Gospodine predsedavajući, radi se o replici.
Tačno je da je tripartitni sastav organa upravljanja, da oni imaju dosta značaja kod izbora direktora i da smo pokušali u rešenju koje je 2003. godine promovisano da ostavimo i ulogu ministra u tom procesu imenovanja direktora, ali na neki način da je minimiziramo.
To je posledica činjenice da škole u velikoj meri pripadaju lokalnim zajednicama. Naročito kada se radi o osnovnim školama, dakle o školama gde su najmlađa deca i lokalne zajednice te škole osećaju kao svoje. Osećaju ih i zato što ih izdržavaju. Faktički održavanje škole ide iz budžeta lokala, a ne iz centralnog budžeta. Zbog toga je ideja bila da lokalna zajednica da određene predstavnike organa upravljanja. Mi smo mislili da mora da se napravi balans. Balans je kod nas nađen na tri, tri, tri.
Drugi zainteresovani, osim lokalne zajednice, jeste nastavnički kadar. To su tri predstavnika zaposlenih, i treći – roditelji. Naročito u osnovnim i srednjim školama roditelji bi morali da imaju veliki značaj u sastavu tih školskih odbora.
Znam da ima različitih ideja, da sindikati zastupaju ideju o dominaciji članova kolektiva, gde bi hteli da imaju većinu. Dakle, ideja sindikata je da prevlast u školskom odboru ima kolektiv, na taj način što će pet predstavnika nastavničkog kadra biti u školskom odboru.
S druge strane, iste pretenzije ima lokalna zajednica. Jedino roditelji, koji su najmanje zaštićeni i obično služe kao moneta za potkusurivanje jednom ili drugom od ovih klanova, oni nemaju nikakvih pretenzija. Cilj i ideja je bila da se podigne značaj te funkcije, da se osećaju zaista kao članovi organa upravljanja u nekoj drugoj firmi koja nije škola, nije ustanova, dakle, koja služi obrazovanju, i da se onda kod njih rodi svest da oni imaju šta da kažu.
Ovako, u ovoj situaciji, trenutno smo u poziciji da političari iz lokalne zajednice ili nastavnici preko roditelja ostvaruju svoj cilj. Zbog toga kažem da je veoma važno, čini mi se, da se balans zadrži.
A čujem da sada ima ideja četiri - dva - tri, a to je jedna od ideja gde bi četiri imao kolektiv. Ta ideja možda i dalje spasava od potpunog disbalansa, jer ne daje kolektivu dominaciju. Ne daje mu petog člana, ali mislim da ipak vuče vodu na jednu stranu i da zbog toga nije najbolja.

Narodni poslanik Zlatan Jovanović.

Gospodin Knežević je dobro rekao da je školski odbor politički organ. Njega biraju političari na lokalnom nivou i po pravilu je uvek sastavljen od ljudi koji su politički angažovani, a to su sigurno ona tri člana koje delegira lokalna samouprava, a preko roditelja se pravi ta prevlast u školskom odboru.
Školski odbor je organ upravljanja. On obavlja poslove koje mu poverava osnivač, a to je Republika, odnosno Vlada. On upravlja školom, jer mu je to Vlada Republike Srbije omogućila, da u njeno ime obavlja taj posao.
Zbog toga se vraćam na prethodni amandman, da je neophodno da osnivač, da Vlada Republike Srbije, odnosno Ministarstvo zna ko to upravlja nekom školom na teritoriji Republike Srbije.
Ovaj amandman, koji sam podneo na član 13, odnosi se na razrešenje organa upravljanja. Mi ovde tražimo da se pri razrešenju organa upravljanja ili nekog od članova tog organa obezbedi saglasnost Ministarstva, odnosno osnivača. Znači, isto kao što, po našem konceptu, za imenovanje organa upravljanja treba saglasnost, tako i za razrešenje bilo kog člana ili kompletnog organa treba saglasnost osnivača. Logično je to, nije tolika centralizacija, jednostavno onaj ko je osnivač mora da zna kome je taj posao upravljanja poverio.
U ovom članu 13. poslednji stav upravo govori koliko je ovaj ceo koncept nelogičan. Kaže, kada se utvrde nepravilnosti u postupku imenovanja, odnosno razrešenja organa urpavljanja, skupština jedinice lokalne samouprave dužna je da odmah pokrene postupak za preispitivanje akta o imenovanju. Pazite, kada se utvrde nepravilnosti. Ko to utvrđuje nepravilnosti, ko će da ih utvrdi, kako da ih utvrdi, ko je nadležan da utvrdi nepravilnosti u postupku imenovanja ili razrešenja organa upravljanja?
Ovde ne piše ko je taj organ ili pojedinac koji će da proveri da li je ispoštovana procedura u postupku imenovanja ili razrešenja, a onda stoji – kada se utvrde. Ne mogu pasti s neba, neko mora da iskontroliše, a to je Ministarstvo, odnosno ministar, koji će kroz taj institut saglasnosti da proveri da li je sve urađeno u skladu sa zakonom i da se saglasi ili ne saglasi sa tim.
Molim ministra, a koji se igra mobilnim telefonom, da malo pažnje obrati i da razmisli o ovome, i još uvek možemo intervenisati ovde i popraviti znatno ovaj predlog.

