Naravno, pošto je ovaj koncept opisnog ocenjivanja uveden 2003. godine, samo ću vam izneti neke argumente za opisno ocenjivanje, protiveći se stavu, ali tu smo da razgovaramo.
Mislim da je opisno ocenjivanje komplikovanije za nastavnike, to nisu zvezdice, to nisu simboli, to nisu pčelice i cveće, nema nikakve veze sa opisnim ocenjivanjem. Opisno ocenjivanje je ono što je neko ovde pročitao. To je komplikovanije, za nastavnika traži više vremena i njega zaista izlaže dodatnim naporima. To uopšte nije sporno.
Bolje je za roditelje koji imaju vremena za svoju decu, jer bolje upoznaju stepen razvoja deteta. Nije dobro za roditelje koji traže uvek u svemu oslonac u životu, dakle, koji imaju na neki način vojničku logiku, gde imate tačke oslonca itd, koji ne mogu da se snađu bez tih orijentira u prostoru.
I mislim da je bolje za decu, zato što u konkurenciju, a ocena je konkurencija, ulaze postepeno, navikavajući se dve godine na opisni njen oblik.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu?

Na član 36. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloljub Albijanić i Marko Krstin.

Na sednici Odbora za prosvetu ovi narodni poslanici povukli su ovaj amandman.

Na član 36. amandman je podnela narodni poslanik Anita Beretić.

Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Vladimir Jovanović.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, ukoliko ne budete usvojili amandman na član 36. naše koleginice Anite Beretić, to će sigurno imati posledice na ono što je najbitnije u celom sistemu obrazovanja, a to je na sam nivo znanja sa kojim deca izlaze iz škole.
Te posledice će se ogledati u više sledećih stvari. Na prvom mestu, opet će se samo dva puta u polugodištu ocenjivati učenici, umesto četiri puta, što je daleko pedagoški opravdanije. Zašto je to tako? Pedagoški opravdanije iz prostog razloga što dva puta u polugodištu ocenjivanje navodi decu na kampanjsko učenje, što dovodi do brzog zaboravljanja, pa do same nemogućnosti upotrebe tog znanja, stečenog na takav način, i onda se zaista dovodi u pitanje sam smisao školovanja.
Osim toga, kriterijme i sva ostala pitanja vezana za ocenjivanje po vašem novom predlogu propisaće ministar bez zavoda. Postavlja se pitanje zašto se ovde struka nipodaštava, zašto su osnovani zavodi da se bave stručnim pitanjima.
Po postojećem zakonu ministar je obavezan da dobije predlog odgovarajućeg centra, što bi u vašem novom predlogu impliciralo da bi ministar makar mogao da dobije predlog od zavoda. Međutim, izgleda da je pušteno samovolji ministra da određuje sve ove kriterijume, odnosno da se bavi ocenjivanjem, a možemo da postavimo pitanje, bez obzira na to ko je ministar, šta taj ministar zna o ocenjivanju.
Ocenjivanje je ključna stvar, jer se tiče i pogađa milion dece. Ako se ovo poveže sa činjenicom da ministarstvo tiho preuzima ingerencije zavoda uopšte, kao što to čini u svojim glavnim nadležnostima, a povodom toga da planira, da koordinira i organizuje programe stalnog stručnog usavršavanja zaposlenih u ustanovama, zatim vrši proveru rezultata ostvarenosti propisanih ciljeva i zadataka obrazovanja na republičkom nivou.
Još neki primeri nam govore da je u stvari formiranje zakona po vašem novom predlogu farsa. Stvarno bih voleo da dobijem odgovor da li sam u pravu.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne)

Na član 37. amandman je podneo narodni poslanik Miroslav Martić.

Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Radosavljević.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, dobro jutro! Lepo radite, upravo onako u skladu sa onim intencijama koje je promovisala Vlada kojoj vi pripadate, da radite rano ujutru, a pretpostavljam da i predsednik Vlade nije u pižami, nego da gleda ovu sednicu, i verujem da je i on radno raspoložen, kao što smo i mi ovde.

