Ima li povodom ovog amandmana još prijavljenih? Nema. Hvala.
Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Slobodan Živkucin.
Ovaj amandman je povučen.
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Slobodan Živkucin.
Takođe je narodni poslanik povukao amandman.
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Milan Veselinović.
Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman. Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je amandman na član 15. Predloga, a član 58. osnovnog zakona. Hoću samo da vas podsetim da je ovo što smo govorili o osnivačima i imenovanju organa upravljanja direktno vezano za ovaj amandman koji je uputila SRS.
Naime, radi se o veoma važnoj i bitnoj materiji, radi se o važnom i bitnom članu, koji ovako kako je zamišljen nije dobar. Ako bi se ovako kako je zamišljen ovaj član usvojio, mi bismo obavezali sve direktore na teritoriji Republike Srbije da, pored licenciranja i licence, polažu direktorski ispit.
Ovo je nešto novo za direktore, što je bilo predviđeno i ranije i ugašeno u onom zakonu na drugi način, a ovo što je sada predviđeno da moraju direktori položiti direktorski ispit je stvarno nešto što neće niko prihvatiti u ovoj zemlji.
Setimo se, nekada, za vreme komunista, imali smo školovanje i obrazovanje kadrova, pa bilo je u Kumrovcu, a onda u Kruševcu itd. Znači, mogli su biti direktori samo podobni ljudi, podobne ličnosti, koje su se obrazovale po tim tadašnjim centrima. Ovo mi ne liči ni na šta drugo, nego na to vreme.
Šta to znači direktorski ispit? Zakonom je predviđeno da se taj direktorski ispit reši – njegov obim, kvalitet – podzakonskim aktima, a da direktorski ispit mora položiti svaki direktor u određenom roku, i ovi koji su do sada imenovani, kao i oni budući koji budu imenovani.
Čuli smo ovde da naši direktori ne znaju engleski jezik, ne znaju da rade na kompjuteru, pa ne znam, ako se radi o nekom budućem direktoru, profesoru fizičkog ili DIF-a, ne znam kako ćemo njega edukovati, ili npr. ako se radi o baletskoj školi, a možda nije igrač, ili možda u muzičkoj školi, pa čovek ne poznaje sve instrumente, vršili bismo edukaciju ljudi na svim tim nivoima i to bi bilo propisano posebnim podzakonskim aktom. To je nešto što sigurno nije pristupačno našim budućim direktorima, uopšte zaposlenima u procesu obrazovanja i vaspitanja, a da ne govorim o licenci.
Licenca je nešto što se može prodati, zaraditi, zadužiti, licenca je nešto što nije određeno i vezano za obrazovanje i vaspitanje. Ako je predviđeno zakonom da svaki pripravnik, nastavnik, u roku od godine i dve može da položi stručni ispit, zar nije to bliži pojam i bliža odrednica za stručnost jednog pedagoškog radnika. Ovde se, znači, radi o nečemu što će verovatno uopšte biti prihvaćeno, ali računam da se ovo u praksi neće sprovesti.
Šta da radimo tamo sa budućim direktorima koji žele da budu direktori ili koje će predložiti školski odbor, a nemaju novca da plate polaganje direktorskog ispita. Ovde je predviđeno da ovaj direktorski ispit plaća zainteresovano lice. Znači, ako nema novca, bez obzira na njegove kvalitete i sposobnosti, taj ne može biti direktor. Radi se o nečemu što je apsurd.
Kao i prethodni amandmani, smatram da je ovaj amandman SRS morao biti prihvaćen, jer bi time bile otklonjene nedoumice i neki balasti u obrazovanju koji sigurno nama ne trebaju.
Ukoliko se ovako prihvati, imaćemo ponovo neke centre koji će pod uticajem zapadnih mentora, znači nekih zapadnih sponzora, organizovati direktorski ispit. Apelujem na vas da se ovaj amandman usvoji. Hvala.

Narodni poslanik Zoran Krasić.

