Hvala lepo. Ali nisam intervenisala po Poslovniku, čisto da se zna, 127 je glasalo za produženje rada.
Znači, u članu 17. predviđeno je postojanje zavoda za unapređivanja obrazovanja i vaspitanja i zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
Ovo vam je isto ono što je bilo u prethodnom zakonu, drugačije se zove, vi ste centre pretvorili u zavode, suština je ista. U centre je bivši ministar Gašo Knežević pozapošljavao svoje stranačke prijatelje, pozapošljavao razne sektaše, i vi sada verovatno ne znate šta ćete sa njima, a on je to radio zato što nije imao vremena da radi u Ministarstvu, pošto se bavio nezakonitim otpuštanjem prof. dr Vojislava Šešelja sa Pravnog fakulteta, pošto je morao da ispuni onu svoju - on ili ja.
Sada ne znam, novi ministar, bar se nije javno izjašnjavala da ima takvih ambicija, pa zato mislim da može da organizuje, odnosno da bi trebalo da organizuje posao u Ministarstvu i da ove poslove obavlja komisija u okviru Ministarstva, upravo kako je predloženo amandmanom, dakle, komisija za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja obavljala bi stručne poslove u pripremi propisa iz nadležnosti saveta i Ministarstva kao i druge poslove u skladu sa zakonom.
Ovo što je predloženo u izmenama i dopunama osnovnog zakona je suvišno iz jednog od osnovnih razloga, što mi, dame i gospodo, nismo država blagostanja. Mi ne možemo da izmirimo ni obaveze koje imamo prema postojećim organima, odnosno ljudima zaposlenim u raznim organima i organizacijama, a kamoli još da formiramo nove.
Ovde smo čuli, kada se govorilo o nekim agencijama, da je principijelni stav Demokratske stranke Srbije da oni nisu za osnivanje nekakvih paraorganizacija, a evo vidimo i u ovom zakonu da se formiraju razne paraorganizacije, da se ministarstvo, ne znam iz kojih razloga, oslobađa pojedinih poslova i prosto, kada čovek pročita ceo ovaj zakon, pita se šta će nama ministarstvo, šta će Ministarstvo prosvete i sporta da radi, kada je sve podeljeno na razne druge zavode, organizacije u koje će se zapošljavati novi ljudi.
Ti novi ljudi moraju da se plate, moraju da im se obezbede prostorije, a nemamo prostorije odgovarajuće u mnogo škola. Plate zaposlenih u prosveti su ispod svakog nivoa. Govorila sam i juče, a ponoviću i danas, da prosvetni radnici, dame i gospodo, spremaju veliki štrajk, zato što su nezadovoljni. Kažu da su očekivali da će nova vlada da povede računa o njima, ništa od toga nije bilo, povećanje plata nisu dobili.
Ono što treba da im se isplati u raznim školama se na razne načine zloupotrebljava. Nastavnici idu na neke stručne, imaju neke stručne obaveze izvan mesta stanovanja i kažu im direktori škola – ne možete da dobijete celu dnevnicu, dnevnica se od ministarstva dobija bruto, pa ćemo mi da zadržimo neki procenat, a vama ćemo da damo neto, a to neto je od 40 do 60 procenata, zavisi od direktora i sekretara škole, kako se udiluju.
Takođe, što se tiče uslova u kojima rade škole, vidim da je peti minut isteklo, ali biće još amandmana. Samo da podsetim gospođu ministra i narodne poslanike da još uvek u školama na teritoriji Beograda, u selu Boljevci, imamo školu sa spoljnim VC, a mi pričamo o nekom usavršavanju itd, koje nema veze sa stvarnim stanjem u zemlji Srbiji, u kojoj mi, dame i gospodo, živimo u siromaštvu.

Povodom amandmana, narodni poslanik Jovanović.

U članu 6. Predloga zakona definisane su nadležnosti zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, odnosno definisane su zavod za unapređivanje i zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
Naime, po ovom konceptu Vlade Republike Srbije, pored saveta koji se bira u Skupštini Republike Srbije, Vlada formira dva zavoda, dve ustanove koje će biti pod patronatom Vlade.
