Dame i gospodo narodni poslanici, ono što sam htela da kažem odnosi se na amandman koji je podneo uvaženi kolega Dragan Čolić, koji je veoma racionalan, za razliku od obrazloženja koje nam je dala Vlada i gospođa ministar. Upravo se odnosi na stav same gospođe ministra Ljiljane Čolić i na stav Vlade, na koje mi imamo veoma oštre zamerke, i osnovna karakteristika Vlade Vojislava Koštunice, samim tim i ministra, jeste to što se ovakvo obrazloženje amandmana nikako ne uklapa u kontekst onoga što želi SRS i prosvetni radnici, i svi oni koji konkurišu na mesto za izbor direktora.
Naime, nama je neshvatljivo da je gospođa ministar išla na takvo obrazloženje koje kaže da je amandman za Vladu Republike Srbije neprihvatljiv zbog toga što je rešenje u Predlogu zakona, zamislite molim vas ovu konstrukciju rečenice, u skladu sa depolitizacijom izbora direktora i u skladu sa zahtevima racionalizacije.
Moram da vas podsetim, dame i gospodo, iako vam je možda koncentracija i pažnja na minimumu ili vas ne zanima to što je gospodin Čolić predlagao, da je upravo gospodin Čolić amandmanom tražio racionalizaciju. Kontradiktorno je, neprihvatljivo obrazloženje gospođe ministra.
On traži da se potvrđivanje imenovanja na predlog odbora od strane ministra skrati sa 30 na 15 dana, a vi onda govorite o racionalizaciji; prosto neshvatljivo. I naša osnovna zamerka, i o tome smo govorili u načelnoj raspravi danas, kod izbora saveta i kod potvrđivanja izbora je to što je celokupan zakon, a samim tim i krojenje ovakvih članova, uslovljeno vašim odnosom, odnosno ove izuzetno spore i neefikasne Vlade, koja koristi reč racionalizacija i efikasnost, što je neprihvatljivo, jer ona to sama po sebi nije, uslovljeno od strane MMF-a na osnovu sopstvenog priznanja gospođe ministra, a žao mi je što je ona sada izašla, ali morala bi to da potvrdi na Odboru za prosvetu, gde je sama rekla da su diktati MMF-a jasni.
I onda se postavlja pitanje, a kakva je razlika između vas samih i bivše Vlade DOS-a, kakva je razlika između gospođe Čolić i Gaše Knaževića. Zar to nisu isti diktati iz istog centra, amerikanizacija školstva, uslovljavanje Gaše Kneževića.
Sve je ona to sada prihvatila u nekoj malo ublaženijoj formi, ali nedovoljno da i ljudi koji konkurišu za direktora mogu da prihvate da će navodno ova vlada, u kojoj ima toliko trvenja, u kojoj ima i te kako političkog kalkulisanja, da se zalaže za depolitizaciju kako ovde stoji, školstva i racionalizaciju, a ne prihvata se amandman kolege Čolića da baš budete efikasni i da ministar u mnogo kraćem roku, duplo kraćem, odlučuje o tome da li je neko izabran za direktora ili nije.
Ovako, ne samo da ostaje sumnja, nego je očigledno da vam se namere gotovo uopšte ne razlikuju od prethodne Vlade i da će ovo stvoriti još veću sumnju, a na kraju krajeva i demoralisanost kod onih koji nisu pripadnici vaših političkih stranaka, a žele da konkurišu na to odgovorno mesto direktora i za to ispunjavaju sve zakonske obaveze. Hvala vam.

Hvala vam. Izvolite vi.

Poštovani narodni poslanici, na ovaj član 16. je podneo amandman naš kolega Čolić, i mi se svi slažemo, i taj stav bi trebalo u celosti  brisati, a zašto? Ovde je ministar sebi dao najveća ovlašćenja. Jednostavno, ponižava rad školskog odbora, neko treba da se sastane, da veća danima, a ako nemaju prilike da biraju kvalitetnog direktora, oni iz svoje sredine biraju čoveka koji je primeran, iako nema kvalitet za tu osnovu, ali da imaju direktora kakvog-takvog, odnosno kako bi ta škola mogla funkcionisati da bude pravi čovek na svom mestu.
Slažem se da ministar to može da uradi tamo iz svoje sredine, odakle je ponikao, gde poznaje ljude, pa može da kaže da taj i taj nije primeran, ne može da bude za direktora, da ga lično poznaje itd. Ali, ne može da poznaje sve predloge koji stižu širom Srbije. Iz tog razloga je ministar stvarno dao sebi velika ovlašćenja da jednim potezom to anulira.
Jednostavno, može da bude i pravi čovek izabran, da bude na pravom mestu, ali nije iz ministrove partije i ne može da bude tu direktor, i onda se daje nalog da se traži čovek iz partije iz koje je ministar, kako bi ga iskopali, pronašli bilo gde, ako i nije član nigde, još bolje, učlanićemo ga u našu stranku, pa će on biti direktor, i ako ima apetita prema toj funkciji, normalno da će se učlaniti u tu stranku da bi bio direktor i da bi bio ministru po volji. Zato treba ovaj amandman u celosti prihvatiti. Mislim da je to realno.

