Da li još neko želi reč? (Da.)
Izvolite, narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, nije dobro da se poslanik SRS sprečava i onemogućava da radi. Mi dolazimo iz privrede, zastupamo svoje birače, odnosno građane Srbije i mi detaljno pratimo i pripremamo se za one tačke koje su na dnevnom redu.
Mi nismo bez razloga protiv ove agencije, nego smo protiv zato što ona neće u praksi rešiti niz problema. Stečajni upravnik je jedan od subjekata koji sprovode stečajni postupak i ne dolaze problemi samo od njega.
Slažemo se da je veliki broj problema u praksi, da postupak stečaja traje dosta dugo, a ja ću vam navesti jedan primer, možda baš onaj vremenski period za koji vi kažete da je negde oko sedam godina u proseku, ali ovaj put je zakazao predsednik stečajnog veća.
Naime, radi se o društvenom preduzeću "Ineks - Drina" iz Ljubovije, koje je privatizovano pre nekoliko godina, pa je stečajni postupak vodio sud u Valjevu, a zbog neažurnosti i neefikasnosti je prenet u Trgovinski sud u Beogradu.
Predsednik stečajnog veća, Gordana Aranđelović je zakazala raspravu za 9. juli, pa je tu raspravu odgodila na neodređeno vreme, pretpostavlja se do septembra, jer je i sama rekla da očekuje da će se u septembru nešto desiti, da će se promeniti prilike i da će onda moći da sudi.
Sada se bojim, odnosno verujem da je moja uvažena koleginica Vjerica Radeta bila u pravu. Ministar pravde je jedan od retkih ministara koji se udostoji i dođe u ovu skupštinu da sasluša poslanike i da iznese mišljenje, da brani zakon, ali možda u tom vremenu propusti neku kontrolu u radu sudova. Možda je ovde trebalo videti da taj sud radi malo efikasnije.
Tu su se stvorile dve grupe radnika, a ja kao narodni poslanik i čovek iz tog kraja naravno ne želim da stanem ni na jednu stranu, ali želim da se taj problem reši na zakonski način, da se reši kroz jednu zakonsku i sudsku proceduru, da se što pre vrate ljudi koji mogu da rade, jer kada god se planira da se ulože sredstva koja su značajna, planira se da se zaposli i 270 radnika, ali ne bih ulazio u analizu da li je ovo sve ostvarljivo.
Na kraju, vrednost proizvedene robe u toj fabrici bi trebalo da bude 30 miliona evra godišnje, uz naknadno uloženih 3,2 miliona evra u nove investicije u toj fabrici. Ja sam za to da sud u što kraćem roku sprovede taj postupak i onda ko bude u pravu neka nastavi i neka radi sa tim.
Znači, uvođenjem agencije za licenciranje stečajnih upravnika nećemo rešiti niz drugih suštinskih problema, i onda bi trebalo uvesti, odnosno formirati agenciju za licencu trgovinskih sudova.
Ako bismo to uradili, onda bi daleko otišli i imali bismo sve same agencije. Slažem se sa kolegom Prorokovićem da ima oko 70.000 stranica propisa i trebalo bi da ih uskladimo, ali moramo voditi računa o uslovima u kojima živimo i da budu primenjivi za prostor Republike Srbije.

Reč ima narodni poslanik Boško Ristić.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, smatram da su zakon o stečaju i zakon o agenciji za licenciranje stečajnih upravnika pozitivan pomak u rešavanju mnogih otvorenih pitanja u sudskom postupku koja opterećuju do sada pokrenute i vođene postupke u vezi sa stečajem.
Ova dva zakona treba posmatrati paralelno sa Zakonom o privatizaciji, gde se daje mogućnost privrednim subjektima da svoje loše finansijsko stanje i nefunkcionalnost, a ujedno i obavezu da pokrenu postupak privatizacije, mogu da urede na efikasan način, onako kako je propisano u zakonu i da svoje poslovanje usklade sa standardima koje postavlja moderna Evropa i Evropska unija, dakle, po tim principima i standardima.
Međutim, za one privredne subjekte koji su nesposobni ili koji zbog svojih unutrašnjih sukoba ne mogu da učestvuju i pokrenu postupak privatizacije, ili ispolitizovane snage svesno sprečavaju postupak privatizacije, postoji ovaj drugi postupak gde se sprečava pretakanje društvene imovine u privatne džepove.
A, sa druge strane, uvodi se novi standard i novi kriterijum za sva lica koja će učestvovati u postupku koji se vodi pred sudom povodom pokrenutog stečaja.
