Replika, gospodin Matić.

Član 97. stav 2. Samo ću podsetiti kolegu Vlahovića da su poslanici DSS u prethodnom periodu, u prethodnom mandatu podržali sve reformske ekonomske zakone, da smo za njih glasali, zato što smo znali, bez obzira na to što će oni uneti tranzicionu muku našim gađanima, da su nužno zlo, kako bi ovu zemlju izveli na pravi evropski put. To je jedna od istina.
Druga istina je da smo tokom jeseni 2003. godine imali parlamentarnu krizu i da smo, glasajući ili ne glasajući za predloženi dnevni red, želeli prvo da utvrdimo ko za dnevni red glasa iz ove sale, a ko glasa za dnevni red izvan ove sale.

Po Poslovniku, gospodin Vlahović.

Po Poslovniku, član 97 - pogrešno tumačenje prethodnog govornika.
Glasanje za kvorum nema apsolutno nikakve veze sa činjenicom da su nama zakoni preko potrebni da bismo nastavili sa ekonomskom reformom. Mi smo se tada opredeljivali za zakonski dokument koji je trebalo da obezbedi dalju reformu poreskog sistema u našoj zemlji, koji je trebalo da obezbedi unapređenje poreske administracije, da bismo mogli da realizujemo ciljeve koji su definisani ovim zakonom.
A to je smanjenje sive ekonomije, to je harmonizacija ekonomskog sistema sa Crnom Gorom, jer su se sve parlamentarne stranke tada u Skupštini zalagale za opstanak državne zajednice Srbija i Crna Gora, a to je i harmonizacija sa ekonomskim sistemima Evropske unije. Prema tome, vi ste tada, glasajući protiv zakona o porezu na dodatu vrednost, zapravo glasali protiv nastavka ekonomske tranzicije. To je fakat.

Stav 1. člana 97. opisuje šta je replika i u kojim slučajevima se daje. Ne može se zloupotrebljavati da biste replikom odgovorili na repliku, jer to nije povreda Poslovnika, već opis.
Gospodine Prorokoviću, izvolite, replika na izlaganje gospodina Vlahovića.

Gospodine Vlahoviću, niko iz DSS nije rekao prošle jeseni da nam ovaj zakon ne treba, kao što nije rekao da nam ne treba mnogo zakona koji su u tom trenutku bili na dnevnom redu, ali nije mogao da bude prihvaćen dnevni red, jer smo mi imali institucionalnu krizu.
Mi nismo znali u tom trenutku koliko Skupština ima poslanika. Setite se da su profesori Pravnog fakulteta tada podnosili ostavke na svoje mandate, pa su posle nekoliko dana pisali da su bili u zabludi kada su podnosili ostavke, pa smo imali slučaj poslanika iz Pokreta za demokratsku Srbiju. Skupština je u tom trenutku brojala između 240 i 260 narodnih poslanika. Apsurdno je onda pričati o dnevnom redu, o bilo kakvim reformama, kada mi nismo imali institucije sistema koje su trebale te reforme da sprovode.
Situacija se oktobra i novembra prošle godine raščistila. Mi smo rekli i tada da podržavamo zakon o porezu na dodatu vrednost. Danas je stigao na dnevni red i glasaćemo za njega, uz jednu malu opasku, da smo novembra prošle godine imali i te kakve zamerke na visinu tog poreza, jer je bilo, ako se sećate, predlogom gospodina Đelića, tadašnjeg ministra, predviđeno da porez na dodatu vrednost iznosi 20 plus 5%.

