Gospodine Markoviću, želim da vas zamolim da se, kad pričamo o važnom reformskom zakonu, držimo teme. Besmisleno je da gubimo vreme na ovakav način, da otvaramo niz drugih tema koje nisu na dnevnom redu.
Drugo, da se podsetimo, DSS u prethodnom mandatu je podržavala sve ozbiljne zakone koji su na tragu onoga što vodi Srbiju putem Evrope. Osamdeset hiljada stranica zapisano je. Tu nije potrebna ne znam kakva mudrost, kako bi se ti zakoni koji nas vode putem Evrope preveli i doveli ovde pred Skupštinu, već je potrebna politička volja vladajuće koalicije. U prethodnom periodu, nažalost, nismo imali političku volju da do kraja odradimo neke poslove koji su vrlo bitni za ono što vi nazivate reformom.
Dakle, pitam vas - zbog čega prošlog jula nismo vodili polemiku ili razgovor, ili donosili odluku o zakonu o porezu na dodatu vrednost, nego smo prošlog jula imali ono što smo imali u ovoj skupštini, recimo, raspravljali smo o guverneru Narodne banke Srbije.
Što se tiče privatizacije, podsetiću vas, ono što je vredelo prodalo se. Dobar deo tih firmi koje su se prodale imaju i te kakvih problema. U najmanje sto firmi, član sam Odbora za privatizaciju, odlično znam, imamo problema i to ogromnih. Nemojte dolivati ulje na vatru. Nemojte pričati o nekim stvarima koje su se zakuvale upravo u vreme dok smo imali tu tzv. reformsku vlast.
Molim vas, i sve ostale poslanike, da se držimo današnjeg dnevnog reda. Ovo na kraju i te kako košta naše poreske obveznike i dopustite da makar, kad već toliko košta, ovaj posao radimo brzo, efikasno i u korist našeg naroda.

Hvala. Izvolite, ali molim vas, ne pominjite imena, da ne biste izazivali replike.

Ne znam zašto se kolega našao prozvanim, verovatno je mislio na taj deo Vlade, koja se još uvek nije jasno opredelila, još uvek vodi u sebi ideološku borbu i traži ideološki kompromis. Ne vidim da sam iskočio iz teme. Govorimo o porezu na dodatu vrednost kao jednom od instrumenata punjenja budžeta. Kada su već govorili o punjenju budžeta, logično je bilo da iskoristim prisustvo ministra finansija da ga pitam o jednoj vrlo važnoj stavci koja se odnosi na nemalu sumu od  16.400.000.000 dinara.
Što se tiče toga zašto nismo u junu prošle godine usvojili taj zakon, znam da je on bio spreman već u septembru. Ako se ne varam, vaš kolega je malopre govorio upravo o periodu septembar, oktobar, novembar. Nema potrebe da se vraćamo na jul. U julu je već bio zakazan dnevni red. To je bila vanredna sednica Skupštine, nije bila redovna i nije mogao da ide na vanrednu sednicu Skupštine.
Postavio sam pitanje vaše odgovornosti - šta se radilo ova četiri meseca? To je, po meni, ključna stvar. Na svu sreću, desili su se izbori i dobili ste rezultat koji ste dobili. Očigledno je to uticalo da se malo promeni vaša politika. Jednostavno, meni se nije sviđala politika u prethodna četiri meseca. Umesto ovakvih ključnih zakona, koji su bitni za državu i koji ne mogu da prave razliku između vlasti i opozicije, mi smo imali neke druge zakone koji su se uglavnom svodili na smene ljudi.
Pa smo, recimo, sudije smenili zakonom, što je potpuno nezakonito i protivustavno; pa smo, recimo, doneli drugi zakon koji je suspendovan pred Ustavnim sudom itd. O tome sam govorio i ne znam zašto ste se našli prozvanim, nije bilo potrebe.
Idemo dalje, zajedno ćemo usvojiti ovaj zakon, a nadam se da ćemo zajedno usvojiti i naredna dva zakona koja je ovde ministar predložio, ali važno je da kao poslanik dobijem odgovor na pitanja o privatizaciji.
Nije moguće da je baš sve prodato dok mi nismo došli na red, pa sada više nema šta da se proda. Ima da se proda, ima da se izvrši privatizacija, ali je nešto drugo problem, i vi i mi to znamo, i verovatno će se rešavati kasnije.

