Gospodine potpredsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je već rekao ovlašćeni predstavnik DSS u svom uvodnom izlaganju, DSS će podržati Predlog zakona o porezu na dodatu vrednost ne samo zbog činjenice da tim zakonom mi harmonizujemo naš poreski sistem sa Evropskom unijom i sa više od 100 država koje su uvele PDV, nego još više zbog činjenice da se upravo donošenjem ovog propisa stimuliše privredni rast i stvaraju regularni okviri za poslovanje, a u svakom slučaju destimuliše poslovanje izvan regularnih tokova privređivanja.

Ovo je vrlo bitno jer donošenjem ovog propisa na neki način zaokružujemo sistem propisa koji podstiče investiranje u Srbiji. Doneli smo Zakon o registraciji privrednih subjekata, doneli smo Zakon o stečaju, doneli smo još drugih propisa i na neki način ovim zakonom – a naravno u najavi je i zakon o izmeni Zakona o porezu na dobit preduzeća kojim, kao što ćemo videti, postajemo najatraktivnija zemlja za ulaganje –eleminišemo ono što je bilo osnovna negativna strana primene Zakona o porezu na promet, a to je činjenica da je bila velika poreska nedisciplina, da je punjenje budžeta bilo slabo, da je bio krajnje nemaran odnos prema državi i zdravoj ekonomiji, da je postojala nelojalna konkurencija, da su postojali povlašćeni i monopoli.

U primeni tog zakona verovalo se da se upravo izigravanjem propisa, izbegavanjem plaćanja poreza, može vrlo lako i brzo stići do profita, a na taj način bio je oštećen onaj ko je utvrdio sve uslove i sva pravila tržišne utakmice, a to je država.

Upravo ovaj PDV, znači opšti porez na potrošnju, takvu mogućnost ako potpuno ne isključuje, ali je svodi na najmanju meru i stvara iste uslove za sve za takmičare na srpskom tržištu. Kao što je rečeno, u ranijem periodu bilo je mnogo privilegovanih koji poreze nisu plaćali, izbegavali zbog sistema poreza na promet, jer se taj porez obračunavao samo u jednoj fazi prometa proizvoda i usluga.

Uglavnom oni koji su snosili najveći teret plaćanja poreza, koji su najviše bili na udaru poreske adminstracije (koja je, mora se reći, u prethodnom periodu bila potpuno obavijena korupcijom), bili su mali preduzetnici. Oni su najviše plaćali, oni su punili budžet, a oni veliki uglavnom su to izbegavali, koristeći razne političke pozicije i politički uticaj.

Zašto PDV i koje su prednosti PDV više puta je ovde isticano. Ovim modelom poreza izabran je kreditni metod jer on prati sve faze prometnog ciklusa u kojem učestvuju svi u jednom ciklusu i svi su zainteresovani da se PDV obračuna u računima, da se iskazuje u računima, da bi se steklo pravo na poreski kredit i da naredni u tom ciklusu ne bi snosio obavezu plaćanja prethodnika.

Tu svako svakog kontroliše i tu je mogućnost zloupotrebe minimalna. Uglavnom, ovaj porez je neutralan za poreskog obveznika jer primljene račune za isporučene proizvode i usluge koje su ispostavili drugi poreski obveznici istovremeno ima pravo da odbije od svoje poreske obaveze. Na neki način PDV sadržajno, po primljenim računima, ne predstavlja za poreskog obveznika trošak poslovanja. Naravno, vrlo je bitno da PDV insistira na širem poreskom obuhvatu, a broj poreskih oslobođenja, izuzeća, svodi na najmanju meru i time se razlikuje od poreza na promet.

Naravno, želim ponovo da istaknem činjenicu da je kod poreza na promet obaveza obračunavanja i plaćanja poreza u poslednjoj fazi pogodovala izbegavanju poreske obaveze.

Više puta su ovde isticani pozitivni efekti ovog predloga zakona kada bude primenjen. To je veći poreski prihod, efikasnije suprotstavljanje poreskoj evaziji ili izbegavanju plaćanja poreza. Svi učesnici u prometu obračunavaju porez i prate se sve faze prometnog ciklusa.

Što se tiče samih pojedinačnih rešenja u Predlogu zakona, i ovde je najviše diskutovano oko toga šta je sve obuhvaćeno opštom poreskom stopom, šta je sve obuhvaćeno posebnom poreskom stopom. Želim da ukažem da se izabrana opšta i posebna poreska stopa na neki način nalaze u proseku onih poreskih stopa koje imamo u Evropskoj uniji. Imamo i do 25%, ali imamo i onaj minimum koji je propisan Šestom direktivom od 15% za opštu poresku stopu ili 5% za onu posebnu.