Poslanik Aleksandar Vučić, predstavnik SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, SRS smatra da porez na dodatu vrednost mora da bude donet, ali pitanje je u kom trenutku, na koji način i, rekao bih, posle kojih zakonskih i izmena u privrednoj praksi Srbije.
Naime, donošenje ovog zakona u ovom trenutku nosi sa sobom brojne probleme u Srbiji, u trenutku kada imamo minimalni nominalni rast industrijske i poljoprivredne proizvodnje, u trenutku kada imamo, rekao bih, realni problem sa svim oblicima proizvodnje u Srbiji, gde imamo ogromne probleme i sa fabrikama i sa zaposlenima u Srbiji, uvođenje poreza na dodatu vrednost, naglo, u terminu koji je previđen ovim zakon, stvoriće nove dodatne, ogromne probleme.
Mi smo podneli brojne amandmane i tek ćemo, nakon prihvatanja ili odbijanja i ministra i skupštinske većine, doneti konačnu odluku kako i na koji način ćemo se izjasniti po pitanju ovog zakona.
Najpre, moram da kažem da je bilo nekoliko varijanti kako je trebalo na bolji način da se pripremi Srbija za uvođenje zakona o porezu na dodatu vrednost, kako i na koji način to pravno-tehnički da izvedemo bolje.
Naime, mi ovaj zakon imam još od 1998. godine na tzv. saveznom nivou, zatim, imamo crnogorski zakon o uvođenju poreza na dodatu vrednost. I jedan i drugi su pravno-tehnički bolji nego ovaj predlog zakona. Mogli smo, čak nas i Zakon za sprovođenje Ustavne povelje, pa i sama Ustavna povelja obavezuju da primenimo onakav zakon kakav imamo na tadašnjem federalnom nivou. Nismo to učinili.
Doneli smo zakon koji je morao da bude nešto izmenjen u odnosu na crnogorske prilike, ali pravno-tehnički neuporedivo bolji, sa manjim brojem novih pravnih termina koji su nejasni onima koji treba zakon da primenjuju, posebno poreskoj administraciji i u poreskom postupku.
Ovaj zakon, osim onoga što mu jeste namera, dakle, a on se od jednofaznog poreza na promet razlikuje po tome što je višefazni, ali se takođe razlikuje od višefaznog kumulativnog poreza na promet, koji smo imali priliku da vidimo kako i na koji način se primenjuje.
Prednosti sistema poreza na dodatu vrednost bez sumnje jesu veća poreska izdašnost, efikasnije suprotstavljanje poreskoj evaziji, neutralnost u spoljnotrgovinskim transakcijama. Dakle, to je ono što je apsolutno nesporno.
E sad, sporni su - opšta i posebna poreska stopa, način primene. Mi mislimo da je prvo trebalo ići na ukalkulisani porez, pa na preneti porez, a tek zatim ići na porez na dodatu vrednost. Zašto? U poslednjoj rečenici svog izlaganja o tome je govorio ministar Dinkić.
Mi imamo ogroman problem sa likvidnošću. U prvoj fazi imamo tri faze: proizvodnu, dohodnu i potrošnu, ili tri tzv. oblika poreza na dodatu vrednost, ali šta ćemo da radimo sa likvidnošću. Odakle novac? Odakle angažovana sredstva? Gde ćemo to da pronađemo?
U prvom trenutku, to će biti pokušaj kamufliranja, prva tri meseca će ostati sve isto, ali već u aprilu imaćemo veliki problem: od 5% do 20%, a možda i veću, inflaciju. Zatim će dolaziti do smanjenja kupovne moći stanovništva. Razume se i smanjenja prodaje. Imaćemo pojavu sve veće neefikasnosti i ogroman problem sa stravičnim padom životnog standarda.
U prvom trenutku ćemo imati inflaciju, a kasnije će doći, u skladu sa tim, čak i do deflacije i do velikog problema, jer niko ništa neće moći da kupi, i to će građani na najgori mogući način osetiti. Biće lakše državi - tačno je. Država će imati mnogo veća finansijska sredstva na raspolaganju. Budžetski deficit neće postojati ili će biti neuporedivo niži. Ali, prema računici koju je napravila SRS, sa opštom poreskom stopom od 12% imaćete više od 30% povećanje budžeta. Više od 30%!
Da li mi time pokrivamo budžetski deficit i ono što su potrebe javnih rashoda, javne potrošnje uopšte - da. Mi, naravno, znamo da se ta opšta poreska stopa danas u Evropi kreće, posebno u zemljama istočne Evrope, koje su to prihvatile od 90-tih godina, negde na nivou od 14% u Gruziji do 25% u Uzbekistanu.