Ustanovili smo da ste vi izazvali repliku i ovim završavamo.
Po Poslovniku.

Reklamiram svoje pravo na repliku, član 97. stav 2.
Šta želim da kažem, gospodine Markoviću? Prvih 40 zakona su se odnosili na izgradnju institucija, u najvećem delu. Da ne beše tih zakona, mi ne bismo danas imali predsednika Republike. Da biste sproveli reforme u jednom društvu, morate da imate jake institucije. DSS ili taj deo Vlade koji nije odlučan u tome da se ovde prave promene koje su po vama na pravom putu, taj deo Vlade je još u izbornoj kampanji rekao da su, pre svega, ovoj zemlji potrebne jake i normalne institucije.
Dakle, mi smo morali, ono što je bilo zanemareno u prethodne tri godine, da nekim dopunskim radom uradimo ovih 40-tak zakona, pa smo prešli na ono što je potrebno Srbiji, a to su ovi zakoni.
Inače, oni nisu u istom obliku. Podsetiću vas da je "Đelićev zakon" podrazumevao dve poreske stope: opštu od 20% i posebnu stopu od 5%. Ovaj zakon se umnogome razlikuje. Naravno da su i slični, zbog toga što su u okvirima Evropske unije i onih propisa koje već imamo iz Evropske unije. Molim vas, izgradnja institucija je bio prvi preduslov kako bismo izgrađivali i ekonomski poredak u zemlji.

Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je još jedan u nizu zakona gde se bivši i sadašnji režim prepucavaju oko toga ko je predložio taj zakon. Izgleda da će građani Srbije morati sačekati još malo dok vlast preuzme SRS, pa da predlažemo naše zakone, koje ćemo, svakako, uz vaše amandmane i sugestije prihvatati. Možda ćemo malo i čekati.
Očigledno je da vi ne znate da koristite, kako bi vi rekli, resurse ili potencijale opozicije. Nije tačno da je SRS bila protiv 40 zakona, koji su već usvojeni otkako postoji ova skupština. Principijelno, SRS je bila protiv onih predloga zakona gde su se utemeljile agencije, a ne protiv drugih zakona, s tim što su poslanici SRS podnosili određen broj amandmana za popravku tih zakona, ne bi li postali interesantni i za građane Srbije, čije mi interese ovde zastupamo.
Što se tiče konkretno ovog zakona, naravno da ovde ima šefova poslaničkih grupa koji se povremeno javljaju samo na replike, a da pri tom ne ulažu nikakav poseban rad i doprinos da bi ovaj parlament bio što efikasniji. Kada je u pitanju zakon o porezu na dodatu vrednost, poslanici SRS smatraju da je ovo jedan od zakona koji je potreban.
Drugo je pitanje da li je ovo najpovoljniji momenat za donošenje takvog zakona. Da vam kažem da sam kontaktirao sa velikim brojem ljudi koji rade u poreskoj upravi, da vidim da li oni imaju nekih primedbi i predloga na ovaj zakon. Mnogi su rekli, dok je zakon bio u nacrtu, da nisu stigli da ga pročitaju i da pogledaju, a kasnije su priznali da su ga i gledali, ali da njima mnoge stvari nisu jasne.
Mislim da i to treba prihvatiti, da je trebalo zakon pisati na prihvatljiviji način. Slažem se da će biti izvršena edukacija onih koji rade u poreskoj upravi, da ga znaju primenjivati. Međutim, treba raditi na tome da ga i poreski obveznici, na koje se ovaj zakon takođe direktno odnosi, razumeju i da bi mogli da se ponašaju i postupaju u skladu sa tim zakonom.
Dalje, kada je u pitanju kategorija opšte poreske stope, da li je 18% nešto što je u ovom momentu najpotrebnije, to bi ministar, odnosno ministarstvo koje je predložilo ovaj zakon trebalo da vidi. Tačno je da je u okruženju, otprilike, najveći broj zemalja prihvatilo tu poresku stopu, ali možda privredni ambijent, razvoj i preduzetništvo u Srbiji nisu na tom nivou da 18% bude stimulativna stopa koja će sigurno eliminisati u dobrom delu sivu ekonomiju.
SRS bi podržala ovaj zakon, uz usvajanje amandmana koje su podneli naši poslanici, ali je trebalo ovde da se smanji procenat opšte poreske stope, jer nema ozdravljenja privrede dok se ne pokrenu privredni potencijali. Mislim da ni jednim poreskim propisom ne možemo stimulisati pokretanje privrede, ako to ne bude u funkciji privredne proizvodnje.
U samom zakonu se u 16 članova kaže da će detaljnije neke odredbe regulisati Ministarstvo, odnosno ministar finansija. Verovatno je i to jedan od razloga zbog čega treba posumnjati da li ovaj zakon može da se primeni od 1. januara 2005. godine. Čak se u članu 36. ovog zakona kaže: "Ministar bliže uređuje šta se smatra umetničkim delom, kolekcionarskim dobrom i antikvitetom iz stava 1. ovog člana". Mislim da bi ovo trebalo da radi neki drugi ministar, odnosno neko drugo ministarstvo, a ne ministar finansija, jer ako je od ministra Dinkića, puno bi bilo, verovatno.
Zatim, u članu 60. ovog zakona, u kaznenim odredbama, ako se ne navede PIB u svakom dokumentu koji se predaje, propisana je novčana kazna od 100.000 do 1.000.000 dinara. Znači, toliko će se kazniti za prekršaj obveznik, odnosno pravno lice. Mislim da je to prevelika novčana kazna, jer ovde se ne radi o neplaćanju poreza, nego se radi samo o tome ako se, kojim slučajem, propusti da se navede PIB u tom dokumentu. Nešto manja kazna je predviđena za privredne preduzetnike, ali to je takođe velika kazna.
Zatim, povraćaj poreza u roku od 45 dana. Ministar je u obrazlaganju ovog zakona rekao da je to neki prosečan rok. Mislim da bi u nekim stvarima trebalo da koristimo neke momente, gde će se za privrednike, odnosno preduzetnike omogućiti neka povoljnost, a ne nešto što je u okruženju, odnosno možda čak i najlošija varijanta baš kod nas. I dalje mislim da bi trebalo kod ove opšte stope videti da tu procenat bude nešto niži nego što je predviđen.
U pojedinostima govorićemo o amandmanima i našim primedbama na ove članove, kako bi se tekst ovog zakona popravio.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić, kao zamenik šefa poslaničke grupe, drugih deset minuta.

