostruke promene kojima je savremeni svet izložen na svim poljima.
Nije lako na ispravan način istovremeno odgovoriti izazovu konzervativnosti i modernizaciji sistema. Devedesete godine prošlog veka stavile su obrazovne sisteme evropskih zemalja pred ovu veliku dilemu. Pojedine zemlje su ih rešavale na različite načine, ali je ipak zajednička crta nesumnjivo vezana za velike promene unutar sistema, kako u organizacionom tako i u sadržajnom smislu.
Nijedna od ovih promena nije prošla bez žustrih debata koje su izazivale konflikte među različitim društvenim grupacijama. Zarobljena u svojoj izolovanosti, Srbija je u poslednjoj deceniji prošlog veka propustila priliku da svoj sistem obrazovanja prilagodi i okruženju i sopstvenim potrebama. Preduslov za uspešno restrukturiranje ovog najvećeg sistema u Srbiji, u kome radi preko 100.000 ljudi, a u njega je uključeno više od milion učenika i studenata, svakako treba da bude opsežna javna rasprava. Svaka promena mora biti zasnovana na relativno širokom pedagoškom, političkom i opštedruštvenom konsenzusu, kolikogod do njega realno nije lako doći.
Naš obrazovni sistem bio je tokom prethodne tri godine izložen značajnim modernizatorskim i inovacionim pokušajima. U mnogo čemu entuzijazam reformatora podsećao je na čuvenu reformu koja je polovinom 70-tih godina zahvatila nekadašnju Jugoslaviju, a poznata je pod nazivom Šuvareva reforma. Šuvareva reforma bila je, podsetimo se, oslonjena na obrazovna iskustva Švedske, koja se tada smatrala predvodnikom inovacija u obrazovanju i za svoj model dobila izuzetna priznanja od strane Uneska. Nažalost, na prostoru Jugoslavije primena švedskog obrazovnog modela završila se katastrofom, čije su posledice osetile mnoge generacije, a reforma je zaustavljena gotovo posle čitave decenije, ostavljajući dugotrajne traume, kako unutar samog obrazovnog sistema tako i u široj javnosti.
Proučavajući sistem tzv. Šuvareve škole, spreman sam da tvrdim da je na nivou apstraktnog teoretskog modela taj koncept dobro postavljen, ali je propao zato što nije korespondirao sa našom stvarnošću, praksom i tradicijom. Na neki način ta priča se ponavlja i danas u skoroj prošlosti. Visoki ciljevi zaneli su nosioce sistema reforme obrazovanja iz prethodnog perioda. Umesto da probleme koji su realnost na putu reforme rešavaju često su ih u praksi zaobilazili.
Reforma se saplela već tokom javne rasprave, koja se odvijala u tri faze, poznate pod radnim naslovima – Razgovori o reformi, Mi u reformi i Razgovori o kurikularnoj reformi. Umesto da legitimitet za reformu, koja je već na startu posrnula, potraže kroz nove pristupe, reformatori su novodno hrabro nastavili napred, pokušavajući da metodom postrevolucionarne isključivosti nametnu svoje viđenje ovih značajnih procesa.
Polemike koje su potom usledile dovele su do veoma značajne polarizacije pedagoške javnosti, stvorivši atmosferu za i protiv, sa međusobnom argumentacijom koja je izgubila svaku konstruktivnost. Svi navedeni razlozi naveli su, s pravom, Ministarstvo prosvete i sporta da predloži izmene i dopune Zakona o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja, sa ciljem vraćanja ovog važnog pitanja u okvire pogodne za kvalitetnu diskusiju. Izmenama se sva pitanja koja su sporna vraćaju na ponovnu diskusiju, ali se zadržava ono što je nesumnjivo značajni inovacioni doprinos prethodnog perioda.
Najznačajniji kvalitet koji donose ove izmene zakona vezan je za formiranje nacionalnog prosvetnog saveta kao tela u kome će se rasprava o načinu i tempu reforme voditi u narednom periodu. Verujemo da će iz rada ovog tela proizaći platforma o pravcima reforme obrazovanja oko koje će se stvoriti široki konsenzus neophodan za tako značajan i izuzetan posao.
