Replika, gospodin Nikolić.

Otkud tolika srdžba i otkud toliko ogorčenje na SRS. Ne može sednicu Narodne skupštine da vodi čovek u majici, jer on predstavlja Narodnu skupštinu, a narodni poslanik dođe kako on hoće. Nikoga od vas nisam opomenuo kako se oblači.
Drugo, juče je bila svečana sednica, polagao predsednik Republike zakletvu. Naši poslanici su pokazali svoj odnos prema državi time što su došli, a svoj odnos prema predsedniku time kako su se obukli.
Dozvolite da imamo pravo, da imamo odnos i prema državi i prema predsedniku, a kamere državne televizije su se toliko trudile da prikažu našu nepristojnost da uopšte nisu smeli da prikažu kakve mi to majice nosimo. Dobre su to majice, neka vas opominju na naše izborne rezultate.
Nemojte vi da se junačite nad pobedom Borisa Tadića, to nije ni njegova pobeda, a nekmoli vaša. Ono što sam osvojio, to su naši glasovi. Prevedite ih na sledeće izbore koji budu održavani, pa vidite da li ćete sedeti na tom pretposlednjem mestu.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, a neka se pripremi narodni poslanik Milan Nikolić.

Dame i gospodo poslanici, pre nego što pređemo na sam zakon, ipak moram da kažem da ne mogu da odolim da ne reagujem na uvodnu reč predstavnika Vlade, gospodina ministra Dinkića, kako me je ubeđivao da će za neke proizvode koji spadaju u životne namirnice, a koji su sada oslobođeni poreza, pa kada uvede porez na dodatu vrednost, da dođe do pojeftinjenja, odnosno deflacije.
To pravda time što je osnovna sirovina, brašno, oporezovana sa 18 posto, hleb 8 posto, pa će ona razlika da se vraća proizvođaču. Sadašnja situacija je, gospodine ministre, da proizvođač na osnovu poreske izjave ne plaća nikakav porez i istina je da trgovac koji nabavi hleb od njega, po sadašnjem važećem Zakonu o porezu na promet, ne plaća nikakav porez, tako da, čini mi se, vi brkate babe i žabe u ovom slučaju. To su dva sasvim različita vida oporezivanja i to je vaš problem.
Kada je reč o porezu na dodatu vrednost, činjenica jeste da je to jedan od uslova da Srbija i Crna Gora budu članovi Evropske unije i da je to jedan od razloga što ova vlada predlaže jedan ovakav zakon. Osnovna zamerka jeste sam koncept zakona i trenutak u kome se zakon donosi, odnosno trenutak od kada zakon počinje da važi. Osnovna zamerka u pogledu čitavog jednog ovakvog zakonskog predloga jeste nedostatak slobodnog kapitala da ovaj zakon uđe u normalnu primenu, bez štetnih posledica za stanovništvo.
Osnovna, jedina i najvažnija zamerka, jer je činjenica da naša privreda nema slobodnog kapitala da kreditira državu, jer se sada po ovom predlogu zakona porez na dodatu vrednost plaća i na sirovine. Da bi jedan proizvođač nabavio sirovinu, sada plaća samo cenu sirovine, na osnovu poreske izjave, bez poreza na promet, bez ikakvog vida oporezivanja. Sada će morati da kupi sirovinu sa porezom. Na koji način će moći da nabavi tu sirovinu, osim ako u ovakvoj situaciji u kakvoj je ne pokuša da dobije neki kratkoročni ili dugoročni kredit od naših poslovnih banaka.
Zahvaljujući gospodinu ministru Dinkiću, ondašnjem guverneru Narodne banke Jugoslavije, mi smo izgubili domaće bankarstvo, a trenutno na tržištu najviše mešetare strane banke ili određeni bankarski lobiji ovde, koji diktiraju cenu kapitala na tržištu.
Cena kapitala na tržištu, u najmanju ruku, jeste 12 do 14 posto fiksne kamatne stope i preko 17 posto preračunate kamatne stope, gospodine ministre, a vrši se revalorizacija, ne po stopama koje propisuje Narodna banka Srbije, već na osnovu rasta evra. To je sada taj problem koji imate sa tako visokim kamatama, jer vam se sada dešava da ne možete da zaustavite rast evra, koji polako ali sigurno raste.
