Da li još neko od ovlašćenih želi reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 89. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa prijave za reč u pisanom obliku sa redosledom narodnih poslanika podnele sve poslaničke grupe.
Dajem reč narodnom poslaniku Radovanu Teodoroviću, a neka se pripremi narodni poslanik Veroljub Arsić.

Poštovani predsedniče, poštovane kolege i gospodine ministre, želim da se pridružim svima onima koji podržavaju ovaj zakon.
Kao što ministar reče, ovo je evropski zakon koji će rešiti mnoge probleme, probleme u sivoj ekonomiji. Međutim, hteo bih da dam neke svoje zamerke. Pošto sam čovek iz poljoprivrede, hteo bih da napomenem zbog šire javnosti da je nulta stopa poreza bila za đubriva, sredstva za zaštitu bilja, semena za reprodukciju, sadni materijal i priplodnu stoku. Sada je ona 8%.
Međutim, predložena je na veterinarske lekove, kompletne krmne smeše za ishranu stoke, poljoprivrednu mehanizaciju i opremu u poljoprivredi, da ta stopa takođe bude 18%. Mislim da je to visoka stopa u toj oblasti poljoprivrede. Zašto? Sami znate u kakvom je stanju naša poljoprivreda.
Što se tiče kompletne krmne smeše za ishranu stoke i veterinarskih lekova, znamo da učestvuje u proizvodu sa 60%. Ako je 18% porez, 60% puta 18 je oko 11% cene koštanja našeg poljoprivrednog proizvoda.
Drugo, što se tiče poljoprivredne mehanizacije, zbog šire javnosti, do sada smo plaćali 20% porez na promet, ako fizičko lice kupuje traktor. Sada plaćamo 18%, iako znamo stanje u mašinskom parku kod seljaka, da su traktori stari, da je dotrajala mehanizacija, pa predlažemo da to bude 8%, da bi pospešili kupovinu novih traktora i same mehanizacije u poljoprivredi.
Sve u svemu, zalažem se da se ovaj zakon usvoji i on je dobar zato što će srediti mnoge stvari u sferi poljoprivrede. Iskoristio bih ovu priliku, pošto je aktuelna žetva pšenice, samo dve reči da kažem koje kruže u našoj javnosti. Znate da je doneta cena pšenice 7 plus 1,5 dinara. Moram da vas obavestim da takvo stanje nije na terenu, da ima mešetarenja, da se uzima mnogo jeftinije od toga.
Hoću da vas podsetim, pošto sam član Odbora za poljoprivredu, da je na Odboru predloženo da cena bude 9 plus 1,5 dinara, dakle 10,5 dinara. Cena je sada 8,5 dinara i pod uslovom da je 8,5 dinara, da je prosečan prinos 5 tona, mi imamo ostvarenje od 42.500. S obzirom na troškove koštanja pšenice po hektaru, moram zbog javnosti da bude čisto i mnogi napadaju Vladu da nije u redu, ima zarade, ali reći ću vam nešto drugo.
Dakle, ako imamo jedno tanjiranje, drugo tanjiranje, sejanje, zavlačivanje, seme, MPK, prihranu, preparat i prskanje, kombajniranje, poreze i doprinose po jednom hektaru i odlazak od kuće do njive i nazad, sve to košta 25.900 tačno. Ako smo dobili za pet tona 42.500, kada se oduzme ovih 25.900, to je 16.600. Ljudi, to je zarada i pretvoreno u evre to je oko 240 evra.
Međutim, seljaci se ne bune zbog toga nego se bune što im je zavučena ruka u džep i ove godine. Bog je dao da rodi ovako kako je rodilo i mi smo imali dobre prinose, uzeta su dva dinara po toni. Pet tona po dva dinara je 10.000, oko 150 evra nam je izvučeno iz džepa, seljacima. Znate da prošle godine nismo imali zaradu. Ove godine, kada je trebalo da je dobijemo, neko nam je uzeo.
Ako znamo da je 500 hiljada hektara pod pšenicom, puta 150 evra, to vam je 7,5 miliona evra, u privatne ruke. Uzela je država, u stvari seljaci nisu dobili.
Najveća zamerka je što je obećana cena od 10,5 dinara, dakle 9 plus 1,5 dinar, i to je išlo u medijima, mogu da vam donesem i dokaze, a bio sam i na Odboru za poljoprivredu. Sada se kupuje pšenica po 8, odnosno 7 plus 1,5 dinar. Dakle, treba paziti šta se obećava i zašto se događaju blokade.
Hoću da vas podsetim da je predviđena cena otkupa višnje 23 dinara, a znamo da se na jugu Srbije višnja plaćala po 18 dinara, a na kraju po 12 dinara i niko je neće, a cena koštanja branja jednog kilograma je 6 do 7 dinara, pa sami vidite da tu nema zarade.
Da zaključim, dakle, ako rodi dobro, nije dobro, a ako ne rodi, opet nije dobro. Šta to znači? Moramo imati dugogodišnju strategiju za poljoprivredu.
Vidim ovde da mnogim kolegama nije zanimljivo da ovo slušaju, priličnije im je da obuku majice, pa da malo izađu u majicama. Toliko.

Gospodin Nikolić, povreda Poslovnika.

Gospodine poslaniče, mi smo se upravo spremali da vam aplaudiramo posle ovog govora. Ceo ovaj govor je bio namenjen Vladi Republike Srbije, a vi na kraju, da opravdate učešće u toj vladi, napadate poslanike SRS.
Mi nemamo para za odela sa likom Vojislava Šešelja, nosili bismo i ta odela. Imamo para za majice. Nama je Šešelj drag, Šešelj je naš ideolog, Šešelj je naš predsednik, Šešelj i dalje nevin sedi u Hagu, Šešelj se u ovakve kombinacije sa vlašću koja pljačka seljake ne bi upuštao, vi to vrlo dobro znate. Ne zamerajte nam što poštujemo predsednika koji zaslužuje poštovanje, nego vi malo razmislite da li vaši predsednici zaslužuju poštovanje.

Gospodine Teodoroviću, nije bio poziv po Poslovniku, već je bila replika. Ako ćete vi po Poslovniku, izvolite.

Samo da vas podsetim, svedoci ste svi da je upravo gospodin Nikolić pre nekoliko dana opomenuo...

Molim vas, gospodine Teodoroviću, koji član Poslovnika?

... potpredsednika da je došao nepristojno obučen. Juče je bila svečana sednica i gospoda su došla u majicama od 50 dinara.

Gospodine Teodoroviću, nije vam uključen mikrofon zbog toga što niste naveli član Poslovnika. Da li se pozivate na određeni član. Molim vas, član 100, izvolite.

Dakle, kada vi radite nešto što nije u redu, onda je u redu. Vi ste došli u majicama i to je u redu. Vaš potpredsednik Skupštine je sedeo u majici na svečanoj sednici, učestvovali ste u igri za predsednika, izgubili ste, pošteno čestitajte, biće izbora još, pobedićete možda i tako, ali ako ovako nastavite da budete majičari, nikada nećete pobediti.