Nećemo da kažemo da je u našoj zemlji predviđena najveća. Nije. Negde je na nivou kako su prihvatale okolne zemlje, npr. Bugarska ima stopu od 18%, s tim što su oni uveli dve druge posebne stope od 2% i 10%, a mi imamo ovde direktnu posebnu stopu od 8% i još jednu od 5%. Naravno, imamo i tzv. nulto oporezivanje, koje bi moralo da bude neuporedivo šire nego što je predviđeno u ovom zakonu.
Spremio sam ovde da pročitam građanima kakve ćemo probleme imati u nekoliko sfera društvenog života, a onda ću u drugih deset minuta govoriti o konkretnim stvarima.
Dakle, mi imamo opštu stopu PDV od 18% i posebnu stopu gde se oporezuje promet dobara i usluga od 8%, i to na sledeća dobra: lekovi navedeni u listi lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava za zdravstveno osiguranje, u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju; ortotička i protetička, kao i medicinska sredstva; proizvode koji se hirurški ugrađuju u organizam; materijal za dijalizu. Zašto to nije išlo u onu grupu dobara koja spadaju u nultu poresku stopu, odnosno u oslobađanje plaćanja poreza?
S druge strane, imaćemo velikih problema sa poljoprivrednicima, sa onima koji imaju osam tovnih junadi, jer to prelazi ovih milion dinara o kojima se govori u članu 34. Mislim da je to ta cena otprilike. Znači, direktno u štali će se naplaćivati PDV od 5%, koji je predviđao, uzgred, i prethodni predlog zakona, koji je podnosila Demokratska stranka, te nije tačno da nije postojao posebni porez već samo opšti, kao što je to malopre sa ove govornice izgovoreno.
Šta ćemo sa prometom nekretnina? Šta ćemo sa mladim ljudima koji treba da steknu, da mogu da zarade? Izračunajte koliko će biti i na koji način povećana cena nekretnina zato što nisu na ovoj listi po posebnoj stopi od 8%, nema ih na ovoj izdvojenoj stopi od 5%, nema oslobađanja od poreza. Šta ćemo sa tim? Kako će se i na koji način taj veliki problem regulisati?
Imaćemo problema sa tzv. tajm leksom, brojne druge merljive i nemerljive loše efekte prihvatanja zakona u ovom trenutku i na ovakav način, sa ovom opštom i ovim posebnim stopama. Sa tim odloženim dejstvom će biti negde između 6 do 18 meseci, i ne samo u primeni i onome što treba da radi poreska administracija, već i u nečemu što jeste objektivno naš problem, a to je da nam je privreda u potpunom kolapsu.
Imamo nerešiv problem za one lance i katance, a baš ti koji govore o lancima i katancima su nam i napravili lance i katance, pa ćemo da vidimo, pošto su rekli da će Tadićevom pobedom da nam ih skinu, a vidimo da nam ih neće skidati. Imaćemo ogroman rast troškova života. Imaćemo, tačno je, gotovo dvostruko povećanje dohotka države, ali će doći do ogromnog ekonomskog zaduživanja privrede, za nas i našu državu u ovom trenutku nerešivog.
A, potpuno je jasno da država koja toliko zahvata od vrednosti nacionalne proizvodnje imaće ogromne probleme i taj problem mi nećemo biti u stanju da rešimo. E zato, osim prihvatanja i prepisivanja onoga što stoji u šestoj direktivi, mi moramo da napravimo ono što jeste specifično za ovo tržište, što je specifično za ovo privredno područje. Mogla je Bugarska 1993. godine da uvede stopu 18% plus posebne 10 i 2%. Ali, Srbija ne može 2004. godine. Nama je potrebna niža opšta stopa, niže posebne stope i širi krug onih koji ulaze u tzv. grupu nultog oporezivanja.
I opet ćemo imati dovoljno povećanje dohotka države. Opet ćemo imati veći priliv u budžet nego što smo imali do sada, neuporedivo veći. Imaćemo, ako se uspe u toj nameri, i smanjenje sive ekonomije, ali u svakom slučaju ćemo imati potpuni privredni kolaps, ako se mnogo toga u ovome ne izmeni.
Zato vas pozivamo, naravno skupštinsku većinu, da prihvatite i amandmane poslanika SRS, da ne bude po onoj narodnoj "videla žaba da se konj potkiva", pa smo i mi uhvatili na isti način, kao i neki drugi, i u okruženju i u Evropi, a nismo u stanju, nismo sposobni za to.
Nismo sposobni za to jer nam privreda umire, industrija nam umire, poljoprivreda nam umire. E, ne treba mi da izvršimo eutanaziju, nego treba da podignemo i popravimo našu privredu, da krenemo u proizvodnju, da konačno u Srbiji počne da se radi i živi od svoga rada. Hvala vam najlepše.

