Gospodine predsedavajući, gospođo ministarka, drago mi je što ovde ima ljudi koji pamte i pamte ono što je DSS govorio, ovde, u ovoj skupštini, pre godinu dana. Tačno je ovo. Dve osnovne zamerke je DSS imao u odnosu na tadašnji zakon. Jedna je - vreme, a druga - prosvetni savet. Želeli su da bude nacionalni i da se bira u Skupštini.
Posle silnog vremena provedenog u prostorijama DSS-a, jer za razliku od sadašnjeg ministarstva, mi smo kontaktirali i komunicirali sa svima, i pokušaja da postignem širi konsenzus, dobio sam odgovor od njih da je jedino politika ta koja njih tera protiv zakona, da strateški oni nemaju velike razlike u odnosu na predloženi tekst. To istine radi, da li je nauka o obrazovanju u redovima DSS-a toliko uznapredlovala od prošle do ove godine, da je ovakva promena kursa bila, to zaista ne znam. Mislim, gospodine Jovanoviću, da se o tome radi. Hvala.

Izvolite, narodni poslanik Snežana Lakićević-Stojačić.

Gospodine predsedavajući, gospođo ministarko, kolege poslanici, nekoliko reči o ovom amadmanu, odnosno nekoliko reči o Prosvetnom savetu ili o predlogu nacionalnog prosvetnog saveta.
Nadam se da će ovo "nacioalno" značiti mnogo više od toga da neko želi da opet priča samo priču kako štitimo nacionalni integritet. Ne mislim da Prosvetni savet u prethodnom sastavu ili sa nazivom bez "nacionalnog" nije to radio. Štaviše, sastav Prosvetnog saveta po prethodnom zakonu umnogome je ličio na prosvetni savet koji u svakom pogledu može da odgovori izazovima struke i potrebama obrazovanja.
Danas, po predlogu izmena i dopuna ovog zakona, pravimo nacionalni prosvetni savet po delegatskom principu. Setićete se, većina od vas koji ste nešto stariji od mene, da to jeste princip koji smo imali u prošlom vremenu socijalističkog delegatskog sistema.
Šta to znači? To znači da će određene ustanove, institucije i organi predlagati određeni broj ljudi koji će biti potom predloženi nama, kao predstavnicima naroda u parlamentu Republike Srbije, i donosićemo odluku ko će od njih biti član nacionalnog prosvetnog saveta. Da li zaista mislite da će ovo obezbediti nivo stručnosti i ekspertskog znanja u ovoj oblasti koje nacionalni prosvetni savet trba da ima.
To znači da će univerzitet predložiti određeni broj ljudi i onda ćemo mi glasati ko će od tih koje univerzitet predloži postati član nacionalnog prosvetnog saveta. Da li to znači da će veću šansu da prođe u nacionalni prosvetni savet imati onaj ko je član političke stranke koja je, u ovom i u bilo kom drugom trenutku, većinski zastupljena parlamentu. Da li to znači da mi tada, na ovakav način, pravimo nacionalni prosvetni savet koji će biti u mehanizmu najjače političke stranke u Republici Srbiji?
Ako je to cilj, a pretpostavljam da to jeste namera zakonopisca, onda mi dostižemo nezavidan nivo nečega što niko od nas ne bi želeo da ima. Nacionalni prosvetni savet mora da bude ekspertska grupa, moraju da budu ljudi koji imaju viziju, pozitivan odnos prema obrazovanju i ogromno iskustvo u ovoj oblasti, a ne oni koji nam se u datom trenutku učine kao pogodni da spovode aktuelnu politiku.
Još nešto ću dodati po pitanju ovoga. Ukinuli ste savet za stručno obrazovanje. To je strašno opasna stvar. Koliko znam, ni u programima DSS, ni u programu G17 plus, kao koalicionih partija, nije zaboravljeno pitanje rešavanja problema nezaposlenosti. Štaviše, i jedna i druga stranka u svojim programima insistiraju na rešavanju nezaposlenosti. Kako mislite to da uradite ako ukidate savet za stručno obrazovanje?
Ukoliko se sada više apsolutno ne povezuje privreda sa obrazovanjem, ukoliko se ne vrši projekcija obrazovanja u odnosu na potrebe koje privreda u ovom treutku u Republici Srbiji ima, da li to znači da ćemo nekontrolisanim upisom u škole koje ne trebaju tržištu i privredi ili uopšte Srbiji u ovom trenutku, povećavati broj ljudi koji na osnovu svoje stručne spreme neće moći naći adekvatno zaposlenje.
Ili, da li to znači, a znači, da u nacionalnom prosvetnom savetu mesta više neće biti ni za roditelje, ni za lokalnu zajednicu, ni za učenike, ni za privatne obrazovne ustanove, jer one, po ovom predlogu, nemaju nijednog predstavnika u novom nacionalnom prosvetnom savetu. To znači da oni neće moći da pokreću pitanja koja smatraju od značaja.
Iskoristiću ovu priliku da kažem još nešto. Završila sam fakultet na Novosadskom univerzitetu i ponosna sam zbog toga. Koliko znam, na Novosadskom univerzitetu završio je i ministar Lončar, i gospodin Ristivojević, gospodin Novaković, i mnogi ljudi koji danas sede u ovom parlementu.
Uopšte se ne osećam inferiornom niti manje vrednom, niti kao neko ko manje zna od kolega koji su završili isti ili sličan fakultet na Beogradskom univerzitetu.
Država koja drži do sebe, država koja drži do univerzieta u svojoj zemlji, ne može praviti razliku između univerziteta koji u njoj postoje. Zato ne razumem odredbe ovog zakona, još manje razumem ono što je ministarka danas rekla, da je Beogradski univerzitet nešto drugo u odnosu na druge univerziteta u Srbiji, da Beogradski univerzitet ...
(Predsedavajući: Vreme.)
... treba da ima prioritet i pozitivnu diskriminaciju u odnosu na druge univerzitete. Oprostite svima nama koji nismo izabrali Beogradski univerzitet zbog toga što smo rođeni negde drugde, ili smo mislili da na drugim univerzitetima možemo na odgovarajući način steći obrazovanje kojim bi se posle profesionalno bavili u svom životu. Hvala.