Iz svih navedenih razloga Odbor je stao iza predloga Ministarstva da se kroz izmene Zakona spreči moguća stranputica reforme sistema obrazovanja, a ova problematika otvori za široku i veoma argumentovanu raspravu. Većina članova Odbora smatrala je da predloženi nacionalni prosvetni savet mora biti telo u kome će se ove pedagoške i stručne rasprave voditi. Zbog značaja obrazovanja preovladalo je mišljenje da se nacionalni prosvetni savet formira kao telo odgovorno Skupštini, sa zadatkom stvaranja nacionalne strategije u obrazovanju.
Rezultate njegovog rada i diskusije svakako bi trebalo politički verifikovati u Skupštini. Ceneći ovako odmeren i odgovoran pristup Ministarstva prosvete i sporta prema veoma ozbiljnoj problematici obrazovanja, članovi Odbora su se gotovo konsenzusom, uz samo jedan glas protiv, odlučili da podrže Predlog izmena i dopuna Zakona i preporuče Skupštini Srbije da ga prihvati.

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović, ovlašćeni predstavnik Srpske radikalne stranke.

Za razliku od gospođe Mićić, koja nema moralno pravo da interveniše povodom nepravilnostima koje su evidentne, jer je u prethodom periodu sedela na mestu predsedavajućeg Narodne skupštine Republike Srbije i radila isto ono što radi i sadašnje rukovodstvo, u ime poslaničke grupe SRS želim da izrazim nezadovoljstvo zbog načina na koji se ove sednice sazivaju i utvrđuje dnevni red.
Mi iz SRS imamo potpuno moralno pravo, jer smo na te nepravilnosti ukazivali i u ranijem periodu. To se ponavlja i u ovom sazivu. Za ovih 80 dana, koliko Vlada Republike Srbije funkcioniše, možda nijedan predlog nije stigao u redovnoj proceduri. Sve je bilo po hitnom postupku, sve je bilo na brzinu, sve je bilo lišeno mogućnosti da poslanici kvalitetno prouče materijal i daju kvalitetne amandmane.
Takođe, predsednik Narodne skupštine je malopre rekao nešto što nije tačno, što ne stoji, a to je njegovo tvrđenje da smo dobili ovaj zakon pre 20 dana. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o obrazovanju smo dobili u ponedeljak, ne sećam se tačno koji je datum bio, ali je to bilo pre devet dana, a ušao je u Skupštinu 14. maja. Znači, pre 12 dana je primljen od strane skupštinske službe. Sednica je bila zakazana za petak. Znači, od ponedeljka do petka je bilo neko vreme koje je ostavljeno poslanicima da mogu da se pripreme i intervenišu amandmanima, što je izuzetno kratko.
Izgubili smo petak i ponedeljak zbog nagodbi i trgovine među koalicionim partnerima i sada se vrši pritisak, da ne kažem ucene poslanika, da se sve ovo mora završiti do petka u 24,00, kako bi u ovom redovnom zasedanju bilo završeno. Čak se i medijskim putem vrše određeni pritisci na narodne poslanike. To je ono što je sporno.
Poslanici SRS u Odboru za prosvetu su na 2. sednici, pre dva meseca, tražili i zahtevali od Ministarstva, odnosno Vlade Republike Srbije da se izjasni u najkraćem mogućem roku, a to je bilo sedam dana, Odborom je predsedavao gospodin Ljušić, povodom postojećeg Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Hteli smo da znamo tada da li ova vlada podržava postojeći tzv. "Gašin zakon" ili ga ne podržava; da li ima nameru da nešto menja ili ne?
Mi smo želeli promene ovog zakona. Da smo dobili jasan stav onda, mi bismo danas pripremili naš predlog i verovatno obezbedili i većinu u ovoj sali da se on izglasa. Ministarstvo je ćutalo skoro dva meseca i onda su počele u javnosti, u medijima, izjave da će se nešto menjati.