Pitanje je da li je bilo mogućnosti da se do kraja iskoriste sva rešenja iz Šeste direktive i Aneksa H, da li su neki proizvodi i usluge mogli da budu oslobođeni ili podvedeni pod nižu poresku stopu. Ovde su spomenuti veterinarski lekovi za prevenciju. Direktiva kaže da bukvalno niža stopa može da se primeni i na njih. Takođe niža stopa po toj direktivi mogla bi da se primeni na prirodni gas i električnu struju.

Međutim, ovde bih se koncentrisao na dva pitanja. Mislim da su strateški bitna i već su u prethodnim diskusijama pomenuta, tako da će verovatno ministar dati na njih odgovor, pošto je jedno od važnih opredeljenja ekonomske politike stimulisanje stanogradnje, ali i stimulisanje izvoza.

Mi imamo činjenicu da je pri prometu novoizgrađenog građevinskog objekta predviđeno plaćanje po opštoj stopi od 18%. Mi smo pre par meseci usvojili Zakon o nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita, i naravno treba videti da li ova opšta poreska stopa, koja se primenjuje na porez pri prometu novoizgrađenog građevinskog objektu, može da naruši efekte primene Zakona o nacionalnoj korporaciji i osiguranju stambenih kredita.

Osim toga, kada je u pitanju promet nepokretnosti, u Evropskoj uniji vidimo različita rešenja kada je u pitanju prvi promet novoizgrađene nekretnine. Imamo oslobođenje u Danskoj, Finskoj, Nemačkoj, Luksemburgu, Holandiji, Portugaliji, Švedskoj, Velikoj Britaniji, Španiji, Irskoj, imamo činjenicu da se novoizgrađeni objekat oporezuje po nižoj stopi.

Bilo bi interesantno čuti zašto je u ovom predlogu zakona zauzet stav da se novoizgrađena nekretnina pri prvom prometu oporezuje po opštoj stopi.

Drugo je pitanje položaj uvoznika koji su u isto vreme veliki izvoznici. Imamo činjenicu da se, kako je predviđeno zakonom o porezu na dodatu vrednost, PDV plaća odmah prilikom uvoza, zajedno sa carinom, ali imamo i činjenicu da je izvoz oslobođen plaćanja PDV.

Onda, činjenica da se tu ne može raditi o odbitku, nego o zahtevu za povraćaj, a ako se izračuna vreme u kome se podnosi poreska prijava, koji je to obračunski period, u kom periodu se vrši povraćaj kada su u pitanju pretežni izvoznici, a ovde je predviđen rok od 15 dana, možemo doći u situaciju da se uvoznici u isto vreme, a i izvoznici, nađu u situaciji da kontinuirano ulaze u zaduživanja kod poslovnih banaka da bi plaćali PDV prilikom ulaza, dok se ne sačeka povraćaj od strane države.

Mi znamo kakve su kamate kod poslovnih banaka, kolika su ta zaduženja, pogotovu kada su u pitanju velika sredstva. Osim toga, ti uvoznici i izvoznici dolaze u situaciju da ta sredstva koja uvoze nabavljaju za devize, da se povraćaj vrši u dinarskim sredstvima i mogu doći u situaciju da zbog tih kursnih razlika budu na gubitku.

Imamo primere u evropskim državama, a to i Šesta direktiva omogućava, da se takvim preduzećima na neki način pomera rok plaćanja PDV prilikom uvoza. Ovde je spomenuto u jednom izlaganju da je predviđen amandman da se menicom izvrše takva obezbeđenja, odnosno takva plaćanja. To su pitanja koja bi bilo zanimljivo čuti i verovatno će ministar na njih dati odgovor, jer mi smo se opredelili generalno da podstičemo izvoz, da jačamo izvoznike, a sa druge strane da jačamo stanogradnju.

U svakom slučaju, nevezano za ova pitanja, DSS će podržati ovaj zakon iz razloga koje sam naveo na početku, zato što je to zakon koji zaokružuje sistem podsticajnih zakona dobar za investicije, a kada se donese zakon o porezu na dobit preduzeća imaćemo takve uslove da će investitori sasvim sigurno, ne samo investirati, nego i poželeti da sedišta preduzeća u narednom periodu pomeraju i otvaraju ovde u Srbiji.

U svakom slučaju, još jednom, na kraju, podržavamo ovaj reformski, odličan zakon, koji nas harmonizuje sa propisima Evropske unije i sasvim sigurno daće boljitak nakon početka svoje primene.