Znači, jedan proizvođač će morati i te stvari da ukalkuliše u svoj proizvod i nemojte da me ubeđujete da je to mala stavka u jedinici mere proizvoda, već i te kako će da učestvuje u ceni, iako se računa da će neko sledeći u nizu morati isto da uzima kredit od banaka da bi kupio to od proizvođača. Isto se dešava i sa maloprodajom i počinje zidanje cena. To zidanje cena se, gospodine ministre, zove inflacija.
Sećam se 2001. godine, kada ste vi učestvovali u donošenju tog zakona, makar kao Institut G17, i kada je uvedena opšta poreska stopa od 20%, i kada je za ovom govornicom tadašnji ministar Božidar Đelić rekao da će biti inflacija između 30 i 35%. Sa ove iste govornice sam ga opomenuo da ne može da bude manja od 65%, a završilo je na 73%.
Sa ovakvim zakonom, sa ovakvim načinom uvođenja poreza na dodatu vrednost prvih mesec ili dva, eventualno tri, neće biti inflacije. Možda će čak i da bude određene deflacije zbog robe koja se trenutno nalazi u magacinima i u radnjama, ali čim bude počela nova roba da pristiže, za prvih šest meseci 30 do 35%, do kraja godine kada sirovine iz poljoprivrede, ova pšenica o kojoj smo sada pričali, kukuruz i ostali poljoprivredni proizvodi, počinju da ulaze u proces proizvodnje, u industrijsku proizvodnju, doći će do inflacije od preko 100% i vi ćete za to biti odgovorni.
Ova priča koju ste sada ispričali oko pada cena ili deflacije, ili pada inflacije u zemljama koje su uvele porez na dodatu vrednost, jeste, ali to je tek posle onih 100, 120%, i tek onda dolazi do pada inflacije za nekih 9%. To je taj pad inflacije. Znači, da bi se vratili na neku normalnu vrednost, proći će najmanje sedam, osam, do deset godina. Crna Gora je imala inflaciju preko 80%. Mogu oni da pišu u njihovim statistikama, da izdaju saopštenja itd, da je manja. Druga je stvar ono kada čovek uđe sa određenom količinom novca u prodavnicu i hoće nešto da kupi, tada vidi koliko je to skuplje.
U svakom slučaju, jedan ovakav vid oporezivanja dovešće do rasta troškova života, smanjenja kupovne moći. Sa smanjenjem kupovne moći smanjujete produktivnost, gospodine ministre, a sa smanjenjem produktivnosti dolazi do povećanja cena proizvoda po jedinici mere u samoj fabrici, u samoj hali, u samoj uslužnoj delatnosti, u samoj trgovini. To je stvar sa kojom ćete morati da se pomirite.
Kada su u pitanju istočnoevropske zemlje, o kojima ste vi ovde pričali u svom ekspozeu, mogu da vam kažem da istočnoevropske zemlje, koje su uvodile porez na dodatu vrednost 90-tih godina, sve su zarad socijalne sigurnosti svojih građana, zaštite životnog standarda, na osnovne životne namirnice uvodile nultu poresku stopu, dok ovde sada to nije slučaj. Ovde se na jedan određen broj proizvoda, koji se mogu nazvati životne namirnice, uvodi poreska stopa od 8%.
Samo da vas podsetim na 2001. godinu i na taj famozni reformski zakon o porezu na promet proizvoda, da je i tadašnji gospodin ministar Đelić uveo na te iste proizvode poresku stopu od 20%, da bi u cilju neke predizborne kampanje za predsedničke izbore obično izlazio sa predlogom izmena i dopuna Zakona o porezu na promet i, zarad političkih poena, prepisivao amandmane SRS, gde su poslanici SRS-a tražili poresko oslobođenje za te određene proizvode.
Novina u svemu ovome jeste još u ovom predlogu zakona da će sada po prvi put da se oporezuju poljoprivredni proizvodi koji pripadaju primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji, a to je pšenica, kukuruz, to je sojina sačma, to je uljana repica. Svaki seljak koji ostvari prihod veći od milion dinara, po bilo kom osnovu, postaje poreski obveznik i moraće da plaća porez 5% na svoje proizvode. Tako piše u članu 34. Predloga zakona.
