Povređen je član 117. Poslovnika, po kome su narodni poslanici dužni da identifikacione kartice nose sa sobom prilikom izlaska iz sale Narodne skupštine. Očigledno je da su u petom redu samo dva poslanika a čak četiri kartice su tu.

Zahvaljujem. Molim stručnu službu da proveri peti red, samo recite sa koje strane. Da li ima kartica?
Molim vas, upozoravam poslanike da poštuju član 117. koji je gospodin Šarović upravo citirao, a i član 217. po kome su svi poslanici, koji su na stalnom radu, na stalnim primanjima, i zaposleni u Skupštini, dužni da prilikom boravka u sali svoje identifikacione kartice drže u poslaničkim jedinicama. Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Milko Štimac. Izvolite.

Uvažene kolege, poštovano predsedništvo, gospodine ministre, pošto se radi o raspravi u načelu, dozvolićete mi da, pre nego što budem konkretno govorio o zakonu o porezu na dodatu vrednost, o kome smo već čuli dosta iscrpnih diskusija, pomenem i drugu temu, koja samo naizgled nije u vezi sa onim o čemu danas pričamo i što je predmet četvrte tačke dnevnog reda, to je privatizacija.
Uvaženi kolega Marković, iz Demokratske stranke, pomenuo je u svom izlaganju, pored svih ostalih tema, i samu privatizaciju ,i to u kontekstu privatizacija i vladajuća koalicija. Lično sam se osetio prozvanim, kao predsednik Odbora za privatizaciju, prosto ponukan da naglasim dve stvari. Prvo, Skupština je nosilac vrhovne vlasti u Republici Srbiji. Ona ima svoj organ - Odbor za privatizaciju. U ovom odboru, što mogu sa ponosom da istaknem, predstavnici svih poslaničkih grupa sarađuju kao ni u jednom drugom. E, kad bi dao bog da i ova skupština ovako u plenumu radi kao što radi Odbor za privatizaciju, mnogo bismo brže, lakše i jednostavnije došli do svih onih ciljeva koje smo svi mi proklamovali u našim političkim programima.
S tim u vezi posebno želim da naglasim da ovakvo dovođenje sadašnjeg trenutka privatizacije u vezu sa vladajućom koalicijom nije na mestu. Naprotiv, Odbor za privatizaciju, u kome su na isti način, kao i svi ostali, glasali i predstavnici Demokratske stranke, uvažene kolege Petrović i Knežević, usvojio je dokument čiji je cilj ne dovođenje u pitanje privatizacije, nego, naprotiv, ono što je i osnovni cilj privatizacije - kako da se ona učini efikasnijom, da bi se i sama privreda, kroz proces privatizacije, učinila efikasnijom. A, pre svega se taj dokument odnosi na sve ostale, prateće institucije, odnosno delove sistema koji treba da prate privatizaciju.
Zbog toga još jednom odbijam svaku insinuaciju u pravcu toga da neko koči privatizaciju, da je neko protiv privatizacije. Ni jedna poslanička grupa, čiji predstavnici sede u tom Odboru za privatizaciju, nikada ni jednom rečju nije dovela u pitanje smisao i opravdanost privatizacije. Naprotiv, kažem još jednom, naglašavali smo svi da je privatizacija nužna radije efikasnije privrede.
E sad, ova reč - efikasnost, praktično nas povezuje sa današnjom temom, sa porezom na dodatu vrednost. Već sam rekao da su prethodni govornici u svojim izlaganjima istakli neke od osnovnih osobina zakona o porezu na dodatu vrednost, uopšte poreskog sistema, koji počiva na ovakvom načinu obračuna poreza. Ovo je PDV, opšti porez na potrošnju, koji se obračunava i plaća na isporuku dobara i pružanje usluga u svim fazama proizvodnje i prometa dobara i usluga, kao i na uvoz dobara, gde predstavlja porez na potrošnju, kojim se zamenjuje postojeći porez na promet proizvoda, usluga itd.
Međutim, tu su tri osnovne osobine poreza na dodatu vrednost koje bih hteo da istaknem, a koje predstavljaju njegovu suštinu. Prvo, da je pravedan, da omogućuje ravnomerno proširivanje poreske osnovice, a istovremeno onemogućava ono što imamo kod poreza na promet, a to je prebacivanje poreskog tereta na samo jednog učesnika u lancu proizvodnje, odnosno usluga.
