Da li još neko želi r eč? (Ne.)
Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Milajić.
Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li se neko javlja za reč? (Da.)

Dame i gospodo, članom 23. Predloga zakona regulišu se nadležnosti nacionalnog saveta i ovlašćenje i nadležnosti ministra.
Nadležnosti i ovlašćenja nacionalnog saveta svode se na to da propisuje osnove predškolskog programa, nastavne planove i programe osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja i osnove vaspitnog programa, a programe završnih i maturskih ispita, posebne programe u oblasti i predškoslkog vaspitanja i obrazovanja, stručnog osposobljavanja i obuke, na predlog saveta, propisuje ministar.
Dosledno programu SRS i amandmanima koje je uložila Srpska radikalna stranaka, amandmanom na član 23. SRS je predložila da se programi završnih i maturskih ispita ukinu. Ovde je bilo primedbi da ocene nisu iste u Pirotu, u Beogradu ili u Subotici, što može da ima istine. Međutim, ta neravnomernost ocenjivanja i znanja koja postoje između škola ne može da se ispravi završnim ili matruskim ispitom. To sigurno završni ni maturski ispit neće ispraviti.
Primedbe da maturski ispit za srednje škole predstavlja proveru znanja takođe, jer provera znanja za srdnjoškolce samo može biti u procesu rada. Znači, znanje koje imaju oni će pokazati u procesu rada, a ne na maturskom ispitu. Što se tiče gimnazijalaca, oni završavaju gimnaziju da bi studirali. Oni će svoje znanje koje su stekli, gimnazijsko znanje, pokazati na fakultetu. Sigurno neće maturski i završni ispit ispraviti tu nelogičnost da nisu isti kriterijumi ocenjivanja u Pirotu, Beogradu ili u nekom drugom gradu u Srbiji.
Što se tiče organa koji učestvuju u donošenju planova i programa obrazovanja i vaspitanja, predlagač je ukazao na to da je izvršena decentralizacija, da je donošenje školskih programa prepušteno školskim odborima, a školske odbore biraju organi lokalne samouprave. Samim tim što školski odbori donose školske programe, stvara se neujednačenost kriterijuma, i ta decentralizacija koja se vrši u stvari ne predstavlja ništa nego stvaranje velikih razlika od škole do škole. Ništa se neće tu postići spuštanjem na nivo lokalne samouprave, da lokalna samouprava određuje školske odbore koji će zatim usvajati školske programe.
Zavodi predstavljaju stručne organe koji treba da pomognu savetima i Ministarstvu prilikom utvrđivanja planova i programa, a samim tim konkretno i programe završnih i maturskih ispita. To su stručna tela koja formira Vlada. Stvara se dvojstvo izvršne vlasti. S jedne strane imate Ministarstvo kao izvršnu vlast u okviru Vlade, i imate zavode kao stručna tela koja formira direktno Vlada. Nejasno je zbog čega se dupliraju ti organi, zašto zavode formira Vlada, kada bi logično bilo da ih formira Ministarstvo.
Ako je Ministarstvu potrebna stručna pomoć, logično bi bilo da Ministarstvo formira zavode i, u Predlogu zakona kako je navedeno, centar za strateški razvoj, centar za razvoj programa i udžbenika, centar za profesionalni razvoj zaposlenih, centar za stručno i umetničko obrazovanje i druge centre koji se mogu osnivati ako se nađe za shodno.
Pored toga, nacionalni savet kao telo koje bira Skupština, znači telo koje je odgovorno zakonodavnoj vlasti, ima pravo da formira i bira svoje komisije i stručna tela, koja će opet pomagati savetu prilikom donošenja planova i programa obrazovanja i vaspitanja.

Gospodine Milajiću, isteklo vam je vreme.

Meni nije, možda je vama, gospodine Anđelkoviću.

Ne, meni tek dolazi, uvek, nego vama je istekao skoro minut. Za reč se javio narodni poslanik Milan Veselinović.