Ovaj predlog izmena i dopuna Zakona o osnovama sistema obrazovanja, koji je pred nama, nije idealno, ni celovito rešenje. Međutim, on je bolji od prethodnog zakona, izvinjavam se gospodinu Kneževiću, moram taj zakon tako da nazivam, jer je znatno kraće, jednostavnije i razumljivije za javnost, bolji je u tome što u znatnoj meri suspenduje onaj "Gašin zakon". To je ono što je bolje i svaki zakon posle onog "Gašinog zakona" verovatno je bolji za građane Republike Srbije.
Najpre ću u nekoliko rečenica da vas podsetim, mada većina poslanika i zna, ali mislim da naša javnost nije potpuno upoznata sa načinom na koji je "Gašin zakon" sprovođen u Srbiji i sa posledicama koje je mogao proizvesti da je duže ostao u upotrebi. Evo nekoliko rečenica. Čak je Eparhija žička Srpske pravoslavne crkve izdala jedno specijalno vanredno izdanje Žičkog blagovesnika, koje je posvetila reformi obrazovanja po Gaši Kneževiću. Citiraću nekoliko rečenica iz ovog Žičkog blagovesnika, zarad javnosti, da se javnost upozna, oni koji ne znaju, koliko su bile pogubne posledice tog zakona.
Citiram: "U toku letnjeg raspusta 2002. godine Ministarstvo prosvete i Vlada Srbije organizovali su kampove za učenike srednjih škola (kako bi se deca, navodno, družila i učila uz igru i odmor). Međutim, po završetku letnjih kampova, počele su u javnost da prodiru vesti o čudnim "radionicama" izvođenim u Sremskoj Mitrovici, na Tari, na Divčibarama. Deca su od strane pojedinih "edukatora" bila podvrgavana ponižavajućim radnjama i raznim bestidnostima.
Ministar prosvete Gašo Knežević je priznao da je u Sremskoj Mitrovici bilo neobičnih pojava. Evo njegove izjave: "U jednom momentu igrali su neku igru "Donesi – donesi" i devojčica, da bi uštedela vreme, umesto da donese grudnjak, što je naloženo, jer sa vremenom donošenja grudnjaka se skupljaju poeni za svoju ekipu, skida taj grudnjak. Vreme trajanja manje od 30 sekundi. Potpuno zatvoreno mesto, nema vojske, nema nikoga, klinci su tu, domah joj dobacuju nešto, ona se oblači i dva muškarca koje je ponela atmosfera takođe se skidaju, isto 30 sekundi ili manje, oblače se, i tačka. U tom momentu, u tih 30 sekundi, niko nije reagovao. Edukatori, profesori, niko nije reagovao.
Ono što lično zameramo niškim nastavnicama jeste što nisu reagovale, ali su, gospodo moja, slikale foto-aparatom. To je pitanje morala, više nego morala devojčice koja je skinula grudnjak". (Na pitanje novinara zašto deca nisu donosila loptu umesto grudnjaka, ministar je odgovorio da u "kampu ima i lopti, pa ima i grudnjaka.")
Primer iz Sremske Mitrovice je najdrastičniji, ali i drugde su se dešavale čudne vežbe. Zanimljivo je napomenuti da su izvođači u edukativnim radionica đacima rado pričali protiv autoriteta profesora i često sprečavali profesore, koji su decu doveli u kampove, da prisustvuju radionicama.
Drugi vrlo upečatljiv primer Gašinih edukativnih radionica je scenario za obradu nastavne jedinice o svetom Savi, primenjen u sedmom razredu Osnovne škole "Braća Ječmenica" u Užicu. Jedna grupa učenika je imala zadatak da napiše intervju sa svetim Savom. Evo kako je ta intervju izgledao: "Kako se danas osećate? – Osećam se mrtvo; Kada se vraćate na nebo? – Prvim JAT-ovim avionom; Ko vam je napravio tu jež frizuru? – Ilija Gromovnik; Gde vam je oreol? – Ostao u mašini za pranje; Šta mislite o prosvetnim radnicima? - Žao mi je što moraju da prose između časova". Ovim sam završio citiranje Žičkog blagovesnika.