Narodni poslanik Veselinović.

Dame i gospodo poslanici, ako potpredsednik ovog visokog doma ne može da nauči imena poslanika za ova tri meseca, onda ne znam šta će Vlada da uradi za sto dana. Ipak ima neki redosled.
Vi ste tražili da se produži rad i da radimo do okončanja. Normalno, mi smo spremni za to, ako treba da radimo i cele noći, dan i noć, jer se radi o veoma važnom zakonskom projektu. Znam da je vama teško, nervozni ste po holovima i u pravu su kolege poslanici koji traže ovde kvorum, jer ako vi nećete da saslušate amandmane SRS i ostalih, onda šta da govorimo o građanima koji vas gledaju i slušaju ovde.
Naime, amandman na član 16. je veoma opravdan. O čemu se ovde radi? O veoma ozbiljnoj materiji, veoma ozbiljnom članu. Naime, kao i pre kada smo govorili da Vlada treba da daje saglasnost na organe upravljanja tamo gde je osnivač, odnosno gde je god osnivač Vlada treba da daje saglasnost, tako i ministar prosvete daje saglasnost na izbor direktora. Mi ovim ne želimo ništa da centralizujemo, samo da se znaju nadležnosti.
Samo saslušajte šta je ovim stavom predviđeno. "Smatra se da je odluka školskog odbora o izboru direktora doneta, odnosno da je ministar dao na nju saglasnost ako u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke ne donese akt kojim odbija saglasnost." Ovde ima dosta pravnika. Želeo bih da nam neki dobar pravnik razjasni i objasni ovo – ako ne donese akt o odbijanju saglasnosti. Kakva je to zavrzlama?
Vidim da u ovom zakonskom projektu ima mnogo nedoumica i zavrzlama, ali stvarno ovo je jedna velika zavrzlama. Zar, znači, isto kao što Vlada hoće sa sebe da skine odgovornost za ustanove čiji je ona osnivač, tako i ministar hoće da skine odgovornost za izbor direktora. Praktično mogu da vam poredim šta će se desiti.
Zamislite sada da je školski odbor doneo odluku o izboru direktora, da je poslao dokumentaciju i čeka 30 dana. Do kraja tih 30 dana, do isteka 30 dana nisu dobili nikakvo obaveštenje. Čovek koga je izabrao školski odbor, verovatno prema političkoj snazi u školskom odboru, već je zaseo tamo na fotelju i počeo da radi posao. Međutim, 31. dan ili možda 33. dan dođe obaveštenje, da li poštom ili na bilo koji način, da je direktor odbijen, da nije data saglasnost. Šta se tada dešava?
Tada se dešava haos u školi, tamo je prosveta podeljena na struje, školski odbor i slično, kako političke, tako i po zaslugama, ko treba da bude direktor i onda stvaramo jedan novi haos.
Ovim amandmanom Dragan Čolić je predvideo da se ministar obaveže da u roku od 15 dana da ili ne da saglasnost. Šta je tu loše, gospodo? Tu nema ništa loše, jedino što se ministar obavezuje da u roku od 15 dana da saglasnost. Mislim da je ovo pravično i da ovaj amandman treba da se prihvati od poslanika koji razumeju ovu materiju i probleme koji mogu nastati.

