Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, želim na kraju rasprave o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća da u ime Vlade Republike Srbije izrazim zadovoljstvo što nije bilo ozbiljnijih primedbi na tekst zakona.
Zaista, radi se o najliberalnijem zakonu o porezu na dobit i nismo ni očekivali, moram priznati, ozbiljne primedbe, što se u ovoj raspravi pokazalo.
Što se tiče nerazumevanja pojedinih članova od strane nekih poslanika, iskoristio bih u ovoj završnoj reči priliku da objasnim šta se htelo pojedinim članovima.
Primera radi, pojedini poslanici su imali primedbe na član 51. kojim Vlada Republike Srbije treba da uredi način plaćanja mesečnih akontacija ostatka poreza na dobit za 2004. godinu. Naime, kao što znate, sada je stopa poreza na dobit 14%. Sa stupanjem novog zakona na snagu, ona se spušta na 10%.
Drugim rečima, 28,6% će biti niža akontacija poreskim obveznicima i, naravno, želja je Vlade Republike Srbije da poreski obveznici mogu odmah da dobiju mogućnost da plaćaju niži porez. Zašto bi plaćali u preostalih pet ili šest meseci višu akontaciju kada ovaj zakon daje mogućnost da plaćaju skoro 30% nižu stopu poreza.
Dakle, ovaj član daje mogućnost i obavezu Vladi Republike Srbije da uredbom kaže da se akontacija i zaostatak iz ove godine neće plaćati po višim stopama, u većem iznosu, nego će se sniziti za 28,6%, jer se stopa menja sa 14% na 10%, to je upravo pad za 28,6%. Želimo, naravno, poreskim obveznicima da omogućimo da plate niži porez odmah i ne razumem zašto se neko zalaže da obveznici do kraja godine plaćaju viši porez, kada im zakon omogućava nižu stopu.
Druga primedba koja se ovde čula jeste zašto se neisplaćene otpremnine i novčane naknade ne priznaju kao rashod u poreskom bilansu.
Mislim da je potpuno logično da se otpremnine i novčane naknade priznaju onog časa kada budu isplaćene. Ako se samo obračunaju knjigovodstveno, a ne isplate, onda nema smisla da budu priznate i to je primedba na član 6.
Što se tiče primedbi nekih poslanika na član 9. Predloga zakona, zašto se donacije za zdravstvene, obrazovne, naučne, humanitarne, verske i sportske i druge usluge obračunavaju u visini 3,5% ukupnog prihoda i računaju kao rashod u poreskom bilansu, a ne u većem procentu, želim da kažem da se ovde radi o 3,5% u odnosu na ukupan prihod preduzeća.
Ukupan prihod je najveća moguća kategorija i 3,5% je veliki iznos, i ni u jednom drugom zakonodavstvu ti iznosi nisu viši, posebno imajući u vidu da zakon predviđa da se za kulturu dodatno 1,5% ukupnih prihoda priznaje kao rashod, tako da faktički do 5% ukupnog prihoda se priznaje kao rashod, s tim što kultura ima prednost, jer izdaci za kulturu mogu da se priznaju kao rashod prilikom obračuna poreza na dobit u iznosu do još 1,5% ukupnog prihoda.
Mi smatramo da je to zaista dovoljan iznos i povoljniji je u odnosu na prethodni zakon.
Što se tiče, čini mi se, nerazumevanja, zašto se sada briše za banke odredba vezana za uvođenje međunarodnog računovodstvenog standarda, samo želim da kažem da, za razliku ostalih pravnih lica, međunarodni računovodstveni standardi za banke važe već od 1. januara 2003. godine. Ovo je samo usklađivanje ostalih pravnih lica sa međunarodnim računovodstvenim standardima, izjednačavanje njihovo sa bankama, jer banke su već uvele međunarodne računovodstvene standarde, a sada treba da uvedu i druga pravna lica.
Želim da zahvalim poslanicima na konstruktivnim diskusijama, što pružaju podršku zakonu, jer zaista stopu od 10% poreza na dobit nema nijedna zemlja u Evropskoj uniji. Poreski krediti koje ovaj zakon predviđa za ulaganje i za opremu određene delatnosti, jednostavan način obračuna amortizacije, čini zaista ovaj zakon veoma liberalnim i unapred se zahvaljujem većini poslanika koji će podržati ovaj zakon.