Zbog ovakve situacije u kojoj se i nalazi Srbija, naša privreda i siva ekonomija, koja je svakako prisutna u privredi, sa porezom na dodatu vrednost mogli ste da otpočnete etapno. Jeste da bi to bilo prvi put da neko na jedan takav način uvodi porez na dodatu vrednost, ali jedini koji može da da neke određene rezultate i da smanji sve one negativne posledice koje povlači ovakvo naglo uvođenje tog poreza.
Imate određena iskustva u tim etapama, primenjuju se u pojedinim zakonskim odredbama, a to je da prva etapa bude plaćanje poreza na ukalkulisanu vrednost. Već sada postoji ta mogućnost da pojedini trgovci plaćaju porez na ukalkulisanu vrednost, a ne na ostvaren promet robe i usluga. Samo, na ovaj način prvo bi se opteretila trgovina, koja prva i dolazi do gotovog novca i do kapitala.
Druga etapa bi bila, preneti porez, koji se već primenjuje na pojedine proizvode, kao što su nafta i naftni derivati, alkoholna pića i cigarete, i tek poslednja etapa bi bila uvođenje ovakvog ili nekog drugog sličnog zakona o porezu na dodatu vrednost.
Da li će on biti tehnički drugačiji, da li će imati neke druge poreske stope, da li će to tzv. nulto oporezivanje da bude šire ili ne, to je sada neka priča za diskusiju, ali to je jedini način da postepenim uvođenjem poreza na dodatu vrednost zaštitite domaću privredu i građane Republike Srbije.
Nije mi jasno zašto se i toliko žurite kada su najoptimističnije prognoze za priključenje zemljama EU 2011. godina, a tvrdim da niste u pravu i tvrdim da je taj trenutak mnogo dalji i što god više ostajete na vlasti biće nam sve dalje i dalje.

Reč ima narodni poslanik Milan Nikolić, pardon ministar. Izvolite.
(Dobacivanje iz sale: Pauza.)
Samo trenutak, ministre, da obavestim. Po članu 81. stav 1, u radnim danima utorak, sreda i četvrtak definisano je da se radi od 10,00 do 18,00 i da se daje pauza od jednog sata. Ne kaže se u kom periodu, a ovo je ostalo diskreciono pravo. Počeli smo pre dva sata. Izvolite, gospodine ministre.

Samo da ne bi bilo nikakve zabune. Najpre, bih ponovio ovo što je poslanik DSS-a objasnio. Postoji paradoks kod poreza na dodatu vrednost. Kada imate nultu poresku stopu, to se i u ekonomskoj teoriji i praksi kaže – oslobođen, a kažnjen.
Drugim rečima, gore prolazi onaj ko ima nultu poresku stopu, bez prava na odbitak, nego onaj ko ima sniženu poresku stopu. Pitajte uostalom pekare u Crnoj Gori, koji imaju uvedenu nultu stopu na hleb i imaju svi redom gubitke, a sada se spremaju da povećaju poresku stopu. Zašto? Zato što ako imate nultu poresku stopu, nemate prava na povraćaj poreza na osnovu prethodno plaćenog poreza na sirovine.
To je sistem poreza na dodatu vrednost. Na svakoj fazi se zaračunava porez. Ako ste platili, recimo, na kvasac, na električnu energiju, na ostale sirovine stopu od 18%, vi imate pravo kada vam je stopa od 8% da tražite povraćaj tog poreza, odnosno da ne platite ništa od tih 8%. Drugim rečima, vi računate u obračunu potencijalnu obavezu od 8%, ali s obzirom da su prethodna plaćanja veća od potencijalne obaveze, vi zapravo ništa ne plaćate, već tražite povraćaj više plaćenog poreza i tu se stvara ta razlika, koju sam rekao, od 2%.
Sve zemlje koje su nekada uvodile nultu stopu poreza bez prava na odbitak zamenile su je u međuvremenu sniženim stopama. Nulta poreska stopa bez prava na odbitak se plaća samo na izvoz dobara u različitim segmentima. Još jednom ponavljam, važno je za razumevanje i građanima, neće biti inflacije ako se stopa poreza na promet koja je sada nula zameni stopom od 8% sniženo; naprotiv, ti proizvođači su u boljoj situaciji ako im zamenite sniženom stopom od 8%, nego da im bude nulta stopa bez prava na odbitak.