U moru apsurda desio nam se i predlog da se promeni član 58. i nova vlast je izmislila ispit za direktora. Zbog čega su izmislili ispit za direktora? Vidite, i mimo Ustava i zakona, ubacili su odredbu da bliže uslove za izbor direktora propisuje ministar.
Uslovi za zasnivanje radnog odnosa i uslovi koji su neophodni da bi neko bio izabran moraju da se propišu zakonom, ne mogu podzakonskim aktom. Podzakonskim aktom, eventualno, mogao bi da se propiše neki element stručnog ispita, ali uslovi za izbor i zasnivanje radnog odnosa moraju samo zakonom. Ovaj pretposlednji stav ovog člana koji vi menjate prosto ne može da bude u pravnom poretku; ali, dobro, mi smo navikli na to.
Zašto poseban ispit za direktora ako se ima u vidu da škole postoje ne samo u Beogradu i Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, one postoje i u Trgovištu, postoje seoske škole, a mi imamo problema u obrazovanju što nastavu iz matematike drže ljudi koji nisu završili fakultete, pa je slična situacija sa nastavom iz engleskog jezika.
Naročito je to problem u manjim mestima, a sada se zakucavaju neki uslovi, među tim uslovima je položen ispit za direktora. Ako idemo po nekom značaju, verovatno je tačna ona izreka da jedan učitelj može nestručnim radom da napravi veću štetu nego pukovnik.
Verovatno je potrebno da se posveti posebna pažnja obrazovanju prosvetnih radnika, u smislu prihvatanja nekih novih saznanja i novih dostignuća, ali onda s pravom postavljam pitanje zašto ne postoji ispit za direktora nekog instituta, zašto ne postoji za ministra; neka položi ispit i može da bude ministar.
Mi smo tri godine imali eksperte sa ćoška, bez dana radnog staža, nikada im niko nije tražio ispit, niti licencu, bilo je potrebno da je tata platio diplomu na nekom od privatnih univerziteta, dete dobilo diplomu, zna da radi na kompjuteru, zna da napravi one pogačice i one kiflice, i on je ekspert. Gde ti je radni staž? Nema ga. Gde si naučio to? Nigde. Ko te proglasio ekspertom? Nova vlast.
Setimo se, 5. oktobra ste sproveli lustraciju u školama, obrisani direktori, pa su došli na meto direktora čak i ljudi koji nisu konkurisali, pa čak i ljudi koji su nekoliko godina pre toga izbačeni iz škole zbog kriminala, verovatno hoćete da se pročistite u vašim redovima, pa uvodite kao novi uslov da je neko položio ispit za direktora. Potpuno nepotrebno, besmisleno. Ako sa ovim pokušavate da dokažete da su kandidati za direktora savladali menadžment za školu, hajde da uvedemo menadžment za policiju, menadžment za vojsku, menadžment za sve i svašta.
Dajte da pooštrimo uslove, jer samo pričamo o tome, gle čuda, u onom vašem rivalstvu, čemu prednost učeniku ili nastavniku, dobio je prednost direktno.
Eto, poštovani građani, kako se reformiše reformisano, koje nikada nije stupilo na snagu, a i ovo neće da stupi na snagu, znate i vi sami, uskoro će sve to da se promeni, biće potpuno drugačije, verovatno će onda neko drugi da se posveti stvarnim problemima u obrazovanju, a ne u tome ko će koga da postavi na koje mesto i da direktori budu žrtve kako se menja lokalna vlast.
Razmislite o tome, ako treba direktor da bude neko ko vodi školu, da to bude čovek koji će malo duže da vodi školu i da zavede neki red, po svim onim tačkama koje ste lepo primetili da su sporne u našem obrazovanju. Nemojte da zamajavate ni direktore, ni prosvetne radnike, ni javnost.

Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović.

