Molim vas da uvažite izvinjenje, vratiću vam vreme, a molim stručnu službu, da li ima takvih kartica?

Vratiću se na glavnu stvar koja je vezana za ovaj zakon, a koju je izneo šef naše poslaničke grupe, gospodin Tomislav Nikolić, o kocki kao jednom od najvećih društvenih zala.
Zaista nije malo primera, o tome piše i crna hronika u našim dnevnim novinama, da pojedini naši sugrađani završe kao glavni akter u romanu "Pikova dama", Puškinovom romanu. Dešavalo se u manjim sredinama da čitava porodica strada zbog tog zla.
Naročito je to izraženo u poslednje vreme, kada su u pitanju klasične igre – ta pomama za jednom od klasičnih igara, koja neke, bogami, odvede do najvećeg nivoa, ako kocka uopšte može da se meri time kada je zlo veće a kada manje. Nažalost, najstrašnije je kada se tako nešto desi da ljudi izgube svoj život ili da strada cela porodica.
Normalno je da će svako od poslanika, bilo u kojoj državi u svetu, da pozdravi takvu inicijativu i uređivanje te oblasti.
Ali, ono što meni najviše smeta, i to govorim svih proteklih dana, jeste to što se u delu predstavljanja zakona ministar Mlađan Dinkić predstavlja kao nosilac promena u toj oblasti, odnosno njegovo ministarstvo, a to uopšte nije tačno.
Dame i gospodo narodni poslanici, zakon o igrama na sreću je dostavljen narodnim poslanicima u proleće 2002. godine. Dostavio ga je tada, a sada u nešto izmenjenom obliku, bivši ministar finansija i prijatelj Mlađana Dinkića, Božidar Đelić, i celog tog vrelog leta 2002. godine, toga se odlično sećam, kada je došlo do trvenja u tadašnjoj DOS-ovskoj koaliciji, bilo je reči o tome da li će u julu mesecu, u poslednjoj dekadi, da to dođe na dnevni red.
To govorim zbog toga što je i sam ministar Dinkić rekao da je osnov za uređivanje ove oblasti zapravo i osnov za efikasnije punjenje budžeta, za primerenije kažnjavanje onih koji zloupotrebljavaju, odnosno čine kriminalne radnje u ovoj oblasti i zbog toga da bi se svi oni koji su učesnici u igrama na sreću zaštitili od svih negativnih posledica. Naravno, svest je ta kod čoveka koja treba pre svega da ga zaštiti, da ne ode u neko veće zlo, a ne ono što država može i što može jedno ministarstvo i zakon.
Pažljivo sam pogledala tokom današnjeg dana od prvog do poslednjeg člana predlog Đelićevog zakona i uporedila ga sa ovim koji nam je dostavilo sadašnje ministarstvo, odnosno Mlađan Dinkić. Tu ima nekih promena, nekih eliminacija i bespotrebno je, a pretpostavljam da to sam Dinkić nije radio, izbačen iz tog nacrta zakona opis klasičnih igara na sreću. Neko će reći – zašto je to potrebno kada su one samo navedene.
Zbog toga da ne bi došlo do slobodnog tumačenja kod konkretnih naziva igara i onoga što one zapravo jesu, kakva je procedura, kakva su pravila te igre, a to je sve stajalo u tom Đelićevom predlogu zakona. Sa druge strane, kod klasičnih igara na sreću, a one donose najveću dobit, izostavljeno je nešto što postoji i što je zastupljeno i na našem neuređenom tržištu, ali je sumnjivo i protivustavno kako će se ono urediti kroz ovaj zakon. To su tzv. igre video lutrije.
Tamo je rečeno, u prvobitnom predlogu zakona, a verovatno da su oni koji su se bavili ovom oblašću imali pravo kada su rekli da su to igre na sreću koje se organizuju preko video terminala, koji su povezani u elektronsku kontrolisanu mrežu tzv. džek pot, i tamo je opisano kako se sprovodi procedura, odnosno kakva su pravila te igre, a ulozi nisu mali.
Međutim, postoji nedorečenost i kod posebnih igara na sreću, kada su u pitanju, a pretpostavljam da je gospođa pored ministra iz Ministarstva i da je jedan od glavnih učesnika u stvaranju ovog zakona, odnosno to su igre koje se priređuju na automatima tzv. multiplejerima.
To nije precizno i do kraja rečeno šta su to multiplejeri, odnosno automat klubovi, sa automatima i drugim aparatima sa višestrukim ulogom i dobitkom.
Ono što je najvažnije, a to su ovlašćenja koja su data ministarstvu, odnosno Vladi Republike Srbije, i njen monopolski položaj ovog puta izražen kroz odredbe zakona koje su protivustavne. Otvoreno se postavlja pitanje, i o tome je govorio gospodin Nikolić, zašto 10 dozvola, zašto ne 100, zašto ne 1.000.