Takođe, neće doći do takve kataklizme, koju je prethodnik nagovestio, iz prostog razloga što ovaj poreski oblik ne uvodimo mi zbog EU. Da budemo potpuno jasni, uvodimo zbog nas samih, zato što ovaj porez stvara jednake uslove za sve proizvođače i stimuliše legalno poslovanje. Zbog Srbije, zbog naše privrede i naših građana valja da stimulišemo prelazak u legalne tokove, da svi imaju jednake uslove i to je razlog zašto ga uvodimo.
Naravno da će nam to pomoći da uđemo u Evropsku uniju, ali nije primarni razlog uvođenja ovoga harmonizacija sa Evropskom unijom, već poboljšavanje naših uslova privređivanja. Ne bi druge zemlje, sve odreda osim Bosne, to uvele još mnogo ranije kao što su govornici govorili, da to ne pospešuje razvoj privrede.
Garantujem, razgovarajte sa svima koji ovde imaju stopu od 8%, neka vam naprave konkretne kalkulacije, uljari, mlekari i ostali, da li im se više isplati da imaju nultu stopu bez poreza na odbitak ili stopu od 8%. Ako vam oni kažu da im se više isplati nulta stopa, bez prava na odbitak, mi ćemo to staviti u zakon, ali ne isplati im se. Jedino što mogu da kažu - bilo bi bolje da je 5% umesto 8%, jer bi onda bila još veća razlika u ceni u njihovu korist. Dakle, specifičan je poreski oblik, potpuno drugačiji u odnosu na porez na promet, i logika je drugačija.
Garantujem da će inflacija, sa ovim porezom na dodatu vrednost, biti niža sledeće godine nego u ovoj godini, iz prostog razloga što stopu poreza na promet od 20% u najvećem broju slučajeva zamenjujemo opštom stopom koja je 2% niža, a to je stopa od 18%. Kad izvedete kalkulacije, videćete da za isti proizvod koji ima danas stopu poreza na promet 20%, a sutra PDV od 18%, manje će se plaćati apsolutni iznos poreza.
Dakle, sa PDV od 18% država manje dobija u apsolutnom iznosu, ali će više obveznika plaćati u masi. Zbog toga poreski prihodi rastu 50%, ne zbog toga što će neko više plaćati državi. Poreski obveznici pojedinačno manje plaćaju državi, ali će više obveznika da plaća te manje poreze i onda je masa prikupljenih poreza veća. Hvala.

Zahvaljujem ministru Dinkiću. Za repliku se javio Veroljub Arsić.

Hajde sad da mi ministar objasni - ko plaća porez? Bez obzira da  li je PDV, da li je porez na promet, porez plaća građanin.
Druga stvar, možete sada da pričate o nekoj priči - šta bi bilo, kad bi bilo. Činjenično stanje jeste da jedan proizvod po jedinci mere, ako je koštao 100 dinara zbog poreza na dodatu vrednost, sada košta 118 dinara. Da li ću da platim porez direktno državi ili dobavljaču koji mi fakturiše robu, svejedno mi je. Umesto 100 dinara angažovao sam 118 dinara. Za tih 18 dinara moraću da podignem kredit ili da se zadužim, jer nemam drugog slobodnog novca.
Onda neću da idem sa manjom maržom, ako sam išao sa 20 dinara na 100 dinara, to je 20%. Neću da se odreknem svoje marže kao trgovac, nego ću procentom da je uvećavam. To ne možete da poreknete. Novac je roba i ona ima svoju vrednost. Obezvređujete trenutno novac, u ovom slučaju. Kasnije to kreće; ako procentualno računam marže, a trgovci će svi procentualno da računaju marže, ako moraju da ugrade kredite koje će morati da podignu kod banaka, to se zove inflacija i to je činjenica s kojom morate da se pomirite.
To da li je nulta poreska stopa ili nije, recite mi šta je bolje; da li je bolje pekaru da kupi brašno bez poreza na promet, da kupi kvasac bez poreza na promet, na struju mu računate porez na promet, i tu nemojte da pričate neistine, i da proda taj hleb bez poreza na promet ili samo očekujete da mu neko nešto vraća. Svejedno - kako.
Da li će da mu vrati država ili ne jednu razliku, ali jedan deo ostaje kod države koji je dosad bio, koji je isključivo pripadao građanima radi zaštite životnog standarda.
