Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Slobodan Vučković.

Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Da.)

Dame i gospodo, dobili smo mišljenje Vlade o ovom amandmanu, gde smo mi predložili da se taj stav 1. briše jer je isti kao što je bio u starom zakonu, da on otklanja nejasnoće.
Pročitaću vam stari i novi stav, pa vi vidite da li otklanja nejasnoće i koliko su oni različiti.
Kaže: "Ustanova može da obavlja i drugu delatnost koja je u funkciji obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: proširena delatnost), pod uslovom da se učenici angažuju u okviru praktične nastave i da se radom nastavnika ne ometa ostvarivanje delatnosti obrazovanja i vaspitanja." To je bio stari tekst.
Novi tekst je sledeći: "Ustanova može da obavlja i drugu delatnost koja je u funkciji obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: proširena delatnost) – potpuno isti tekst – pod uslovom da se njome ne ometa obavljanje delatnosti obrazovanja i vaspitanja. Učenici mogu da se angažuju samo u okviru praktične nastave, a nastavnici ako se ne ometa ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada."
Ovde nema apsolutno nikakve razlike ni u rečima, ni u rečeničkom sklopu, jedino u rasporedu reči u okviru jedne iste rečenice, a o suštini nema ni govora.
Dakle, malo je to uvredljivo da se na ovakav način odbija amandman sa jedne strane, a sa druge strane uliva nepoverenje u sam zakon i u predlagača, jer ako se menja jedan stav jednog člana na ovakav način, dakle potpuno nepotrebno, onda se čovek pita kako to izgleda u svemu ostalom i koliko je to površno, odnosno kako se prišlo promeni ovog zakona. Moglo je da se govori tu o suštini i suština ovog člana nije ni dodirnuta, ona se odnosi na stari zakon, a mogao je stari zakon da bude popravljen.
Tako se u stavu 2. govori da proširena delatnost ustanove, dakle neke škole, može da bude davanje usluga, proizvodnja i prodaja, pod uslovom da se ne ometa kvalitetan nastavni proces. Mi znamo da ima nekih ustanova koje su komercijalizovale svoj rad, koje u uslovima, istina slabog ličnog dohotka nastavnika, poboljšavaju nastavnička primanja i možda nešto doprinose budžetu, ali to ne može biti bez stalne kontrole koja ovde u stvari nije predviđena.
Moguće je da se obavlja neka proizvodna delatnost, da se daju neke usluge u nekim specijalizovanim ustanovama, ali čim se tu govori o prodaji, to je stvar koja nije spojiva ni sa vaspitanjem ni obrazovanjem. Mi smo tamo decu poslali da uče školu, a ne da rade, da prodaju nešto i da se bave trgovinom, i to je čista komercijalizacija, i toj stvari je moralo, to je suština, da se pokloni dužna pažnja i da se obezbedi kontrola, ako je to dozvoljeno od strane Ministarstva.
Ne da se načelno samo kaže, u ovom članu koji je bio prethodno, da Ministarstvo vrši nadzor nad ustanovama. Kakav nadzor? U ovome je potreban stalni nadzor i to je potrebno u članu 4. da se obrazloži i da se suština ovog problema dotakne.
Ovako kao što vidimo, učinjena je samo promena rečeničnog reda, i to narod kaže - Živ mi Todor, da se čini govor, ali nikakav novi kvalitet nismo dobili, i radi toga mislim da treba ovaj amandman usvojiti. Hvala lepo.

Povodom amandmana, narodni poslanik Gašo Knežević.

