ŠESTO VANREDNO ZASEDANjE, 14.07.2004.

8. dan rada

OBRAĆANJA

Zoran Anđelković

Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Hvala Jovi Todoroviću. Da li se još neko od predstavnika poslaničkih grupa ili ovlašćenih predlagača javlja za reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 89. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa prijave za reč u pisanom obliku sa redosledom narodnih poslanika podnele poslaničke grupe SRS, DSS, DS i G17 plus.
Prvi za reč se javio narodni poslanik Takač Ištvan, a neka se pripremi narodni poslanik Zoran Antić.

Ištvan Takač

G17 Plus
Dame i gospodo, predsedniče, gospodine ministre, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća, koji je donet 2001. godine, u proteklom periodu je već dva puta menjan, što dovoljno govori o tome da država u tranziciji svoje zakone, koji u sebi neposredno ili posredno sadrže ekonomske propise za koje je inopartner zainteresovan, mora prilagoditi novim izazovima, i to da budu primamljivi za ino-kapital, da ima bitne propise koji su slični ili identični sa onima koje inostrani privrednici imaju na sličnim tržištima.

Poslanička grupa G17 plus podržava u celini predloženi zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća određuje na koji način će se međunarodni računovodstveni standardi, koji su u obaveznoj primeni od početka 2004. godine, primenjivati pri utvrđivanju osnovice za obračun poreza na dobit preduzeća.

Primera radi, član 7. Predloga zakona, koji se odnosi na član 10. osnovnog zakona, reguliše amortizaciju; čuli smo malopre u uvodnom izlaganju gospodina ministra da se amortizacija stalnih sredstava razvrstava u pet grupa. Do sada podzakonskim aktom i nomenklaturom osnovnih sredstava za amortizaciju predviđeno je više stotina kategorija, sa različitim stopama za amortizaciju osnovnih sredstava.

Što više odstupa od dosadašnjeg načina obračuna, a to je degresivni metod otpisa, što je predviđeno za većinu stalnih sredstava u kategoriji dva i pet Predloga zakona, smatram da je ovaj način otpisa stalnih sredstava time povoljniji za proizvodne delatnosti u odnosu na proporcionalni metod koji je do sada bio na snazi.

Želim da istaknem da su u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća predviđene olakšice kod investiranja vrlo pozitivan pomak za podsticaj novih investicija. Poreski kredit predviđa da će privredni subjekt od uloženih sredstava za nabavku opreme i mašina svoje osnovne delatnosti, od svoje poreske osnovice, na šta može da plati porez na dobit 20%, odbiti na razliku obračuna i platiti porez na dobit, kao i akontaciju za narednu godinu.

U članu 48. Predloga zakona o izmeni i dopuni predviđeno je sledeće: procenat 20 je ostavljen, s tim da u istom obračunskom periodu može to da bude do 50% od obračunatog poreza u godini u kojoj je investicija izvršena. Drugo, za mala preduzeća, taj odnos od 40% do 70% je predviđen.

Treće, novim članom 48a je taksativno nabrojano 16 delatnosti, to smo već malopre čuli, to su: poljoprivreda, proizvodna delatnost tekstila i prediva, proizvodnja mašina i uređaja itd, u kojima se priznaje poreski kredit čak 80% od uloženih sredstava.

Na kraju, ako posebnim zakonom, propisom bude utvrđeno da određene delatnosti treba da se brže razvijaju, Vlada može i za te slučajeve odrediti dalje povlastice.

Dame i gospodo, ono što je najbitnija novina ovog predloga zakona o izmeni i dopuni Zakona o porezu na dobit preduzeća, to je član 25, što znači izmena člana 39, kojim je utvrđen procenat za utvrđivanje dobiti preduzeća, a to je 10%. Moram naglasiti da je taj procenat jedino za 2004. godinu bio 14%. U ranijim godinama taj procenat je bio duplo veći, tj. 20%.

