Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Milan Škrbić.
Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra je ovaj amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 19. amandman su podneli narodni poslanici Meho Omerović i Ljiljana Nestorović.
Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)

 Dame i gospodo, jedan kolega mi je malopre rekao da nikoga ne interesuje gde sam bila u vreme dok nisam bila u ovoj sali, iako je sednica trajala. Mislim da nije u pravu.
Mi srpski radikali polažemo račune svojim biračima, a ako vi to ne činite, to je vaša stvar i to birači znaju da cene i procene. Zato sada moram da kažem da ću braniti amandman koji je u ime poslaničke grupe SRS podneo narodni poslanik Nemanja Šarović, koji je trenutno odsutan zato što gostuje na jednoj televiziji u Nišu.
Amandman koji se odnosi na član 19, a taj član 19. menja član 69. osnovnog zakona.
U drugom stavu stoji da školski program donosi škola, i to u skladu sa nastavnim planovima i programima. Dalje, kaže, školski program obezbeđuje se ostvarivanjem nastavnih planova i programa i potreba učenika i roditelja, škole i jedinice lokalne samouprave.
Mi mislimo da ovo nije dobro rešenje, jer su valjda potrebe svih iste, ali su nažalost uslovi različiti. Kada to kažem, onda mislim na uslove rada mnogih škola po Srbiji, koje su ispod svakog nivoa i o kojima Vlada Republike Srbije, ni ova, ni ona bivšeg režima, niti razmišlja niti ima nameru nešto da preduzme da se ti uslovi rada poprave.
U amandmanu na član 19. predloženo je da na školski program saglasnost daje ministar i u obrazloženju je navedeno da se ne može dozvoliti da organ upravljanja bez saglasnosti osnivača donosi školski program. To jednostavno tako mora da se reši, a Vlada Srbije je odbila taj amandman sa obrazloženjem da je ista materija obuhvaćena članom 77. Zakona.
Dame i gospodo, ni to nije tačno.
Ovaj zakon, koji se danas menja, kada je bio na dnevnom redu i tada smo mi iz SRS govorili da se ne može prepustiti da se programi donose po školama, odnosno po jedinicama lokalne samouprave. Smatramo da u Srbiji sve škole moraju da imaju jedinstven program, i to nikako nije nikakva centralizacija. Naprotiv, ono što je obaveza Ministarstva, odnosno ministra jeste da daje saglasnost na taj program, a da ga naravno školski odbori donose u skladu sa svojim aktima.
U pretposlednjem stavu ovog člana stoji da učenik koji se opredelio za jedan od dva izborna predmeta, versku nastavu ili građansko vaspitanje, izabrani predmet zadržava do kraja započetog ciklusa osnovnog, odnosno do kraja sticanja srednjeg obrazovanja i vaspitanja.
Govorila sam o ovome u načelnoj raspravi i gospođa Čolić je dala neko obrazloženje, koje svakako nije ono što su predstavnici SRS želeli da čuju. Mi mislimo da ovo ne može na ovaj način da se reši i da ne mogu deca da se nateraju da do kraja školovanja prate građansko vaspitanje, ako slučajno naprave grešku pa se opredele za to vaspitanje. Možda pod nečijim uticajem ili zato što misle da je to moderno.
A mi mislimo upravo ono što misle mnogi roditelji i što misle mnoga deca, možda već nekih mesec dana posle slušanja te nastave iz građanskog vaspitanja, da je to građansko vaspitanje u stvari ispiranje mozgova našoj deci i upravo ovaj član pokazuje i dokazuje da smo mi u pravu kada tvrdimo da ne postoji razlika između Vlade bivšeg režima i Vlade sadašnjeg režima.

Prekoračili ste vreme.