Oni ljudi koji to prate, a naročito su pripadnici jačeg pola, uslovno rečeno, zainteresovani za ovu lutriju i za sportsku prognozu, iako to ni ženama nije strano, mogli bi da navedu i nabroje koje su to organizacije i koje su to kladionice u zemlji koje u pravom smislu reči drže monopol. Tako je sasvim razumljivo da ako je Vlada sebi dala za pravo, odnosno protivustavno sebi dala za nepravo da uzme monopol u svoje ruke, da se taj broj od 10 dozvola tačno uklapa u 10 najvećih kuća, odnosno preduzeća i firmi koje se time bave, a nažalost ne mogu da vam pobrojim sva njihova imena, iako neki od njih imaju i te kako izraženu reklamu.
Pre svega su to one firme, odnosno ona preduzeća koja to organizuju, koja su prisutna od severa do juga Srbije. Ima ih i u najmanjim opštinama u Srbiji po broju stanovnika, kao što je recimo opština Lapovo u šumadijskoj regiji.
Što se tiče načina izdavanja dozvole, za nas je to više nego sumnjivo. Što se tiče ustanovljavanja uprave koja se bavi uređivanjem i davanjem dozvola za organizovanje klasičnih igara na sreću, apsolutno je nejasno ko predlaže članove uprave, ko su članovi uprave, koliki je njihov mandat, na koji način će oni da deluju i kako će da rade.
Što se tiče organizacije koja se osniva kao svojevrsno javno preduzeće, to je klasičan vid monopola i mogućnost da ljudi koji su bliski aktuelnoj Vladi i ministarstvu, koje određuje pravila igre, utiču na to ko će da dobije dozvolu.
Nije jasno rečeno, pre svega nije da bi se takav ugovor, a već je predviđeno da se pravi ugovor sa Vladom, realizovao, da odredba zakona koja govori o tome ko može da sklopi ugovor i ko dobija dozvolu nije rečeno, odnosno nedorečeno je, a to treba da stoji gospodine Dinkiću, da ta dozvola ne može da se prenese na neko treće lice.
Važnost dozvole, odnosno dužina njenog trajanja je takođe veoma važna i mi na to imamo isto primedbu. I imamo primedbu na ovaj fluktuirajući iznos kada je u pitanju onaj ko dobije dozvolu, a treba da osigura isplatu dobitka i naplate javnih prihoda.
Mi mislimo da postoji bolje rešenje za one koji treba da se osiguraju u takvom riziku kao što je kocka, da nije dovoljno da imalac dozvole ima taj fluktuirajući iznos od najmanje 300.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po igračnici ili da poseduje bankarsku garanciju na tako utvrđen iznos, već da za vreme celog trajanja dozvole, a nejasno je koliko ona traje, treba da bude mnogo veći iznos, od recimo milion evra, koji će stalno da bude garancija za isplatu dobitka i naplate javnih prihoda.
Ovaj poslednji stav u članu 39. koji kaže - priređivač posebne igre na sreću u igračnicama mora svakog dana kada se priređuju igre obezbediti u blagajni igračnice riziko-depozit u iznosu od najmanje 50.000 evra dinarske protivvrednosti, na osnovu odobrenja uprave – nije nikakva garancija ako on to radi samo u danima kada se ta igra obezbeđuje, odnosno kada se priređuje, već smatramo da taj iznos od recimo milion evra, o tome možemo da razgovaramo, treba da bude stalno prisutan kao depozit za vreme trajanja dozvole, što je neprecizno rečeno.
Uređivanje prostora, kao što je rekao i sam gospodin Nikolić, gde će one biti organizovane, naravno što dalje od školskih ustanova, i to mora da se predvidi, jer to je veliki rizik i opasnost za našu omladinu da kreće tim putem, pa onda sve drugo što se tiče tehničkih uslova je nedorečeno i nije obuhvaćeno ovim predlogom zakona.
Bilo bi zaista mnogo bolje kada bi se aktuelno ministarstvo, mada je i ovo potrebno da se uredi, a evo već dve i nešto godine se čeka na usvajanje ovog zakona, krenulo da se bavi pitanjima koja se zaista tiču običnih građana i onih koji danas teško žive. Mi ne kažemo da ovu oblast ne treba zakon i ministarstvo da uredi, ali imamo veliku, i to je naša glavna primedba, i evo napisaćemo i predstavku Ustavnom sudu ako se zakon usvoji, na monopolski položaj Vlade, na ograničenost dozvola, dakle, njih 10, i pre svega na nedorečenost kada su u pitanju konkretne klasične igre, odnosno njihovo slobodno tumačenje.
Mi bismo voleli i verovatno svi građani Srbije, oni bez posla, oni koji teško žive, oni koji rade, da imamo situaciju u Beogradu i u drugim većim gradovima da je sve lepo i šareno kao u Monte Karlu ili kao u Las Vegasu. Možda je nekima tako danas u Srbiji, možda je tako nekima koji sede u ministarskim foteljama u Vladi Republike Srbije, ali ogromnoj većini građana Srbije nije.
Prema tome, uz primedbe na ovaj monopolski položaj, na protivustavne odredbe, mi vas ipak upućujemo da se više ne bavite prepisivanjem zakona od Božidara Đelića i da krenete da radite, i da imate neke ozbiljne zahvate u oblasti fiskalne politike, ali sa olakšicama za građane Srbije, kako bi bolje živeli.