Iz ovoga proizilazi, po meni, jasna poruka sadašnjim i budućim privrednicima, preduzećima: prvo, da dalje svoje privrede razvijaju na ovim prostorima; drugo, da isti legalizuju svoje poslovanje, što znači da se smanji siva ekonomija; treće, redovno izvršavaju svoje obaveze prema svima sa kojima su u poslovnoj fiskalnoj obavezi, a prema tome i prema državi, i da plate porez na dobit.

Predlažem svim parlamentarnim strankama da podrže i prihvate ovaj predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o porezu na dobit preduzeća.

Zoran Anđelković

Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Zoran Antić, a neka se pripremi narodni poslanik Milan Marković.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Antić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, o zakonu o porezu na dobit rekao bih par reči kao privatni preduzetnik.

Pre svega, želeo bih da vas uverim da su privatni preduzetnici uvek spremni da svoje poreske obaveze izvršavaju kada je u pitanju država. Najčešći razlog je nemogućnost da finansijski izdrže često prevelike namete koje im država nameće.

S tim u vezi, glavna tema i glavna rasprava će se voditi o tome koliko ovaj zakon, u stvari, olakšava položaj preduzeća i privatnih preduzetnika, rekao bih i samostalnih delatnosti, pošto je gospodin ministar to već najavio kao neki budući zakon. Do sada nismo imali porez na dodatu vrednost, do sada nismo imali fiskalne kase. To je bio jedan od razloga, uz druge, da prilikom sastavljanja poreske osnovice, sama ta poreska osnovica bude znatno manja nego realna, tako da do sada, realno gledano, nije naplaćivano 14% poreza na dobit od onog što je stvarno ostvareno.

Uvođenjem fiskalnih kasa, izbacivanjem poreza na promet i uvođenjem poreza na dodatu vrednost, samo Ministarstvo se saglasilo sa tim da će za 50% biti uvećani prihodi u samom budžetu, tako da i ovo smanjenje, koje na prvi pogled izgleda prilično i neće biti tako veliko, ukoliko ga uopšte ima, s obzirom na dosadašnju praksu kada su u pitanju preduzeća širom Srbije.

Ono što bih napomenuo i ono što mi je možda zasmetalo kao preduzetniku, to je u vezi rasterećenja, u vezi rashoda koji se ne odobravaju u članu 7a. Smatram da novčane kazne i penale koje plaćaju privatni preduzetnici, na osnovu nekih poreskih prekršaja koji su učinjeni, treba uvrstiti u rashode, jer ako su već platili kaznu, ako su već na neki način kažnjeni, zašto ih dodatno kažnjavati sa još 10%. To je onaj iznos poreza na dobit koji propisuje ovaj zakon.

Isto tako, smatram da privatni preduzetnici imaju veliki problem sa kamatama na neblagovremeno plaćanje poreza i doprinosa. Tvrdim da velika većina njih nije spremna da uđe u rizik plaćanja kamata, da su na to primorani činjenicom da naša privreda strašno loše stoji, da je veliki obim neizmirenih plaćanja, da sami ne mogu da ostvare profit, već da jako često od obrtnih sredstava isplaćuju sve poreze i namete koje država od njih očekuje.

U vezi amortizacije, smatram da novi način obračuna amortizacije sredstava nije loš, ali ono što meni, kao što i uvek zasmeta poslanicima SRS, to je pravo gospodina ministra da ih sam razvrstava po grupama i da određuje i način utvrđivanja amortizacije prilikom sastavljanja izveštaja.

Rekao bih i par reči u vezi ovih olakšica kada su u pitanju dividende na akcije. To je jako dobro i ono što je jako pozitivno za dalji razvoj akcionarstva u Srbiji. Imali smo dosta zamerki na Odboru za privatizaciju na poreze koje na osnovu prihoda plaćaju vlasnici akcija, ali je to poprilično mali iznos koji neće stimulisati akcionarstvo u Srbiji.

Prevelike su greške napravljene donošenjem Zakona o hartijama od vrednosti. Mali akcionari nisu zaštićeni zakonom, a nemamo ni zakon o investicionim fondovima, tako da mislim da ovo rasterećenje, koje jeste pozitivno, neće stvoriti značajan pomak u akcionarstvu u Srbiji.