Gospođice predsedavajuća, poštovana ministarko, kolege, podržavajući ovo što je rečeno od prethodnika, daću jedno šire objašnjenje. Ideja koja stoji iza člana 36. osnovnog zakona iz 2003. godine je ideja da se omogući na neki način srednjim stručnim školama koje u svom sastavu imaju radionice ili poljoprivrednim školama koje u svom sastavu imaju imanja da svojom dodatnom delatnošću podignu nivo standarda zaposlenih, ali i nivo standarda nastave, odnosno obuke. Zbog toga je otvorena ova mogućnost.
Mi smo imali jedan osnovni problem. Taj problem smo pokušali da rešimo kroz stav 4. ovog člana. On se odnosio na rad dece. Dakle, problem je što se ponekad radi o maloletnim licima, to su đaci čiji se rad na neki način koristi u te svrhe koje imaju i dodatni edukativni značaj, ali i komercijalni značaj, i tu je moj kolega prethodnik u pravu, jer prodaja je ružna reč kada se vezuje za školu, ali od nečega treba ponekada i da se živi.
Ideju smo pokušali da rešimo u stavu 4. koliko smo umeli. Moj predlog je bio i ideja dalje da se razvija stav 4 - zaštita pojedinca.
Dakle, zaštita đaka, ali pošto je nastavnik u centru reforme, naravno da predlagač nije štitio đaka. To je ono što imam da kažem.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 11. amandman je podnela narodni poslanik Anita Beretić.
Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milan Stanimirović.

Poštovani narodni poslanici, gospođo ministarka, u ime poslaničke grupe DS Anita Beretić je podnela amandman u vezi sa članom 11. Radi se o promeni člana 41, odnosno promeni načina odobravanja.
Dva stava člana 41. glasila su ovako: "Druga organizacija, odnosno fizičko lice može da obavlja poslove iz delatnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja i da ostvaruje akreditovane posebne programe predškolskog vaspitanja i obrazovanja, stručnog osposobljavanja i obuke, ako ispunjava propisane standarde za ostavrivanje posebnih programa i dobije odobrenje Ministarstva. Standarde iz stava 1. ovog člana i standarde znanja, veštine i sposobnosti za akreditaciju programa stručnog osposobljavanja i obuke propisuje ministar."
U čemu je problem ovde? Problem je što je ukinuta procedura akreditacije, vraćeno je isključivo odobravanje od strane Ministarstava. Ovo je još jedan dobar primer centralizacije koju ovaj zakon donosi, ovo je dobar primer deprofesionalizacije koju donosi ovaj zakon i bilo bi jako dobro da znamo kako će se sprečiti korupcija, a ova odobrenja od strane Ministarstva donose i veliki profit, pa i veliko iskušenje.
Nedavno ste se jako dičili donošenjem Zakona o sprečavanju sukoba interesa, a sada, već na prvom konkretnom zakonu, odnosno izmenama i dopunama Zakona o osnovnom obrazovanju, stavljate pred veliko iskušenje Ministarstvo, kojem izmena ovog člana može biti veliki izvor korupcije.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.
Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milan Veselinović.

