Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Amandman na član 4. sa ispravkom podnela je narodni poslanik Vjerica Radeta.
Vlada i Odbor za industriju nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč o ovom amandmanu? Izvolite, reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici na član 4. Predloga zakona o energetici amandman je u ime poslaničke grupe SRS podnela narodni poslanik Vjerica Radeta. Ovim amandmanom je traženo da se interveniše u članu 4. tako što će u stavu 1. tačka 10) biti obrisana.
O čemu se radi? Energetska politika Republike Srbije obuhvata mere i aktivnosti koje se preduzimaju radi ostvarivanja dugoročnih ciljeva u oblasti energetike, a naročito, pa po tačkama od 1) do 10), a tačka 10) kaže - decentralizacije u planiranju i sprovođenju razvojnih programa u energetici.
U ovoj oblasti decentralizacija je samo marketinški potez Vlade i potpuno je nejasno šta treba da znači - decentralizacija, s obzirom na to da ozbiljni razvojni programi mogu i moraju da se vode jedino na državnom nivou. Jer, ukoliko se strategijom razvoja energetike Republike Srbije određuju dugoročni ciljevi razvoja pojedinih energetskih delatnosti, prioriteti razvoja, izvori i način obezbeđivanja potrebnih količina energije, odnosno energenata, podsticajne mere za finansijska ulaganja u energetske objekte, u kojima će se koristiti obnovljivi izvori energije, podsticajne mere za povećanje energetske efikasnosti itd., postavlja se pitanje šta ovde može da znači - decentralizacija.
Koji su to lokalni organi preko kojih će se ostvarivati ova decentralizacija u planiranju i sprovođenju razvojnih programa u energetici? Da li ste se ovde, gospodo, izgubili u prevodu? O čemu se ovde radi? Ovo je ubačeno tamo gde mu mesto nije.
Znači, da li će jedinice lokalnih samouprava npr. opštine, mesne zajednice same određivati dugoročne ciljeve razvoja energetske delatnosti, pa će recimo opština Stari grad odlučiti jedno, opština Vračar peto, opština Inđija sedmo, pa će svako nekim svojim pravcem ići u unapređivanje energetskog sistema.
Ono što nam najbolje govori na koji način vi predviđate dalji razvoj elektroenergetskog sistema i elektroprivrede u Srbiji je član 8. koji kaže da se energetskim bilansom Republike Srbije utvrđuju godišnje potrebe energije, odnosno energenata koje je neophodno obezbediti radi urednog i kontinuiranog snabdevanja potrošača, uz uvažavanje potreba za racionalnom potrošnjom energije.
Molio bih da gospodin ministar, ukoliko se kojim slučajem vrati u ovu salu, odgovori koja je to potreba za racionalnom potrošnjom energije. Ko ima takvu potrebu? Ova odredba kao da je prepisana iz nekog komunističkog manifesta iz pedesetih ili šezdesetih godina, za vreme nestašice energije. Koja to još ozbiljna država u svetu govori o racionalnoj potrošnji energije?
Mislio sam da ovaj zakon donosimo da bismo unapredili elektroprivredu, povećali količinu proizvedene električne energije i obezbedili konačno da oni koji troše više energije budu stimulisani (umesto da ih kažnjavamo), kao što su stimulisani u svim normalnim zemljama i kao što su stimulisani kod potrošnje druge robe, jer, da vas podsetim, električna energija je roba kao i svaka druga.
Normalno je da oni koji troše više veće količine dobijaju po povoljnijim cenama, a ne da se, kao u XX ili XIX veku, ograničava količina energije, odnosno racionalizuje, da se određuje koliko ko može da potroši, a da se kažnjava ukoliko potroši više nego što je neka agencija ili neko u Vladi odlučio.

Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović, pa zatim Momir Marković.

