Narodni poslanik Veselinović.

Dame i gospodo poslanici, ako potpredsednik ovog visokog doma ne može da nauči imena poslanika za ova tri meseca, onda ne znam šta će Vlada da uradi za sto dana. Ipak ima neki redosled.
Vi ste tražili da se produži rad i da radimo do okončanja. Normalno, mi smo spremni za to, ako treba da radimo i cele noći, dan i noć, jer se radi o veoma važnom zakonskom projektu. Znam da je vama teško, nervozni ste po holovima i u pravu su kolege poslanici koji traže ovde kvorum, jer ako vi nećete da saslušate amandmane SRS i ostalih, onda šta da govorimo o građanima koji vas gledaju i slušaju ovde.
Naime, amandman na član 16. je veoma opravdan. O čemu se ovde radi? O veoma ozbiljnoj materiji, veoma ozbiljnom članu. Naime, kao i pre kada smo govorili da Vlada treba da daje saglasnost na organe upravljanja tamo gde je osnivač, odnosno gde je god osnivač Vlada treba da daje saglasnost, tako i ministar prosvete daje saglasnost na izbor direktora. Mi ovim ne želimo ništa da centralizujemo, samo da se znaju nadležnosti.
Samo saslušajte šta je ovim stavom predviđeno. "Smatra se da je odluka školskog odbora o izboru direktora doneta, odnosno da je ministar dao na nju saglasnost ako u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke ne donese akt kojim odbija saglasnost." Ovde ima dosta pravnika. Želeo bih da nam neki dobar pravnik razjasni i objasni ovo – ako ne donese akt o odbijanju saglasnosti. Kakva je to zavrzlama?
Vidim da u ovom zakonskom projektu ima mnogo nedoumica i zavrzlama, ali stvarno ovo je jedna velika zavrzlama. Zar, znači, isto kao što Vlada hoće sa sebe da skine odgovornost za ustanove čiji je ona osnivač, tako i ministar hoće da skine odgovornost za izbor direktora. Praktično mogu da vam poredim šta će se desiti.
Zamislite sada da je školski odbor doneo odluku o izboru direktora, da je poslao dokumentaciju i čeka 30 dana. Do kraja tih 30 dana, do isteka 30 dana nisu dobili nikakvo obaveštenje. Čovek koga je izabrao školski odbor, verovatno prema političkoj snazi u školskom odboru, već je zaseo tamo na fotelju i počeo da radi posao. Međutim, 31. dan ili možda 33. dan dođe obaveštenje, da li poštom ili na bilo koji način, da je direktor odbijen, da nije data saglasnost. Šta se tada dešava?
Tada se dešava haos u školi, tamo je prosveta podeljena na struje, školski odbor i slično, kako političke, tako i po zaslugama, ko treba da bude direktor i onda stvaramo jedan novi haos.
Ovim amandmanom Dragan Čolić je predvideo da se ministar obaveže da u roku od 15 dana da ili ne da saglasnost. Šta je tu loše, gospodo? Tu nema ništa loše, jedino što se ministar obavezuje da u roku od 15 dana da saglasnost. Mislim da je ovo pravično i da ovaj amandman treba da se prihvati od poslanika koji razumeju ovu materiju i probleme koji mogu nastati.

Izvolite, narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo, meni je žao što sam dva-tri sata odsustvovala sa ove veoma važne sednice. Gostovala sam na jednom lokalnom radiju i odatle prenosim mojim kolegama, srpskim radikalima, podršku sa terena; kažu građani – gospodo srpski radikali, svaka vam čast, branite naše interese, kao što ste ih i do sada branili.
Što se tiče amandmana koji je u ime poslaničke grupe SRS podneo gospodin Dragan Čolić, evo, ubeđena da je gospođa ministar ovde da bi prihvatila ovaj amandman, jer zaista nema nikakvog razloga da to ne uradi.
Naime, u članu 16. predviđeno je da je ministar dužan da u roku od 15 dana od dana prijema predloga školskog odbora za izbor direktora donese odgovarajuću odluku. To je amandmansko rešenje, a predloženo rešenje Vlade Srbije je da se smatra da je odluka školskog odbora o izboru direktora doneta, odnosno da je ministar dao na nju saglasnost, ako u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke ne donese akt kojim odbija saglasnost.