Kao preduzetniku, na kraju ovog zakona, zasmetale su mi i prevelike kazne, kazne koje su čak i za 50 puta veće od dosadašnjih kazni koje su se primenjivale. Kaznena politika je znatno pooštrena. Rekao bih samo ono što mislim da svi osećamo, da je razloga za tako nizak nivo preduzetništva period u kome smo živeli i način na koji se u prethodnom periodu vodila naša privreda, znači, socijalizam koji je iza nas, ali da je potrebno više vremena da se preduzetnici razviju. Ne treba biti preoštar prema preduzetnicima.

Mi ćemo, to je očigledno, i danas morati, pre svega, da se oslanjamo na domaće preduzetnike. Uz razvoj preduzetništva i znatno bolju organizaciju i proizvodnje, a i organizaciju na nivou javnog sektora, moći ćemo da isplivamo iz ovih ekonomskih poteškoća. Treba imati znatno blaži odnos prema preduzetnicima, treba odeliti ono što je zlonamerno, ono što je zloupotreba zakona i shvatiti da nije danas lako biti preduzetnik u ovakvoj ekonomskoj situaciji u kojoj se nalazi Srbija.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Milan Marković (nije tu). Sledeći će biti narodni poslanik Milan Marković.

Sada je 14,00 časova i dajem pauzu do 15,00 časova.

Molim poslanike da ostanu u klupama, jer ćemo tokom pauze održati sednicu Sedmog vanrednog zasedanja.

(Posle pauze – 15,30)
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Dame i gospodo poslanici, molim vas pre nego što nastavimo rad da utvrdimo kvorum. Ubacite vaše kartice u poslaničke jedinice.
Pošto smo utvrdili da imamo kvorum nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Milan Marković. Nije prisutan.
Reč ima narodni poslanik Branislav Rankić, a neka se pripremi narodni poslanik Arsen Đurić.