Hvala vama. Reč ima narodni poslanik Goran Cvetanović, a neka se pripremi narodni poslanik Vladan Vučićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o porezu na dodatu vrednost je model koji je u svakom slučaju u skladu sa Šestom direktivom Evropske zajednice, gde se porez naplaćuje u svim fazama proizvodno-prometnog ciklusa.
Ministar Dinkić je rekao da ovaj predlog zakona predstavlja malu revoluciju i zaista sam fasciniran njegovom fleksibilnošću, jer on kao učesnik 5. oktobra u velikoj revoluciji i na potpuno neprimeren način sada učestvuje u maloj revoluciji u ekonomskoj sferi i zaista je za svaku pohvalu njegovo ponašanje.
S obzirom da se svi hvale kako Srbija treba da postane član Evropske zajednice, a sada i malo dete zna da Srbija ne može da postane član Evropske zajednice pre 2016. godine, interesantno je čak da je predsednik Srbije juče posle inauguracije rekao da u toku njegovog petogodišnjeg mandata teško da može takav cilj, iako je prioritetan, da se realizuje i ostvari.
S obzirom da vidim da iz DSS, a i Koštunica više ne priča o tome da treba da se promeni Ustav, a predstavnici DS i DOS kažu da sigurno neće biti prevremenih republičkih izbora za godinu dana, da li to znači da postoji dogovor da se Ustav ne menja, jer je ranije rečeno da poslanici treba da biraju predsednika Srbije u Skupštini ili je nešto potpuno treće.
Doduše, gospodin Dinkić je rekao da je ovaj zakon tu ne zbog evropskih integracija, nego da bi se smanjila siva ekonomija. Odredbe ovog zakona primenjuju se na sav promet dobara i usluga, i uvoz dobara, i to od 1. januara 2005. godine. Potrebno je poboljšati stanje u privredi u naredne dve godine, a onda početi sa primenom ovog zakona.
S obzirom da se tvrdi da se deluje zbog smanjenja sive ekonomije ovim zakonom i da je to osnov za donošenje ovog zakona, postavljam ministru pitanje kako je moguće da je istovremeno predložio poreska oslobađanja za dobra koja se u okviru carinskog postupka privremeno uvoze i ponovo izvoze, kao i suprotno, a upravo su ta dobra bila generator sive ekonomije. To možete videti iz člana 26. ovog predloga zakona.
Porez na dodatu vrednost izazvaće inflaciju i dodatno će opteretiti i finansijsku i socijalnu situaciju većine građana Srbije. Predlog zakona je mogao bolji da bude, pre svega u pravno-tehničkom pogledu, ali više se obraćala pažnja na dve različite poreske stope koje omogućavaju diskreciona prava poreskoj administraciji. Više se pažnje obraćalo na pojedine članove Predloga zakona, gde se daju prevelika ovlašćenja nadležnom ministru, a i deo materije ovog zakona je morao da se reguliše zakonom, a ne da se ostavi da bude regulisan podzakonskim aktima Vlade Republike Srbije.
Za primenu ovog zakona Vlada mora da reši nekoliko problema. Pre svega, nedostatak slobodnog kapitala, problem likvidnosti privrede, jer je privreda u kolapsu, a i prezadužena je, budžetski deficit, koji je evidentan, kao i proizvodnja, koja i te kako mora da se poveća.
Kaznene odredbe već postoje u Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji i zato je dvostruko kažnjavanje nepotrebno i neprimereno, jer je to već materija koja je regulisana zakonom.
Na kraju, taman sam hteo da zamolim ministra, a on uteče, da makar obrati pažnju na dva amandmana SRS. Dakle, na amandman gde mi insistiramo da poljoprivredni proizvođači treba da se oslobode plaćanja poreza na dodatu vrednost, kao i amandman SRS na član 24, koji neću da citiram jer je duži.
Ali, kao lekar želim da insistiram da se oslobode poreza na dodatu vrednost lekovi koji su navedeni u listi lekova koji se prepisuju i izdaju na teret sredstava za zdravstveno osiguranje, u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju, ortotička i protetička sredstva, medicinska sredstva – proizvodi koji se hirurški ugrađuju u organizam, kao i materijali za dijalizu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vladan Vučićević, a neka se pripremi narodni poslanik Rodoljub Gačević.