Dame i gospodo, ovo je potpuno pravno besmisleno. Valjda zakonom treba da utvrđujemo šta će da se uradi, a ne šta neće da se uradi. Moramo da donosimo koncizne zakonske odredbe, koje su svakom jasne, i jasno i lako primenjive. Ova zakonska odredba koju je Vlada predložila jednostavno nije primenjiva, zato što može da dovede u zabludu i školski odbor, i nekog eventualnog direktora, jer može da se desi da ministar da saglanost na izbor direktora tog tridesetog dana, da toga dana preda službama u ministarstvu, i dok te službe dostave školskom odboru, prođe već pet-šest dana, i znači taj posao na ovaj način ne može da se završava.
Očigledno je da je ovaj rok ostavljen da bi ministar preko svojih stranačkih prijatelja proverio da li je neko ko se prijavio na konkurs za direktora, stranački lojalan ministarki, odnosno njenoj stranci, a mi srpski radikali smatramo da škole ne mogu biti stranačke, da su škole ustanove svih građana Srbije, svakog deteta Srbije, i da nijedna stranka nema pravo da uzurpira direktorsko mesto, samo iz tog razloga ako je neko član neke stranke.
Naravno, uvek je u pitanju vladajuća stranka. Imamo veoma loša iskustva vezano za rad prethodne vlade i dobro znate da u Srbiji maltene, ne maltene nego definitivno, nema škole gde nije promenjen direktor za te tri godine.
Većina tih direktora su članovi stranaka koje su bile članice bivšeg DOS-a. Ali, popriličan broj direktora su i članovi DSS-a. Konkretno, znam nekoliko primera u Zemunu. To su oni dogovori kada ste javno govorili da je DSS istupila iz DOS-a, a ispod žita su zadržane mnoge funkcije. Među tim funkcijama je popriličan broj direktorskih funkcija.
Sa sekretarima škola je posebna priča. Danas sam u jednom delu diskusije samo napomenula, i takođe znam nekoliko škola u Zemunu gde su sekretari, koji su zatečeni na poslu, koji su imali po 20 i više godina radnog iskustva, bez pardona otpuštani. Danas su na birou nezaposlenih, a dovođeni su stranački sekretari. Kada neko od profesora kaže da sekertar škole ne može biti neko ko ima završenu srednju ekonomsku školu, a direktor škole kaže: za vas je ovo najveći pravnik, kome se ne sviđa, može da ide. E pa, dame i gospodo, takvi direktori treba da idu, i takvi sekretari.
SRS se zalaže za nepartijske direktore i sekretare škola, ali moraju da ispunjavaju zakonom predviđene uslove, i više nikad ne smemo dozvoliti da nam sekretari škola ne budu diplomirani pravnici. Naravno, uz uvažavanje onih koji imaju radno iskustvo i koji su radili više godina, oni svakako mogu da se rasporede na drugo mesto.

Da li još neko želi reč? Izvolite, Zlatan Jovanović.

Dame i gospodo, drago mi je što je ova rasprava ovako iscrpna i detaljna, ali mi je žao što većina u ovoj skupštini ne učestvuje u raspravi, jer bismo dobili kvalitetniji zakon od ovoga koji se nudi.
Član 16. o kome raspravljamo odnosi se na direktora, i na ovom članu je pala na ispitu i ova vlada, a i prethodna, konkretno predlagač i ovaj ministar, a i prethodni ministar, gospodin Knežević. Ovde se po ovom rešenju zahteva da na izbor direktora škole saglasnost daje ministar.
Mi smo pre petnaestak minuta raspravljali o školskim odborima i amandmanima SRS u kojima smo tražili da se na izbor školskog odbora daje saglasnost osnivača. Predlagač to nije prihvatio, što je pravdao decentralizacijom. Kaže - nećemo, to ćemo prepustiti lokalnoj samoupravi, i to je decentralizacija.