Reč ima narodni poslanik Stevan Deđanski, a neka se pripremi narodni poslanik Branislav Stevanović.
Gospodine Deđanski, samo trenutak, da obavestim Skupštinu o zahtevu po Poslovniku, član 117. Narodni poslanici dužni su da identifikacione kartice nose sa sobom pri izlasku iz sale Narodne skupštine. Na taj član ste mi ukazali i odmah sam dao nalog Stručnoj službi. Jer stav 2. glasi: "Ako narodni poslanik napusti salu Narodne skupštine i ostavi u poslaničkoj jedinici, odnosno pored nje, svoju identifikacionu karticu, Služba Narodne skupštine odmah će tu karticu dostaviti sekretaru Narodne skupštine. Kartica će biti vraćena narodnom poslaniku po ulasku u salu."
Tokom kontrole koju sam tražio na inicijativu narodnog poslanika pronađena je jedna kartica pored koju poslanik nije poneo sa sobom. To je poslanička kartica 143 Sredoje Mihajlov. Ona se po Poslovniku nalazi kod sekretara i biće vraćena kada uđe u salu, a ja mu izričem opomenu.
U međuvremenu je resetovana poslanička kartica. Stručna služba me je obavestila. Takođe, po članu 217, narodni poslanik koji se nalazi na stalnom radu u Narodnoj skupštini Republike Srbije dužan je da prilikom utvrđivanja kvoruma, kao i u toku rada sednice, bude prisutan na sednici Narodne skupštine.
Stav 2: "Narodnom poslaniku iz stava 1. ovog člana, koji neopravdano odsustvuje prilikom utvrđivanja kvoruma ili u toku rada na sednici Narodne skupštine, oduzeće se status poslanika na stalnom radu u Narodnoj skupštini Republike Srbije."
Danas tokom dana tražio sam od Stručne službe da proveri da li su poslanici koji se nalaze u sali na stalnom radu i da li učestvuju u radu sednice i imam spisak ispred sebe. Sada nalažem takođe Stručnoj službi da još jednom proveri i, za slučaj da postoje poslanici koji ne učestvuju u radu ove sednice, kao i u prvom i drugom slučaju, tražiću da im se oduzme status stalno zaposlenih.
Izvolite, gospodine Deđanski, a reč posle vas ima gospodin Branislav Stevanović.

