Reč ima narodni poslanik Zoran Antić. Poslovnik, član 217, gospodine Avramov. Dakle, reč je o onom narodnom poslaniku koji se ne javi da je odsutan. Narodni poslanik Milivojević se javila da će odsustvovati, tako da je sve u redu, nema razloga da brinete. Ujedno, Služba vodi računa o tome.  Predsednik Skupštine ne kažnjava. Samo upozoravam da se radi po Poslovniku i stručna služba Skupštine je zabeležila uredno, ništa ne brinite, kao i u prvom slučaju koji smo malopre istakli.
Izvolite, gospodine Antiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, znam da ste već umorni, samo par reči. Ono što je meni najviše zasmetalo u ovom predlogu zakona, to je možda raspodela prihoda koji se ostvaruje na osnovu ovog zakona.
Predviđeno je da se prihod raspodeljuje po 25% za finansiranje invalidskih organizacija, usluga socijalne zaštite i socijalno-humanitarnih organizacija, što je sasvim u redu, sport i lokalnu samoupravu.
Čini mi se da je ovaj deo zakona trebalo da bude potpuniji. Smatram da je veći iznos trebalo da se odvoji u svakom slučaju za finansiranje invalidskih organizacija i ustanova socijalne zaštite. Imali smo na dnevnom redu tačku koja je tretirala socijalnu zaštitu i došli smo svi skupa do zaključka da društvo nema dovoljno sredstava. Bila je ovo prilika da se veći deo sredstava odvoji za ovu kategoriju stanovništva.
Što se sporta tiče, ionako nas očekuje privatizacija u sportu. Pretpostavljam da će ovi kolektivni sportovi i ti klubovi biti privatizovani. Oni već imaju mogućnost da preko tombole i organizovanja igara na sreću ostvare neki prihod. Trebalo je po meni ova sredstva konciznije raspodeliti, odnosno kada je sport u pitanju, pre svega, za individualne sportove.
A što se tiče lokalne samouprave, u samom naslovu je rečeno prodajom, to se izgubilo u članu 18. Isto tako smatram da sredstva koja se ostvare ovim zakonom treba baš tako usmeriti u program lokalne samouprave, jer danas lokalne samouprave neracionalno troše svoja sredstva, odnosno sredstva poreskih obveznika.
Biće verovatno i zakonskih rešenja koja će u dogledno vreme i tu problematiku tretirati, jer je stvarno bahatost lokalnih čelnika, kada je u pitanju trošenje sredstava budžeta, neprimereno mogućnostima ovog naroda.
Zasmetalo mi je i to što, kada su u pitanju maloletna lica, to je tretirano članom 10, nije kaznenim odredbama uređeno, jer se ne dozvoljava učešće maloletnih lica u igrama na sreću, ali kaznenim odredbama niste to tretirali i kaznili one kladionice koje dozvole maloletnim licima da učestvuju u igrama na sreću.
Čini mi se da je udaljenost kockarnice od škola od 150 metara, to je tretirano članom 83, premala, stvarno nije adekvatna.
Još bih samo u vezi odobrenja. Odobrenja po ovom zakonu za kockarnice važe tri godine. Čini mi se da je isto tako rok premali, isto se odnosi na igre na sreću. Znači, na automate tri godine je premalo. Ukoliko čovek uloži izvesna sredstva u adaptaciju prostora i uđe u taj posao, potrebno mu je verovatno godinu dana da bi povratio sredstva koja je uložio u adaptaciju.
Taj rok je morao da bude veći i na taj način verovatno biste stimulisali više ljudi da uđu u ovaj posao, a ako smo ga već rešili zakonski, ne treba da ograničavamo ljude, treba da omogućimo da onako kako država zarađuje, da oni sami zarađuju i ostvare izvesne dohotke. To su otprilike bile neke moje primedbe.
