Dame i gospodo narodni poslanici, u ovom članu 17. vidi se želja predlagača, odnosno namera, za koga on radi. Naime, sva pravna lica moraju da se odreknu troškova u vezi poslovanja sa rizikom, osim banaka. Doduše, to je ministar stidljivo uradio kada je brisao član 26e. Predloga zakona, gde se kaže: "Na teret rashoda u poreskom bilansu priznaje se uvećanje posebne rezerve za obezbeđenje od potencijalnih gubitaka, utvrđene u skladu sa propisima NBJ, kao razlika iznosa ove rezerve na kraju i početku poreske godine, odnosno u periodu izrade poreskog bilansa".
To je posebna rezerva. Međutim, postoji jedna rezerva koju banke, da bi uopšte mogle da rade, moraju da deponuju u NBS. Deponuju je i tu rezervu mogu da prikažu kao trošak u svom završnom računu. U skladu sa tim kako su vodili poslovnu godinu ili kako nameravaju da je vode, dužni su da ispoštuju samo minimum, a može i više da se uplati kao rezerva u NBS nego što je to propisima predviđeno.
Evo kako se to najčešće radi. Ako neka banka želi da za jeftin novac kupi preduzeće, istovremeno da izbegne plaćanje poreza, davaće preduzeću, koje ide u privatizaciju ali je u teškoj finansijskoj situaciji, određene kredite. Da li su oni kratkoročni ili dugoročni, sve zavisi od poslovne politike banke i procene kada će preduzeće ući u privatizaciju ili u stečaj. Može i pod jednim i pod drugim uslovom.
Na kraju banka kupuje to preduzeće, deo novca koji je dala kao kredit služi za nabavku kupovine preduzeća, a onda ga u svojim računovodstvenim knjigama evidentira kao nenaplativo ili neposredno pred privatizacijom, i taj iznos rezerve koju je imao u NBS povlači, odnosno stavlja u efektivu, znači da može da raspolaže sa njim po svojoj volji i knjiži kao trošak.
E, to je ta razlika, gde su druga pravna lica stavljena u nepovoljan položaj sa bankarima. Jedino što ćete ovim zakonom da uspete da uradite, sa ovim smanjenjem od 10%, jeste da privučete strane banke u Srbiju.
Strane banke, jer ste zbog njih napravili vakuum uništavanjem domaćeg bankarstva. Strane banke, koje u svojim zemljama plasiraju kredite po 4, 5 ili 6%, a u Srbiji plasiraju od 12%, sa fiksnom stopom, do 17%, sa preračunatom stopom, navodno zbog nekih rizika, zbog inflacije, gubitka itd.
Činjenica je još i da se jednom mesečno vrši revalorizacija osnovnog duga. Vezuju ga za evro, a ne daju kredit u stranoj valuti već u dinarima. Vrednost jednog kredita godišnje košta oko 30 do 35%, a strane investitore po pitanju pravljenja novih pogona ili proširenja pravnih lica koja su u privatizaciji možete slobodno da zaboravite.
Jer kako očekujete da neko investira u našu privredu i zapošljava građane Srbije, taj neko iz Evropske unije, kada ste im prevarom izvezli 190.000 tona šećera, prodali 600 kilograma droge, opljačkali nemačke banke prilikom privatizacije Sartida. Kako mislite da privučete strane investitore?
Jedino ko će imati od ovoga koristi jesu strane banke, privatne banke, koje misle da mešetare u privatizaciji i stečajima, što je bio slučaj između "Delta banke" i "Pekabete", koja je preko kredita privatizovala "Pekabetu", na osnovu mnogih akcija i deonica koje su štampane, bez ikakvog tendera, suprotno Zakonu o privatizaciji. Jednostavno je samo sutra osvanulo u novinama da Mišković kaže – ja sam od sada vlasnik "Pekabete".
E, ovakvim zakonom u stvari pospešujete takve mutne radnje u privredi.