Vratio bih se na ovaj zakon o regulisanju igara na sreću.

Kao što je već rečeno ranije, kocka je jedno veliko zlo i zato je krajnje vreme bilo da se uredi uopšte zakon o igrama na sreću i kocki. Znači, svuda u svetu prihodi od igara na sreću su velika stavka u budžetu.

U obrazloženju kaže se da su osnovni razlozi za donošenje zakona o igrama na sreću ograničavanje mogućnosti za kockanje, što se slažemo, unapređenje nadzora nad priređivačima igara na sreću, veća i efikasnija naplata javnih prihoda ostvarenih na osnovu organizovanja igara na sreću, kao i afirmacija društveno najmanje negativnih igara na sreću kroz osnivanje državne lutrije.

Znači, kaže se da je jedna od stavki pooštravanje kriterijuma i mi se slažemo sa tim da ih je potrebno još više pooštriti. Kao što je rekao gospodin Nikolić ranije, mi mislimo da treba predvideti zakon o posebnim merama, dakle posebnim propisima da se što više udalji od škola, sportskih klubova i crkvi, što mislimo da nije ovim zakonom precizirano, a trebalo bi konkretno navesti, da bi moglo po tome da se deluje.

Takođe, primetno je, kao što sam rekao na početku, i normalno je očekivanje punjenja budžeta od prihoda od kocke. Jedino je možda sporno što se ovde kaže da se očekuje da će primena ovog zakona obezbediti značajnije fiskalne prihode, i to u visini oko 70 miliona evra.

Mislimo da su to možda malo prevelika očekivanja, ali shvatamo potrebu da se napuni ovako glomazan budžet, zato što se sada pokazuje da smo bili u pravu i kada smo kritikovali budžet na početku da je nerealan.

Takođe, neću se puno zadržavati oko toga, pomenut je sam monopol koji je dat ovim zakonom i koji ima Ministarstvo ili državna lutrija koja je dobija preko toga. Dalje, govori se o namenskim primanjima u budžetu Republike. Kaže se da prihodi od privređivanja igara na sreću i naknade za priređivanje, naknade za dozvolu, odnosno naknade za dobijeno odobrenje za priređivanje, kao i druga sredstva, vrši se ovim zakonom, jer prihodi su iz budžeta Republike.

Opet se vraćamo na ono što sam malopre govorio da je cilj popuniti rupu u budžetu, dok se 40% ovih prihoda raspoređuje za finansiranje potrebnih društvenih organizacija, i tu se navode udruženja građana koja sprovode program u cilju zaštite i unapređenja položaja osoba sa invaliditetom, ustanova socijalne zaštite, socijalne humanitarne delatnosti, amaterskog sporta i lokalne samouprave.

Znači, namera i prihod je u redu, samo što mislimo da bi razlika mogla da bude veća u korist ovih navedenih kategorija, više od 40% prihoda bi trebalo da ide za to, a manje za pokrivanje rupe u nerealnom budžetu.

Takođe, problem i primedba je u delu gde se govori o nadzoru. Znači, nadzor nad sprovođenjem odredaba ovog zakona obavlja Ministarstvo. Utvrđuju se obaveze i prava za priređivače i ovlašćena lica i definišu se uslovi za privremena rešenja o zabrani u slučaju nepravilnosti ili nezakonitosti sprovođenja igre.

Primedba u svemu tome nije što je Ministarstvo, već više puta je naveden ministar, tako da nadzor od ministra, koji se bavio u proteklom periodu raznim poslovima, nije čvrsta garancija za to.

Na kraju, postoji jedno pitanje, pošto je objašnjenje i razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku glasi ovako: "Donošenje ovog zakona po hitnom postupku predlaže u skladu sa članom 157. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, jer je potrebno da se ova oblast što hitnije uredi i obezbede prihodi u budžetu", hteo bih ponovo da kažem, ovo što sam dva puta ili tri puta napomenuo u dosadašnjem govoru, da je cela svrha ovog noćašnjeg sedenja i brzina i hitnost ovog postupka svedena na to da postoji ogromna rupa u budžetu.

