Hvala. Narodni poslanik Zoran Krasić, po Poslovniku.

Pozivam se isto na član 100. stav 2. koji govori o dostojanstvu. (Glasovi - tema.) Pa, Poslovnik je, povreda Poslovnika je tema, nemojte da dobacujete. Vi ste tražili ovu raspravu. Nije dobro da poslanicima držite predavanja - šta su njihove obaveze, jer zadirete u dostojanstvo poslanika i Narodne skupštine.
Ovo je parlament, tu se priča, tu se suočavaju različita mišljenja. Ako ste predložili da ova rasprava traje onoliko koliko je potrebno da se razmotre svi amandmani, onda ste stvarno morali da vodite računa, onog momenta kada ste predlagali, o dužini trajanja rasprave. Vi ste verovatno tada malo ugrozili dostojanstvo ovog parlamenta. Mi smo to prihvatili, jer ste većina i odlučili ste.
Ali, moram da vas upozorim na to da je SRS u načelu prihvatila ovaj predlog zakona i dala nekoliko desetina amandmana sa ciljem da se ovaj tekst poboljša. SRS nije bila protiv ovog predloga zakona. Tu ste nešto pobrkali.
A nešto drugo, znate, dostojanstvo Narodne skupštine se vređa na taj način kada vi ne pomenete čoveka, a on se navodno prepozna. Kada sam pričao o završnom i maturskom ispitu, uopšte nisam razmišljao niti imao na umu diskusiju petog ili šestog poslanika koji je pre mene pričao. Ali, ovde se neki čudni kriterijumi dešavaju. Znam da ste nervozni. Prošle godine sam otprilike u ovo vreme molio DOS-ovsku Vladu za vreme vanrednog stanja, pa sam rekao, nemojte da mrzite, oslobodite se straha, napravićete grešku.
Nisu mi verovali. Desilo se to. I vama kažem, nemojte da budete nervozni, ovo je parlament, ovde se priča, ovde se iznose argumenti za i protiv.
Mi smo izneli argumente zašto smatramo da ova dva ispita treba da se ukinu, da ne postoje više, šta nam to sledi, šta nam to preti, ukazali na potrebu koju je malopre naveo jedan poslanik. Mi smo protiv toga da petica različito vredi u Pirotu i Beogradu. Mi smo da ta petica bude iste snage. Tu se potrudite da to rešite, pa onda neće biti ni popravnih prijemnih.
Nemojte da stvarate prostor za neke privatne škole koje nisu dobronamerne. Shvatite ozbiljno ovo. Ko ne shvata ozbiljno ove amandmane i ovu diskusiju, grdno greši. Manite se EPP-a u jedan sat ujutru. Nemate potrebe da kritikujete. Odigrajte ovu igru koju ste zadali.

Hvala. Narodni poslanik Svetislav Krstić, izvolite, posle njega gospodin Jovanović.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, nemam nameru da produžujem ovu diskusiju, ali moram da kažem jednu stvar i da predložim uvaženim kolegama iz SRS da povuku ovaj amandman kojim traže da se ukine matura, zato što bi moglo da nanese nesagledive posledice generacijama koje završavaju srednju školu.
Kada je u pitanju upis na fakultete, svi znamo da će ove godine generacija maturanata prvi put glasati na izborima i to baš 13. juna. Ne bi bilo dobro da oni, ako se usvoji kojim slučajem vaš amandman, ne mogu da se upišu na fakultet, jer po važećem Zakonu o visokom obrazovanju, da bi neko ko završi srednju školu mogao da konkuriše i upiše se na fakultet, mora pored prijemnog da ima i položenu maturu.
Ukoliko bi sada usvojili vaš predlog, onda bismo upali u disproporciju između ovog zakona o kome sada raspravljamo i važećeg Zakona o visokom školstvu. To bi bio veliki problem i time bismo doveli u opasnost decu koja sada maturiraju da ne mogu da se upišu na fakultet.
Mislim da to niko ne želi i zato zarad toga predlažem da povučete ovaj amandman jer biste mogli da napravite nesagledive posledice. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Jovanović.

