Amandman je podnesen u skladu sa predlozima izmene i dopune ovog predloženog zakona, od strane SRS. Predlažemo da se briše član 21. koji se odnosi na regulisanje rada i funkcije saveta. On bi možda, posle odbijanja amandmana na član 1. koji je predložio narodni poslanik Zoran Krasić, bio suvišan, da nije neke logike kojom se rukovodila SRS prilikom predlaganja ovih amandmana, a ta logika govori, između ostalog, i iz obrazloženja koje smo čuli od resornog ministra.
Ministar je, u ime predlagača, rekao da mi imamo proizvođača struje, potrošača struje, a ovim zakonom regulišemo onoga ko će se, u suštini, uglavnom baviti prodajom struje, znači ko će posredovati između proizvođača i potrošača. Naravno, tu je između i distributer, odnosno prenosni sistem.
Nama je malo neutemeljeno ovo obrazloženje Predloga zakona, gde se kaže: zbog integracije u evropski sistem. Zašto? Iz prostog razloga što ne mogu da poverujem da ministar, koji je stručno lice kada je u pitanju ova oblast, nije pri tome naglasio da smo mi odavno u tom zajedničkom sistemu koji funkcioniše u istočnoevropskim zemljama, pa ako hoćete i šire, u čitavom evropskom energetskom sistemu, i kada je u pitanju distribucija, i trgovina i sama proizvodnja.
Šta će se desiti ako mi na ovaj način, precizno, kao što je i u članu 21, regulišemo način kontrole saveta, ali šta će se desiti ako se na tržištu, koje broji nekoliko miliona domaćinstava, iako se ne možemo pohvaliti sa privredom koja je korisnik energenata, pojave kupci koji će zarad jeftinije energije ići sa tzv. damping cenama, koje u svakom slučaju neće biti rezultat nekih tržišnih uslova.
Gledajući pri tome kako ovaj zakon to reguliše, da će najpovoljniji za kupca biti onaj koji nudi jeftinije, zaboravićemo na onoga ko proizvodi struju, bez obzira da li to bile hidro ili termoelektrane ili proizvođači nekih drugih energenata. Imamo dobar primer Mađarske.
Uvek kada govorimo da idemo u Evropu, na velika vrata, navodimo primere Slovenije i Mađarske. Evo vam primer Mađarske, gde je kompletno tržište bilo preplavljeno proizvodima, a između ostalog i energentima, koji su u to vreme, skoro godinu dana, bili ispod svih cena, znači najpovoljniji, da bi se posle godinu dana ili izvesnog vremena mađarska država suočili sa jednom surovom realnošću, da su svi proizvodni kapaciteti bukvalno van upotrebe.
Ako hoćete primer Slovenije onda treba da naglasite i ono što je Slovenija uradila, kao pozitivan primer. Sve svoje sisteme kojima je raspolagala pre ulaska u Evropsku uniju sačuvala je kao jedinstvene sisteme, bez obzira u kakvom su stanju oni bili, pa i kada su u pitanju sistemi za proizvodnju energije.
Uostalom, ako ništa drugo, obični građani Srbije mogu da vide iz sredstava informisanja da se i dalje vodi i te kako žestoka borba i spor oko nuklearke Krško. Ne zbog toga što su u pitanju neki politički motivi ili nešto slično, nego zbog toga što su to ekonomski motivi. I, Slovenija želi da ima svoj objedinjeni energetski sistem kada su u pitanju proizvođači, bez obzira na to što je energija koja se tamo proizvodi u jednom trenutku bila skuplja od energije na evropskom tržištu. Ali, na taj način je sačuvala svoj proizvodni sistem i sa takvim jedinstvenim proizvodnim sistemom ušla u Evropsku uniju.
A, mi ovde radimo nešto što može da nam se obije o glavu. Kada je u pitanju energija i potreba za energijom, ti sistemi mogu da propadnu, a sve to da obrazlažemo s ciljem - uključujemo se u Evropu, poštujući tržišne uslove, tako što smo jeftinije uzimali. Prodavca ne interesuje u kakvom su stanju naši proizvodni sistemi. Njega interesuje samo ono što je osnovno, njegov jedini cilj je njegova korist. Prema tome, o tome moramo da vodimo računa. Bilo bi dobro da se usvoji, ako ne u potpunosti ono bar delimično, amandman SRS na član 1. ovog zakona.