Vraćam se na to da je SRS govorila da budžet sam po sebi nije dobro projektovan, da će biti problema u njegovom ostvarivanju i sada se pokazuje da dolazimo do opšte krize koja se prenosi kroz sve ostale korisnike i kroz poljoprivredu, kroz zdravstvo i sve ostalo.

Reč ima narodni poslanik Branislav Stevanović, a neka se pripremi narodni poslanik Milan Stevović.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što počnem da pričam o predlogu ovog zakona, hteo bih da navedem dve veoma bitne primedbe, a to je što je gospođica Ksenija Milivojević predložila da se produži rad ove sednice, pa je odmah istog trenutka izašla iz ove prostorije i otišla kući. To je jedna smišljena insinuacija, da bismo što lošije ovako zamoreni dugim radom iskomentarisali Predlog ovog zakona.
Ne pitam to radi kritike, nego bih hteo da kažem i zamolio sve iz vladajuće koalicije, ako nisu pročitali pažljivo ovaj predlog zakona, da ga pročitaju.
O čemu se radi, radi se o jednom nameštenom mafijaškom zakonu, koji su kockari i mafija smislili da bi jedna mafija koja vlada dugo u sportu uzela primat kockarnica, gde se vrti velika lova.
Razlozi za donošenje ovog zakona nije samo to da se napuni budžet, nego da se uzme primat privatnih mafijaša i posebno bih naglasio kladioničara koji žele da ugase manje kladionice. To sami uslovi koje uprava nalaže u ovom zakonu govore, a pošto sam iz amaterskog sporta, više to osećam nego ljudi koji se nisu bavili sportom, iz tog razloga što ću da kažem da ovako kako su se finansirali amaterski sportovi, moglo je da se preživi.
Međutim, sada ovim načinom, pošto će da se ugase male kladionice i male igračnice lokalne, to je direktno prekidanje amaterskog sporta, jer neće postojati nikakav izvor finansiranja tih manjih amaterskih klubova.
Takođe, hteo bih da kažem o raspodeli sredstava što ova nedefinisana uprava reguliše, ne znam i nije precizirano na koji način može da se finansira amaterski sport.
Takođe, hteo bih da kažem da su posebne igre na sreću automatima veoma blizu škola, ovde se navodi da treba da bude udaljena 150 metara, a to je veoma mala udaljenost. Mislim da bi bilo adekvatno negde od 500 do 1.000 metara da bude udaljena škola.
Takođe, jedan od uslova koji je ovde rigorozan i samim tim ukazuje da je u pitanju sam monopol, recimo, kladionica treba da ima 30 uplatnih mesta, što kladioničari koji imaju manje kladionice neće imati i onda će monopol uzeti velike kladionice i tzv. mafija, koja želi da uzme primat i da glavna sredstva usmeri ka sebi, naravno, uz pomoć gospodina Dinkića.
Takođe, sama kontrola igara na sreću nije adekvatno i precizno formulisana, jer taj odbor, uprava koju vi formirate, svakako da će biti u samom dogovoru sa tim monopolistima koji drže velike kladionice i igračnice.
Naknada za priređivanje igara na sreću suviše je previsoka da bi mogli manji kladioničari i ostale kockarnice da ispune te uslove. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milan Stevović, a neka se pripremi narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite, gospodine Stevoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poprilično smo umorni i pokušaću da se vrlo kratko obratim vama u cilju da zamolim predlagača da mi odgovori na par pitanja. Prvo pitanje koje postavljam jeste - kako misli da prihod u budžetu Republike Srbije raspodeli na lokalnu samoupravu? Jasno mi je kako će se to raspodeliti na odgovarajuće organizacije, na lica sa invaliditetom, na humanitarne organizacije, delatnosti itd, ali mi nije jasna namena da se delovi sredstava dodele lokalnoj samoupravi.
Drugo pitanje postavio bih zbog posebnih igara na sreću - zbog čega Vlada ne daje pravo žalbe na dozvolu koju bude izdala? Vidi se ovde da je u pitanju deset koji zadovoljavaju kriterijume, ali na takvu odluku, mimo onih deset, nema pravo žalbe. Ako može da se odgovori, bio bih zadovoljan.
Inače, sa tim bih završio, nemam neko posebno pravo da govorim o ovom zakonu, obzirom na konstataciju da su igre na sreću kockanje i o tome je šef poslaničke grupe, gospodin Tomislav Nikolić, najbolje govorio.
Za kockanje u ovoj državi se odgovaralo i to krivično. Vrlo su retka krivična dela i mogu da vam kažem da u periodu od 1980. do 1990. godine samo dva suda su sudila krivično delo kockanja, jer ih je teško pronaći i otkriti. Jedan od sudija, bolje reći predsednika veća, bio sam i ja i osudio sam pet ljudi za kocku. Iz tih razloga ne želim više da govorim o ovom zakonu. Hvala.