Smatram da nije dovoljan razlog samo to što Evropska unija očekuje od nas da stvorimo bolje uslove za sprovođenje stečajnog postupka i da sprečimo uništavanje supstance, a njome raspolažu privredni subjekti i nije dovoljno da se licenciranje stečajnih upravnika vrši preko agencija, gde Vlada zaista još uvek ima direktan i dominantan uticaj.
Ja sam upravo za još liberalniji koncept, gde bi stečajni upravnici imali svoju komoru, organizovanu na principima samouprave onih ljudi koji imaju već stečajnu licencu i koji bi sami birali upravne odbore i sami donosili statut o svom poslovanju i uspostavili standarde, kao i etiku u poslovanju i sprovođenju stečajnih postupaka, nešto nalik advokatskim komorama.
Na taj način bi stečajni upravnici bili subjekti koji bi bili uključeni u proces stečaja pred nadležnim trgovinskim sudom.
Na ovakav način stečajnom agencijom može da upravlja nadležno ministarstvo, može da sprovodi delom i neke političke odluke u zavisnosti od sastava same Vlade i zato smatram da ovakva agencija predstavlja samo prelazni oblik u jednom još potpunijem, još profesionalnijem pristupu u organizovanju stečajnih upravnika, njihovom licenciranju i sticanju mogućnosti za obavljanje ove profesije.
Isto tako, treba na potpuniji i demokratski, transparentni način pratiti stečajne postupke, s obzirom da naše iskustvo pokazuje da su mnogi stečajni postupci zloupotrebljeni i da postoji zloupotreba pre svega ovlašćenja u stečajnom postupku, koja je sračunata na uništavanje društvene imovine; imali smo veoma ispolitizovane postupke u pojedinim slučajevima, kada dominantna lokalna ili republička vlast utiče na tok i trajanje stečajnog postupka, što može da rezultira i oštećenjem, pre svega, poverioca.
Zato očekujem da će ovaj zakon biti podržan od strane skupštinske većine, a Demokratska stranka će podržati i ovaj zakon i zakon o stečaju.
Smatramo da to jeste doprinos boljem funkcionisanju pravnog i sudskog sistema i da stvara veću mogućnost za demokratsko opredeljenje privrednih subjekata u izboru da li će se opredeliti za privatizaciju ili da se na drugi način država kroz ovaj postupak obezbedi od zloupotreba, od opstrukcije u privatizaciji, ali isto tako i spreči rastakanje društvenog kapitala i prelivanje društvenog kapitala u privatne džepove, zbog nefunkcionalnih preduzeća i zloupotrebe ovlašćenja u stečajnim postupcima i od strane onih kojima je povereno upravljanje društvenim kapitalom. Dakle, mi ćemo ovaj zakon u celosti podržati.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Branislav Blažić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?

Dame i gospodo, podneo sam amandman na član 2. koji podrazumeva brisanje tog člana i jasno je da funkcija ovog amandmana u svakom slučaju nije nikakva opstrukcija, niti neka politička promocija. Ovde se radi o tome da smo mi principijelno protiv agencija. Da ste vi prihvatili amandman na član 1, onda amandman na član 2. ne bi ni bio potreban.
Jednostavno želimo da zaustavimo ovu maniju stvaranja agencija, s obzirom da je ova zemlja pretvorena u zemlju nekih agencija, gde se zatvaraju fabrike, otvaraju agencije, gde se proizvodnja gasi, a jača birokratija.
Želimo da ukažemo da je sve ovo što treba da radi ova agencija moglo da radi ministarstvo.
Druga je stvar što sada neko hoće da kaže da je do sada rad nekih državnih institucija koje su bile učesnici u stečajnom postupku bio vrlo loš. Ako je to bio loš rad, onda taj rad treba popraviti, a nikako dodavati neke nove birokratske aparate, pogotovo što niko ne može da opravda da će ova agencija koštati 30 miliona dinara, i onda neko izađe i kaže - pa to je mala agencija, ona košta samo 30 miliona dinara, plus donacije.
To su stvari potpuno jasne, a ono što je najvažnije je stvaranje te paralelne države; pokušaj da vi sada obučavate stečajne upravnike, a govorite kako su krali, malverzacije i tako dalje, a sada kada ih obučite, bojim se da će posle upravo zbog toga sve fabrike otići u bankrot.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo poslanici, amandmanom se traži da se briše član 2. koji glasi: "Agencija ima svojstvo pravnog lica sa pravima, obavezama i odgovornostima utvrđenim zakonom.
Agencija posluje u skladu sa propisima o javnim službama. Sedište agencije je u Beogradu. Agencija ima račun." Ovaj poslednji stav je verovatno da bi imali račun preko koga će da se potroši 30 miliona dinara iz budžeta Republike Srbije za rad ove agencije.