Da li još neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić.

Gospodine potpredsedniče, gospođo Čolić ministre za prosvetu, dame i gospodo narodni poslanici, ne trebalo niko da ima strah kada se prosveti vraća nacionalni karakter i kada se biraju organi koji treba da obezbede da se to dogodi.
Uzeću ime jedne lepe voćke, dunja se zove. Svaka dunja ima obavezu da svaka naredna dunja ima istu lepu boju i isti miris kao ona prethodna. Svaka vlada ima obavezu da u procesu obrazovanja obezbeđuje da se sačuva nacionalni karakter tog procesa.
Političari imaju pravo da ovde izlažu različite vizije. Mi smo se opredelili da podržimo ovu koja je pred nama i ne treba niko da se boji od toga da neko, ko ima stvarnu potrebu da obezbedi da se ne ugrozi nacionalna supstanca, to čini na način kao što se to čini izmenama i dopunama ovog zakona koji je ovde.
Podsećam i molim one koji su potpisivali ekspertska tumačenja da je iz programa za srpski jezik izbačen Petar Kočić i Stevan Sremac. Molimo vas, vratite ovu dvojicu velikana u program za srpski jezik. Hvala lepo.

Izvolite, replika. Po kom osnovu?

Kod nas postoje dve vrste evrofobije, malo deluje veleučeno, ali to je tako, straha od Evrope. Jedna koja nas je gurala u izolacionizam i druga koja je išla u udvoričku Evropu, koja se isto tako plašila da li će nas Evropa ravnopravno tretirati.
Inače mislim da je jedna velika strategijska prednost ovog predloženog zakona upravo u tome što nam, osim one evropske osposobljenosti da razumemo realnost i vreme u kome živimo, isto tako oprema kvalitetnom definicijom nacionalnog identiteta.
Ne verujem da se nacionalno sasvim dovoljno pije sa majčinim mlekom, treba ga malo i kultivisati. Pošto je kod nas 50 do 60 godina ta kultivacija bila zapostavljena, pa je još odozgo bio onaj poklopac Brozovog režima, onda i nije čudno što se u ovom društvu raspleta krize 1991, 1992. počeo da događa na ovako tragičan način.
Dakle, kada imamo problem sa atributom nacionalni savet, odmah da vam kažem da to nije nikakav isključivi nacionalni savet. To se uklapa u nacionalnu definiciju svih onih koji žive u ovoj državi, onoga što je pokojni Zoran Đinđić, neka mu je laka zemlja, govorio kao sinergija, dakle kao sadejstvo svih u pravcu dobrobiti ove države i mi imamo jedan primer da se upravo to nacionalno u Evropi ne smatra samo našim pravom, nego istovremeno našom obavezom da priključimo svoje kvalitete evropskom identitetu, isto tako našom šansom.
U ravni elitne kulture dobar vam je primer, gospođo Stojačić-Lakićević, odličan primer je književni opus Milorada Pavića, koji je nacionalni i zato je postao evropski, i u oblasti masovne kulture najnoviji primer Željka Joksimovića. Otišao čovek u Evropu, otpevao srpsku pesmu na srpskom jeziku i vratio se trijumfalno. On je bolje shvatio smisao Evrope nego prethodni ministar spoljnih poslova. Samo u Srbiji biva da je lane pametnije od Sokrata.

Reč ima gospodin Knežević.

Nacionalni karakter obrazovanja se ne brani zakonom. Nacionalni karakter obrazovanja proizilazi iz plana, odnosno programa, iz opštih i posebnih osnova. To su akti koji su doneti na nivou ministarstva, a ne parlamenta.
Gospodo, da ste malo pročitali znali biste da se nacionalni karakter može i treba braniti ne u Skupštini nego u komisijama za pravljenje programa. Moja primedba ovom ministarstvu je zašto pokrivaju nekim razlozima promenu zakona, a ti razlozi se nalaze na podzakonskom nivou. Nemojmo krojiti zakon i menjati ga kada možemo nacionalni karakter, do koga nam je stalo, naći na podzakonskom nivou.
Jedini razlog nalazim u stihovima Ogdena Neša. Ogden Neš je pesnik koga je Paja Minčić prepevao i jedan stih glasi: "Za tu što pleše ja strašno sam slab, jer ima češ za svaki svrab". Vama smeta što osećate da je ovo reformski i zato se češete.

Da li se još neko javlja za reč? Izvolite.