Ove i sve druge negativne pojave koje su se dešavale u proteklih nekoliko godina nisu originalne ideje prethodnog ministra Kneževića. On je samo bio oruđe u rukama globalnih ideologa, proizvodnje postmodernog deteta, iza kojih stoji Đerđ Soroš ili Džordž Soroš, kako ga već zovete, mađarski Amerikanac, koji je preko Fonda za otvoreno društvo finansirao mnogobrojne nevladine organizacije u Srbiji, čiji je jedini cilj da unište sve ono što nosi nacionalni predznak, preko raznoraznih seminara i radionica. Cilj je razoriti srpsku tradiciju i kulturu.
Šta se nudi predlogom koji je pred nama? Ovaj predlog, za razliku od onog "Gašinog zakona", nema jasan cilj. To je osnovni njegov problem. "Gašin zakon" je bio jasan, imao je jasan cilj, sa kojim se mi duboko ne slažemo i nismo se slagali prošle godine, ali za razliku od njega, ovaj predlog nema jasan cilj. On je pokušaj kompromisa između "Gašinog zakona", zahteva međunarodne zajednice i nečega što bi trebalo da bude tradicija srpske kulture i srpske nacije.
(Predsedavajući: Da li koristite i narednih 10 minuta?)
Da. Pokušaću u ovih desetak minuta da ukažem na neke osnovne stavove i ideje ovog predloga i da ponudim građanima Srbije i ono što SRS na tom planu želi da kaže.
Prvo, ovaj predlog kao značajnu novinu uvodi nacionalni prosvetni savet. To je novo telo koje zamenjuje tri saveta prema prethodnom zakonu, odnosno postojećem zakonu; naziv je - nacionalni i prosvetni savet, i to je ono što je dobro; dobro je što ovo telo bira Narodna skupština.
Međutim, u ovom predlogu, pored ovog saveta, nacionalno-prosvetnog saveta koji ima mogućnost da formira komisije, stalne i povremene, ovaj predlog predviđa i formiranje zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i za vrednovanje kvaliteta u oblasti obrazovanja, i oni bi bili vladino telo, odnosno vladine ustanove. Znači, njih formira Vlada Republike Srbije. U okviru zavoda, odnosno prvog od ta dva zavoda, formiraju se četiri centra kao obavezna, a omogućene su i druge organizacione jedinice, odnosno razni stručni timovi.
Sve ovo nas navodi na pomisao i na zaključak da se neće ništa učiniti na planu racionalizacije, birokratije, koja je prethodnim, odnosno još uvek postojećim zakonom predviđena.
Na ovaj način, ako ovo sve ovako ostane, opet ćemo imati glomaznu birokratsku strukturu, glomazan aparat, samo prepakovan na malo drugačiji način.
Mi iz SRS se zalažemo da se ovo pojednostavi, da ovi zavodi ne funkcionišu kao posebna ustanova, već da u okviru nacionalnog saveta formiramo stalne komisije koje bi se ovim pitanjem bavile.
Ono što je sporno kod ovog saveta jeste i način izbora članova ovog saveta. Predviđeno je da to radi Skupština i to nije sporno. Međutim, predviđeno je u članu 3. Predloga zakona da predlaganje članova saveta vrše neke institucije, organizacije i udruženja. Faktički, ovim predlogom se nameće obaveza, i to je ono što je sporno, raznoraznim institucijama i udruženjima da moraju predložiti svoje kandidate u ovaj nacionalni savet.
Prosto je neverovatno, jer kako možemo mi nametnuti jednim zakonom obavezu nekome ko nije zainteresovan možda za taj zakon i za tu oblast. Ovde se pominje, pored ostalih, a trebalo bi da budu zainteresovani i recimo Udruženje poslodavaca Srbije. Ne mogu da shvatim kako ovo udruženje može da ima interes i da li ga uopšte ima za oblast obrazovanja, ko ga može prisiliti da kandiduje jednog svog člana u ovaj savet; ili, sindikati koji su reprezentativni u Srbiji takođe treba da se usaglase oko jednog člana.