Dame i gospodo, ovaj član 58. osnovnog teksta ili član 15. Predloga je problematičan. Ovde se po prvi put pojavljuje termin "licenca". Jedini od uslova koje mora direktor škole da ima jeste licenca. Da bi je dobio mora da položi ispit za licencu. Međutim, to je potreban uslov ili jedan od potrebnih uslova, ali da bi bio direktor, stvarno mora da ima i druge uslove, ali mora da ima ispit za direktora.
To je drugi problem ovog člana. Mi u praksi imamo problem, i to sam govorio u načelnoj raspravi, što se malo ljudi iz prosvete opredeljuje da konkuriše za direktora, tako da imamo vrlo mali izbor kvalitetnih ljudi koji bi preuzeli rukovođenje školom.
Ako uzmemo u obzir da su primanja niska, da je odgovornost velika, da je posao celodnevni, jer direktor ne može da dođe za tri časa, pa ode kući, mora biti od početka do kraja nastave, pa ako škola ima neku radionicu, a radionica radi pre podne, nastava popodne, on mora faktički da bude ceo dan prisutan u školi.
Znači, imamo problem nagrade za taj rad koja je niska. Sa druge strane, imamo problem polaganja novog ispita za direktora i sa treće strane imamo problem što i troškove tog novog ispita mora da snosi onaj ko se kandiduje za direktora, ko ima nameru da se kandiduje.
Znači, čovek, bez obzira da li će ikada biti direktor, ako ima samo ambiciju takvu, želju da nekada postane direktor, mora da položi taj ispit, da se žrtvuje i da uči, i da ide na polaganje, i da sve to finansira, i onda mu niko ne garantuje da će biti stvarno i direktor, konkuriše, a politika odluči drugačije, nije podoban, ne prođe, jedan mandat, drugi, treći i to se tako rasteže.
Šta je još sporno ovde? Sporna su, a to je članom 63. postojećeg zakona definisano, a koji ove izmene i dopune nisu dohvatile, prava direktora po prestanku dužnosti. Postojeći zakon ne garantuje direktoru posao kada mu istekne mandat. Stav 1. tog člana 63. glasi – direktor ustanove kome je prestala dužnost zbog isteka mandata ili na lični zahtev raspoređuje se na radno mesto koje odgovara stepenu i vrsti njegovog obrazovanja.
Znači, ne vraća se automatski na mesto sa koga je otišao, nego na mesto koje odgovara stepenu i vrsti obrazovanja. Ako nema slobodnog radnog mesta u istoj ili drugoj ustanovi, postoji veća mogućnost da promeni ustanovu, ostaje neraspoređen i ostvaruje pravo na platu u visini koju je ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kojem je prestala dužnost, a najduže šest meseci. Ostaje bez posla.
Čovek se žrvtuje, troši i vreme i novac da bi postao direktor, da bi nešto možda unapredio u ustanovi, i onda ima rizik da ostane bez posla. Direktoru ustanove, treći stav, kome je dužnost prestala razrešenjem, a koji ne može da se rasporedi na radno mesto koje odgovara stepenu i vrsti njegovog obrazovanja, prestaje radni odnos, uz isplatu otpremnine u skladu sa zakonom. Ovo nije novost ovog ministra, ovo je rešenje koje je prethodni ministar ponudio i koje je prethodna skupštinska većina usvojila.
Kada sve ovo saberete, ko uopšte ima motiv da konkuriše za direktora? Nema niko više. A da bude problem veći, u postojećem predlogu zakona, u članu 17. obrađen je v.d. direktora, gde se vršiocu dužnosti garantuje mirovanje radnog odnosa. Znači, čovek koji odlazi na funkciju direktora na šest meseci ima obezeđeno radno mesto po isteku te funkcije.
Znači, njemu se garantuje povratak na isto radno mesto, a onome koga izabere školski odbor za direktora, njemu se ne garantuje ništa. Ovo stvarno nema smisla i niko više u Srbiji verovatno neće hteti da konkuriše za ovo mesto.