 Ovo govorim da vi u stvari niste suštinski promenili ovaj zakon.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, vi ste tražili da radimo dok se rasprava ne okonča i mi smo spremni da danonoćno radimo, ali da budemo jasni u našim stavovima i u onome što nikako ne sme da se prepusti slučaju.
Kada je u pitanju školski program u izmeni Zakona, u njegovom osnovnom teksu, to je za nas srpske radikale, pored svih ostalih, jedna od najvažnijih normi. Na tome počiva celokupno naše školstvo, i osnovno i srednje, i narodni poslanici kao predstavnici u najvišem zakonodavnom telu u Srbiji moraju da se suoče sa tim.
Ko nije spreman da se jasno i precizno odredi prema tome kakvo školstvo mi u Srbiji želimo ili ko je, ne daj bože, zagovornik – a nažalost, u ovoj skupštini ima i takvih, nadam se da pobedom SRS i našom ubedljivom većinom, koja pre ili kasnije sledi, neće biti mnogo takvih zagovornika, ko je spreman da sve ono što mi smatramo razaranjem našeg srpskog nacionalnog bića i školstva uopšte – mondijalističkog pristupa u sferi obrazovanja ovde u ovoj skupštini, taj nema odgovornosti ni prema poslu kojim se bavi, bez obzira iz koje političke stranke dolazi, a najmanje ima odgovornosti prema državi, prema deci i prema budućim generacijama.
Ono što je za vas prihvatljivo i ono što vama uslovljava MMF, uopšte nije nešto što može da uslovljava SRS i većinu građana Srbije i ne bi trebalo tako da bude.
Prethodni režim, čiji je ministar bio danas poslanik Gašo Knežević, imao je takav mondijalistički pristup i ministar je dolazio za ovu govornicu i danima je zagovarao upravo takav soroševski program, tzv. "step baj step" program, amerikanizaciju školstva i sve ono što razgrađuje i naše duhovno i kulturno nasleđe i sve ono što smo mi Srbi bili od Nemanjića pa naovamo.
Ako je sveti Sava rodonačelnik našeg školstva, ako su to najsvetlije tradicije koje ima srpski narod, mi srpski radikali, kao i ogromna većina građana Srbije, a u to ćete biti uvereni 13. juna, nismo spremni sa tim da se igramo i da tek tako to prokockamo i da upućujemo naše školstvo i našu omladinu na nešto što ne ide u prilog ni našem duhovnom preporodu, ni očuvanju naše tradicije, ni naše duhovnosti.
Pokazalo se za vreme vladavine DOS-a, a mi ne vidimo da vi to bitno menjate ovim zakonom, da upravo škola treba da bude ta institucija, ta ustanova koja će da gradi znanja, dakle, o nama samima, ko smo mi, čemu stremimo, u kakvoj državi želimo da živimo i čemu želimo da se suprotstavimo.
Zato je veoma važno da ministar – a to uskoro neće biti gospođa Čolić, jer će i Vlada shvatiti da nema podršku građana i ići ćemo na nove parlamentarne izbore, i u budućoj vladi sigurno će za školstvo odgovarati neko iz SRS – bude taj koji će na sebe preuzeti odgovornost za škosli program.

Molim vas, pričajte o amandmanu.

A mi smo spremni da preuzmemo takvu vrstu odgovornosti da nećemo prihvatiti mondijalističku i globalističku uniformisanost koju nam diktira MMF preko raznih ekspozitura, preko jedinica lokalne samouprave.
One imaju mogućnosti da vrše uticaj na formiranje školskog programa i mi smatramo da ovaj amandman kolege Nemanje Šarovića treba prihvatiti, zbog toga što ministar mora da ima odgovornost prilikom usvajanja ili odbijanja školskog programa koji pred njega dolazi.
Prema tome, u suočavanju sa onim što je budućnost Srbije i svih generacija, mislim da svest o tome da je ovo veoma važno, kreiranje školskog programa, i kakvo školstvo mi u Srbiji treba da imamo, na vama je i na vašoj savesti da vodite o tome računa i da se zaista držimo onih najsvetlijih tekovina i tradicija koje mi Srbi imamo i koje niko ne treba da nam oduzme.

Narodni poslanik Albijanić.
(Gašo Knežević, sa mesta: Replika.)

Oprostite, hoćete sačekati, ima repliku, molio bih vas, jer se Gašo Knežević javio za repliku. Ima prednost. Izvolite.