U ovom članu 44. kojim se menja član 118. sada postojećeg zakona zaštitnici nastavnika pokazuju svoje drugo lice. Pokazuju zapravo da sem zaštitničke uloge, uloge zaštitnika, imaju i ulogu inkvizitora.
Oni daju određenom organu čija to jeste nadležnost, u osnovi to nije problem, sprovođenje suspenzije licence po proceduri i na način koji nije čist, koji nije potpuno razrađen, iz razloga koji mogu da budu veoma, veoma raznorodni, i možete zamisliti situaciju da se nastavnik kažnjava zbog rada koji je na izvestan način atraktivan za decu, a za školu, odnosno za sistem, za Ministarstvo možda nedovoljno prihvatljiv. Posledica toga je suspenzija licence i vraćanje na državni ispit. Sada se čovek koji, recimo, ima 55 godina vraća na državni ispit.
Mene zaista čudi koji je to pakt napravljen između sindikata i predlagača, da oni nisu reagovali ili su oni ponovili bolest ovog naroda, a ta bolest, mi smo takvi, mi smo usmeni narod, retko ili ne baš uvek volimo da čitamo. Možda nisu čitali. To je jedini razlog koji vidim, zbog koga bih mogao zamisliti da nisu reagovali.
Ovo je zapravo batina u rukama predlagača, Ministarstva prosvete, odnosno ne Vlade Srbije, nego samo Ministarstva prosvete, u pogledu odnosa prema prosvetnim radnicima, i zapravo pokazuje da odnos nije zaštitnički, nego je nešto drugo.

Da li se još neko javlja povodom amandmana?
Narodni poslanik Marković.

Poštovani predsedavajući, narodni poslanici, član 44. zaista krije u sebi opasnost da prema potpuno subjektivnom stavu prosvetnog savetnika dolazi do obračuna sa nastavnim kadrom i tu ne postoji nijedno racionalno obrazloženje zašto se uvodi i zašto se na taj način vrši suspenzija licence.
U stavu 3. izmene člana 118. stoji da se licenca suspenduje nastavniku, vaspitaču ili stručnom saradniku koji prema izveštaju prosvetnog savetnika ne ostvaruje obrazovno-vaspitni rad, na način i po postupku kojim se omogućava postizanje propisanih ciljeva i zadataka programa obrazovanja i vaspitanja (propisani ciljevi i zadaci programa vaspitanja i obrazovanja vrlo su nedorečeni u Predlogu ovog zakona), a za koga prosvetni savetnik utvrdi da nije otklonio nedostatke u svom radu (dva puta negativno ocenjen).
Dakle, može ga dva puta vratiti da otkloni svoje nedostatke i zatim mu izriče meru suspenzije licence. I još nešto, što se potkralo u ovom članu i što još jednom ukazuje da je zakon rađen u nekoj žurbi, a ne sa namerom da bude kvalitetan, nego koliko da poništi kvalitete prethodnog zakona, stav 4. i stav 9. su potpuno istog sadržaja. Nije niko uložio amandman na to i to će tako ostati u sadržaju zakona.
Stav 4. kaže : "Nastavniku, vaspitaču ili stručnom saradniku kome je suspendovana licenca iz razloga navedenih u stavu 3. ovog člana može da se ukine suspenzija licence ukoliko položi ispit za sticanje licence." U stavu 9. je potpuno ista formulacija, samo što stoji – prestaje suspenzija licence ukoliko položi ispit za licencu. To je isto.
Ne radi se o nekakvom ozbiljnijem promišljanju da se ugradi nešto što bi kvalitativno poboljšalo ovaj zakon, nego se otvara mogućnost da se još na jednom mestu kroz zakon vrši arbitraža, da se centralizuje ponašanje u ovoj oblasti, što ukazuje da je zakon i nedemokratski i potpuno arbitraran.
Evo još jednog primera da će prosvetni savetnik moći da oduzme licencu svakom nastavniku, koji po njegovoj proceni ne izvršava obaveze koje proizilaze iz ostvarivanja ciljeva nastavnog programa. To zaista nije trebalo da se nađe u ovom zakonu. Dovoljno ograničenja postoji kod licenci po osnovu teže povrede radne discipline i obnavljanja licence, što daje mogućnost da se kroz stručno usavršavanje i ponovno polaganje stručnog ispita ona potvrdi i produži.
Ima smisla da ovaj amandman bude prihvaćen i da se briše izmena u st. 4. do 9. i da ostane rešenje koje je u prethodnom zakonu bilo u članu 118.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 44. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Penezić.
Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zaknodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite, narodni poslanik Tomislav Penezić.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 44. tj. suspenziju licence ne bi trebalo mnogo ni da komentarišem, pošto je SRS već imala nekoliko amandmana u vezi sa tim.
Licencu dobija svako ko završi višu ili visoku školu kod eminentnih predavača. Ponosan sam što sam tu licencu stekao kod eminentnih predavača, kao što su Mihajlo Stevanović, Radosav Bošković, Pavle Ivić i njima slični. To je malo starija generacija. Time sam stekao licencu za rad. Oni su me naučili da srpski jezik ima svoje principe, a mnogi bi trebalo ovde da se pridržavaju tih principa. To su - jasnost, razumljivost, lepota, čistota i ekonomičnost.
Upravo ću se pridržavati tih principa. SRS je protiv samog pojma licenca, za to smo da ostane pojam stručni ili državni ispit. Kada je reč o usavršavanju, svaki nastavnik mora da se usavršava u svojoj struci, jer pred sobom uvek ima najmanje 30 pametnih glava koje prelistavaju Internet, iščitavaju literaturu i uvek su spremni da upute poneko pitanje.
Ono što je gospodin Gašo Knežević rekao, da nema polaganja nego da je to neko posećivanje časova, dodatno edukovanje, u zakonu se ispred ovog člana jasno kaže – ima pravo polaganja ispita za licencu. Ipak se ispit polaže. A da se ne polaže, to bi onda bio seminar, na kome se slušaju dobra predavanja; i bolje je da ostane to - seminar za nastavnike; jer kad čovek pođe na taj seminar i pitaju ga, gde si pošao, nikako ne može reći - pošao sam na licencu.

