Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, najpre ću da se osvrnem samo na raspravu koja je vođena u prepodnevnom delu sednice, jer mislim da deo poslanika nije na najbolji način razumeo izlaganje poslanika Teodorovića, našeg kolege iz poslaničkog kluba SPO – Nova Srbija.
Gospodin Teodorović je naime hteo, kako sam razumeo, samo da ukaže na jedan problem, a to je da se cena od 7 plus 1,5 dinara za pšenicu ne poštuje, odnosno ne poštuje se onaj deo cene koji se odnosi na 7 dinara i mislim da to nije bila kritika Vlade. Vlada je verovatno u ovom trenutku učinila najviše što je mogla.
Činjenica je da su obećanja bila nešto drugačija, da su ljudi kada su sejali pšenicu pravili kalkulaciju na 9, odnosno 9,5 dinara bez premije, odnosno sa premijom od jednog dinara. Sada je Vlada izašla sa premijom od 1,5 dinara, ali se ovde postavlja pitanje šta bi bilo da je Vlada izašla sa premijom od dva dinara. Da li bi se onda ovaj drugi deo smanjio na 6,5 ili na 6 dinara?
To je u stvari jedna sasvim druga tema o kojoj pre svega Vlada treba da razmisli, a to je tema u kojoj meri se poštuje cenovni paritet 1:2:4, odnosno na cenu pšenice od dinar, da brašno bude dva, a kilogram hleba četiri dinara, odnosno vekna hleba bi u tom slučaju (ako bi bilo 10 dinara, 20 i 40) trebalo da bude 24 dinara, što nije.
To znači da praktično ovde ceh plaćaju primarni proizvođači, s jedne strane, jer je njihova cena depresirana, a s druge strane krajnji potrošači, jer čini mi se da je sadašnja kalkulacija hleba praktično pravljena na nekoj tržišnoj ceni pšenice koja je bila i čitavih 15 dinara prošle godine.
Samo sam na to hteo da ukažem i da kažem da cena po hektaru, koju je kolega Teodorović rekao, dakle, koliko praktično jesu inputi za proizvodnju pšenice od nekih akcionara, on je rekao 25.000 dinara, važi za individualne poljoprivredne proizvođače, odnosno za seljake, a da je ta cena za društvena preduzeća koja se bave primarnom poljoprivrednom proizvodnjom daleko veća i da iznosi blizu 40.000 dinara po hektaru.
To znatno menja ovu situaciju i menja kalkulaciju na prinos od pet tona po hektaru, a to je daleko veća cena u osnovi, tako da te zarade o kojoj je kolega govorio, kada su u pitanju poljoprivredni proizvođači, baš i nema.
Reći ću vam samo da na jedan dinar obaveza koju ima poljoprivredni proizvođač, društveno preduzeće koje se bavi primarnom poljoprivrednom proizvodnjom ima čak 26 dinara. Dakle, 26 puta je veće opterećenje.
U svakom slučaju ova mala digresija je bila neophodna prosto da bi čuli narodni poslanici, ministar, a i javnost, koji se sve problemi tu javljaju, odnosno da se prihvati saznanje da problem nastaje negde između proizvođača i potrošača, a to su mlinari, pekari i da bi tu trebalo videti zbog čega ta cena ne odgovara paritetu 1 : 2 : 4.
Što se tiče ovog zakona, ovo je još jedan dobar zakon, jedan od onih u nizu koje je predložila DS, odnosno prethodna Vlada. Uprkos tome što je jedna uvažen koleginica pre nekoliko dana ovde rekla da nije važno ko predlaže zakon, važno je da je zakon dobar, mislim da je važno da kažemo da ovo jesu zakoni prethodne vlade, upravo zbog kampanje koju je deo sadašnje vladajuće koalicije, ne mislim svi nego deo vladajuće koalicije, tada vodio, a to je bila neodgovorna kampanja, puna kleveta, neistina, u dobroj meri destruktivna i koja je za posledicu imala dosta loš rad Vlade u prva četiri meseca.
Nije sporno, mislim da je to već svima jasno, da su reforme započete 2001. godine de fakto stale, a sada se svi zajedno trudimo da te reforme pokrenemo i bojim se da to ne ide tako lako. Sve ide, tačno, ali mislim da je malo iskarikirano, da svakako ta kriza koju smo imali jesenas nije bila takvog karaktera da zbog nje nismo mogli da usvojimo porez na dodatu vrednost tada, ali kažem sve i da prihvatimo da iz nekih jačih političkih razloga tada nismo usvajali porez na dodatu vrednost.