E sad, pitamo vas, ako smo želeli decentralizaciju, pa prepustili SO da izaberu školski odbor, šta sada znači saglasnost na izbor direktora od strane Ministarstva. Da li to znači da više ne verujemo onima koje je Skupština izabrala, organu upravljanja škole, nego sada mora ministar da proveri da li je kandidat podoban, odnosno koga školski odbor izabere, pa će dati saglasnost ili neće. Pa, bilo je bolje da ste zahtevali saglasnost na izbor školskog odbora i onda njemu, uz puno poverenje, preneli tu nadležnost izbora direktora i ne mešali se dalje u taj posao.
Ovako se pravi dosta problematičan postupak, da se utvrđuje saglasnost za direktora, a nema je za onaj organ koji direktora bira.
Mi smo ovim amandmanom želeli da se ova situacija izvede na čistac, da skratimo rok sa 30 na 15 dana i da naložimo ministru da za 15 dana donese odluku, a da li je ona pozitivna ili nije, to je njegova stvar. Samo da za 15 dana imamo odluku.
Ako uzmemo u obzir da su ovim predlogom nadležnosti Ministarstva znatno smanjene, da Ministarstvo faktički nema nekog bitnog posla, ne vidim razlog zbog koga ostaje ovih 30 dana. Ministar ima vremena da za 15 dana pregleda dokumentaciju i da donese odgovarajuću odluku. Samo to tražimo. Ovde ništa suštinski nije bitno da se menja u vašem konceptu, samo želimo da ubrzamo i da ne ostavljamo škole u neizvesnosti da čekaju 30 dana da li će neko dobiti saglasnost ili ne. Ako je ne dobije, on je direktor.
Zar ne može da se napiše akt kojim se nekome daje saglasnost da bude direktor ili se ta saglasnost ne daje. Znači, za 15 dana ministar to može da uradi. Smatramo da je to ispravno rešenje i molim vas da razmislite i podržite ovaj amandman.

Da li još neko želi reč. Izvolite, Branislav Rankić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ako ste pažljivo pratili amandmane koje smo podnosili kada su bili u pitanju prethodni članovi zakona videli ste doslednost u ovome, pitanje centralizacije i decentralizacije. Za nas je bilo nelogično da Ministarstvo ne daje saglasnost, odnosno ministar na organe upravljanja u školama, a da se u članu 59. osnovnog zakona traži saglasnost na izbor direktora.
Zašto niste zainteresovani za organe upravljanja? Pretpostavljam da je to zbog toga i s obzirom na to kako ste predvideli ispit za direktora, direktora osposobiti i natereti da nauči razne veštine, pa će samim tim zaslužiti velika ovlašćenja. Praktično ste zainteresovani samo za to ko će vam biti direktor, jer će on vršiti stvarnu upravljačku funkciju, a ostali organi upravljanja vas neće mnogo zanimati.
Time ste samo podmetnuli kukavičije jaje, tako što ćete građanima predstaviti sebe kao Vladu koja se zalaže za decentralizaciju, a osnovne poluge kojima želite da vladate zadržaćete za sebe. Kroz ovo se može videti da će to uvek biti oni koji su vam politički podobni. Ako ovaj zakon bude opstao u dužem roku, verujem da je ministar želeo da se oslobodi posla. I u prethodnim članovima, gde se osnivao savet i razni zavodi i centri, Ministarstvo se maksimalno pokušalo isključiti iz procesa obrazovanja, pa i kontrole tog procesa, a sada sebe oslobađa i te jedine obaveze koja bi bila logična - da daje saglasnost na izbor direktora ili da je ne daje.
Šta se može desiti? U Ministarstvu su to rutinski poslovi i to ne oduzima mnogo vremena. Ministar tome ne mora mnogo da se posveti, ali mi tražimo da za 15 dana donese akt o tome da li prihvata ili ne izbor direktora. Ako se ostavi mogućnost da ministar ne donese nikakav akt, posle 30 dana će se smatrati da je izabran direktor, ostaje na svojoj funkciji, i on dalje radi kao direktor.
A kako ćemo znati ukoliko u toj međusobnoj komunikacii, poštom ili drugačije, zataji akt kojim ministar ne daje saglasnost na izbor direktora, pa prođe više od 30 dana, zbog neefikasne pošte, ili zbog nečije namere, onda će taj sa punim pravom imati pravni lek i moći će da se tužaka sa Ministarstvom, da kaže da to nije dobio na vreme, sebe smatram direktorom, bez obzira što to nije.