Čitava ova priča o agenciji, o stečaju znači da predlagač, odnosno Vlada jednostavno od stečaja hoće da napravi granu privrede, a stečajni upravnik da postane zanimanje ili zanat.
Ako se uzme u obzir u kakvom stanju nam je privreda, koliko preduzeća je već u predstečajnom ili stečajnom postupku, način na koji se vrši licenciranje stečajnih upravnika, način na koji će se oformiti organi agencije za izdavanje licence i način na koji ćete preko stečaja da uradite ono što niste uspeli u postupku privatizacije da nekome poklonite, jeste problem.
Zato SRS podnosi ovoliki broj amandmana, jer hoćemo da kažemo ne vama, jer vi to sve znate, nego građanima Srbije šta im se sprema.
Smatramo da je ova govornica najbolje mesto sa koga možemo da poručimo građanima kakve stavove ima Vlada Republike Srbije, kakve SRS, da kažemo građanima da više ne veruju obećanjima koja se daju lako i da sledeći put na nekim parlamentarnim izborima, verujem vanrednim, koji će biti uskoro, povedu računa za koga će da glasaju kada izađu na izbore.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop - Lazić..
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?

Dame i gospodo, najpre moram da se osvrnem na ono što je gospodin Proroković rekao u svom izlaganju malopre.
On je rekao da su agencije koje se osnivaju ovim zakonima akreditovana tela koja treba da budu depolitizovana, ako sam ja to razumeo. Molim vas da mi objasnite kakvo je ovo telo depolitizovano, ova agencija koju osnivate ovim zakonom, ako upravni odbor, nadzorni odbor i direktora imenuje Vlada Republike Srbije. Nije depolitizovana, sve je to pod kontrolom Vlade, odnosno politike koja upravlja državom.
Što se tiče člana 3. i amandmana koji je podnela koleginica Gordana Pop-Lazić, ovim amandmanom se traži brisanje trećeg člana. Zašto?
Trećim članom ovog predloga zakona definisani su poslovi koje obavlja ova agencija za licenciranje stečajnih upravnika. Rekao sam u načelnoj raspravi, najvažniji od tih poslova su povereni poslovi. Te poslove poverava Ministarstvo privrede agenciji za licenciranje stečajnih upravnika.
Ja se pitam zašto Ministarstvo poverava te poslove? Tvrdim da je Ministarstvo i kadrovski, i prostorno i na svaki drugi način osposobljeno da obavlja te poslove. Ako se ovi poslovi izuzmu od Ministarstva, šta ostaje Ministarstvu da radi u ovom domenu?
Ministarstvo treba da pripremi program, uslove po kojima će stečajni upravnici da polažu ispite. Ako Ministarstvo to uradi, zašto onda ono ne sprovodi ispite?
Zašto ne organizuje ispitivanje tih kandidata i ono ih propituje, odnosno komisija Ministarstva i onda ta komisija, odnosno Ministarstvo izdaje licence, nego će sada Ministarstvo da pripremi program obuke, odnosno program ispita, a agencija će da izvrši propitivanje kandidata i da mu izda licencu.
Kad smo kod licence, sam termin je vrlo nespretno i nesrećno upotrebljen, ne samo ovde, nego i u drugim zakonima. Ako se licenca dobija polaganjem ispita, kako se može oduzeti licenca. To je kao kad diplomirate na nekom fakultetu, pa vam neko posle zbog nesavesnog rada oduzme diplomu.
Trebalo je na neki srećniji način da to regulišete. Možda dozvola za rad, ali licenca, odnosno dokument koji se dobija polaganjem ispita, ne može se oduzeti. Mora da ima trajni karakter.
Ako treba da se vrši neka kasnija provera nivoa znanja, to je možda u redu, ali oduzeti licencu nekome zbog neke njegove greške u poslu koji obavlja, to ne stoji ako se taj dokument dobija proverom znanja, odnosno ispitom.
Svi poslovi koji su nabrojani ovde su poslovi koje može i treba da vrši Ministarstvo privrede i mahom su to poslovi tehničke prirode.
Smatramo da sve ove poslove može vrlo adekvatno, vrlo sposobno da obavlja i Ministarstvo privrede, da ne treba zbog toga formirati agenciju, pogotovo u ovim uslovima kad nemamo dovoljno novca ni za one osnovne potrebe, a da ne pričamo o ovim luksuznim stvarima za državu u ovoj situaciji, osnivanju sijaset raznoraznih agencija koje će samo trošiti novac iz budžeta Republike Srbije.