Branislav Rankić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, moje mišljenje je da Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća hronološki i sadržajno nije slučajno na ovoj sednici uvršćen u dnevni red i nije slučajno da sadržajno ovo sniženje stopa poreza od 14% na 10% jeste osnovno što donosi kao novinu.
Naime, koja su to preduzeća u Srbiji koja posluju sa dobitkom? Vrlo ih je malo i uglavnom su to preduzeća nad kojima je izvršena privatizacija u protekle tri-četiri godine. Radi se o tome da je dvadesetak najmoćnijih porodica i pojedinaca iz Srbije kupilo najveći deo profitabilnih preduzeća u Srbiji i jedan deo, kao što je industrija cementa, duvanska industrija, hemijska industrija, kupili su strani partneri.
Mislim da je ovo diktirano van Vlade Republike Srbije, iz nekih drugih centara, i da se namerno zahteva na ovoj sednici da se usvoji ovaj zakon, po kome bi se stopa oporezivanja snizila sa 14% na 10%.
Mislim da nije uopšte slučajno što se na dnevnom redu ove sednice, kao prva tačka, našao Predlog zakona o stečajnom postupku. Stečajni postupak može da se završi bankrotom ili reorganizacijom. Obzirom na stanje u kojem se nalazi privreda u Srbiji, skoro je verovatno da će se najveći broj stečajnih postupaka završiti bankrotom.
Kada je u pitanju zakon po kome se osniva agencija za licenciranje stečajnih upravnika, tamo je navedeno da će moći da rad agencije, kao i osnivanje, sponzorišu strana i domaća pravna i fizička lica, i po tome se vidi da je osnovna delatnost ne licenciranje stečajnih upravnika, nego baš prikupljanje podataka o stanju u srpskoj privredi.
Sada bih pitao, obzirom da smo zaključili da najveći broj preduzeća koja posluju sa dobitkom su već vlasništvo stranih kompanija i najmoćnijih ljudi u Srbiji, a da onaj drugi deo koji još nije privatizovan uglavnom ne ostvaruje nikakav dobitak i neće podlegati ovim porezima, zašto se ovde nije išlo na povećanje poreza. Moglo je sa 14% da se poveća na 18%.
Mislim da to ministar nije smeo predložiti, jer oni koji stoje iza ovog zakona i ovog smanjenja su naredili da se ide na smanjenje, jer je sada potrebno da se ostvarena dobit u što većem procentu sačuva za one koji su postali vlasnici najvećeg dela profitabilne srpske privrede.
Rečeno je da će ovaj zakon podstaći privredni razvoj Republike Srbije, a samim tim verovatno i zapošljavanje. Ne sećam se ni jednog zakona koji je ovde donet, ticao se ovih oblasti, da za njega nije rečeno da će da podstakne privredni razvoj. Nažalost, svedoci su građani Republike Srbije i mi poslanici koji govorimo o ovim zakonima da se uvek to pretvara u svoju suštu suprotnost i da uglavnom dolazi do otpuštanja radnika i do smanjenja svih privrednih aktivnosti.
Ovde je izvedena jedna komparacija, odnosno upoređivanje sa porezom na dodatu vrednost. Pošto će se budžet u najvećem delu od početka 2005. godine puniti iz poreza na dodatu vrednost, a da će ovaj porez biti zanemarljiv kada je u pitanju punjenje budžeta, potpuno je jasno zašto se u ovom predlogu zakona predlaže sniženje poreza, ali tamo se povećava osnovica u PDV da bi se što veći broj poreskih obveznika uključio u plaćanje poreza i na taj način punio budžet Republike Srbije.
Bilo je reči i o tome da će nerezidenti, takvi poreski obveznici, plaćati 20% porez, dok će rezidenti plaćati 10%, ali mislim da to ništa neće značiti obzirom da će najveći broj nerezidenata, posle sprovođenja zakona o stečajnom postupku, kada je jednostavno uništena srpska privreda i najveći broj preduzeća, kada se stečajni postupak završi bankrotom, vrlo lako doći za male pare do preduzeća i oni će na taj način postati privredni subjekti, pravna lica koja će praktično poslovati na teritoriji Republike Srbije, time postati rezidenti i na taj način ovo neće mnogo uticati.
Kod stimulisanja ulaganja u opremu, mislim da nema nekih značajnih primedbi, ali kod povećanja broja zaposlenih, ono pravno lice koje povećava broj zaposlenih imaće pravo sniženja osnovice za porez na dobit. Mislim da to neće stimulisati privrednike da zapošljavaju ljude, iz jednostavnog razloga što im se mnogo više isplati da otpuste one koji su zaposleni, a koje smatraju viškom zbog ovih drugih davanja, socijalnih i plata, nego da eventualno umanje za 5% porez na dobit time što će primiti jedan određeni broj novozaposlenih.
Takođe mislim da neće biti stimulisani privrednici da pokazuju dobro poslovanje, jer bi pokazivanjem dobrog poslovanja i plaćanjem poreza na dobit bili u situaciji da dođu do kredita. Obzirom da su krediti vrlo nepovoljni i da su kamate visoke, mislim da će privrednicima mnogo više odgovarati da iz one dobiti koju ostvare vrše ulaganja dalje u proces proizvodnje, nego da eventualno prikazuju dobit, na taj način plate porez, a onda da se kreditiranjem zadužuju pod vrlo nepovoljnim kamatama i da na taj način povećavaju svoje privredne aktivnosti.
Mislim da je ovim zakonom prepušteno u nekoliko članova da ministar sam određuje pojedine stvari vezane za zakon i mislim da je to zaista preveliko opterećenje za ministra, obzirom da u ovim prethodnim zakonima, o kojima smo raspravljali, takođe ima dosta obaveza. Mislim da, bez obzira o kome se radi, neće moći čak i 20 sati dnevno da radi, da ništa ne prepušta slučaju i da o svemu sam vodi računa. Mislim da to nije dobro i da je to moglo da se uredi ovim predlogom zakona, a ne da se prepušta da se naknadno uređuje.
Mislim da je osnovno zbog čega se ovakav zakon predlaže smanjenje poreske stope sa 14 na 10%. Osnovni razlog je ipak što ovo neće uticati na punjenje budžeta. Inače, da je obrnuto i da će ovim biti obuhvaćen veliki broj privrednih subjekata, pod pretpostavkom da srpska privreda dobro funkcioniše.
Mislim da ovo ministar nikada ne bi predložio, jer je iznad svega punjenje budžeta važno sa aspekta ministra finansija, dok privreda i privredne aktivnosti nisu važne ni ministru privrede, a rekao bih ni Vladi Republike Srbije, jer da jesu već bi se odavno pred ovom skupštinom našli neki zakoni koji uređuju funkcionisanje srpske privrede, kao što su izmene i dopune Zakona o privatizaciji i stavljanje van snage Zakona o radu, koji je odavno predložila SRS.
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Arsen Đurić, a neka se pripremi narodni poslanik Veroljub Arsić.
...
Nova Demokratska stranka Srbije