Izvolite. Narodni poslanik Branislav Rankić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću da iznesem još neki argument u prilog ovog amandmana – zašto smo protiv toga da se polaže ispit za direktora.
Naime, do sada je postojao stručni ispit i on je garantovao da je neko stručan da sprovodi program nastave, što je bila dovoljna garancija da neko vlada određenim veštinama koje se tiču prosvete, a ovde su propisane neke posebne veštine koje mora da ispunjava neko ko bi sutra poželeo da bude direktor.
I u osnovnom tekstu zakona rečenica je glasila – za direktora škole može da bude izabrano lice koje ima visoko obrazovanje, licencu za nastavnika, pedagoga ili psihologa, savladan odgovarajući akreditovan program obuke za direktora. Ovde je ovo "savladan odgovarajući akreditovan program obuke za direktora" sada položen ispit za direktora, što je, priznaćete, potpuno isto, što znači da se suštinski ništa nije promenilo.
Zašto je naš cilj da uopšte ukinemo ovo da zakon obavezuje nekoga da položi ispit za direktora. I do sada je situacija u Srbiji da u velikom broju ustanova koje se bave obrazovanjem i vaspitanjem nemate ljude koji su zainteresovani za posao direktora. Ovim dodatno demotivišete ljude da u nekim ustanovama požele da budu direktori, jer moraju položiti ispit i taj ispit moraju platiti.
Drugi problem, u koji može ući Ministarstvo, a samim tim i sistem obrazovanja, ukoliko se ovaj amandman ne prihvati, jeste u ovome. Na kraju člana 58. postojećeg zakona dodat je stav u kome se kaže: "Bliže uslove za izbor direktora, vrstu obrazovanja, standarde znanja, veština i sposobnosti za direktora, način i postupak za polaganje ispita za direktora, organ uprave pred kojim se polaže ispit, obrazac uverenja o položenom ispitu, troškove polaganja ispita, naknade za rad članova komisija i ostala pitanja u vezi sa polaganjem ispita za direktora propisuje ministar."
Vidite, u čemu će biti problem. Pitao bih ministra da li već ima sve ovo pripremljeno, pošto to ministar propisuje i, ukoliko nema, doći ćemo u jednu tešku situaciju, s obzirom da se u članu 71. predloga ovih izmena i dopuna zakona kaže da je ustanova dužna da u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona usaglasi statut, organizaciju i način rada sa ovim zakonom.
Rok od šest meseci je veoma kratak. Da li ćete imati dovoljan broj zainteresovanih ljudi da se uopšte prijave i da polože ispit, ako već niste pripremili program, a verujem da niste, jer ni ovaj zakon niste imali vremena da pripremite kako treba. Prema tome, doći ćete u situaciju, računajući i da nastaje letnji raspust, da ćemo vrlo teško moći ovo sprovesti.
Iako je, doduše, ovde članom 161. predviđeno da i godinu dana može da se produži rok iz ovog člana, znači direktor ustanove izabran do dana stupanja na snagu ovog zakona dužan je da u roku od godinu dana od donošenja podzakonskog akta iz člana 58. stav 11. ovog zakona položi ispit za direktora.
Ova su vam dva člana, 71. i 161. u ranijem predlogu, u potpunoj koliziji. Negde je šest meseci, negde godinu dana, niste to smeli da dozvolite. Imaćete velikih problema zbog toga.
I još ima mnogo razloga zbog čega ne bi trebalo da postoji ispit za direktora. Jedan je i taj što se time devalvira stručni ispit. I ko je taj ko će ići da položi stručni ispit, šta će time dobiti i šta će time dokazivati, valjda licencu, kako je to predviđeno.
A ovako, nama je potpuno nejasno, s obzirom da ste ovde propisali kakve su to posebne veštine koje direktor mora da poseduje, a koje ćete vi propisati. Da li će budući direktor morati da vlada veštinom da raspoznaje opojne droge, s obzirom da toga ima mnogo u dvorištima osnovnih i srednjih škola. Da li će taj direktor možda morati da vlada i nekim posebnim borilačkim veštinama, s obzirom da ima puno nasilja u osnovnim i srednjim školama. O tim veštinama treba da nam kažete već sada, ako imate jasan predlog zakona i ako imate jasan način na koji planirate da sprovedete ovaj zakon.
Verujem da nemate ni jasan program kako ćete to sprovesti, jer ni vama nije jasan zakon i zato ne možete na ovo da nam odgovorite.