Dame i gospodo, gospođa Radeta je podnela amandman na član 4. kojim se samo nagoveštavaju nadležnosti i ovlašćenja koja se daju autonomnoj pokrajini, jedinicama lokalne samouprave u sledećim članovima ovog predloga zakona, u članovima 5, 6, 7. i 9.
O čemu se radi? U članu 4. navedene su aktivnosti i mere koje predstavljaju dugoročne ciljeve u oblasti energetike, pa je, pored ostalog, u tački 10) rečeno da je jedan od dugoročnih ciljeva u oblasti energetike decentralizacija u planiranju i sprovođenju razvojnih programa u energetici. Šta to konkretno znači, jasnije je iz članova 6, 7. i 9.
Naime, ovaj zakon predviđa donošenje strategije razvoja energetike, koju bi usvojila Narodna skupština Republike Srbije na predlog Vlade, i to očekujemo u nekom narednom periodu. Na osnovu te strategije Vlada Republike Srbije će, kako je definisala članom 6, doneti program ostvarivanja strategije i razvoja energetike Republike Srbije. Taj program donosi se za period od šest godina.
Autonomna pokrajina i jedinice lokalne samouprave će doneti planove razvoja energetike na svojoj teritoriji, kojima će utvrditi potrebe za energijom na svom području i uslove i način obezbeđivanja neophodnih energetskih kapaciteta u skladu sa strategijom i programom. To stoji u stavu 1. člana 7.
Mislim, a i stav je poslaničke grupe SRS da je ovo previše ovlašćenja i nadležnosti za autonomnu pokrajinu, a posebno za jedinice lokalne samouprave. Ne radi se samo o ovlašćenjima, radi se o mogućnosti ili sposobnosti tih organa da ove poslove, odnosno ove obaveze koje su im ovim zakonom nametnute ispune.
Da li naše opštine imaju kadrove koji će moći da sagledaju ove probleme i da adekvatno odgovore na ove zahteve, da donesu planove razvoja energetike na svom području i da te planove dostave Vladi Republike Srbije? Mislim da naše opštine nisu sposobne za to, bar većina njih nije sposobna, i da im ne treba stavljati i ovo na teret, imaju dovoljno i drugih obaveza i poslova.
Ono što je još ovde nelogično, to je stav 2. člana 7, gde stoji da su energetski subjekti, na zahtev nadležnih organa autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, dužni da podatke za izradu planova razvoja dostave autonomnoj pokrajini i jedinicama lokalne samouprave. Svaka opština iz Srbije će po ovom zakonu imati pravo da traži, da zahteva od svih energetskih subjekata, proizvođača električne energije, prenosnog sistema, distributera, trgovaca itd. da joj dostavljaju podatke koji su joj navodno potrebni za izradu ovih planova. Ne mogu se tek tako deliti i širiti po Srbiji.
U članu 9. takođe se govori o energetskom bilansu i opet se ostavlja autonomnoj pokrajini obaveza da predlaže deo energetskog bilansa Republike koji se odnosi na autonomnu pokrajinu itd. Ovde stoji da autonomna pokrajina predlaže deo energetskog bilansa, međutim, logično je pitanje - šta ako Vlada ne prihvati taj predlog koji dođe od autonomne pokrajine? Da li će doći onda do sukoba između predstavnika vlasti autonomne pokrajine i republičke vlasti?
Vlada je odbila ovaj amandman i, ono što mi je takođe čudno, u ovom obrazloženju stoji da se ova obaveza ili nadležnost koja je ostavljena lokalnoj samoupravi i autonomnoj pokrajini odnosi pre svega na komunalne energetske delatnosti, za čiji razvoj i funkcionisanje se stara lokalna samouprava.
Ne može sada ovim obrazloženjem da se preporučuje lokalnoj samoupravi da se bavi samo toplotnom energijom, ako joj je zakonom povereno i dato da može da se bavi i električnom energijom. Trebalo je u zakonu precizirati da lokalna samouprava ne može da se bavi električnom energijom, može samo toplotnom energijom, a ne sada da preporučujemo - mi smo vam dali mogućnost, ali nemojte to raditi, mi ćemo to raditi, a vi se bavite samo toplotnom energijom, jer je to u vašoj nadležnosti.

Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanik Srpske radikalne stranke gospođa Vjerica Radeta podnela je amandman na član 4. stav 1. tačka 10) i predložila da se ta tačka briše. Tačka 10) u članu 4. kaže - decentralizacija u planiranju i sprovođenju razvojnih programa u energetici. Energetska politika se sprovodi realizacijom strategije razvoja energetike Republike Srbije, programa ostvarivanja te strategije i energetskog bilansa.

Šta znači ova tačka 10)? Znači da će deo poslova, i to vrlo važnih poslova, biti prenet na lokalne samouprave, a pri tom ne mislim samo na opštine, nego i na mesne zajednice. Iz oblasti u kojoj sam radio i koju poznajem nekoliko stvari me je iniciralo da podržim ovaj amandman gospođe Vjerice Radete i da tražim da glasate za ovaj amandman u danu za glasanje.

Dame i gospodo narodni poslanici, poznato vam je da je Srbija 80-tih godina počela sa gasifikacijom naselja tzv. širokom potrošnjom. Sve do 2000. godine u tom segmentu su važili vrlo strogi propisi koji su obezbeđivali i državu, a i korisnike energenata, konkretno prirodnog naftnog gasa. Nije se smelo desiti da uređaj koji se zove set-G4, recimo za domaćinstva do 500 i nešto kvadrata, bude neatestiran i nije se smelo desiti da taj set ne sadrži u sebi elemente protivpožarne zaštite. To znači da kada negde u kući na nekom delu pukne instalacija automatski se zatvori pored ventila.

Godine 2000. upravo zahvaljujući lokalnoj samoupravi i dogovoru između onih koji odlučuju o lokalnoj samoupravi i onih koji ugrađuju te setove... Godine 1998. Nemačka je donela zakon kojim se zabranjuje upotreba prirodnog gasa ukoliko set sa protivpožarnim ventilom nije ugrađen. Godine 2000. određena preduzeća su na otpadima u Nemačkoj kupovala čitave šlepere upravo tih setova, donosila ovde, samo prefarbala i ugrađivala.

Godine 1999. i kod nas je donet zakon koji je trebalo to da reguliše, međutim, od 2000. godine to se ne primenjuje. Ja znam sam nekoliko preduzeća koja se bave distribucijom, odnosno ugradnjom tih setova, koja su čitave šlepere dovezla. Ne sme se dozvoliti da lokalna samouprava odlučuje o stvarima koje su od vitalnog interesa za državu. Sve ovo mora da ostane u državi, u ministarstvu.

Pitanje formiranja agencije, o kojem ćemo kasnije, takođe je način premeštanja odgovornosti na nekog nižeg i manje odgovornog. Ministarstvo, tačnije Vlada Republike Srbije na amandman gospođe Vjerice Radete kaže sledeće – amandman koji je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta na član 4. Predloga zakona ne prihvata se iz razloga što se strateško planiranje vrši na nivou Republike, kao i sprovođenje te strategije, preko programa koje donosi nadležno ministarstvo, a jedinice lokalne samouprave planiraju razvoj energetskih delatnosti u svojim programima razvoja koje donose u skladu sa Ustavom, pa u okviru tih programa utvrđuju, odnosno planiraju razvoj energetike na svom području.

Dame i gospodo, planiranje potrošnje, recimo, prirodnog gasa, jeste strateško pitanje i mora se utvrđivati na nivou Republike. Ne može nijedna lokalna samouprava, nijedan veći potrošač, nijedna mesna zajednica da silom svoje programe, svoje kapacitete ugura u program distributera, odnosno transportera, odnosno javnih preduzeća koja se bave ovim poslovima. Gasovodni kapaciteti imaju određen volumen i preko toga se ne može.

Ne može se samovolja određenih lokalnih samouprava sprovoditi na teret i na štetu države i preduzeća koja se ovim poslom bave, tim pre što su preduzeća koja se ovim poslom bave nekada, 70-tih i 80-tih godina, bila poluge razvoja, lokomotive razvoja privrede Srbije, a danas su bukvalno svedena na prosjački štap. Visokokvalitetni kadrovi u tim preduzećima rade za mnogo manje pare nego što će raditi ovi vaši izabrani kadrovi koje ćete zaposliti u ovim agencijama.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu?