Dame i gospodo poslanici, kao i prethodni amandmani SRS i ovaj je predložen u najboljoj nameri. Mi smo na Odboru za prosvetu imali veliku diskusiju i dilemu oko amandmana i većina poslanika je bila za to da se ovaj amandman usvoji, ali predstavnici Vlade jednostavno su nam rekli – šta će reći G17 plus.
Naime, o čemu se radi. Svi se mi ovde zaklinjemo nekoj decentralizaciji, svi mi ovde govorimo kako tobož treba izvršiti decentralizaciju, kako odgovornost sa sebe treba maći, skinuti i predati nekom drugom. Zar je to decentralizacija ako mi dozvolimo da osnivač nema nikakva prava nad ustanovama, nego jednostavno da to prepustimo lokalnoj samoupravi. Lokalna samouprava je isto jedan organ, centralizovan organ, koji će još više da vrši centralizaciju nad organima upravljanja u ustanovama.
Ovde se misli, pre svega, na predškolske ustanove i škole. Naime, amandman koji je podneo poslanik Radovanović jednostavno samo daje ovlašćenja osnivaču da daje saglasnost. Znate, taj odbor i dalje će da bude oformljen od predstavnika zaposlenih, odnosno od nastavničkog veća, predstavnika koji rade u školama, a to su tri člana, zatim saveta roditelja – tri člana i takođe tri člana koje predlaže lokalna samouprava.
Na ovaj način osnivač samo daje saglasnost. Vi znate dobro koji se problemi javljaju prilikom formiranja školskih odbora. Znate dobro da na terenu isto su podeljeni prosvetni radnici na određene struje, da li političke ili opšte, one koje su u pravu ili nisu u pravu.
I normalno da lokalna samouprava uvek ima svoje predstavnike koji predstavljaju vlast koja vlada na tom prostoru.
Znači, tu se uvek stvaraju problemi ko će u stvari biti član školskog odbora i na koji način će se predlagati imenovanje direktora. A još da pomenem, znate da se ingerencije školskog odbora sastoje i u tome da daje saglasnost na školski program. Ako ministarstvo ovde nema uticaja, odnosno osnivač, Vlada Srbije uopšte nema uticaja na organ upravljanja, šta će se desiti po gradovima širom Srbije, posebno tamo gde je višenacionalni sastav stanovništva.
Može se desiti da ti programi budu oprečni i nacionalnom savetu i Ministarstvu prosvete. Znači, jednostavno nemaju nikakve ingerencije. Mi smo samo hteli ovim dati mogućnost da osnivač daje saglasnost. Ako je osnivač lokalna samouprava, pa ona ima ingerencije da daje saglasnost na organ upravljanja. Ako je osnivač Vlada Republike Srbije, znači Vlada Republike Srbije treba da ima ingerencije na davanje saglasnost nad organom upravljanja.
U svakom drugom slučaju desiće se haos u obrazovanju, kao što je to i sada. Biće žalbi i prigovora po mnogim pitanjima, posebno o izboru organa, odnosno izboru direktora škola. Znači, imali smo najbolju nameru i ta naša namera je odbijena, kažem, sa izgovorom decentralizacije. Mislim da u ovom slučaju nije predlagač u pravu i da je trebalo prihvatiti ovaj amandman, jer bi se time rešili mnogi problemi u obrazovanju i vaspitanju, odnosno u mreži školstva i predškolskih ustanova.

Reč ima narodni poslanik Gašo Knežević.

Svaka škola počiva na pet stubova. Jedan stub, prvi, to su programi, drugi - profesori, nastavnici i učitelji, treći - udžbenici, četvrti - upravljanje, peti - finansiranje.
Jedan od tih stubova je upravljanje. Upravljanje pretpostavlja u sadašnjim uslovima uglavnom dva organa: jedan je školski odbor, a drugi je direktor. Poslanička grupa DS – Boris Tadić nije stavila nijedan amandman na ovaj tekst. Dakle, na tekst zakona u ovom delu mi nismo stavili nijedan amandman. Ne zato što nam je muka od tih pitanja, nego zato što mislim da je od ovih pet stubova koji čine školu ovaj možda najmanje važan.
Za razliku od nas, očekivao sam i veorovatno dobio, jer nemam uvid u sve amandmane, mnogo amandmana od strane SPS. Ne znam, videćemo kasnije u razgovoru koliko amandmana će oni podneti, ali verovatno je to posledica jednog recidiva prošlosti, odnosno navike da imaju direktore škola. I, sa njihove strane smo imali strašno mnogo pritisaka za vreme mandata u pogledu direktora.
Naravno, bilo je mnogo interesa za direktorska mesta i mesta u organima upravljanja. Moja poruka direktorima jeste da je koeficijent koji ih razlikuje od običnih nastavnika, dakle koeficijent uvećavanja plate, relativno mali i u razgovorima sa sindikatima mi smo bili na najboljem putu da ga povećamo.
Imali smo obezbeđena sredstva u onom nacrtu budžeta, koji nikada nije postao predlog, a koji je uradio Boža Đelić. Tu bi uspeli malo da "gurnemo" direktore. Sa ovog mesta mogu samo da se zahvalim ljudima koji se žrtvuju da budu direktori, makar imaju neke političke predznake.
Pridružujem se stavu da ako je potrebno da neko bude stručnjak, da politika ne može da ga eliminiše. Iz stručnih krugova politika nikoga ne može da eliminiše, jer onda eliminiše i nas, stručnjake opšte prakse, a mi to jesmo. Hvala.