Svaka veća stopa u značajnoj meri doprinosiće inflaciji, povećanju inflatorne stope, imaćemo velike muke i probleme da to zadržimo, kao što se videlo i u ovim zemljama koje su uvođenjem PDV htele ne samo da dobiju istu sumu prihoda, već da u značajnoj meri nadomeste budžetski deficit i ostvaruju u velikoj meri budžetski suficit.

Zato vas pozivam da prihvatite ove amandmane poslanika SRS, a naš je posao, da još jednom kažem nekim poslanicima koji su govorili posle naših poslednjih izlaganja i istupanja, a koji govore o tome šta je posao opozicije, da tražimo slabe tačke i da kritikujemo vlast. To je posao opozicije, ali da to radi sa realnih osnova i na ozbiljan način. Oni koji žele da glumeći opoziciju na drugog prebacuju krivicu nisu nikakva opozicija.

Podsećam one iz stranke izabranog predsednika Republike Srbije da je on obećao, iako mu to nije ustavna nadležnost, da će da rešava pitanje radnih mesta i pitanje životnog standarda. Eto nas za mesec, dva i tri ispred vrata Borisa Tadića, Bogoljuba Karića, jednako kao i Vlade Srbije, da ih pitamo šta je to u Srbiji bolje, da li se u Srbiji živi bolje.

Pošto znamo kako i na koji način ste sposobni, kako i na koji način će u Srbiji biti, tada ćete videti kakva će biti narodna reakcija, jednako protiv jednih, drugih i trećih, i do kakvih promena će u Srbiji morati da dođe. A Srbija već danas razume i Srbija je već danas potpuno jasno za promene.

Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić, a neka se pripremi narodni poslanik Goran Cvetanović.