Dame i gospodo poslanici, vidimo da je nervoza prisutna, posebno kod onih koji su predložili da se radi do završetka rasprave u pojedinostima, ovih amandmana, ali pošto mi srpski radikali pristupamo stručno ovom poslu i kako vidite od amandmana do amandmana oni čine jednu celinu i to važi za one koje ne interesuje ova materija. Zbog toga u više navrata opominjem poslanike koje ne interesuje ova materija ili je ne razumeju da prouče amandmane SRS, da bi na kraju imali viziju šta smo mi to u stvari hteli, šta hoćemo da poboljšamo našim amandmanima.
Pre sam rekao neke podatke iz Ministarstva prosvete, koliko koštaju prijemni i maturski ispiti. Rekao sam da to koštalo negde oko milion maraka, u ono vreme kada je to izvođeno, a sada se to slobodno može prevesti na milion evra. Treba budžet Republike Srbije, odnosno i građani Republike Srbije da ulože milion evra da bi se organizovali prijemni, odnosno maturski i završni ispiti.
To je ogromna para. Ako ovome dodamo nervozu, traume, učenike i roditelje i druge okolnosti, pa stvarno nema osnove da se održe prijemni ispiti, odnosno sadašnji predlog za polaganje završnog ispita. Pročitao sam neke stavove SRS-a i preporuke tada kada je Skupština 98. godine formirala komisiju na nivou Republike za izradu reforme obrazovanja i vaspitanja, odnosno sistematsku reformu po svim nivoima. Rekao sam da su tada bili uključeni eminentni stručnjaci svih profila, profesori, doktori, među kojima je bio i dr Vojislav Šešelj, i kada smo mi srpski radikali imali temeljitu preporuku kako da se izvrši reforma školstva, koja bi sigurno zadovoljila građane Srbije.
Sada zbog onih koji ovu oblast manje znaju i onih koji su poput prethodnika, koji je opominjao Ministarstvo prosvete i mene kao zamenika ministra prosvete, čoveka o kojem znam da je stanovnik dugo u ovoj skupštini, ne znam da li se bavi svojim poslom, ali moram da pročitam ovo da bi on nešto upamtio da zna o čemu se radi. U stvari, da damo predlog zbog čega smo mi protiv prijemnog i završnog ispita.
Selekcija kandidata za upis u srednje škole trebalo bi da se zasniva na sisetmu kontinuiranog i objektivnog vrednovanja postignuća učenika tokom osnovnog školovanja; sistematičkom proučavanju evulacije u organima Ministarstva prosvete i u pedagoško-psihološkoj službi, radi stalne stručne pomoći osnovnim školama: ozbiljnom pristupu škola i pedagoško-psihološke službe profesionalnoj orijentaciji, da bi se pouzdano sagledavale posebne sklonosti i sposobnosti pojedinaca koje bi se uzimale u obzir pri upisu u određene stručne škole; uvažavanju rezultata profesionalne orijentacije sa prethodnog stepena školovanja pri upisu škole za koje se traže posebne sklonosti. Misli se na likovno i škole sa muzičkim obrazovanjem.
Ovome ću samo dodati šta u stvari ovo znači. To znači da bi Ministarstvo prosvete, preko svoje pedagoško-psihološke službe, odnosno preko svojih odeljenja dva do četiri puta godišnje izvršili testiranje učenika po predmetima. To bi bilo merodavno, to bi bila prava mera za nastavnike i učenike, koliko su nastavnici ovladali nastavnim planom i programom, a koliko su učenici ovladali nastavnim planom i programom, i ocena koliko su nastavnici uložili sebe u tom radu i trudu. Tada ne bi bilo onog poklanjanja ocena, ne bi bilo korupcije u prosveti. To bi bilo pravo rešenje da se izbegnu ove traume koje vi predlažete. Hvala.