Svaka čast. Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Neka se pripremi narodni poslanik Vitomir Plužarević.

Gospodine predsedniče, ovaj put nemate nešto da ćaskate sa nekim iz klupe, kao malopre dok je govornik stajao za ovom govornicom.
Dame i gospodo, igre na sreću su kocka i svi to znamo. Takođe znamo da je kocka najveća ili jedno od najvećih zala svake države i svakog društva. Neophodno je da ova materija bude regulisana zakonom, ali to mora da se reguliše na jedan ozbiljan, sistematski način i potreban je izuzetan oprez. Zakon nikako ne sme da bude na štetu države, a pogotovo ne sme da bude na štetu građana, i mora maksimalno ovaj i ovakvi zakoni da štite društvo od ovog zla koje se zove kocka.
Najvažnije je ono što ne vidimo u ovom zakonu, da kockarnice ne smeju da budu na dohvat ruke školskoj omladini, da ne smeju da budu u centru gradova, ali to nije problem kojim se ova vlada, kroz ovaj predlog zakona pozabavila. Čini se da to i nije cilj Vlade, nego da je cilj Vlade da uvede kontrolu rada, odnosno da vrši direktan uticaj na rad državne lutrije i ostalih lutrijskih organizacija.
Centar ovog zakona trebalo bi da bude građanin, a ne punjenje državnog budžeta, bez obzira na činjenicu što ministar ovde govori koliko će se sredstava napuniti u budžetu primenom ovog zakona, bilo je i drugih prioriteta koje je zakon morao da tretira.
Nije mi bilo jasno kada je ministar rekao, nije tu kad god govorim, da je u sadašnjim uslovima od igara na sreću fiskalni prinos bio oko 600 miliona dinara, a posle toga ministar kaže da u ovom poslu država ima gubitak. Nisam shvatila, ali čini mi se da nije ni ministar, pošto je očigledno da on nije pisao ni ovaj zakon i zato dovodi ovde saradnike, maltretira ljude da ovde sede satima, da bi mogli da mu šapnu na koji način da odgovori na neku od primedbi nekog poslanika, pod uslovom da je raspoložen da uopšte komunicira sa poslanicima.
Imali smo mi iz SRS i imamo primedbi na ovaj zakon, i kada smo se u poslaničkoj grupi dogovarali, vezano za Predlog ovog zakona, zaključili smo da ne podnosimo amandmane iz dva razloga. Prvi razlog je što ministar očigledno ignoriše narodne poslanike, ako ih ne ignoriše, onda ih vređa i mi smo na ovaj način ignorisali ministra. Drugi razlog je što smo imali danas zakon pre ovoga, u koji su ugrađeni amandmani SRS od pre tri godine.
Nećemo više da dajemo povoda vladama da ugrađuju naše amandmane kroz izmene i dopune zakona, nego ćemo da čekamo neke buduće, prevremene parlamentarne izbore, pa ćemo sami da regulišemo svaku materiju, na način kako to SRS vidi, a sigurno onako kako to odgovara građanima Srbije.
Kazaću nešto o ponekom od članova ovog zakona, ono što je najkarakterističnije. U članu 11. Vlada kaže: "Obrazuje se Uprava za igre na sreću, kao organ uprave u sastavu Ministarstva, za obavljanje poslova državne uprave u oblasti igara na sreću." Zabrinula sam se, završili smo malopre raspravu o jednom zakonu, niste predvideli ni jednu agenciju, ni jednu upravu, kada evo, imamo upravu za igre na sreću.
Naravno, gde bi ova vlada bez tih paraorganizacija. Jer da nema ovih paraorganizacija, gde bi se pozapošljavali aktivisti stranaka, onda bi i Vlada morala nešto da radi. Ovako to nameste nekom drugom, ima se, može se, kaže kolega.
U članu 19. pravo na priređivanje klasičnih igara na sreću ima državna lutrija Srbije. To piše u Predlogu zakona i kaže - državna lutrija Srbije može da za prodaju srećki angažuje pravna lica, preduzetnike ili fizička lica-agente. Nije baš jasno kako pravno lice može biti agent, ali izgleda da se ovde radi o nekom lošem prevodu.