Zatim, da je jednostavan u primeni za obveznike. On, svakako, usložnjava samu poresku administraciju, ali to je već stvar pripreme poreske administracije. Period od šest meseci biće, pretpostavljam, sasvim dovoljan da se administracija na njega navikne, odnosno da se obuči da ga obračunava i primenjuje. Za samog poreskog obveznika on je mnogo jednostavniji i jeftiniji.
Konačno, dolazimo do ove ključne reči - on je efikasniji, povećava poreske prihode i time omogućuje smanjivanje poreske stope.
U dosadašnjim kontaktima sa proizvođačima, sa trgovcima, imao sam prilike da čujem da ga je trebalo mnogo ranije uvesti, da njima olakšava posao. Da je njima jednostavniji. Čak, postoje predlozi da se uvede od 1. oktobra. Dakle, sami proizvođači i trgovci su već shvatili njegovu suštinu, ove njegove dobre osobine, i spremni su za primenu.
Uz ovu - efikasnost, posebno treba naglasiti to što je ovde takođe više puta rečeno, a to je da on smanjuje sivu ekonomiju. To bih nazvao mnogo otvorenije i eksplicitnije - omogućuje suzbijanje korupcije.
Ta ključna reč korupcija je nešto što je zakočilo dosadašnje reforme. To je nešto sa čime u ovom trenutku, koji traje već nekoliko meseci, moramo da se izborimo. Korupcija je kod nas izdignuta na sistemski nivo. Ona je institucionalizovana, nažalost. Porez na dodatu vrednost praktično treba da omogući da privrednici plaćaju porez, a ne reket kroz potkupljivanje onih koji odlučuju o njihovoj dobiti.
Dakle, porez se plaća državi, budžetu, umesto da se koristi za potkupljivanje ministara, koji bi onda naravno da seku prste, otkidaju glave i obećavaju. Možda se radi o ministrima koji su želeli da budu hirurzi, ali to je već sasvim druga priča.
Što se tiče naše poslaničke grupe i naše partije, jedna stvar je simptomatična.
Uvek kada dođemo do nekog od ključnih momenata, kada treba napraviti iskorak ka reformama, ka jednom poboljšanju okruženja u kome svi živimo i radimo, ka unormaljivanju situacije, mi se suočavamo sa lavinom napada.
Dakle, kada dođemo do nečega što bi trebalo da koristi svima u Srbiji, što bi trebalo privredu da učini efikasnijom, uvek je odgovor na to napad na G17 plus. Ovo se nama dešava stalno, u kontinuitetu, jednostavno smo navikli da ćutimo, da guramo naš politički program, da istrajavamo na njemu.
Naravno, s vremena na vreme na to moramo da odgovorimo. Međutim, mi do sada nikoga nismo prozvali, a da nismo prethodno dobro izvagali argumente i tako dolazimo do jedne jednostavne činjenice, a to je da mi nikoga nismo prozvali bez razloga, a da su oni koje smo prozvali vrlo brzo pali.
S druge strane, oni koji su nas prozivali takođe su pali. To je opet jednostavna činjenica. Ne postoji nešto zbog čega se može prozvati G17 plus. U tri reči: mi smo čisti, uvek smo bili i ostaćemo takvi. Ovo sada može da zvuči kao niz parola, međutim ovo su fakti i to je jednostavno tako.
Naravno, to tim više obično uvećava napade na nas. Još bih jednom podsetio da se sve što je o nama iznošeno pokazalo kao netačno, a ono što smo mi iznosili pokazalo se kao tačno i pravosuđe se sada bavi svima koje smo prozivali.
Opet, nas prozivaju oni kojima čitav naš politički program i naše nastojanje ne odgovaraju, dakle, ovo unormaljivanje privredne situacije o kojoj sam govorio. To su oni koji žive od neuređene Srbije, od neuređene privrede, oni koji kapitalizuju narodnu muku, bilo da uzimaju prljave pare, bilo da tu narodnu muku kapitalizuju na drugi način. Osnovni njihov problem jeste što mi našom doslednom aktivnošću razbijamo sve te šeme i što ćemo i dalje na tome istrajavati.
Porez na dodatu vrednost, ne treba se zanositi, ne može jednostavno da precrta korupciju u Srbiji, da precrta sve ove šeme, sve ovo što je bujalo deset-petnaest godina, ali u svakom slučaju predstavlja značajan korak u tom pravcu. Zbog toga će naša poslanička grupa da podrži ovaj zakon.