Gospodo, ti sindikalci se ne mogu saglasiti oko onog osnovnog, mislim na onu osnovnu delatnost, to su prava radnika, ne mogu da se usaglase da stupe u štrajk, a kamoli da se usaglase oko toga ko će ih predstavljati u ovom savetu.
Sledeća stvar na koju želim da ukažem to je položaj organa upravljanja, pre svega, direktora škole. Po ovom predlogu, koji je otišao korak dalje u negativnom smeru u odnosu na onaj prethodni zakon, to je jedna inovacija koja je uvedena ovde, to je ispit za direktora škole.
Postojeći zakon predvideo je obuku direktora škole, a sada se ide dalje, uvodi se ispit, tako da onaj ko želi da konkuriše za mesto direktora mora da položi ispit za direktora škole.
Mi imamo problem, jer se u Srbiji vrlo malo kvalitetnih ljudi prijavljuje na konkurse za direktore. Ako sada usvojimo i ovo na ovaj način, usvajamo jednu obavezu onome ko želi da se kandiduje da mora položiti taj ispit, a u Predlogu zakona stoji da troškove polaganja snosi kandidat koji polaže.
U ovoj materijalnoj situaciji, koja je izuzetno teška za prosvetne radnike, biće vrlo teško pronaći i motivisati kvalitetne ljude da konkurišu za mesto direktora, ako oni imaju obavezu i da plate sve troškove tog ispita, znači, da spreme ispit i da plate sve troškove.
Sa druge strane, šta mu taj ispit donosi: neizvesnost. On mora, da bi konkurisao, da bi se prijavio, da ima taj ispit položen, jer niko i ništa mu ne garantuje da će biti izabran za direktora. Ovo se pravda time što direktor obavlja raznorazne pravne poslove koji nisu stručni iz profesionalne struke i da treba da poznaje raznorazne druge zakone.
Gospodo, ne može direktor završiti pravni fakultet na jednom ovakvom ispitu. Sa druge strane, ako se ne izabere u jednom mandatu, već posle četiri ili osam godina, ko garantuje da će ti propisi biti važeći, a pogotovu sa godinama u kojima je on polagao ovaj ispit.
Mi smatramo da je ovo bespredmetno, da treba izbaciti i da treba ostaviti ono postojeće stanje koje smo do sada imali.
Takođe, naša zamerka je i na sam pojam licence koja je uvedena postojećim zakonom, Gašinim zakonom, i koja je opstala u ovom zakonu, mada je malo procedura oko licence izmenjena. Naime, ovde se predviđa polaganje ispita za licencu, ali, za razliku od Gašinog zakona, ovde licenca ima trajni karakter. Po Gašinom zakonu licenca je svake pete godine morala da se produži, a ona ovde ima trajni karakter, s tim što postoji mogućnost da se licenca suspenduje zbog povreda radnih obaveza ili da se trajno ukine.
Mi smo za postojeće rešenje, odnosno ono prethodno rešenje, a to je rešenje stručnog ispita, mi smo za to da prosvetni radnici polažu stručni ispit, kao što su i ranije polagali, da je to sasvim dovoljno da bi se čovek osposobio za rad sa decom i da to rešenje zadržimo, da ne uvodimo sam pojam licence, koji nije adekvatan uopšte, a pogotovu ovaj ispit za licencu.
Takođe, ono što je za nas sporno, to je nadležnost ministarstva.
Po ovom predlogu, ministarstvo je dosta rasterećeno. Mnoge nadležnosti koje bi trebalo da pripadnu samom ministarstvu sada su prebačene na neke druge organe, tako da je ministarstvo faktički ostalo kao jedan formalni organ. Ministarstvo ne donosi nastavne planove i programe. Njih sada donosi nacionalni prosvetni savet i to je po nama sporno.