Zahvaljujem vam na strpljenju.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Đorđević, a za diskusiju da se pripremi narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS se slaže da je bilo vreme da se ova oblast uredi što se tiče zakonodavstva. Imajući u vidu da igre na sreću u sociološkom smislu znače negativan fenomen u jednom društvu, zakon koji je Vlada Republike Srbije predložila Narodnoj skupštini da se donese po hitnom postupku nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Ono što je za svako društvo i državu važno, to je da donosi zakone koji su jasni, koncizni i koji se prave da bi se mogli u praksi sprovoditi.
Naravno, u našem društvu koje ekonomski nije sređeno i u državi u kojoj je ovakav jedan fenomen kockanja i klađenja daleko izraženiji nego u ekonomski sređenijim zemljama, ova oblast treba da se sredi.
Sociološki negativan fenomen, kakve su igre na sreću, u svakom društvu su oblast sa kojim država treba ozbiljno da se bavi i treba ovu oblast da uredi.
SRS je u svom izlaganju bila potpuno jasna po ovom pitanju, da ova oblast mora da se uredi u skladu sa Ustavom, a zakon koji je Vlada predložila nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Naravno, u Predlogu zakona i u izlaganju ministra Dinkića, kako je rekao u svom ekspozeu Narodnoj skupštini, igre na sreću donose znatan fiskalni prihod za jednu državu i procenjuje se da će doneti oko 100 miliona evra na godišnjem nivou.
Suština zbog čega ovaj predlog zakona nije u skladu sa Ustavom je u formiranju monopola državne lutrije. Kaže se, na osnovu člana Predloga zakona, član od 101. do 106, utvrđuje se status po pitanju državne lutrije, kao i promena statusa postojećih lutrija Beograda, Srbije, Narodne lutrije i Jugolutrije, na bazi njihovih dospelih neizmirenih obaveza.
Utvrđuje se način i rok za lutriju Srbije, Beograda i Narodnu lutriju u kome moraju da sprovedu izmenu i vlasničke strukture kapitala kod nadležnog sudskog registra.
Dakle, suština ovog predloga zakona, koji je Vlada podnela Narodnoj skupštini, jeste da se donese na brzinu i stav SRS je po tom pitanju jasan. Mi ćemo tražiti ocenu ustavnosti ovog predloga zakona.

Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada ste onomad, posle poslednjih parlamentarnih izbora, skrpili vladu kako ste je skrpili, građani Srbije očekivali da ćete konačno krenuti sa predlaganjem Narodnoj skupštini, a Narodna skupština sa donošenjem sistemskih zakona, zakona bez kojih ova država ne može da funkcioniše.
Da ćete početi konačno sa predlaganjem reformskih zakona, da ćete početi sa predlaganjem zakona koji će nas odvesti u tu Evropu, koju nam obećavate već četiri godine, i da ćete konačno početi sa predlaganjem zakona koji će skinuti one lance i katance sa onih objekata koji rade, da ćete zakonima omogućiti da se nove fabrike grade, da će svi oni nezaposleni konačno moći da nađu parče posla i parče hleba.
Umesto toga, već deset dana donosimo isključivo poreske zakone. Razlog je vrlo jednostavan.
Zahvaljujući nepažnji ministra finansija, budžet se potpuno ispraznio, zveči kao prazno bure i ministar mora da ga napuni. I ovaj zakon, kao i svi prethodni zakoni, vrvi od nebuloza i, pošto nam je inače vreme koje poslanička grupa ima pri kraju, pokušaću samo na nekoliko stvari da upozorim.
Priređivanje igara na sreću predstavlja delatnost od opšteg interesa za Republiku. Mislio sam da je pokretanje privrede opšti interes za Republiku, da je razvoj poljoprivrede opšti interes za Republiku, da industrija konačno počne da radi, da se ono malo poljoprivrednih proizvoda, naših, koji predstavljaju suvo zlato, izveze u Evropu, mislim na maline, na višnje.