Hvala vama.
Da li još neko želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Veroljub Stevanović.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, mislim da ili nismo dobro čitali zakon, ili ga namerno tumačimo na svoj način, ili nismo dobro čuli obrazloženje.
Počeo bih od toga - šta su to ciljevi ovog zakona. A rečeno je da je cilj da se uvede red, da se suzbije siva ekonomija. I, odmah se postavlja pitanje, koje je i prethodno postavljeno, da li je to primereno uslovima u kojima živimo?
Dakle, sigurno je da se uvodi red i vrlo verovatno, gotovo sigurno, suzbija siva ekonomija. Da li je primereno uslovima, o tome možemo da pričamo. Srpski pokret obnove i Nova Srbija su dostavili izvestan broj amandmana. O njima ćemo govoriti. Mislimo da su u redu i mi ćemo naravno podržati ovaj zakon, sa željom da se naši amandmani usvoje.
Obzirom da su sve ovo pitanja koja mogu da zvuče i da se iskoriste u neke političke svrhe, a mislimo da nije vreme da to tako činimo, zamolio bih ministra da još jednom na kraju odgovori na ova pitanja do sada postavljena. Ona otprilike mogu i ovako da budu postavljena.
Prvo, šta će ovaj zakon doneti poljoprivredi, ali vrlo direktno. Da li će poboljšati poljoprivrednu proizvodnju, da li će je pojeftiniti ili neće? Mi smo mislili, sada mislimo i tražićemo da, obzirom na to da smo čuli da će budžet verovatno u sledećoj godini zbog primene ovog zakona biti uvećan za 50%, da je vrlo bitno kada je već to tako kako se taj budžet troši. Dakle, šta su prioriteti?
Mi upravo mislimo i tražimo da prioritet bude poljoprivreda, da se to što se dobija sledeće godine upravo vidi u poljoprivredi, pa kada je već to tako, zbog toga i tražimo da stopa od 18% na poljoprivrednu mehanizaciju, na veterinarske lekove, na stočnu hranu bude 8%. Mislimo da o tim kategorijama možemo da razgovaramo i mislimo da to mnogo neće da ugrozi neke stvari koje su postavljene kao cilj.
Drugo, još jedno pitanje, koje opet zbog svih nas i zbog građana treba da se postavi i da se na njega odgovori, a to je kako će ovaj zakon uticati na standard stanovništva? Molim ministra da kaže vrlo jasno i vrlo precizno, jer je vrlo bitno zbog trenutka u kojem živimo. Tu smo dali nekoliko amandmana. Porez na dodatu vrednost na prirodni gas je sada 18%. Mislimo da je to značajan deo stanovništva, da tu treba promeniti stopu i da ona bude 8%, opet zbog standarda stanovništva.
Još jedna stvar, koja je možda bitna da se kaže ili možda najbitnija, a utiče na prve dve, jeste kako će se to odraziti na privredu? Konkretno. I tu se postavlja jedno pitanje, koje se koristi u različite svrhe, a to je porez na dodatu vrednost u građevinarstvu koji će biti 18%, bio je 5%, i samo da vidimo, da čujemo zbog svih kako će to da utiče na gradnju, hoće li da povećava gradnju, da poboljša standard stanovništva, da li će da pojeftini ili da poskupi. To su neka pitanja na koja svi očekujemo odgovor.
Mi smo razmišljali kada smo o svemu ovome razgovarali na poslaničkom klubu i još o nekim stvarima. Dakle, kako još više da povećamo likvidnost, a posebno onih firmi koje uvoze, i tu smo predložili da menica bude garant plaćanja i molili bismo i na to pitanje odgovor.
Na kraju još jedna stvar, koja je po nama bila jako bitna za razmišljanje, a to su usluge. Nije li bilo mesta i nije li vreme da ne budu 18%?
Dakle, sve u svemu ovaj zakon će podržati poslanička grupa SPO - Nova Srbija. Mislimo da zaista uvodi dosta reda i mislimo da je vrlo značajan, ali želimo posebno da kažemo da je sada trenutak da se mnoge stvari postave na pravo mesto, da ne lutamo i da zaista, ako smo rekli u predizbornoj kampanji da nam je poljoprivreda broj jedan, stvar broj jedan, razmišljanje broj jedan, da ovaj trenutak iskoristimo tako da još pojefitinimo poljoprivrednu mehanizaciju, stočnu hranu, veterinarske lekove i time da pojeftinimo proizvodnju poljoprivredi. Poslanička grupa SPO - Nova Srbija će glasati za ovaj zakon.