Ima li povodom ovog amandmana još prijavljenih? Nema. Hvala.
Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Slobodan Živkucin.
Ovaj amandman je povučen.
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Slobodan Živkucin.
Takođe je narodni poslanik povukao amandman.
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Milan Veselinović.
Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman. Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je amandman na član 15. Predloga, a član 58. osnovnog zakona. Hoću samo da vas podsetim da je ovo što smo govorili o osnivačima i imenovanju organa upravljanja direktno vezano za ovaj amandman koji je uputila SRS.
Naime, radi se o veoma važnoj i bitnoj materiji, radi se o važnom i bitnom članu, koji ovako kako je zamišljen nije dobar. Ako bi se ovako kako je zamišljen ovaj član usvojio, mi bismo obavezali sve direktore na teritoriji Republike Srbije da, pored licenciranja i licence, polažu direktorski ispit.
Ovo je nešto novo za direktore, što je bilo predviđeno i ranije i ugašeno u onom zakonu na drugi način, a ovo što je sada predviđeno da moraju direktori položiti direktorski ispit je stvarno nešto što neće niko prihvatiti u ovoj zemlji.
Setimo se, nekada, za vreme komunista, imali smo školovanje i obrazovanje kadrova, pa bilo je u Kumrovcu, a onda u Kruševcu itd. Znači, mogli su biti direktori samo podobni ljudi, podobne ličnosti, koje su se obrazovale po tim tadašnjim centrima. Ovo mi ne liči ni na šta drugo, nego na to vreme.
Šta to znači direktorski ispit? Zakonom je predviđeno da se taj direktorski ispit reši – njegov obim, kvalitet – podzakonskim aktima, a da direktorski ispit mora položiti svaki direktor u određenom roku, i ovi koji su do sada imenovani, kao i oni budući koji budu imenovani.
Čuli smo ovde da naši direktori ne znaju engleski jezik, ne znaju da rade na kompjuteru, pa ne znam, ako se radi o nekom budućem direktoru, profesoru fizičkog ili DIF-a, ne znam kako ćemo njega edukovati, ili npr. ako se radi o baletskoj školi, a možda nije igrač, ili možda u muzičkoj školi, pa čovek ne poznaje sve instrumente, vršili bismo edukaciju ljudi na svim tim nivoima i to bi bilo propisano posebnim podzakonskim aktom. To je nešto što sigurno nije pristupačno našim budućim direktorima, uopšte zaposlenima u procesu obrazovanja i vaspitanja, a da ne govorim o licenci.
Licenca je nešto što se može prodati, zaraditi, zadužiti, licenca je nešto što nije određeno i vezano za obrazovanje i vaspitanje. Ako je predviđeno zakonom da svaki pripravnik, nastavnik, u roku od godine i dve može da položi stručni ispit, zar nije to bliži pojam i bliža odrednica za stručnost jednog pedagoškog radnika. Ovde se, znači, radi o nečemu što će verovatno uopšte biti prihvaćeno, ali računam da se ovo u praksi neće sprovesti.
Šta da radimo tamo sa budućim direktorima koji žele da budu direktori ili koje će predložiti školski odbor, a nemaju novca da plate polaganje direktorskog ispita. Ovde je predviđeno da ovaj direktorski ispit plaća zainteresovano lice. Znači, ako nema novca, bez obzira na njegove kvalitete i sposobnosti, taj ne može biti direktor. Radi se o nečemu što je apsurd.
Kao i prethodni amandmani, smatram da je ovaj amandman SRS morao biti prihvaćen, jer bi time bile otklonjene nedoumice i neki balasti u obrazovanju koji sigurno nama ne trebaju.
Ukoliko se ovako prihvati, imaćemo ponovo neke centre koji će pod uticajem zapadnih mentora, znači nekih zapadnih sponzora, organizovati direktorski ispit. Apelujem na vas da se ovaj amandman usvoji. Hvala.