Da ćete konačno zakonom tog poljoprivrednika, koji to proizvede od ranog proleća do berbe, zaštititi, da mu ne gule kožu, da seljaci ne moraju bacati kamione višanja i malina u potoke. Vidite, sistemski zakon i delatnost od opšteg interesa za Republiku je igra na sreću.
Ima još jedan stav u ovom članu 6. koji takođe predstavlja određen vid nebuloze. Republika ne garantuje za dobitke koje ostvare učesnici u igrama na sreću. Slične situacije smo imali u ono vreme koje vi non-stop kritikujete, bilo je već maratonskih suđenja, sećam se iz novina, onaj u Novom Sadu dobio mercedes na lutriji, ali ga nikad nije dobio jer nema garancija.
Sledeća nebuloza; kaže - obrazuje se Uprava za igre na sreću. Taman smo mislili da ste konačno završili sa svim agencijama, da svako ministarstvo ima bar tri agencije, da više nećete te agencije od po stotinak ljudi formirati. Doduše, ovo nije agencija, ali jeste uprava.
Razlika između agencije i uprave je samo u imenu, inače, isti broj zaposlenih će imati i jedna i druga, i oni će opet biti na teretu ovog budžeta, koji je inače prazan.
U članu 14, kod klasičnih igara na sreću, ili će možda ministar to staviti u poseban član, ali nije predvideo šibicarenje. Gde god ste mogli predvideli ste i određen procenat za državu, a ako ćete ući u Evropu, da nas uvedete i bez tog vida kocke. Predlažem da Vlada razmisli, da formira jednu stručnu delegaciju na čelu sa ministrom, pa da odu u Evropu, da vide kako se tamo šibicari, da bi naučili naše ljude.
Dame i gospodo narodni poslanici, kad god je država u krizi, kad god je društvo u krizi, nicale su kao pečurke kladionice, nagradne igre, nagradni konkursi, vračare i magovi, beli i crni, i proricali su sudbinu.
Gladan i siromašan narod uvek pokušava da kroz igru na sreću, kroz lutriju, kroz eventualnu premiju ili bingo obezbedi hleb i malo podnošljiviji život za porodicu, ali to prazni ionako tanak budžet, na kraju tamo ništa ne dobije, što nikoga nije dosad zanimalo. Narod bez nade ide kod vračara i bez nade ide u kockarnice. Ma kako se ona zvala, porok je i pruža samo obmanu i privid.
Međutim, vidite da i u najozbiljnijim novinama, koje nikad to nisu imale, imaju sad horoskope, a i kocka i vračanje su samo posledice. Uzrok je beda i socijalno dno do koga ste i ovaj narod i ovu državu doveli vašom vlašću. Država mora da se bori protiv svakog zla, a ne da na njemu profitira. Kocka se neće smanjiti tako što će država uzeti 10, 20, 30% profita od onoga što je narod prokockao. Nemoralno je afirmisati kocku, kao što je nemoralno afirmisati drogu, kao što je nemoralno afirmisati alkoholizam i sve druge poroke.
Najgore je što država na tome pokušava da zaradi. Danas u svim gradovima imamo sportske kladionice koje su najbenigniji oblik kocke. Setio se ministar da iz toga može da se iscedi neki dinar u onaj prazan budžet.
O kazinima, o kockarnicama, o čitavim kockarskim gradovima, čuli ste od zamenika predsednika naše stranke i šefa poslaničke grupe. Nađite neko ostrvo, napravite novi Las Vegas, dovedite strance koji imaju para a nemaju pameti, neka to potroše ovde i neka to bude kompletan prihod za državu.
Na kraju, vidim da ćete ovaj zakon, i pored amandmana koje smo predložili, verovatno usvojiti, onda predlažem da ministar Dinkić uzme gospodina Labusa za ruku i zajedno sa njim prvi put na jutrenje, u prvu crkvu, čim ovo usvojimo.