Hvala gospodine Veselinoviću. Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, vraćamo se na član 20. gde smo već ukazali na koncepciju SRS, koja se ne pominje u našem obrazloženju, ali je za nas neprihvatljivo obrazloženje koje nam je dala Vlada i resorni ministar.
Ni predlog da se završni i maturski ispiti brišu iz člana 76. osnovnog teksta zakona nisu u skladu sa koncepcijom ovog zakona. Nama je to jasno, ali kolega Milan Veselinović, kao dugogodišnji prosvetni radnik, neko ko u jednoj specifičnoj sredini ima i iskustva u tome, pokušao je da vas ubedi da prihvatite ovaj amandman da biste olakšali i na kraju ulili samopouzdanje učenicima, a i olakšali posao nastavnicima.
To je veoma važno zbog toga što je celokupni sistem školstva, kakav se primenjuje danas, više sled informacija nego što zaista može na pravi način da se vrednuje znanje dece kroz četvorogodišnje školovanje bilo kog obrazovnog profila u srednjoj školi.
Mi smatramo da je u jednom danu, ma koji dan da bude, ma koji datum, kada se polaže maturski i završni ispit, psihološki za dete mnogo lakše da se ne sprovodi na takav način. Zbog toga što kontinuirani rad, način vrednovanja, pristup predavača, profesora, nastavnika u školama mora da bude mnogo obazriviji, kroz ono šta je potencijal svakog deteta pojedinačno, a ne zbir znanja iz svih predmeta prilikom završnog ispita.
Veoma je važno da se drugi kriterijumi u našem školstvu uvedu kao nešto što treba da bude neprikosnoveno. Visoke moralne vrednosti, na kojima treba da počiva zdravo društvo, u kome se školuju deca, a na taj način ćemo kao odgovorni ljudi, kao država i celokupno društvo, da damo mnogo veći doprinos razvoju našeg školstva i da učinimo da kroz prihvatanje ovakvog amandmana, naše koncepcije, za koju se zalažemo već 14 godina, od kako postoji SRS, omogućimo da sa mnogo više samopouzdanja u novi život krenu buduće generacije.
Oni će da se zalažu tokom svog školovanja da se pojedinačno vrednuje ono za šta su osposobljeni i da izaberu oblast koja će da ih interesuje, da se dalje usmeravaju, ili sa završnim srednjoškolskim obrazovanjem, ili sa izborom neke od viših škola i fakulteta. Hvala.

Za reč se javio narodni poslanik Zlatan Jovanović.

Dame i gospodo, neću ponovo pričati priču o završnim i maturskim ispitima. Pričali smo dosta, ako ste shvatili - shvatili ste; ako niste, ne možemo vam pomoći.
Vratio bih se ponovo na onu priču o kriterijumima i ujednačenosti tih kriterijuma po našim školama. Da bi sve ovo funkcionisalo kako smo mi zamislili bitno je da se kriterijumi ocenjivanja u školama ujednače. Kako se mogu ujednačiti?
Prosvetne vlasti moraju utvrditi standarde po kojima će vrednovati nivo znanja i učenika u školama, ali i nastavnika. Da li će to biti testovi za celu Republiku, prema kojima će se vrednovati znanje učenika, a samim tim i ocenjivanje, da li će to biti takmičenja iz pojedinih predmeta, a preko njih da vidimo gde se to kriterijumi razlikuju i koliko, ili će biti nešto treće - ostaje na Ministarstvu da odluči.
Bitno to je i usavršavanje nastavnika. Ne treba praviti grešku koju je napravio prethodni ministar. Evo, još jednom te knjige, tu je 400 programa. Dobar deo njih, preko 100, odnosi se na demokratizaciju u školama, ili - škole za demokratiju, kako se to već zove. Autori su uglavnom nevladine organizacije.
Moram da repliciram i gospodinu Kneževiću, dosta ovde ima programa čiji su autori stranci. Evo, primera radi, program se zove - Obrazovanje za demokratiju, pravo u svakidašnjici. Autorke programa – piše autorke, a ima i muških među njima – izvesna Eliza iz Amerike, Dejvid iz Japana, Žarko Puhovski iz Hrvatske, Marin Mrčela iz Hrvatske, Dubravka Miljković iz Hrvatske. Niko iz Srbije nije.
Zatim, realizatorke programa: Žene u crnom – Srbija, Forum za slobodu odgoja – Hrvatka. Drugi primer, program se zove - Da nam škola miriše na kulturu. Organizacije koje podržavaju program - Obrazovni forum Srbije, Prijatelji dece Srbije, Prirodno-matematički fakultet u Kragujevcu, Eko-centar Kragujevac, G17 plus, kancelarija u Kragujevcu.
Mnogo je takvih programa ovde. Reče bivši ministar kako je postojao tender, pa su se ljudi javili na tender i dobili akreditaciju. Znam pouzdano da su se javili ljudi na te tendere, koji su godinama u struci, u obrazovanju, prosvetni nadzornici, ili kako ih sada zovete – savetnici, ljudi koji su imali šta konkretno da ponude, ali nisu dobili akreditaciju, nisu prošli.
Prošle su nevladine organizacije, Soroš fond i druge koje su uložile novac da bi DOS došao na vlast i morali ste im se revanširati za sve to.