Izvolite, narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo, meni je žao što sam dva-tri sata odsustvovala sa ove veoma važne sednice. Gostovala sam na jednom lokalnom radiju i odatle prenosim mojim kolegama, srpskim radikalima, podršku sa terena; kažu građani – gospodo srpski radikali, svaka vam čast, branite naše interese, kao što ste ih i do sada branili.
Što se tiče amandmana koji je u ime poslaničke grupe SRS podneo gospodin Dragan Čolić, evo, ubeđena da je gospođa ministar ovde da bi prihvatila ovaj amandman, jer zaista nema nikakvog razloga da to ne uradi.
Naime, u članu 16. predviđeno je da je ministar dužan da u roku od 15 dana od dana prijema predloga školskog odbora za izbor direktora donese odgovarajuću odluku. To je amandmansko rešenje, a predloženo rešenje Vlade Srbije je da se smatra da je odluka školskog odbora o izboru direktora doneta, odnosno da je ministar dao na nju saglasnost, ako u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke ne donese akt kojim odbija saglasnost.
Dame i gospodo, ovo je potpuno pravno besmisleno. Valjda zakonom treba da utvrđujemo šta će da se uradi, a ne šta neće da se uradi. Moramo da donosimo koncizne zakonske odredbe, koje su svakom jasne, i jasno i lako primenjive. Ova zakonska odredba koju je Vlada predložila jednostavno nije primenjiva, zato što može da dovede u zabludu i školski odbor, i nekog eventualnog direktora, jer može da se desi da ministar da saglanost na izbor direktora tog tridesetog dana, da toga dana preda službama u ministarstvu, i dok te službe dostave školskom odboru, prođe već pet-šest dana, i znači taj posao na ovaj način ne može da se završava.
Očigledno je da je ovaj rok ostavljen da bi ministar preko svojih stranačkih prijatelja proverio da li je neko ko se prijavio na konkurs za direktora, stranački lojalan ministarki, odnosno njenoj stranci, a mi srpski radikali smatramo da škole ne mogu biti stranačke, da su škole ustanove svih građana Srbije, svakog deteta Srbije, i da nijedna stranka nema pravo da uzurpira direktorsko mesto, samo iz tog razloga ako je neko član neke stranke.
Naravno, uvek je u pitanju vladajuća stranka. Imamo veoma loša iskustva vezano za rad prethodne vlade i dobro znate da u Srbiji maltene, ne maltene nego definitivno, nema škole gde nije promenjen direktor za te tri godine.
Većina tih direktora su članovi stranaka koje su bile članice bivšeg DOS-a. Ali, popriličan broj direktora su i članovi DSS-a. Konkretno, znam nekoliko primera u Zemunu. To su oni dogovori kada ste javno govorili da je DSS istupila iz DOS-a, a ispod žita su zadržane mnoge funkcije. Među tim funkcijama je popriličan broj direktorskih funkcija.
Sa sekretarima škola je posebna priča. Danas sam u jednom delu diskusije samo napomenula, i takođe znam nekoliko škola u Zemunu gde su sekretari, koji su zatečeni na poslu, koji su imali po 20 i više godina radnog iskustva, bez pardona otpuštani. Danas su na birou nezaposlenih, a dovođeni su stranački sekretari. Kada neko od profesora kaže da sekertar škole ne može biti neko ko ima završenu srednju ekonomsku školu, a direktor škole kaže: za vas je ovo najveći pravnik, kome se ne sviđa, može da ide. E pa, dame i gospodo, takvi direktori treba da idu, i takvi sekretari.
SRS se zalaže za nepartijske direktore i sekretare škola, ali moraju da ispunjavaju zakonom predviđene uslove, i više nikad ne smemo dozvoliti da nam sekretari škola ne budu diplomirani pravnici. Naravno, uz uvažavanje onih koji imaju radno iskustvo i koji su radili više godina, oni svakako mogu da se rasporede na drugo mesto.

Da li još neko želi reč? Izvolite, Zlatan Jovanović.

Dame i gospodo, drago mi je što je ova rasprava ovako iscrpna i detaljna, ali mi je žao što većina u ovoj skupštini ne učestvuje u raspravi, jer bismo dobili kvalitetniji zakon od ovoga koji se nudi.
Član 16. o kome raspravljamo odnosi se na direktora, i na ovom članu je pala na ispitu i ova vlada, a i prethodna, konkretno predlagač i ovaj ministar, a i prethodni ministar, gospodin Knežević. Ovde se po ovom rešenju zahteva da na izbor direktora škole saglasnost daje ministar.
Mi smo pre petnaestak minuta raspravljali o školskim odborima i amandmanima SRS u kojima smo tražili da se na izbor školskog odbora daje saglasnost osnivača. Predlagač to nije prihvatio, što je pravdao decentralizacijom. Kaže - nećemo, to ćemo prepustiti lokalnoj samoupravi, i to je decentralizacija.
E sad, pitamo vas, ako smo želeli decentralizaciju, pa prepustili SO da izaberu školski odbor, šta sada znači saglasnost na izbor direktora od strane Ministarstva. Da li to znači da više ne verujemo onima koje je Skupština izabrala, organu upravljanja škole, nego sada mora ministar da proveri da li je kandidat podoban, odnosno koga školski odbor izabere, pa će dati saglasnost ili neće. Pa, bilo je bolje da ste zahtevali saglasnost na izbor školskog odbora i onda njemu, uz puno poverenje, preneli tu nadležnost izbora direktora i ne mešali se dalje u taj posao.
Ovako se pravi dosta problematičan postupak, da se utvrđuje saglasnost za direktora, a nema je za onaj organ koji direktora bira.
Mi smo ovim amandmanom želeli da se ova situacija izvede na čistac, da skratimo rok sa 30 na 15 dana i da naložimo ministru da za 15 dana donese odluku, a da li je ona pozitivna ili nije, to je njegova stvar. Samo da za 15 dana imamo odluku.
Ako uzmemo u obzir da su ovim predlogom nadležnosti Ministarstva znatno smanjene, da Ministarstvo faktički nema nekog bitnog posla, ne vidim razlog zbog koga ostaje ovih 30 dana. Ministar ima vremena da za 15 dana pregleda dokumentaciju i da donese odgovarajuću odluku. Samo to tražimo. Ovde ništa suštinski nije bitno da se menja u vašem konceptu, samo želimo da ubrzamo i da ne ostavljamo škole u neizvesnosti da čekaju 30 dana da li će neko dobiti saglasnost ili ne. Ako je ne dobije, on je direktor.
Zar ne može da se napiše akt kojim se nekome daje saglasnost da bude direktor ili se ta saglasnost ne daje. Znači, za 15 dana ministar to može da uradi. Smatramo da je to ispravno rešenje i molim vas da razmislite i podržite ovaj amandman.

Da li još neko želi reč. Izvolite, Branislav Rankić.