Vlada će, kaže Predlog zakona, urediti način i uslove angažovanja operatera i agenata iz ovog člana. Valjda će Vlada nekako da smisli kako pravno lice može da bude agent, ali mi mislimo da Vlada ne sme na ovaj način da se meša u ovu oblast. Vlada treba da ima mnogo prečih i važnijih poslova od interesa za građane Srbije, ali to se ne odnosi na ovu vladu.
U članu 50. uslove za ulazak u prostorije igračnice određuje priređivač. Kaže - priređivač može zabraniti ulazak pojedinim licima ili grupama lica, a da ne navede razloge za to. E pa, ne može.
Ovo je zaista još jedno kršenje Ustava, jedno od osnovnih ustavnih prava, prava na slobodu kretanja. Kako može priređivač, bez posebnog obrazloženja i bez valjanih razloga, nekom da zabrani ulazak u ove prostorije.
Da ovde stoji – pod određenim uslovima, odnosno tačno kojim uslovima, koji bi imali smisla, to bi moglo da se prihvati. Dalje, u istom članu se kaže: „Ako se osnovano veruje da određenom licu prihodi, odnosno imovinske prilike ne dopuštaju ili dopuštaju u ograničenoj meri učestvovanje u igrama na sreću, priređivač može trajno ili na određeno vreme zabraniti ulazak u igračnicu ili ograničiti broj poseta tom licu“. Teško ovo može na ovaj način da se reguliše. Činjenica je da treba zaštiti građane od uništavanja imovine na kocki, ali nažalost, nemoguće je to učiniti i ovim ili bilo kojim zakonom, osim da ukinemo uopšte takve ustanove, odnosno igraonici u Republici Srbiji.
Na ovaj način da neko „osnovano veruje“, zaista, niti znamo ko, ni šta mu znači to osnovano verovanje, bez obzira na dobru nameru predlagača, nedopustivo je da donosimo zakone kojima se direktno krši Ustav.
Za obavljanje određenih poslova u igračnicama, koje propiše ministar finansija, mora se imati licenca. Ovo kaže član 51. I još kaže: „Licencu iz stava 1. ovog člana izdaje odnosno prihvata Uprava“. Ne bi ovo bila ova vlada da nema još i licencu. Te uprava, te licenca. Nemojte da pravite od ovoga nauku.
Uopšte je nerazumljivo šta znači ta licenca i šta treba neko da polaže da dobije tu licencu. Ova novina, koja nije karakteristična samo za ovaj zakon, jeste nešto po čemu će ostati upamćena ova vlada.
Kod postupka davanja odobrenja u članu 75. u poslednjem stavu se kaže: „Ministar finansija bliže uređuje način utvrđivanja ispunjenosti uslova iz stava 1. ovog člana“. Zamislite, u stavu 1. ovog člana stoji decidno deset uslova koji moraju da se ispune, koji moraju da se prilože uz zahtev za dobijanje odobrenja. Šta sad mimo toga treba ministar da određuje? Da li treba da određuje proviziju? Drugog ničeg nema, jer je sve regulisano zakonom i ministar nema potrebe, ni razloga da se meša u ovaj posao.
U članu 96. govori se: „Radi priređivanja klasičnih igara na sreću i igara na sreću putem interneta, telefona ili na drugi način putem telekomunikacionih veza, Republika osniva Državnu lutriju Srbije“. To zaista jeste monopol i to zaista jeste neustavna kategorija, kao što je neustavno da se zakonom reguliše da će biti dato deset dozvola za kazina. Slučajno se to izgleda poklapa sa postojećim lutrijskim organizacijama, koje već postoje u Srbiji. Ne može niko pojedinačno, a pogotovo ne može zakon da ograniči bilo koju delatnost u Srbiji.