Narodni poslanik Zoran Krasić.

U moru apsurda desio nam se i predlog da se promeni član 58. i nova vlast je izmislila ispit za direktora. Zbog čega su izmislili ispit za direktora? Vidite, i mimo Ustava i zakona, ubacili su odredbu da bliže uslove za izbor direktora propisuje ministar.
Uslovi za zasnivanje radnog odnosa i uslovi koji su neophodni da bi neko bio izabran moraju da se propišu zakonom, ne mogu podzakonskim aktom. Podzakonskim aktom, eventualno, mogao bi da se propiše neki element stručnog ispita, ali uslovi za izbor i zasnivanje radnog odnosa moraju samo zakonom. Ovaj pretposlednji stav ovog člana koji vi menjate prosto ne može da bude u pravnom poretku; ali, dobro, mi smo navikli na to.
Zašto poseban ispit za direktora ako se ima u vidu da škole postoje ne samo u Beogradu i Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, one postoje i u Trgovištu, postoje seoske škole, a mi imamo problema u obrazovanju što nastavu iz matematike drže ljudi koji nisu završili fakultete, pa je slična situacija sa nastavom iz engleskog jezika.
Naročito je to problem u manjim mestima, a sada se zakucavaju neki uslovi, među tim uslovima je položen ispit za direktora. Ako idemo po nekom značaju, verovatno je tačna ona izreka da jedan učitelj može nestručnim radom da napravi veću štetu nego pukovnik.
Verovatno je potrebno da se posveti posebna pažnja obrazovanju prosvetnih radnika, u smislu prihvatanja nekih novih saznanja i novih dostignuća, ali onda s pravom postavljam pitanje zašto ne postoji ispit za direktora nekog instituta, zašto ne postoji za ministra; neka položi ispit i može da bude ministar.
Mi smo tri godine imali eksperte sa ćoška, bez dana radnog staža, nikada im niko nije tražio ispit, niti licencu, bilo je potrebno da je tata platio diplomu na nekom od privatnih univerziteta, dete dobilo diplomu, zna da radi na kompjuteru, zna da napravi one pogačice i one kiflice, i on je ekspert. Gde ti je radni staž? Nema ga. Gde si naučio to? Nigde. Ko te proglasio ekspertom? Nova vlast.
Setimo se, 5. oktobra ste sproveli lustraciju u školama, obrisani direktori, pa su došli na meto direktora čak i ljudi koji nisu konkurisali, pa čak i ljudi koji su nekoliko godina pre toga izbačeni iz škole zbog kriminala, verovatno hoćete da se pročistite u vašim redovima, pa uvodite kao novi uslov da je neko položio ispit za direktora. Potpuno nepotrebno, besmisleno. Ako sa ovim pokušavate da dokažete da su kandidati za direktora savladali menadžment za školu, hajde da uvedemo menadžment za policiju, menadžment za vojsku, menadžment za sve i svašta.
Dajte da pooštrimo uslove, jer samo pričamo o tome, gle čuda, u onom vašem rivalstvu, čemu prednost učeniku ili nastavniku, dobio je prednost direktno.
Eto, poštovani građani, kako se reformiše reformisano, koje nikada nije stupilo na snagu, a i ovo neće da stupi na snagu, znate i vi sami, uskoro će sve to da se promeni, biće potpuno drugačije, verovatno će onda neko drugi da se posveti stvarnim problemima u obrazovanju, a ne u tome ko će koga da postavi na koje mesto i da direktori budu žrtve kako se menja lokalna vlast.
Razmislite o tome, ako treba direktor da bude neko ko vodi školu, da to bude čovek koji će malo duže da vodi školu i da zavede neki red, po svim onim tačkama koje ste lepo primetili da su sporne u našem obrazovanju. Nemojte da zamajavate ni direktore, ni prosvetne radnike, ni javnost.

Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović.

Dame i gospodo, ovaj član 58. osnovnog teksta ili član 15. Predloga je problematičan. Ovde se po prvi put pojavljuje termin "licenca". Jedini od uslova koje mora direktor škole da ima jeste licenca. Da bi je dobio mora da položi ispit za licencu. Međutim, to je potreban uslov ili jedan od potrebnih uslova, ali da bi bio direktor, stvarno mora da ima i druge uslove, ali mora da ima ispit za direktora.
To je drugi problem ovog člana. Mi u praksi imamo problem, i to sam govorio u načelnoj raspravi, što se malo ljudi iz prosvete opredeljuje da konkuriše za direktora, tako da imamo vrlo mali izbor kvalitetnih ljudi koji bi preuzeli rukovođenje školom.
Ako uzmemo u obzir da su primanja niska, da je odgovornost velika, da je posao celodnevni, jer direktor ne može da dođe za tri časa, pa ode kući, mora biti od početka do kraja nastave, pa ako škola ima neku radionicu, a radionica radi pre podne, nastava popodne, on mora faktički da bude ceo dan prisutan u školi.
Znači, imamo problem nagrade za taj rad koja je niska. Sa druge strane, imamo problem polaganja novog ispita za direktora i sa treće strane imamo problem što i troškove tog novog ispita mora da snosi onaj ko se kandiduje za direktora, ko ima nameru da se kandiduje.
Znači, čovek, bez obzira da li će ikada biti direktor, ako ima samo ambiciju takvu, želju da nekada postane direktor, mora da položi taj ispit, da se žrtvuje i da uči, i da ide na polaganje, i da sve to finansira, i onda mu niko ne garantuje da će biti stvarno i direktor, konkuriše, a politika odluči drugačije, nije podoban, ne prođe, jedan mandat, drugi, treći i to se tako rasteže.
Šta je još sporno ovde? Sporna su, a to je članom 63. postojećeg zakona definisano, a koji ove izmene i dopune nisu dohvatile, prava direktora po prestanku dužnosti. Postojeći zakon ne garantuje direktoru posao kada mu istekne mandat. Stav 1. tog člana 63. glasi – direktor ustanove kome je prestala dužnost zbog isteka mandata ili na lični zahtev raspoređuje se na radno mesto koje odgovara stepenu i vrsti njegovog obrazovanja.
Znači, ne vraća se automatski na mesto sa koga je otišao, nego na mesto koje odgovara stepenu i vrsti obrazovanja. Ako nema slobodnog radnog mesta u istoj ili drugoj ustanovi, postoji veća mogućnost da promeni ustanovu, ostaje neraspoređen i ostvaruje pravo na platu u visini koju je ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kojem je prestala dužnost, a najduže šest meseci. Ostaje bez posla.
Čovek se žrvtuje, troši i vreme i novac da bi postao direktor, da bi nešto možda unapredio u ustanovi, i onda ima rizik da ostane bez posla. Direktoru ustanove, treći stav, kome je dužnost prestala razrešenjem, a koji ne može da se rasporedi na radno mesto koje odgovara stepenu i vrsti njegovog obrazovanja, prestaje radni odnos, uz isplatu otpremnine u skladu sa zakonom. Ovo nije novost ovog ministra, ovo je rešenje koje je prethodni ministar ponudio i koje je prethodna skupštinska većina usvojila.
Kada sve ovo saberete, ko uopšte ima motiv da konkuriše za direktora? Nema niko više. A da bude problem veći, u postojećem predlogu zakona, u članu 17. obrađen je v.d. direktora, gde se vršiocu dužnosti garantuje mirovanje radnog odnosa. Znači, čovek koji odlazi na funkciju direktora na šest meseci ima obezeđeno radno mesto po isteku te funkcije.
Znači, njemu se garantuje povratak na isto radno mesto, a onome koga izabere školski odbor za direktora, njemu se ne garantuje ništa. Ovo stvarno nema smisla i niko više u Srbiji verovatno neće hteti da konkuriše za ovo mesto.

Izvolite. Narodni poslanik Branislav Rankić.