Reč ima narodni poslanik Milan Stanimirović.
(Dobacivanje iz sale: Baki, raspiši izbore.)
Izbore nećemo kada im rok nije.

Nije loš ovaj predlog, što ste čuli iz sale, da se raspišu izbori, ali šalu na stranu.

Kada se pravi predlog izmena zakona prema principu – znam šta neću, ne znam šta hoću, ali to hoću odmah – onda to ispadne ovako kako izgleda. Moram da se složim sa delom amandmana koji je predložila SRS, u kome kaže da je ispit za direktora suvišan, posebno kada je ovako to predviđeno.

Zašto sam se javio da izađem ovde za ovu govornicu iako DS nije podnela amandman na član 15? Radi se o promeni člana 58. starog zakona, u kome stoji, u ovom delu, da za direktora dečijeg vrtića može da bude izabrano lice koje ima visoko obrazovanje, licencu za vaspitača, pedagoga, psihologa i drugog stručnog saradnika, savladan odgovarajuće akreditovan program obuke za direktora ustanove i najmanje pet godina radnog staža u oblasti obrazovanja i vaspitanja.

Mi nismo podneli amandman, ali je DSS podneo amandman koji je Vlada prihvatila i kojim će ovaj član postati još gori nego što je bio. Reč je o ukidanju moderne uloge direktora, kao osobe koja treba da rukovodi jednom institucijom, a za to mora da ima mnoge veštine menadžera, timski rad, saradnju, projekciju razvoja institucije itd.

Član 15. ukida odluku za sticanje ovih veština i ostaje samo polaganje ispita. Ispitom se ne stiču te veštine. Menadžment je u obrazovanju glavna, nova, evropska tema. Stvaraju se škole za direktore, razne obuke radi sticanja novih veština, a kod nas se sve to ukida i time vraća na neko stanje od pre, i zaustavlja razvoj.

Dakle, ukida se mogućnost razvoja na školskom nivou i deprofesionalizuje osoba koja bi mogla da zastupa autonomiju škola. Baš je ovo zgodno za onog ko želi da zaustavi razvoj obrazovanja. Ovim članom se ignoriše institucionalni razvoj.

DSS-ov amandman, koji je Vlada prihvatila, na ovaj član čak ukida i reči - standardi znanja, veština i sposobnosti. Pošto u ovom članu stoji - način i postupak za polaganje ispita za direktora, organ uprave pred kojim se polaže ispit, obrazac uverenja o položenom ispitu, troškove polaganja ispita, naknade za rad članova komisija i ostala pitanja u vezi sa polaganjem ispita za direktora propisuje ministar; baš zgodno, neko ko je na vlasti propisaće koji će organ uprave, da li će možda neka članska karta neke političke organizacije biti odlučujuća pri tome ko će položiti ovaj ispit za direktora. To je takođe veoma interesantno.

Pitao bih gospođicu ministra šta će biti sadržaj tog ispita. Hajde da čujemo šta je sadržaj ispita za direktora. Voleo bih da čujem odgovor sa ove govornice.

U Ustavu Republike Srbije, kada se govori o radu Skupštine Republike Srbije, piše da redovno prolećno zasedanje Skupštine počinje prvog radnog dana u martu, a jesenje prvog radnog dana u oktobru, i da traje 90 dana. Ne govori se o radnim noćima. Pošto smo duboko zašli u noć, 127 poslanika je glasalo da radimo celu noć, do završetka ovog zakona, izražavam sumnju da u sali ima više kartica nego poslanika i tražim da se utvrdi kvorum.