Dame i gospodo narodni poslanici, da bi shvatili kakav zakon danas treba da donesemo i kakve koristi će imati građani Srbije i Srbija od ovog zakona, moramo se vratiti malo unazad i da se podsetimo onih vremena kada je u Srbiji bio porez 43 posto, 60 posto, 86 posto, 23 posto, 20 posto i, naravno, mi sada predlažemo, tj. ovaj zakon o porezu na dodatu vrednost, da opšta stopa bude 18 posto.
Moramo znati da je i 90-tih godina srednjeg sloja u Srbiji bilo najviše, da je bilo malo siromašnih i da je bilo bogatih ljudi. Međutim, vreme koje je iza nas učinilo je da danas u Srbiji imamo ljude koji su na ivici egzistencije. Srednjeg sloja uopšte nemamo i imamo enormno bogatih ljudi.
Nije lako za desetak godina rada stići do velikog bogatstva. Do velikog bogatstva za desetak godina rada stiže se samo prevarama i utajom poreza. Zato sam i nabrojao kolike su stope bile u proteklom vremenu, da bi se videlo koliko su ljudi na neki sebi svojstven način utajili i došli do velikog bogatstva. Sve to porez na dodatu vrednost u ovom trenutku treba da ispravi.
Naravno, svaka promena u Srbiji izaziva dilemu. Stečene navike teško se menjaju. Želimo u Evropu, puna su nam usta Evrope, a ne želimo da prihvatimo nijedan evropski zakon. Svi oni poslanici koji danas zagovaraju da je ono što je u prošlosti bilo bolje, a to je siromaštvo danas, jednostavno zagovaraju da su oni koji su opljačkali ovu državu ispravni građani. Zato smatram, i kao privrednik apsolutno stojim iza toga, da će ovaj zakon o porezu na dodatu vrednost mnoge stvari u poreskom sistemu ispraviti i dovesti u pravi red.
Šta je sve to dobro što se uvodi ovim zakonom. Prvo, dobro je to što će država unapred imati veliki i dobar priliv sredstava u budžet. Šta će budžet, ako se bude ravnomerno punio, omogućiti? Omogućiće redovne isplate penzija, redovne i kvalitetne isplate dečijih dodataka i naravno omogućiće redovnu isplatu svih budžetskih sredstava tj. plata.
U proteklom vremenu mnogi su prilikom uvoza robe fingirali svoje račune, pa uvek robu plaćaju inopartneru po jednoj ceni, a prave niže fakture za zemlju i poreske organe u Srbiji. Posle toga traže da im se roba delimično isplaćuje preko fakture, a delimično u gotovom novcu. Porez na dodatu vrednost isključuje takvu mogućnost poslovanja.
Dobro je takođe i to što su mnogi privrednici lako dolazili do novca, tako što su maržirali svoju robu sa stotinu, dvesta-trista, pa i hiljadu procenata, a naravno sada to neće moći, jer će tu svoju dobit morati da iskazuju.
Šta nije dobro; da imamo dve poreske stope. Bolje je da imamo jednu poresku stopu, mnogo se to lakše računa i apsolutno kao privrednik rekao bih da je bolje imati jednu poresku stopu od 14% i onda rigoroznu kaznenu politiku. Mislim da bi to finansijski dalo još više rezultata.
Kao privrednik moram reći da nije dobra ova druga poreska stopa, poseban porez od 8%. Sada imamo situaciju da osnovne životne namirnice hleba imamo po stopi od 8%, a hleb je ipak socijalna, ekonomska i politička kategorija u ovoj zemlji. Naravno, pored toga imamo pecivo, kifle, koje su po 18%, a i kifla je socijalna, ekonomska i politička kategorija u ovoj zemlji.
Moram reći za grad Kragujevac, u kome ima dosta nezaposlenih ljudi, u kome ima dosta socijalnih slučajeva, da ne može biti kifla artikal koji treba biti oporezovan po stopi od 18%, jer na neki način roditelji koji su siromašni svome detetu daju toliko novca da mogu kupiti jednu kiflu za doručak, a pošto je to sve iz domena pekarstva, smatram da to nije u redu i da bi taj artikal morao da bude po istoj stopi kao i hleb, i mora biti niži.
Na kraju, želim da kažem da ćemo mi u Evropu pre 2016. godine. Kada budemo uveli ove evropske zakone i kada budemo znali da se ponašamo kao normalni ljudi, kada budemo shvatili da opozicija treba da bude konstruktivna i konstruktivan kritičar Vlade, kada budemo naučili da se ponašamo, onda ćemo sigurno i ranije otići u Evropu.
Ovako imam utisak, ako bi neko predložio da se uvede kolera, onda ovde bila podela – pola bi bilo za, a pola protiv. Mi moramo da shvatimo da ono što je dobro, što je konstruktivno, što je ispravno i što će apsolutno dovesti finansijske tokove u red, moramo prihvatiti.
Podržavam one poslanike koji brinu o agraru, ali ako želimo stvarnu saradnju sa svetom, ako želimo da budemo evropska država, da budemo u porodici evropskih zemalja, onda moramo prihvatiti te kodekse. Nijedan poljoprivrednik neće plaćati porez na traktor, ali to je osnovno sredstvo i osnovno sredstvo je oslobođeno, ali moramo da jednostavno uradimo ono što je potrebno, a to je da se legalizujemo kao privrednici.
Podržavam sve što je u interesu boljitka građana Srbije i iz ovih razloga podržavam i ovaj zakon, i smatram da će ovaj zakon dovesti privredu i privrednike u red, da će stvoriti mogućnost redovnijih isplata, manjih špekulacija i da će građani od ovog zakona brzo osetiti boljitak.