Postavlja se pitanje zašto se taj zakon nije našao na dnevnom redu možda u martu, aprilu ili maju, nego se tek sada našao na dnevnom redu Skupštine i sada s pravom deo opozicije postavlja pitanje usklađivanja drugih propisa i uopšte mogućnosti da se do 1. januara 2005. sve pripremi za sprovođenje ovako važnog zakona.
Ne mogu da ne zamerim vladajućoj koaliciji, Vladi Republike Srbije, što su joj bili važniji neki zakoni koji praktično sada svoju sudbinu čekaju pred Ustavnim sudom Republike Srbije, dakle, čija je ustavnost osporena. Jedan od tih zakona je čak Ustavni sud suspendovao do konačne odluke, kao da je važnije bilo neko kadrovsko prepucavanje ili možda neka vrsta ostrašćenosti i borbe protiv DS-a, što se sada pokazuje kao krajnje apsurdno, s obzirom da hteli ne hteli, prinuđeni smo zajedno da radimo.
Mi se na najbolji način, od kada smo ovde opozicija, trudimo da tako i radimo, da budemo konstruktivni i da podržimo sve one zakone za koje smatramo da su na dobrobit Srbije, bez obzira što jesmo sad u opoziciji, što bismo možda mogli neke političke pena da postižemo na taj način što bi vas ometali u radu.
Nama to ne pada na pamet i zbog toga vam pomažemo, kao što smo pomagali i prošle nedelje, i pretprošle, i prethodna četiri meseca da usvajate zakone koji jesu reformski, koji jesu produžetak ekonomske politike koju je povela Vlada, čija je okosnica bila DS još 2001. godine, zatim 2002. i 2003. godine.
Mi smo stali iza ovog zakonskog predloga i tada kada smo bili vladajuća većina. Nama se ništa nije u našim stavovima i našim principima promenilo time što smo prešli u opoziciju. Mi i dalje stojimo iza ovog zakonskog predloga i, kako je kolega Vlahović rekao, vrlo su jasni naši razlozi zbog čega mi podržavamo ovaj zakonski predlog, što je dato u samom materijalu.
To je dalja borba protiv sive ekonomije, harmonizacija poreske politike sa Crnom Gorom. Ne znam da li je ovde rečeno, ali Crna Gora je porez na dodatu vrednost uvela još 1. aprila 2003. godine. Naravno, usklađivanje sa standardima sveta kojem težimo i kojem pripadamo, a o tome je već ovde bilo reči – Šesta direktiva Evropske zajednice o zajedničkom sistemu poreza na dodatu vrednost u državama članicama.
Ovaj porez na dodatu vrednost svakako će povećati stepen naplate, ali s druge strane on može biti dobar podsticaj za smanjenje pojedinačnog opterećenja, odnosno podsticaj za investicije, a samim tim i ekonomski rast. Ovaj porez na dodatu vrednost je dokazan u uporednim sistemima i kao takvog treba ga prihvatiti, i ne treba oko njega praviti neku preveliku dilemu ili preveliku priču.
Izvesne bojazni, koje je rekao gospodin Vlahović, koje su provejavale kroz diskusiju nekih drugih narodnih poslanika, upravo se tiču tajminga donošenja novog zakona, odnosno velikog propusta i odgovornosti vladajuće većine ili dela Vlade Republike Srbije koji je očigledno imao preimućstvo nad drugim delom Vlade Republike Srbije kada se birao redosled zakona koji će doći na dnevni red.
Podneli smo svega nekoliko amandmana. O tim amandmanima ćemo više govoriti u raspravi o pojedinostima. Sada ću samo okvirno reći, to je na članove 24, 34. i 68.
Amandmanom na član 24. smo hteli da popravimo rešenje koje se tiče poreskog oslobođenja na pružanje usluga korisnicima slobodne zone. Smatramo da bi moglo preciznije da se uredi, kako to ne bi bio razlog za poresku evaziju i tu će podnosilac amandmana, kolega Vladimir Jovanović, reći nešto više, kao i o amandmanu 34, kojim smo želeli da ukažemo na jednu nejasnoću koja se tiče poljoprivrede.
Naime, praktično svi inputi kod poljoprivrednika, odnosno kod njihove poljoprivredne proizvodnje biće opterećeni porezom od 8%, neki 18%, a iznos nadoknade koju mogu naplatiti za svoje autpute jeste 5%. Moram priznati da nam to rešenje nije najjasnije. Treba dodati i to da većina poljoprivrednika neće ispunjavati uslove da bude obveznik, odnosno u sistemu poreza na dodatu vrednost.
Pre svega, malo njih će da prikaže da spada u onu grupu, prema, mislim, članu 34, ako se ne varam, preko dva miliona; a i oni koji budu preko milion teško da će se odlučiti da vode knjige i da se bave time, što nije nimalo blisko njihovom poslu.