Reč ima narodni poslanik Milan Stanimirović, a ako bude vremena, neka se pripremi gospođa Vjerica Radeta.

Gospodine predsedniče, uvažene kolege narodni poslanici, Demokratska stranka - Boris Tadić podržaće zakon o porezu na dodatu vrednost, kao što je već istakao ovlašćeni predstavnik naše poslaničke grupe gospodin Vlahović, u smislu preobražaja javnih finansija Srbije u tzv. trećem talasu reformi javnih finansija. Smatramo jako značajnim da se donese ovaj zakon o porezu na dodatu vrednost.
Dokle će trajati ova vlada? Ukoliko nastavi da stavlja na dnevni red zakonske predloge prethodne Vlade, a tih zakonskih predloga zaista ima veoma mnogo, trajaće najmanje godinu dana i bićemo zaista ponovo na pravom reformskom putu.
Usled političke nestabilnosti koja je nastupila u prethodnoj godini ovaj zakon nije stupio na snagu 1. januara 2004. godine, kao što je to prvobitno bilo predviđeno, ni 1. jula 2004. godine, i zaista se nadamo da će prema predlogu koji je upravo sada pred poslanicima ovaj zakon stupiti na snagu 1. januara 2005. godine i time zaista zaokružiti preobražaj javnih finansija.
Generacije koje dolaze zaista nas neće pamtiti po tome ko je šta o kome rekao za ovom govornicom, nego ko je šta uradio za narod i za državu. I nismo mi birani ovde da brinemo brigu političkih funkcionera i njihovih stranaka, nego da brinemo brigu o narodu i o ekonomskom opravku naše države.
Za protekle tri i po godine zaista je uspostavljena stabilnost i predvidivost sistema, zaustavljen je višedecenijski ekonomski sunovrat, postignuti su određeni rezultati koje niko ne može da porekne, dakle, mala inflacija, stabilna valuta, sve bolji ekonomski uslovi, ne najbolji ekonomski uslovi, ali sve bolji. Dalje, sređene javne finansije, koje su jedan od osnovnih uslova na osnovu kojih se ocenjuje kvalitet jedne vlasti.
Bili smo svesni u proteklom periodu prethodne Vlade da je najlakše davati nezarađeno i sticati poene na taj način. Zahtevamo od ove vlade da se na taj način odgovorno ponaša, mada nam ekonomski ambijent i postojeća situacija ne daje za pravo da se trenutno to i dešava. Javne funkcije su, često je pominjan ovde jedan primer, kao tanker na okeanu i jako je opasno praviti nekakve nagle zaokrete, jer taj brod može vrlo lako da se prevrne. Ne sme biti nikakve vrste avanturizma u poreskoj politici, jer je zaista postignut evidentan napredak od 2000. godine pa do današnjeg dana.
Neophodno je uvođenje poreza na dodatu vrednost kao izuma koji će zameniti porez na promet od 1. januara 2005. godine, jer to je zaista porez gde država vraća višak i istovremeno se efikasno smanjuje siva ekonomija, što je svakako svima cilj, a realni rast prihoda u budžetu će biti uvećan za sigurno oko 50%.
Primena će uveliko zavisiti i od ekonomskih uslova u kojima se bude i ovaj zakon primenjivao i tu postoje neki pokazatelji koji pozivaju na uzbunu. Već je uveliko potrošen novac koji je budžetu ostavila prethodna Vlada, zaustavljena je privatizacija, a otuda i paničan zahtev za ubrzavanjem procesa privatizacije, koja je faktički zaustavljena u proteklih nekoliko meseci, nema donacija, ni stranih investicija. Zakočen je proces restrukturiranja velikih javnih preduzeća, kao što su EPS i železnica.
Takođe, evidentno je smanjenje deviznih rezervi. Imali smo zabrinjavajuću najavu da će kurs evra do kraja godine dostići 80 dinara, direktno od guvernera Jelašića. Inflacija će gotovo izvesno otići iznad 10%. Da podsetim ovaj dom, inflacija je 2000. godine, kada smo došli, bila 113% na godišnjem nivou. U 2001. godini to je bilo 40,6%, u 2002. godini 14,8% na godišnjem nivou, u 2003. godini 7,8%, a projektovana ifnlacija za ovu godinu nije trebalo da pređe 7%. Sada je već sasvim jasno da će inflacija sigurno premašiti 10%.
Dve zamerke ovom zakonu, a to su dve poreske stope, dakle, opšta od 18 posto i posebna od 8 posto, jer smatramo da je eliminacija svih diskrecionih prava dobra i da ove dve poreske stope ne bi trebalo ovako da funkcionišu, a efikasno primenjivanje uveliko će zavisiti od efikasnosti i spremnosti poreske administracije da sprovodi i ovaj zakon.
Dakle, pred nama su ozbiljne korekcije poreskog sistema, smanjivanje poreza, uvlačenje sive ekonomije u zonu oporezivanja, a cilj mora da nam bude da u poreskom sistemu postanemo najpovoljniji u regionu, a nadam se da će to ovaj dom uspeti da uspostavi, mislim na takav sistem; dakle, restrukturiranje velikih javnih preduzeća, bez čega nema oporavka ove države, i ubrzana privatizacija, za koju smo videli da je trenutno zakočena, ali to su sve problemi koje moramo rešavati.
Ovde sam upozorio na opšti ekonomski ambijent u kome donosimo ovaj set poreskih zakona, da moramo obratiti pažnju i da ne smemo dozvoliti da se dovedu u pitanje naše javne finansije i njihovo funkcionisanje na način kako je to funkcionisalo u prethodnom periodu.
Dakle, DS – Boris Tadić podržaće zakon o porezu na dodatu vrednost, jer smatramo da je to dobar zakon, da je reformski i da će nam pomoći u našem približavanju Evropskoj uniji.

Zahvaljujem.
Nastavićemo, ali molim vas, jedno malo obaveštenje, danas nisam bio prisutan, dakle jedan poslanik je postavio poslaničko pitanje. Neoficijelno, samo obaveštavam sve poslanike, dakle, tokom vanrednih sednica, jedino ako je u sazivu predviđeno moguće je postaviti poslanička pitanja na samoj sednici, u protivnom nije moguće, a inače prosleđuju se sva, pa je i ovo pitanje odmah prosleđeno na uobičajeni način.
Nastavljamo rad sutra u 10,00 časova.
Zahvaljujem.