Reč ima narodni poslanik Rodoljub Gačević, a neka se pripremi narodni poslanik Zlatan Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada se u narodu kaže– to je zakon, onda se podrazumeva da je to nešto što ne može bilo ko pojedinačno menjati, nešto što je jasno, nedvosmisleno i precizno, što se za ovaj predlog zakona ne može reći.
Naime, čitanje ovog predloga zakona podsetilo me na onu priču kako je knjaz Miloš Obrenović, kada su mu doneli zakon, prvo pozvao čiča Miliju i naredio – čitajte mu, pa potom pitao – čiča Milija, jesi li razumeo. Ne, ama baš ništa. Ne valja zakon, pišite ponovo, hoću da ga razume i čiča Milija.
Ovaj predlog zakona dao sa jednom vrsnom knjigovođi, čija je supruga dugogodišnji kontrolor u Službi platnog prometa, odnosno nekadašnjeg SDK, i koji su kada su pročitali ovaj zakon na kraju rekli da niti im je jasan niti su ga razumeli.
Ako ga nisu razumeli oni koji treba da sprovode, da kontrolišu zakon, šta je ostalo narodu, onim poreskim obveznicima. Slažemo se sa tim da je građanstvo poreski obveznik i treba da razume ovaj zakon.
Znam da je potrebno doneti ovaj zakon i neko je malopre rekao da smo mi protiv zakona, svih onih koji se ovde predlože. Međutim, mi smo samo protiv onih loših zakona, onih koji su neodređeni, koji imaju nedostatke. Već je rečeno koji su to zakoni, ali smo za ono da se svi oni zakoni urede, da budu dobri i kvalitetni. Upravo za to se bori SRS.
Ove zakone znamo da imaju i druge zemlje u našem okruženju, osim BiH, ali ne ovakve nejasne, ne ovako nepotpune zakone, koji su možda i perfidno sračunati na mogućnost malverzacije, mahinacije Vlade i ministra, ako ne možda i za opstanak kriminala u Srbiji, jer je ovim sve to dopušteno. Smatram da su u ovom zakonu pre svega visoke poreske stope, kao što je to malopre rečeno, kao i same kaznene odredbe, koje su takođe neprimerene i veoma visoke.
U obrazloženju ovog zakona stoji da princip odredišta tj. oporezivanja prometa robe i usluge prema mestu potrošnje znači oslobađanje izvoza od plaćanja poreza i oporezivanja uvoza. To se iz ovog zakona ne vidi i nisam mogao nigde videti da je to tako. Na primer, u članu 23. tačka 2) kaže da se sa 8% oporezuje uvoz voća, povrća, mesa, ribe i jaja. Ako je teško sve to zabraniti, zašto oporezovati ovakvom stopom, koja je kao za uvoz onih lekova koji su nužno potrebni u zemlji.
Druga je stvar sa unutrašnjim prometom tih artikala, međutim, te stvari nisu razdvojene. Kako objasniti poljoprivrednim proizvođačima šta je sa mesom, odnosno prodajom stoke, šta je sa poljoprivrednim i drugim proizvodima, kao voćem, povrćem itd, kada je već dozvoljeno da se sa ovako povoljnim uslovima vrši uvoz svega ovoga.
Zbog ovih nejasnoća, da gotovo svaki drugi član tamo ima odredbu koja kaže da ministar bliže uređuje i tumači članove zakona, pitamo se - čemu će onda zakon, ako će to uređivati i bliže određivati ministar. On ništa drugo neće ni raditi nego samo da piše tumačenja i kojekakve druge odredbe iz zakona.