To ćemo više o amandmanima. Imamo tu dilemu koja se tiče člana 68, odnosi se na poslovanje u slobodnoj zoni. Ne sporimo potrebu da postoje pojedine poreske olakšice, ali smatramo da bi samo pitanje poslovanja slobodnih zona ipak trebalo da se uredi nekim drugim zakonom, odnosno nekim drugim propisima. Opet se vraćamo na ono staro, da smo ovaj zakon doneli u martu mesecu, možda bi do 1. januara 2005. imali više vremena da omogućimo, odnosno da izvršimo sve one pripreme koje su neophodne da bi se ovaj zakon primenjivao.
Važno je da usvojimo ovaj zakon, važno je da njegova primena krene od 1.1.2005, važno je da se budžet efikasnije puni, a s druge strane da se kvalitetnim poreskim sistemom otvori novi prostor, otvori više mesta, da pojedinačno poresko opterećenje bude manje i samim tim da bude više mesta za investicije.
Međutim, obzirom da DS - Boris Tadić podržava ovaj zakon, mislim da je sam gospodin ministar jasno obrazložio koje su potrebe i koji razlozi stoje da se glasa o ovom zakonu. Iskoristiću prisustvo gospodina ministra da ga obavestim da sam podneo jedno poslaničko pitanje predsedniku Narodne skupštine, u skladu sa našim Poslovnikom o radu. Voleo bih da se gospodin ministar potrudi, odnosno da pomogne da dobijem odgovor u pismenoj formi.
Kada smo raspravljali pitanje budžeta, a kad pogledate, stalno se mi vraćamo na budžet, bilo kroz priču o pšenici, bilo kroz ovu priču ili neku drugu vraćamo se na Zakon o budžetu i tada smo, kao opozicija, ali u duhu u kom inače ovde nastupamo, konstruktivnom, ukazivali da taj budžetski deficit od 44 milijarde jeste veliki, pa smo s druge strane smatrali da su generalno sami prihodi od 338 milijardi previsoko postavljeni, ali smo tada iskazali zabrinutost za deo pokrića tog deficita u iznosu od 16.800.000.000 dinara, a to se odnosilo na prihode od privatizacije.
Naime, mislili smo da neodgovorna politika koju je vodio deo sadašnje vladajuće koalicije prema privatizaciji, populistički pristup, ulagivanje ili ideološki kompromis, koji očigledno postoji u ovoj koaliciji, ne samo što je doveo do toga da se Ministarstvo za privredu i privatizaciju zove samo Ministarstvo privrede, nego je doveo do toga da cela ta kampanja bude usmerena na taj način da će se samim negativnim odnosom prema privatizaciji, pa najavom bogzna kakvog istraživanja privatizacije, pa maltene poništavanja privatizacije, doći do toga da privatizacija u narednom periodu neće biti dobra, kvalitetna i neće doneti rezultate.
Kada smo dobili Predlog zakona o budžetu, u najmanju ruku smo se šokirali videvši da Vlada predviđa da od privatizacije dobije 16.400.000.000 dinara, a reći ću vam da je naša Vlada, koja je daleko odgovornije pristupala tom problemu, čak prihode od privatizacije koncipirala za oko tri milijarde manje.
Zato sam postavio pitanje, i znam da možda nije direktno usmereno ministru finansija, ali obzirom da ministar finansija vodi računa o punjenju i pražnjenju budžeta moram ga postaviti ministru finansija, jer ministra za privredu nemamo. Dakle - koliko je preduzeća privatizovano od početka mandata Vlade do 1. jula 2004. godine, koliko je raspisano novih tenderskih privatizacija u ovom periodu, koliko je preduzeća u postupku restrukturiranja privatizovano od početka mandata do 1. jula 2004. godine, koliki su prihodi od privatizacije ostvareni od početka mandata Vlade do 1. jula 2004. godine i koliki su troškovi Agencije za privatizacije u periodu od 15. marta do 1. jula 2004. godine?
Vi mi, ministre, nećete zameriti što sam iskoristio ovo vreme da vas pitam ovo, odnosno da vas zamolim da od Vlade Srbije dobijem odgovor u skladu sa Poslovnikom, onako kako je to i red i kako priliči, ukoliko Vlada poštuje ovaj parlament.
Na kraju krajeva, naš poslanički klub će podržati ovaj zakon, podržaće sve one zakone koje bi i sam stavio na dnevni red da smo u situaciji da vladamo Srbijom, kao što vam nikad nećemo predložiti nijedno jedino rešenje koje sami ne bismo primenili u situaciji da možemo da odlučujemo o tome koje će se rešenje primeniti. Hvala na pažnji.