Ministar prosvete je persona, lice koje stoji iza celog sistema obrazovanja; on mora biti upoznat sa svim pojedinostima koje su vezane za obrazovanje i ne može ministar prosvete biti van nastavnih planova i programa, biti neupoznat sa njima, čak on ne daje ni saglasnost na školske programe koje škole donose, odnosno organ upravljanja škole.
Znači, organ upravljanja škole, školski odbor, može da donese školski program koji niko neće verifikovati. On ima obavezu da donese taj program prema nastavnom planu i programu koji su propisani od strane saveta, ali niko to ne pregleda da li je ispunio ili nije tu obavezu. Znači, nema tog kontrolnog mehanizma, nema saglasnosti ministra.
Smatramo da je to nedopustivo.
Takođe, pitanje izbora direktora. Po postojećem zakonu direktora škole bira organ upravljanja na osnovu konkursa, a po pribavljenom mišljenju nastavničkog veća. Po postojećem zakonu, koji nije u tom delu promenjen ovim predlogom, nastavničko veće daje mišljenje, ali to mišljenje ne obavezuje školski odbor. Igramo se demokratije, dajemo neke ingerencije zaposlenima u školama ...
(Predsedavajući: Vreme, molim vas.)
Izvinjavam se, citirao sam, pa bih vas molio da mi to ne računate.

Obračunaću vam, samo pazite na vreme.

Znači, mišljenja nastavničkog veća ne obavezuje, prema tome, zašto uopšte bacate prašinu u oči prosvetnim radnicima, jer to proizvodi mnoge negativne posledice. Prosvetni radnici, ako već znaju da to njihovo mišljenje ne obavezuje školski odbor, jednostavno kažu, pa zašto mi uopšte nekoga da predlažemo i glasamo o tome.
Treba jasno i glasno reći da je osnivač škole Republika, Republika preko organa upravljanja, znači školskog odbora i direktora rukovodi školom, a direktora će izabrati organ upravljanja i nema potrebe da se nastavničko veće uopšte u sve to meša. S druge strane, nastavničko veće ima svoja tri člana u školskom odboru, koji su izabrani tajnim glasanjem i oni predstavljaju nastavnike u školskom odboru.
Izvinjavam se što sam možda malo i produžio, nisam sve rekao, jer je sve nemoguće i reći u ovom kratkom vremenu, biće rasprave i povodom amandmana, gde ćemo reći ono što sada nije rečeno, a govoriće i naši poslanici u načelnoj raspravi. Želim samo da kažem generalno, ovo je pokušaj da se popravi nešto na brzinu i normalno da to nije dovoljno kvalitetno. Još jednom kažem, bolji je od prethodnog i dobro je da se suspenduje ono što je prethodno urađeno, ali mora se po ovom pitanju ostvariti konsenzus svih zainteresovanih i svih političkih subjekata u Srbiji. Bez tog konsenzusa sve reforme će biti kratkotrajne, svi zakoni će biti kratkotrajni.
Mi imamo ovde problem, nisam uspeo da to kažem, problem nedovoljnih ocena, slabih ocena i popravnog ispita. Ovde je napravljena jedna greška, čini mi se da je ona tehničke prirode, nadam se da će biti ispravljena amandmanom.
A ako ostane ovako, imaćemo nenormalnu situaciju da ćemo sedam dana pre kraja školske godine morati da menjamo da se umesto četiri slabe ide na popravni sa dve slabe. Mislim da je to tehnička greška i treba je izmeniti.
Kažem, taj konsenzus o kome sam pričao je neophodan, međutim u uslovima političke nestabilnosti, koji sada vladaju u Srbiji i u ovoj skupštini, što smo videli prethodnih dana, nemoguće je taj konsenzus napraviti i zato bitni su i potrebni izbori što pre, i zato je bitno da 13. juna kandidat SRS pobedi, da Tomislav Nikolić bude predsednik Srbije, da ubrzo imamo i parlamentarne izbore i da dobijemo stabilnu radikalsku većinu u ovoj skupštini.