Ukoliko možda neće, ne krije se mogućnost da zloupotrebi sve to, zavisno od tumačenja, prema partijskoj pripadnosti, rodbinskim, kumovskim i drugim vezama, ako ne da to može zavisiti i od samog raspoloženja ministra. Opet to liči na onu priču kada je knjaz Miloš Obrenović prihvatio da potpiše zakon, ali da se dopiše jedna tačka koja glasi - sve će ovo ovako biti, ako knjaz drugačije ne kaže. Prevedeno bi značilo - sve će ovako biti ukoliko ministar drugačije ne kaže.
Tako npr. u članu 36. ministar bliže uređuje šta se smatra umetničkim delom, a u članu 45. uređuje ko nema obavezu izdavanja računa, ili u članu 52. uređuje postupak prava na povraćaj PDV.
Stekao sam uverenje da je sva ova zakonska ujdurma učinjena i sračunata zbog člana 60, odnosno zbog kaznenih odredbi koje su tamo predviđene - u iznosu od 100.000 do 1.000.000 dinara. Dakle, kazne u članu 60. sa ovolikim merama, kao npr. kazna za neplaćen PDV propisana u roku 10 dana po isteku poreskog perioda, neupisan redni broj ili PIB, što i nema neku posebnu nameru, što se može vratiti na dopunu itd, ali su kaznene mere od 100.000 do 1.000.000 dinara. Gospodin ministar bi trebalo da zna da je taj iznos smrtna doza za sva mala preduzeća, a možda i za neka srednja preduzeća.
Ako se ima u vidu da su lični dohoci, neko je reko 16.000, možda za one koji su redovno isplaćivali lične dohotke i oni koji su predali Zavodu za statistiku u obradu podatke za lične dohotke, ali znam, recimo, u Prijepolju, da je u malom broju, možda dva-tri slučaja u preduzećima, lični dohodak veći od 5.000 do 6.000 dinara. Neki nisu primili plate, većina njih od februara meseca pa naovamo.
Ako se ima to u vidu, onda zamislite kakva je to ogromna disproporcija između tih kaznenih odredbi i mogućnosti na drugoj strani.
Bojim se da ne bude još jedna praksa koja je ranije viđena, a to je da ministar, kada je potrebno da se napuni budžet, odnosno kasa, prvo pozove direktora uprave prihoda, razreže koliko ko treba da donese u državnu kasu, a potom ovi pozovu izvršne organe, odnosno inspektore, koji uzimaju spisak preduzeća i donesu plan kazni. Čim inspektor dođe u neko preduzeće i čim je uhvatio za kvaku tog preduzeća, zna mu se kolika je odrezana kazna. Ona pravna pouka koja se na kraju daje, koja kaže da ima pravo na žalbu, ali žalba ne odlaže izvršenje, to je praktično mačku o rep, jer nisam u praksi video nijedno preduzeće gde je prihvaćena žalba. Svugde je, po pravilu, žalba odbijena.
S druge strane, imam uvid da je Vlada, odnosno ministar, ne znam ko je sve pisao ovaj predlog zakona, imao više nameru da državnu kasu puni iz kazni, iz sankcija, nego što je to iz poreza, pa su zbog toga ovakve mere i donesene. Ove prekršajne kazne nadmašuju čak i kazne u krivičnom postupku predviđene za najteže slučajeve, utaje poreza itd. Recimo, ako se kaznom od 12.500 do 500.000 kažnjava i preduzetnik, fizičko lice, iz svega ovoga zaključujem i predlažem da se ovaj zakon vrati na doradu, popune nedostaci i da se ponovo vrati u skupštinsku proceduru.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović, a neka se pripremi narodni poslanik Milko Štimac. Izvolite.