Jedna je zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, a druga je zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
Takođe, ovim predlogom prvi od ova dva zavoda ima obavezu da konstituiše četiri centra. Svaki od zavoda i centara može da obrazuje raznorazne stručne timove. Predlagač je u obrazloženju rekao da se ovim predlogom vrši racionalizacija, da se smanjuje broj ljudi koji su angažovani u raznoraznim savetima, zavodima, centrima, međutim, kada se sve ovo sagleda, dolazimo do zaključka da se ništa nije po tom pitanju unapredilo i uradilo, samo je izvršeno prepakivanje, pregrupisavanje tih ljudi. Ostaje sve isto, biće verovatno isti broj angažovanih ljudi.
Postavio bih pitanje gospođi ministarki: koliko zaposlenih ima u Ministarstvu prosvete i sporta u Republici Srbiji? Koliko je to ljudi i da li su ti ljudi stručni i osposobljeni da obavljaju mnoge poslove koji se ovde, po ovom predlogu zakona, stavljaju u nadležnost ovih zavoda, centara ili saveta? Ako sve nadležnosti, koje je ranije obavljalo Ministarstvo, sada prenesemo zavodima, centrima ili savetu, šta će da radi Ministarstvo?
Malopre sam rekao, po ovom predlogu zakona Ministarstvu je oduzeto ono što smatram osnovnim, a to su planovi i programi osnovnog i srednjeg obrazovanja. Gospodo, ako Ministarstvo nema obavezu ni da se upozna sa planovima i programima, zašto uopšte postoji. Ministarstvo po ovom predlogu nema obavezu da daje saglasnost na planove i programe osnovnog i srednjeg obrazovanja. Znači, nema obavezu da upozna te akte. Kako može ministarstvo onda da prezentira u javnosti položaj našeg obrazovanja, proces obrazovanja, situaciju u obrazovanju?
Ovaj vladin koncept se razlikuje bitno od našeg koncepta i mi smo za stvarnu racionalizaciju ovih ustanova koje se bave obrazovanjem u Srbiji. Mislili smo na to da se ovaj birokratski aparat značajno smanji i zbog toga smo predvideli da se stručna tela formiraju pri savetu. Mi smo ostavili mogućnost da savet formira stalne komisije koje bi obavljale ove poslove.
Da ne dupliramo nadležnosti i odgovornost, da idemo preko saveta koji će biti savetodavno telo, ali će imati stručne komisije, koje će moći sa stručnog aspekta da daju predloge, koje bi savet usvojio i onda prosledio kao predloge ministarstvu, odnosno Vladi. Vlada bi ih razmotrila i na njih dala saglasnost ili korigovala.
Jedino tako možemo ostvariti racionalnost u ovoj oblasti. Inače, ovaj sistem ostaje faktički ono što je i bio, ništa se neće u suštini promeniti, samo će biti drugi nazivi ustanova, centara, stručnih timova itd.
Još jedna stvar koja je bitna. Opet na Odboru za prosvetu smo čuli da postoje neki viši razlozi da ovi centri opstanu.
Radi se o centrima koji su egzistirali u postojećem zakonu, samo su redukovani sada na četiri, ali su neki viši ciljevi, interesi ili razlozi da ti centri opstanu. Voleo bih da ministar kaže ovako javno, da nacija čuje, koji su to viši razlozi zbog kojih centri opstaju.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Ovom upornošću većine u Narodnoj skupštini praktično teraju se građani da u direktnom prenosu posmatraju kako se na demokratskom bloku presipa iz šupljeg u prazno. Jeste, nažalost, tako je. Svedoci smo toga.
Suštinske promene između Gašinog zakona i predloga za izmenu ovih odredbi apsolutno nema. Nema, i ma koliko ova nova vlast kritikovala Gašu, ona ga na ovaj način amnestira. Budite uvereni, amnestira ga, jer su na istom tragu, na istom putu, idu istim smerom. Nije šija nego vrat.