Pošto su celo Ministarstvo i ministar pokušali da se potpuno izoluju od procesa obrazovanja i vaspitanja, kroz razne ustanove koje osnivate, jedino mogu da verujem da je želja ministra da se posveti sportu, s obzirom da ste dva ministarstva spojili u jedno, a za ovo niste zainteresovani. Videćemo, biće nekih zakona i o sportu, koliko ste tamo zainteresovani. Hvala.

Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Meho Omerović.
Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Meho Omerović.
Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Ćirković.
Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Izvolite, narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na član 18, koji je u vezi sa članom 62. važećeg zakona o obrazovanju. Predložio sam da se u članu 18. stav 2. izvrše određene izmene, utoliko da ministar treba u roku od 15 dana da donese akt kojim potvrđuje ili odbija predlog školskog odbora o razrešenju direktora.
Obrazloženje Vlade je apsolutno nelogično, neprihvatljivo, kada ovaj amandman ne prihvata, a obrazlaže iz kojih razloga – amandman se ne prihvata jer je rešenje u Predlogu zakona u skladu sa depolitizacijom izbora direktora i u skladu sa zahtevima racionalizacije.
Dame i gospodo, nema ovde logičke povezanosti, nema pravne logike da se ovako nešto može pravno formulisati, jer predlagač kaže – smatra se da je odluka školskog odbora o razrešenju direktora doneta, odnosno da je ministar dao na nju saglasnost, ako u roku od 15 dana od dana njegonog dostavljanja ne donese akt o odbijanju ili saglasnost. Akt o odbijanju saglasnosti ministar donosi ako se u postupku utvrdi da odluka nije doneta u skladu sa zakonom ili se njenim donošenjem dovodi u pitanje nesmetano obavljanje delatnosti škole.
Dame i gospodo, ovde je bilo puno reči, jer su narodni poslanici SRS proučavajući ovaj predlog zakona podneli brojne amandmane koji bi trebalo da poboljšaju ovakav predlog zakona. Aktuelna vlast je u predizbornoj kampanji obećala da će do 28. juna doneti ustav i da će to biti prioritet. Kao što vidite, nema teoretskih šansi da se Ustav Srbije, nov ustav ili promene ustava, mogu doneti u tom roku.
(Predsedavajući: Molim vas, držite se teme.)
Dame i gospodo, ovo je tema, jer, gospodine predsedavajući, da je donet novi ustav, onda je trebalo sa tim ustavom donositi i novi zakon o obrazovanju, i isti uskladiti. Dame i gospodo narodni poslanici, govoriti o tome da ovde nema depolitizacije, nema ni govora, jer su poslanici SRS danas ukazivali u više navrata na koji način se vrše izbori direktora u školama, i da su to uglavnom članovi političkih stranaka koje su na vlasti, i da su smenjivani ljudi koji su i stručni, i kvalifikovani da obavljaju tu dužnost.
Za trenutak bih želeo da se manemo direktora. Postavljam pitanje ministru prosvete i sporta – kako to za tako kratko vreme, još ni stolicu nije ugrejao, on napisa zakon. Ovo je sistemski zakon. Sistemski zakon se radi godinu, dve ili tri godine. Ovo su izmene i dopune koje su razorile sve dosadašnje propise iz oblasti obrazovanja. S druge strane, i prihvatile prethodni zakon o obrazovanju. Ono što je najvažnije, ako treba doneti ovakav zakon, onda za to treba stvoriti uslove. Promenjene okolnosti nisu do te mere ...
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Jojiću.)
... da smo mogli sada da sveobuhvatno izvršimo ovakve suštinske promene.
Dame i gospodo, SRS smatra da treba poboljšati plate, povećati prosvetnim radnicima, da ne žive onako kako žive, na prosjačkom štapu, od učitelja, nastavnika i profesora, da se na buvljim pijacama naši profesori i nastavnici ne oblače...
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Jojiću.)
... Zato tražimo da povećate plate prosvetnim radnicima. Drugo, nemojte baš toliko da se bunite. Povećajte plate i stvorite uslove, i menjajte zakon i prilagodite ga standardima našeg Ustava.