Dame i gospodo, da odmah razjasnimo jednu stvar: SRS nije protiv zakona o porezu na dodatu vrednost. SRS ima primedbe na trenutak u kome se ovaj zakon predlaže.
Smatramo da trenutak nije odgovarajući, da je srpska privreda posustala, nejaka, slaba, da bi se u ovom momentu ovaj zakon mogao primeniti u Srbiji. Da bi ovaj zakon mogao da bude primenjen u Srbiji, mora privreda da ojača, moramo ekonomski mnogo bolje da stojimo da bi se ove odredbe zakona primenjivale. Generalno, ovaj zakon je u suštini prepisan crnogorski zakon o porezu na dodatu vrednost. Neke cifre su samo promenjene, a suština je ista i rešenja su ista.
Generalno, prva moja primedba jeste što je ovaj zakon dosta nejasan, nerazumljiv i komplikovan za primenu. Biće mnogo problema u primeni ovog zakona, jer oni koji treba da ga sprovedu neće moći da se snađu u svemu ovome, neće moći ovaj zakon prvo oni da prihvate, da bi ga primenili u praksi. Biće potrebno mnogo vremena da se oni obuče, edukuju, kako vi to kažete, da bi mogli ovaj zakon u praksi primenjivati.
Druga stvar koja je generalne prirode, druga moja primedba, generalna, jeste što je mnogo prostora ostavljeno ministru. Od 64 člana ovog zakona, ministar u 16 članova mora nekim podzakonskim aktima da reaguje, znači, raznim pravilnicima i uputstvima. To počinje od 4. člana, gde ministar nadležan za poslove finansija bliže uređuje šta se smatra novoizgrađenim građevinskim objektima itd; zatim, u članu 5, 6, 23, 24, 25, 30. itd. do člana 64. U 16 članova, od 60, ostavlja se prostor ministru da on podzakonskim aktima bliže reguliše i uređuje određene odredbe ovog zakona.
U ovom izlaganju osvrnuću se na nekoliko stvari koje smatram bitnim i na koje imam primedbu. Prvo, član 17. govori o poreskoj osnovici kod prometa dobara i usluga. Ministar je u svom izlaganju rekao da će se primenom ovog zakona povećati prihodi u budžetu Republike Srbije za 50%. Ako se ovo pažljivo prouči, a ja sam pokušao da tako uradim, vidi se iz ovoga da, ako su osnovica i poreska stopa isti, da je poreski iznos isti. Ovde je poreska stopa smanjenja u odnosu na postojeću, sadašnju stopu poreza na promet. Prema tome, poreski prihodi će biti nešto niži. Ostaje pitanje kako će se taj budžetski prihod povećati ako će u istim ovim uslovima, pri istim cenama, primenom ovog zakona prihodi biti niži.
Povećaće se ti budžetski prihodi tako što se ovim predlogom zakona oporezuju i one stvari i ona dobra koja nisu do sada bila oporezovana porezom na promet. Naime, da se podsetimo, od 2001. godine, kada je DOS došao na vlast, uvedeni su, verovatno po prvi put u novijoj istoriji, porezi na neka dobra, neke proizvode koji nikada ranije nisu postojali, između ostalog, na lekove, hleb, udžbenike i dr, pa je dosovska vlast kasnije uvidela tu svoju grešku i 2002. i 2003. godine je nešto od toga ispravljeno izmenama i dopunama zakona, gde su neki od tih proizvoda oslobođeni poreza na promet.
Znači, tih 50% budžetskih prihoda koji će se povećati primenom ovog zakona, u stvari, pripada porezu koji će se prikupiti time što će se oporezovati i hleb i brašno, mleko, udžbenici i nastavna sredstva, seme, semenska roba, veštačka đubriva i druge stvari koje do sada nisu bile oporezovane porezom na promet.
Isti efekat se mogao postići, znači, veći budžetski prihod i smanjenje sive ekonomije, ako se ovaj zakon i ne usvoji, ako se ostane pri postojećem Zakonu o porezu na promet, ali ako se inspekcije, tržišna i finansijska, aktiviraju i angažuju da odgovorno rade svoj posao. Ni ovaj novi zakon sam po sebi neće doneti pozitivne efekte ako i tada ne budemo imali sposobne i ažurne inspekcije da vrše kontrolu sprovođenja ovog zakona.
Znači, problem je u inspekcijama koje do sada, u najvećoj meri, nisu adekvatno sprovodile postojeće zakone. Ako i ovaj zakon ne bude ispraćen adekvatnim ponašanjem i aktivnostima, angažmanom inspekcije, i tržišne i finansijske, onda efekata neće biti ni u ovom slučaju.
Druga primedba se odnosi na član 23. koji govori o poreskim stopama. Po ovom predlogu predviđene su dve poreske stope: opšta od 18% i posebna od 8%. Već sam malopre govorio o tome. Ovde je vrlo bitno, vrlo značajno što se uvodi ponovo, jer bio je uveden i 2001. godine, porez na hleb, mleko, brašno, šećer, jestivo ulje, sveže i rashlađeno voće, povrće, meso, ribu, jaja, lekove, ortotička i protetička sredstva, materijale za dijalizu, đubriva, sredstva za zaštitu bilja, seme za reprodukciju, udžbenike, nastavna sredstva itd. Sve ovo je bilo oslobođeno poreza na promet. Sada se taj porez ponovo vraća, i to po stopi od 8%.