Ovaj slučaj već imamo na nivou grada Beograda, gde je ograničen broj izdavanja dozvola za taksi vozače. To je takođe neustavno, a ovo na isti način, samo što ovo na nivou Skupštine grada Beograda radi Bogdanović, onako, jer se njemu radi, a mi ovde u ovom zakonu to čak predlažemo kao zakonsko rešenje i nekoga teramo, ko ovo bude primenjivao, da mora da radi nešto protivustavno.
O prekršajima u članu 98. kažete: „Novčanom kaznom u iznosu od 10.000 dinara do milion dinara kazniće se za prekršaj Državna lutrija Srbije i pravno lice koje", pa je onda nabrojano 52, već koliko različitih slučajeva kada će se naplaćivati te kazne. Mi iz SRS smatramo da je ovo prevelik raspon. Znate, ako imate za kaznu raspon od 10.000 dinara do milion dinara, onda se zaista otvara put raznim zloupotrebama.
U članu 101. prelaznim i završnim odredbama govorite: „Dospele, a neizmirene obaveze Društvenog preduzeća za priređivanje igara na sreću, Lutrija Srbije, Beograd, Društvenog preduzeća za priređivanje igara na sreću – Lutrija Beograda sa potpunom odgovornošću, preduzeća „Narodna lutrija“ itd. da ne čitam, preuzima ova novoformirana uprava, preuzima sve obaveze ovih postojećih lutrijskih organizacija.
Sada se postavlja jedno logično pitanje – što država ne preuzme obaveze velikih preduzeća po Srbiji, pa da počne da radi i „Zastava“, „Magnohrom“, „Zmaj“, „Rekord“ itd. pošto ne rade. Ovde država pokazuje da je u stanju da to uradi. Tamo gde država ima interesa, tu će da preuzme te obaveze, koje će joj se višestruko vrlo brzo isplatiti ili nekom pojedinačno, to je posebno pitanje, a tamo gde je interes građana Srbije, tu država kaže da nema mogućnosti za tako nešto.
Na kraju, poslednji član 106. kaže: „Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“." Ovo je još jedan od neustavnih članova. Neverovatno. Ne razumem zašto je Vlada imala potrebu da ovoliko neustavnih odredbi unese u ovaj zakon.
Naime, član 120. Ustava Republike Srbije kaže: „Zakon, drugi propis ili opšti akt stupa na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja, osim ako iz naročito opravdanih razloga nije predviđeno da ranije stupi na snagu“. Koji su to naročito opravdani razlozi, ako ih uopšte ima, to nismo čuli od ministra u njegovoj uvodnoj reči.
U obrazloženju zakona kaže: „Razlozi za stupanje na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“ sadržani su u činjenici da se rešenja predložena ovim zakonom što hitnije sprovedu i kako bi se sprečile moguće spekulacije u prelaznom periodu, što čini naročito opravdan razlog u smislu člana 120. Ustava Republike Srbije“.
Poslanici Narodne skupštine dobili su ovaj predlog zakona 18. juna, a zakon je pre toga bio na Vladi.
Prema tome, sve eventualne negativne posledice koje bi mogle da se proizvedu zbog neke eventualne zloupotrebe u prelaznom periodu, mogle su i još uvek mogu da budu sprovedene.
Nema zaista nikakvog razloga da se toliko žuri sa primenom ovog zakona, naravno, ukoliko se iza svega ne krije nešto što ne piše u ovom zakonu, nešto što je interes pojedinaca, bilo da su oni u Vladi, bilo da su vlasnici raznih kockarnica u Srbiji.
Novine danima pišu o tome. Gde ima dima ima i vatre. Očigledno je da je samo to u pitanju i da je zato ovaj zakon trebalo donositi i u ovom periodu kada bi Skupština trebalo da je na odmoru, u vanrednom zasedanju.
Zbog toga se danas produžava radno vreme, da se noćas donese ovaj zakon. Verovatno je već otkucan i čeka u „Službenom glasniku“, samo sutra ujutru da se pojavi, da što pre počne da se primenjuje. A kakve će posledice imati primena ovog zakona? Bogami, nimalo prijatne ni za građane Srbije, a ni za Lutriju Srbije.