Mislim da gospodin Krstić nije u pravu. Jer, ako sam dobro razumeo ovaj zakon, ove odredbe stupaju na snagu tek 2006. godine. Znači, tada će ići i prijemni i kvalifikacioni ispiti, a do tada bi se primenila ova odredba po kojoj bi završni i maturski ispiti bili ulaznica za upis u viši nivo obrazovanja.
Hteo sam da se osvrnem kratko na ono što je ideja SRS, a to je ukidanje završnih i maturskih ispita. Naime, ovim predlogom zakona, a i postojećim, predviđen je završni ispit u osnovnoj školi i maturski i završni ispiti u srednjim školama.
Moram da iznesem neke argumente zbog čega se mi zalažemo za to. Ko je radio u školi, pogotovo u srednjim stručnim školama, svedok je kako se ti ispiti rade. Učenik na kraju srednje škole izvlači određenu temu iz koje treba da uradi taj maturski ili završni ispit, dobije nekoliko dana da to uradi, ode kući, nađe profesora koji će to uraditi, uglavnom za novac, i posle nekoliko dana se vrati u školu sa urađenim radom. Nastavnik iz čijeg predmeta je taj rad, pregleda rad, sa nekoliko pitanja ispita učenika i, obzirom na kriterijume koji su izuzetno niski, oceni ga i to je njegov maturski ili završni ispit.
Sada se pitam kako će takav ispit biti ulaznica za fakultet, kako ćemo vrednovati taj ispit, kad smo svi svesni na koji način se on radi.
Takođe je nejasno kako će izgledati završni ispit u osnovnoj školi, iz čega će to učenik osnovne škole, odnosno osmog razreda, da radi taj ispit, iz kog predmeta. Kako će kroz taj jedan predmet da sublimira kompletno znanje koje je stekao za osam razreda školovanja.
Razumem da postoje problemi i o njima treba diskutovati. Problemi su kriterijumi koji nisu ujednačeni, što petica u Pirotu, i petica u Bajinoj Bašti i petica u Beogradu nisu iste. To su stvarni problemi, ali Ministarstvo mora tu da nađe rešenje, kako da kriterijume izjednači, kako da se vrednuju na isti način znanje u Pirotu, Bajinoj Bašti i Beogradu.
Da li će se to kontrolisati i vrednovati preko takmičenja učenika iz određenih predmeta ili preko ispita, testova koje bi Ministarstvo pripremili za sve učenike u Republici, to je problem Ministarstva. Ministarstvo mora tu da nađe rešenje.
Takođe treba obratiti pažnju i na stručno usavršavanje nastavnika. I oni se moraju usavršavati da bi kriterijumi bili bar približno ujednačeni, da ne odstupamo drastično od škole do škole. Međutim, kad smo kod usavršavanja nastavnika, molim Ministarstvo, odnosno nadležne prosvetne organe, da to rade na drugačiji način, da ne rade kao što je to radio prethodni ministar.
Ovde je jedna pozamašna knjiga, zove se – katalog programa stručnog usavršavanja zaposlenih u obrazovanju za školsku 2003. i 2004. godinu.U ovom katalogu je skoro 400 programa koji su akreditovani od nadležnog centra i koji su mogli da se realizuju putem seminara u toku ove školske godine. Od tih nepunih 400 programa, skoro polovina se odnosi na demokratizaciju i demokratiju u školama. Ako uzmemo u obzir da je i prethodni ministar ovde izjavio da među srednjim školama preko dve trećine su stručne škole, loše je što se u ovom programu nalaze samo dva programa za stručno usavršavanje nastavnika u stručnim školama.
Autori ovih programa, izvođači, uglavnom su nevladine organizacije, od fonda za otvoreno društvo, preko drugih, ima ih preko 50 raznoraznih, što domaćih, što stranih nevladinih organizacija.

Hvala. Narodni poslanik Knežević, izvolite.       

Nije tačan podatak da su autori i izvođači ovih programa stranci. Za svaki program bio je raspisan konkurs. Svi zainteresovani su se mogli javiti na konkurs, kako i autorski, tako i izvođački. Veoma često su bili u pitanju međunarodni konkursi, dakle, međunarodni tender. Nezavisne komisije su donele odluku po prethodno utvrđenom kriterijumu, odnosno bodovnom sistemu.
Najčešće su bili pobednici neki ljudi iz nevladinih organizacija, ali zato što se od 1990. pa naovamo sve kvalitetno tamo slilo i alternativno obrazovanje je tamo pravljeno, dok država nije uopšte obraćala pažnju na obrazovanje, već iz obrazovanja isisavala novac da bi ga uložila na druge stvari, za koje pretpostavljam da su takođe bile potrebne. Prema tome, radi se o konkursima, o javljanju na konkurse i o dobijanju posla preko konkursa.

Reč ima narodni poslanik Zoran Anđelković.

Razumem gospodina Kneževića. Verovatno on izgubi koncentraciju posle ovoliko sati rasprave i ovolikog učešća, ali to da se sve kvalitetno iz obrazovnog procesa slilo nevladinim organizacijama od 1990. naovamo je, neću reći onu najgrublju reč, ali jedna apsolutna neistina.
Kvalitetni profesori su u obrazovnom sistemu bili i na univerzitetu. Beogradski univerzitet je bio jedan od najpoznatijih univerziteta, neću reći u Evropi, ali u jugoistočnoj Evropi sigurno.
Prema tome, naravno da ste vi hteli da stimulišete one koji su vas finansirali i davali sredstva, ulagali ste sredstva u nevladine organizacije na razne načine. Ovde smo to kritikovali, kada ste u budžetu predvideli ogromna sredstva, u svakom ministarstvu, za nevladine organizacije. Tu ste lepo koristili da okrenete pare i da operete novac preko nevladinih organizacija i zato su oni dobijali program.