Arsen Đurić

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, pred nama je Predlog zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća, koji je predložila Vlada Republike Srbije. Demokratska stranka Srbije podržava ovaj Predlog zakona jer donosi niz podsticajnih mera i umnogome pojednostavljuje postupak oporezivanja dobiti.
Donošenjem ovog zakona postiže se više pozitivnih efekata, od kojih se može izdvojiti nekoliko najbitnijih, a to su: smanjenje poreske stope sa 14 na 10%; ukidanje poreza po odbitku na isplaćene dividende i udele u dobiti između rezidenata; pojednostavljenje naplate poreza kroz uspostavljanje sistema samooporezivanja; pojednostavljenje sistema poreske amortizacije; i usklađivanjem ovog zakona vrši se njegovo usklađivanje sa novim zakonom o računovodstvu i reviziji i sa međunarodnim računovodstvenim standardima.
Smanjenjem poreske stope sa 14 na 10%, mi dobijamo najnižu stopu u Evropi i tako postajemo veoma interesantno tržište za investicije, veća investiciona ulaganja, kako domaćeg tako i stranog kapitala, u odnosu na zemlje u okruženju u kojima je ta stopa znatno veća.
Za razliku od dosadašnje prakse ovim zakonom se stimulišu investicije u određenim proizvodnim delatnostima, tako što se obvezniku koji izvrši investicije u osnovna sredstva u sopstvenoj delatnosti dozvoljavaju poreski krediti u iznosu čak i do 80% u pojedinim delatnostima kao što su poljoprivreda, tekstilna industrija, industrija obuće, mašinska industrija, i na taj način se u značajnoj meri pokreće proizvodnja u tim preduzećima.
Ukidanjem poreza po odbitku na dividende i udele u dobiti eliminiše se dvostruko oporezivanje i time se u značajnoj meri poboljšava likvidnost preduzeća, tako da ostaje dosta prostora za nova investiciona ulaganja. Sve ove sistemske izmene zakona doprinose stvaranju pozitivnog ambijenta za nova investiciona ulaganja, za pokretanje proizvodnje i investicionih ciklusa i otvaranje novih radnih mesta, ali indirektno se dolazi do većih prihoda od poreza i drugih javnih prihoda, zato što dolazi do povećanja poreske osnovice i povećanja broja poreskih obveznika.
Osim sistemskih izmena, izmenama ovog zakonom predviđeno je i pojednostavljenje postupka naplate poreza, uvođenjem sistema samooporezivanja. To znači da se poreskim obveznicima daje mogućnost da sami procenjuje i obračunavaju porez i time se podiže nivo njihove odgovornosti, ali se smanjuje administriranje poreske uprave.
Još jedna bitna izmena zakona je u pojednostavljenju sistema poreske amortizacije. Naime, dosadašnjim zakonom osnovna sredstva su bila klasifikovana u preko 1000 grupa, sa istim tolikim brojem amortizacionih stopa, a ovim zakonom se predviđa da se osnovna sredstva klasifikuju u samo pet grupa sa jedinstvenom amortizacionom stopom za svaku grupu posebno.
Zbog svega ovoga, ponavljam još jednom, DSS podržava Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća i pozivam sve poslanike da glasaju za ovaj zakon.
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, a neka se pripremi narodni poslanik Goran Jakšić.