Da li se još neko javlja za reč? Izvolite, Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, iako je očito da ovde nema više od 50 poslanika vladajuće većine mi nećemo tražiti kvorum, jer nama to nije cilj. Mi hoćemo da pokažemo da posao koji radimo, radimo maksimalno i ozbiljno. Šteta je što gospođa ministarka nije našla za shodno da sedne malo, da posluša neki od amandmana, možda bi neki prihvatila.
Amandman na član 44. podneo je narodni poslanik iz SRS, Tomislav Penezić, a predvideo je brisanje člana 118. Taj član je jedan od važnijih na koji je podnet amandman i mislim da bi bilo dobro da se prihvati. U njemu se kaže: "U toku važenja licenca može da bude suspendovana. Licenca se suspenduje na šest meseci nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku kome je prestao radni odnos zbog izrečene mere za izvršenu povredu radne obaveze iz člana 131. tačka 2), 6), 7), 10) i 11) ovog zakona."
Ako pogledate šta piše u članu 131. i oba člana dovedete u logičku vezu, videćete da su te povrede zbog kojih se vaspitaču izriče suspenzija od šest meseci sledeće (ali ću početi od kraja): uništenje, oštećenje, skrivanje ili iznošenje evidencije, odnosno školske isprave; neovlašćena promena podataka u evidenciji, odnosno u školskoj ispravi, brisanjem, dodavanjem, precrtavanjem ili izostavljanjem podataka (ovo praktično znači falsifikovanje školskih isprava, pa se postavlja pitanje da li neko ko ovo izvrši uopšte može da radi ne tih šest meseci nego i posle, da li više može da se bavi ovim poslom).
Zatim, to je - nošenje oružja u ustanovi ili u krugu ustanove. Da li mislite da ona lica koja nose oružje u školskim ustanovama i koja time mogu da izazovu nesreću ili smrt nekog deteta treba da rade tu. Da li vi želite svoju decu da poverite tim ljudima?
Sada dolazimo do dve najteže povrede, koje po mišljenju SRS svakako zaslužuju mnogo oštriju sankciju nego što je suspenzija vaspitača tj. nastavnika na šest meseci. Bilo ko ko izvrši ijednu od ovih povreda ne treba više nikada da priđe ni blizu školi, a ne da bude nastavnik ili vaspitač. Radi se o podstrekavanju na upotrebu narkotičkog sredstva kod dece i učenika ili omogućavanje upotrebe narkotičkih sredstava, davanje ili neprijavljivanje nabavke i upotrebe.
Da li neko ko našu decu navlači na drogu, ko diluje po školi, omogućava kupovinu droge maloletnoj deci, posle 6 meseci može da radi kao nastavnik ili vaspitač?
Mislim da osoba koja ovo uradi treba da provede u zatvoru mnogo duže nego što je taj rok suspenzije od šest meseci i da nikada više u životu ne treba da joj bude pružena mogućnost da bude vaspitač ili nastavnik.
Na kraju, dolazimo do povrede iz tačke 2) člana 131. u kojoj se kaže – ugrožavanje ili povređivanje fizičkog ili psihičkog integriteta deteta, odnosno učenika (fizičko kažnjavanje, moralno, seksualno ili na drugi način učinjeno zlostavljanje).
Dame i gospodo narodni poslanici, ukoliko voljom vladajuće većine ove odredbe ostanu u zakonu, vi ćete omogućiti da osobe koje seksualno zlostavljaju mlađe maloletnike budu vaspitači i nastavnici. Takvim osobama mesto je u zatvoru. Ove osobe je trebalo da budu tretirane izmenama seta pravosudnih zakona. Na njih je trebalo setovi pravosudnih zakona da se odnose, a ne Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
Ponoviću još jednom ovo, pošto je gospođa ministarka upravo pristigla. Obratite pažnju na član 118, u kome je propisano da će suspenzija od šest meseci biti izrečena licu koje izvrši povrede iz člana 131. tačke 2), 6), 7), 10) i 11), u koje, između ostalog, spada podstrekavanje na upotrebu narkotičkih sredstava, nošenje oružja, seksualno i fizičko zlostavljanje. Hvala.

Hvala, gospodine Šaroviću.

Da li se još neko javlja povodom ovog amandmana? (Ne.)

Na član 45. amandman je podneo narodni poslanik Slobodan Pajović.

Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč?

Narodni poslanik Gašo Knežević.

Radi se o konceptualnom amandmanu. Ako se ne usvoji nijedan, nema razloga da se usvoji ni ovaj.

Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 45. amandman sa ispravkom zajedno su podneli narodni poslanici Meho Omerović i Ljiljana Nestorović.
Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 47. amandman je podneo narodni poslanik Slobodan Vučković.
Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 47. amandman je podneo narodni poslanik Branislav Rankić.
Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Branislav Rankić.