Mene sada interesuje, pošto je ministar rekao da će se primenom te stope od 8% ostvariti snižavanje cena ovih proizvoda na tržištu, voleo bih da je ministar tu i da me ubedi u to, mene interesuje kako je moguće sniziti cene na tržištu ako se uvodi porez, a do sada tog poreza nije bilo. Ministar kaže - smanjiće se cene, jer će se odbijati porez zato što je plaćen za sirovine.
Gospodo, do sada nismo plaćali porez na repromaterijal i sirovine. Do sada su proizvođači uz izjavu nabavljali repromaterijal i sirovine bez poreza na promet. Kako će sada biti cena tih proizvoda niža ako se uvodi ovih 8% na finalni proizvod, a pored toga će postojati porezi i na repromaterijal, i na sirovine u procentu od 8 i 18%. Znači, nemoguće je sniziti te cene. Cene ovih proizvoda će biti više i to će izazvati inflaciju, porast troškova života, što će se negativno odraziti na standard građana Srbije, a naravno i na celokupan život u Srbiji.
Ono što je još bitno ovde, to je što će se uvođenjem poreza na sirovine i repromaterijal opteretiti proizvođači. Znači, pravna lica koja se bave proizvodnjom sada će morati da plate polufabrikate, sirovine i repromaterijal 18% više nego do sada. Tih sredstava nemaju. Proizvodnja će biti znatno skuplja, znatno teže će biti u ovim uslovima proizvoditi.
To vraća upravo na onaj početak mog izlaganja, kada sam rekao da treba prvo ojačati ekonomsku poziciju Srbije, da treba prvo ojačati proizvodnju, oživeti proizvodnju u Srbiji, i tek privredni subjekti koji budu finansijski moćniji i sposobniji, mogu preći na ovaj sistem oporezivanja. Do tada je nemoguće ovo primeniti, jer ćemo primenom ovog sistema ugušiti i ovo malo proizvodnje što je ostalo u Srbiji.
Takođe, član koji mi je ostao nejasan, to je član 34. koji govori o poljoprivrednicima. Ovde je nejasno šta je predlagač hteo ovom merom, koju je ovde napisao, da postigne. Ako sam dobro razumeo, poljoprivrednicima koji svoje proizvode prodaju pravnim licima koja su obveznici po ovom zakonu, dobiće naknadu za PDV u iznosu od 5%. Nisam nigde u obrazloženju našao šta znači ta naknada, ali sam u crnogorskom zakonu pronašao da je to određen stimulans za poljoprivredne proizvođače, zato što oni plaćaju ovaj porez kupovinom mehanizacije, kupovinom materijala, raznoraznih repromaterijala itd. To mogu da prihvatim.
Međutim, ne mogu baš da prihvatim da je ova država tako darežljiva, pa da poljoprivrednike želi častiti i nagraditi na bilo koji način. Ovde se krije nešto što je u krajnjem slučaju vrlo loše, a to je stav 5. ovog člana, koji kaže da poljoprivrednik može da se opredeli za plaćanje PDV ako ostvari promet u kalendarskoj godini veći od jednog miliona dinara.
Ova odredba ne obavezuje poljoprivrednika da se opredeli za plaćanje PDV. Pitam vas - šta onda znači ova odredba. Šta znači - neko može ali da ga to ne obavezuje. Lično sam za to i prihvatam ovo da se poljoprivrednici nagrade, da se na neki način stimulišu, da im se tih 5% PDV ostavi kao nagrada, ali mi nije jasan 5. stav koji kaže odnosno ostavlja mogućnost da se poljoprivrednik izjasni i da prihvati plaćanje PDV, što će uticati negativno i na poljoprivrednu proizvodnju.
I, na samom kraju, u obrazloženju kaže - finansijska sredstva za sprovođenje ovog zakona; nigde se ne navodi koja je to cifra, ali se kaže da će biti potrebna velika sredstva i to je očigledno i jasno. Čak se pominje i edukacija obveznika, medijska kampanja, ali ono što je najbitnije ovde i što će zahtevati najviše sredstava je edukacija inspekcija, odnosno ljudi koji će morati da sprovode ovaj zakon. Treba mnogo vremena i novca da prvo oni ovo prihvate i da oni ovo mogu u praksi sprovoditi.
Na kraju bih zamolio predsedavajućeg da resetuje sistem, pošto ima mnogo poslanika koji su izašli, po članu 117, a kartice su ostale. Samo da se utvrdi pravo stanje stvari.

Reč ima narodni poslanik Milko Štimac, a neka se pripremi Milan Stanimirović.
Izvolite? Po Poslovniku, pre toga, gospodin Šarović.