Svako ko radi u prosveti neka pogleda šta piše u članu 17. postojećeg zakona, pa će da vidi. Pod dva, kaže se centri, vrsta centara, pa se nabraja sedam centara, pa kada se pogleda ono šta predlaže ova nova vlada, kaže se – zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja i zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, i ponavlja šta bi to moglo da bude nadležnost, ali se zadržava odredba da se radi o zavodima koji rade po propisima o javnim službama. Znači, radi se o samostalnim pravnim licima, o direktorima, o kolima, o prostoru i o nekim savetodavnim strateškim poslovima, ciljevima itd.
I sada se postavlja pitanje - pa zar je moguće da imamo toliko laičko ministarstvo prosvete da ne sme da se uhvati ni za jedan stručni posao. Dolazimo do koncepcijske razlike u pogledu na organizaciju države i vršenje vlasti kada je u pitanju obrazovanje. Skrenuo bih vašu pažnju, pogledajte obrazloženje, da vidite ustavni osnov za donošenje ovog zakona. Ovde je navedeno samo ono što je obaveza države u pogledu sistema obrazovanja, ali nema nigde onog osnovnog ljudskog prava na obrazovanje. Nema ga. Nije izvršio poziv na taj ustavni osnov.
Dolazimo i do one centralne, medijske manipulacije, kojoj smo izloženi već mesec i po dana, gde Gašo kaže – u centru njegovog zakona je učenik, a nova Vlada kaže – u centru naše reforme je nastavnik. Molim vas, nema blage veze ni jedno ni drugo. Ostali su Gašini centri, Gašini stručnjaci, Gašina organizacija, i dokaz da je pravilno potrošio pare iz insotranstva da bi reformisao naše zakržljalo školstvo. I onda idemo sa pričom 3 + 3 + 3 ili 4 puta + 3, vertikalno, horizontalno, dvorište, ishodište. Novi termini, sve nešto novo, a vrti se sve u krug oko praznog.
Ponovo vas upozoravam, gosodine Kneževiću, ovaj narod ne dozvoljava intelektualno zaglupljivanje. Pa možete vi da pričate i devet, i 12, i 17, i 18, a ovaj narod je inteligentan. Prirodno inteligentan. Prepoznaje sve. Vidi sve. Ovaj narod najbolje zna kakve stručnjake ima. U centru obrazovanja učenik, u centru obrazovanja nastavnik, pa idite s tom pričom u bilo koju seosku školu pa da čujete. Pa, ako vam je toliko stalo do obrazovanja, što niste vratili nešto što je nekada bilo. Da ta škola bude stvarno institucija koja se bavi prosvećivanjem.
Pogledajte u selima, sve je zatvoreno. I, oni seoski učitelji koji drže predavanja za četiri, pet ili deset učenika zaslužuju orden narodnog heroja. Oni su nam očuvali obrazovanje, a ne vaši centri i beogradski krug dvojke, i sve ovo što Soroš finansira ovde. Tražite priključak sa svetom? Priključak preko vašeg žiro računa tražite. Što ne tražite priključak sa nečim normalnim, preko običnog računa seoskog učitelja. Ne, nego preko vaših centara i nas zamajavate ovde.
Promenite, povucite ovaj zakon i donesite nešto normalno, od čega je moguće da se napravi neki rezultat, i manite se vaših centara, vaših zavoda i vaših vrlih stručnjaka.
Pa, rekao sam vam kakvi su to stručnjaci. Gašo Knežević ne zna šta je složeni upravni akt. Poništava po pravu nadzora, a svi koji se makar jedan posto razumeju u pravo u ovoj zemlji smeju se lenjom Gaši.

Replika? Izvolite.

Moram priznati jednu stvar: i meni samom je smetao termin - ishod. Pokušali smo da nađemo neku drugu reč. Činila mi se stranom. Svakog meseca sam imao sastanak sa predstavnicima verskih zajednica u povodu veronauke. Na jednom od tih sastanaka sam ih obavestio o pravljenju i o osnovnim rešenjima novog  zakona.
Srpsku pravoslavnu crkvu je zastupao gospodin Irinej Bulović. Direktno sam ga pitao, da li možemo da je upotrebimo i da li imate nešto protiv reči - ishod. Gospodin Irinej Bulović mi je tom prilikom, pred svedocima, a bilo ih je najmanje 15 u prostoriji, odgovorio da Srpska pravoslavna crkva podržava izraz - ishod.