Molim vas, dozvolite poslaniku da kaže o amandmanu nešto.

Ako budete galamili, probudićete predsednika Vlade.
Amandman na član 37. koji je podneo naš kolega Martić usmeren je na očuvanje onog koncepta koji je zagovarala prethodna vlada i očuvanje onog koncepta koji smo mi definisali kroz ovaj zakon koji vi ovde menjate. Predlagač zakona i ovog člana ukida i definitivno devetogodišnje osnovno obrazovanje i vraća ga na osmogodišnje.
Mi smo i u prepodnevnom delu, pa i u toku jučerašnjeg celog dana, govorili i zagovarali da je koncept koji smo mi postavili tokom protekle godine nešto što smatramo krajnje normalnom koncepcijom daljeg razvoja obrazovanja u Srbiji. Očito da nemamo razumevanja u Vladi, odnosno u nadležnom ministarstvu, i evo kao proizvod jednog takvog nerazumevanja je upravo i ovaj član zakona, odnosno promena koja se odnosi na devetogodišnje, odnosno sada osmogodišnje obrazovanje.
Naš amandman predlaže zadržavanje rešenja koje postoji u zakonu i smatramo da je ono jedino optimalano. Verujem da će većina u ovoj skupštini imati razumevanja za ovaj naš amandman, ali kada smo već kod većine, zamolio bih da, u skladu sa članom 82. stav 2, utvrdimo kvorum.

Hvala. Molim vas pozovite sve poslanike iz hola da uđu u salu. Očito je da su poslanici orni za rad. Izvolite.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, morate priznati da sam se dosta dugo uzdržavao da diskutijem, a kompetentan sam za diskusiju o ovoj temi.
Međutim, nekoliko stvari me je danas stvarno iritiralo da moram da se uključim. Prva je spominjanje jednog doajena koji jeste bio kreator prethodne reforme, a koga uopšte i ne cenim, a drugo, pominjanje jednog koncepta. Govoriću vam o konceptima, jer to se provlači ne samo kroz ovaj član, nego kroz sijaset članova, gde se vidi u ovoj skupštini, a sklon sam kritičkoj analizi, sukob tri koncepta.
Jedan koncept je upravo koncept gospodina Ivana Ivića, ministra za sva vremena, najpre ministra gospodina Stambolića, pa gospodina Panića, pa gospodina Soroša, pa je okupio ekipu psihologa. I to je koncept psihologa; inače, psihologe mnogo cenim.
Međutim, gospoda psiholozi su samo pomoćni radnici u obrazovanju. Oni pomažu da dođe do boljeg, kako u svom konceptu kažu - ishoda. Pedagozi govore o ciljevima i zadacima obrazovno-vaspitnog procesa, a to je koncept upravo ovog zakona koji je pred nama. Imamo koncept struke, pedagogije, koja u prethodnom slučaju uopšte nije ispoštovana.
Imamo koncept jednog mondijaliste, vojnika Soroša, koji je okupio grupu psihologa i nadam se da će gospođa ministarka odstraniti iz Ministarstva dobar deo tih koji su na platnom spisku Soroša. A mondijalisti su preko svojih metoda pokušali i kod nas, kao što su u mnogim zemljama u tranziciji, da izvrše denacifikaciju.
Jeste, neko reče, mi školujemo po ovom zakonu dobre Srbe. A zašto ne? Samo dobri Srbi će biti dobri Evropljani. Upravo zbog toga, mi iz Nove Srbije podržaćemo isključivo koncept pedagoga i struke, a to je koncept Ministarstva, i sve ove amandmane koji pokušavaju da Predlog zakona vrate na staro, odbijamo a priori.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 37. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Radić.

Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zaknodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? Izvolite, Ivan Radić.