To je taj problem koji donosi PDV. To je da većina tih koji pričaju o porezu na dodatu vrednost, tvrdim, ne znaju da naprave ni proizvođačku kalkulaciju, ni uslužnu kalkulaciju, ni maloprodajnu kalkulaciju, pa onda izađu za ovu govornicu i svima sole pamet kako treba da se radi.

Reč ima narodni poslanik Milan Nikolić, a neka se pripremi narodni poslanik Darko Glišić.

Poštovano predsedništvo, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas je vrlo važan zakon u nizu ekonomskih zakona koji ova skupština donosi i, kao što ste u uvodnom izlaganju predstavnika SPS čuli, mi ćemo podržati ovaj zakon, glasaćemo za njega jer smatramo da je to još jedan korak približavanja ka Evropi.
S druge strane, smatramo da proširuje broj poreskih obveznika, što je veoma važno u uslovima kada znamo da se skoro preko 40-50% prometa odvija u sivim kanalima. Taj procenat se smanjuje, ali u svakom slučaju mislimo da ne samo instrumentima državne kontrole, nego i međusobne kontrole poverilaca i dužnika može da se poveća broj onih koji su u obavezi da plaćaju porez. Zapravo, siva ekonomija polako ulazi u legalnu ekonomiju i lično hoću da verujem da se stvaraju veoma zdrave ekonomske pretpostavke za zdravu konkurenciju, u kojoj će moći da tokom vremena dođe i do smanjenja stope inflacije, jer sada u toj konkurenciji je veoma velika razlika između onih koji ne plaćaju porez i onih koji plaćaju porez.
Mislim da ipak nekoliko primedbi stoji na Predlog ovakvog zakona. Prvo, vreme potrebno za pripreme za apsolutno i efikasno sprovođenje ovog zakona mislim da je kratko, a ukoliko se svi instrumenti zakona ne sprovedu na pravi način, mislim da veoma dobar zakon, koji sve zemlje u okruženju, čitava Evropa primenjuje, može da se dovede u pitanje.
Stoga mislim da treba da se malo porazmisli o vremenu nastanka poreske obaveze onoga ko je dužan da porez plati i o vremenu plaćanja prava na povraćaj poreza od strane države, gde je 45 dana, tako da dolazi do nekog finansiranja države u uslovima kada je ova privreda stvarno umorna, prezadužena, i kad ima mnogo problema u pogledu likvidnosti, kako da obezbedi pre svega nabavku materijala, posle toga da obezbedi plaćanje tih obaveza koje postoje. Mislim da bi došlo do ozbiljnog ugrožavanja ionako loše likvidnosti privrede, ukoliko se ne bi bar ti odnosi izjednačili.
Mislim da se ovde, bar za početak, za taj prvi krug, kako ministar reče, složeni privredni sistemi, govorim kao privrednik, nalaze u dosta složenoj situaciji, imajući u vidu da je problem nelikvidnosti prisutan, da mnoge materijale moraju da uvezu i da plate carinu i taj deo poreza, a onda to isto po faznim proizvodnjama.
Do toga da ima svoje maloprodaje, i onda u tim postupcima uvek su u situaciji da postepeno plaćaju porez, a naplatiće ga, kada je roba trajne potrošnje u pitanju, u roku od šest, 12 ili 24 meseca od potrošača, što dovodi u veoma težak položaj upravo ovakve proizvođače.
Mislim da bi tu moglo da se nađe rešenje u razmišljanju Ministarstva oko pružanja povoljnosti određenim kreditnim aranžmanima, bar u početnom periodu, dok se zamajac ne ostvari na pravi način.
Drugo, treba dobro razmisliti o nekim artiklima koji treba da budu uvršteni u stopu od 8%, u posebnu poresku stopu. Cela Evropa, ceo svet, recimo, pije vodu iz flaše. U situaciji smo da svega 30% populacije Srbije pije tu vodu iz česme, sa neproverenih izvora. Zapravo, dosta nezdravu vodu pijemo. Mislim da stopa od 8% bi mogla da poveća daleko više promet. Imamo resurse, imamo kapacitet i mislim da bi to bio potez u kome bi dobili i potrošači, i proizvođači, i Vlada Republike Srbije. Hvala.