Molim vas, istine radi, gospodin Irinej Bulović je, hvala bogu, želim mu dugo zdravlje, živ i zdrav. Pitajte ga, svi sumnjičavci, u pogledu moje dileme i našeg razgovora. Puno vam hvala na šlagvortu, gospodine Krasiću.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? Izvolite, reč ima narodni poslanik Branislav Rankić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde je pre jedno sat vremena jedan kolega iz poslaničke većine, proizvodeći enormnu količinu buke za ovom govornicom, pokušao da bude duhovit i uporedio lane i Sokrata.
Naravno, izašao je, i doći će ovde kada bude dan za glasanje, a sada je kod kuće i negde prati kako mi ovde raspravljamo o zakonu.
Ovde je sada 110 prisutnih poslanika, zajedno sa poslanicima SRS, pa ćemo da vidimo koliko ćete biti u stanju da vas bude ovde dok budemo raspravljali o ovom zakonu.
Naime, ovaj amandman na član 6. predlaže da se član 17. osnovnog zakona briše, a dopuna zakona je predvidela brisanje naslova i člana 17. i pisanje novog člana. U stvari, šta se time postiglo? U prethodnom zakonu, koji još uvek važi, dok se novi ne donese, bilo je formirano sedam centara. Ovaj zakon predviđa osnivanje dva zavoda, jedan od tih zavoda ima u svom sastavu nova četiri centra. Kada sabere, to je ukupno šest, i onda je gospođa ministar rekla ovde da će se izvršiti racionalizacija.
Bila bi racionalizacija za jedan manje, ukoliko bi zavod i centri bili ustanove istog ranga. Međutim, zavodi, i organizaciono i strukturno, i na svaki drugi način, jesu ustanove drugačijeg ranga, mnogo su šire, čak instituti onog trenutka kad u njima prestane da bude manje od 17 zaposlenih doktora nauka prelaze u zavode, što znači da će se, ukupno gledano, glomazan birokratski aparat povećati.
Kada smo mi svojim amandmanima zahtevali da se ukinu zavodi i da se umesto njih formiraju dve stalne komisije u okviru saveta, gospođa minsitar, a voleo bih da to ponovi ovde pred svim poslanicima i pred javnošću Srbije, rekla je da zavodi moraju opstati u zakonu zato što smo mi ucenjeni sa 10 miliona dolara pomoći da bi sproveli ovaj zakon.
Međutim, nas će sprovođenje ovog zakona, mislim na budžet i na državu, koštati, pored tih 10, još 20. Tražim samo od onih koji podržavaju ovu vladu da shvate da ovo mogu da rade mnogo razvijenije evropske zemlje i SAD, zbog toga što imaju mnogo novca i mogu da gomilaju administraciju i da stvaraju jak državni aparat.
Pogledajte, gospodo, vi koji sve znate, kartu sveta i videćete da su danas najbogatije zemlje sveta one koje su bile kolonijalne ili robovlasničke sile, ili su vodile osvajačke ratove. Sve druge zemlje, koje su želele mirno da se razvijaju, ostale su u zapećku tog razvoja. E sad, pitam vas - da li mi možemo, kao zemlja koja je samo u prošlom veku bila prinuđena da treći put stvara prvobitnu akumulaciju kapitala, posle Prvog svetskog rata, posle Drugog svetskog rata i posle ovih najnovijih događanja, čiji smo savremenici, prihvatati standarde koje propisuju visokorazvijene evropske zemlje, i da ih pratimo u stopu, ali samo u tom administrativnom pogledu.
Apelujem na vas da jednom na dnevni red ove skupštine dođe neki zakon koji će se ticati privrede, kojima ćemo zaposliti ljude, pokrenuti privredu.
I kada budemo imali dovoljno sredstava za budžet iz privrede, zdravih sredstava, da ne zavisimo ni od čije milostinje, da onda mi sami sebi stvaramo administrativnu struktruru, koja će pratiti ne samo školstvo nego i sve sisteme koji su prisutni u našem društvu.

Reč ima narodni poslanik Goran Jocić.