Reč ima Gordana Pop-Lazić.

Dame i gospodo, žao mi je što ministar nije ovde jer me ovo vladino obrazloženje uopšte ne zadovoljava.
U tom smislu što se ministar u obrazloženju uopšte ne drži suštine stvari nego se ima utisak kao da otaljava amandmane, unapred spreman da nijedan ne prihvati.
Međutim, nije ovde stvar nekog kaprica SRS-a da interveniše u ovom članu zbog toga što nam se ne dopada neka decentralizacija, ali jednostavno sama ova tačka 10) me asocirala, kada sam pročitala Predlog zakona, na to da u nazivu, recimo, jedne stranke mora da stoji reč "demokratska" da bi se znalo da je demokratska. Tako i ovde, moramo da se zalažemo za neku decentralizaciju, jer nam je neko rekao da je to tako, da je to trend, pa onda i u ovoj oblasti u energetskoj politici insistiramo na decentralizaciji. Dakle, ako smo hteli da nešto decentralizujemo onda to ne stoji ovako, nego se konkretni zadaci delegiraju ili poveravaju pojedinim organima.
Znači, prvo je formalno-pravno ovo neprihvatljivo, a onda je i sama terminologija neprihvatljiva, a to da je prosto nemoguće da ovako funkcioniše planiranje, to će sam ministar i Ministarstvo vrlo brzo da shvate. Jer, ja samo postavljam jedno pitanje: šta će se desiti ako autonomna pokrajina u skladu sa članom 7. ne izvrši svoj zadatak, odnosno u ostavljenom roku ne uradi ono što je trebalo da uradi? Šta će onda Ministarstvo po tom pitanju da radi?
Moram da kažem da u ovako važnim oblastima, kao što je energetika ili elektroenergetski sistem, jednostavno neke stvari, barem što se strategije, plana i programa tiče, moraju da budu centralizovane.
Bila bi sasvim druga priča da ste, recimo, predvideli da autonomna pokrajina i jedinice lokalne samouprave ne donose planove nego predlažu Ministarstvu planove. Niko njima ne spori da oni o tome razmišljaju, da imaju svoje viđenje stvari i da onda o tome odlučuje onaj organ koji je zaista za to osposobljen, koji i sam pravi strategiju, predlaže strategiju Skupštini.
Iz iskustva kažem, nema ni 3% lokalnih samouprava u Srbiji koje su sposobne da se na ovaj način, kako vi to od njih tražite, bave ovim problemom. Dakle, one mogu da predlažu, ali da prave planove onako kako je to u skladu sa ovim zakonom, izvinite, ali to je prosto nemoguće. Kao da je zaista zakon pisao neko ko pojma nema kako naše lokalne samouprave funkcionišu, koliko su osposobljene.
Ako to treba da bude neka njihova nadležnost onda to treba da se formuliše i ovim zakonom koji definiše njihov rad, ali zaista stičem utisak da je nesrećno prepisan tekst nekog inostranog zakona koji nije imao u vidu kako funkcioniše naš elektroenergetski sistem i kako funkcioniše naša lokalna samouprava.
Pomišljala sam čak i na to da je u pitanju onaj omnibus zakon o autonomnoj pokrajini, pa da ste zbog toga morali ovo da stavite kao nadležnost autonomne pokrajine. Nije to u pitanju.
Mislim da je to samo jedan previd, a problemi će se tek izroditi onda kada se pokaže da ni lokalne samouprave, a ni autonomne pokrajine nisu spremne ni sposobne da ovo izvrše. Zbog toga još jednom apelujem na ministra da se pozabavi ovim amandmanom.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Slobodan Mihajlović.
Vlada i Odbor za industriju nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
Vlada i Odbor za industriju nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.

Poštovane kolege, vama je naravno poznat naš principijelan stav da smo protiv agencije, ali ova agencija je specifična u odnosu na sve druge agencije koje smo do sada osnivali, jer je njen status nešto drugačiji nego, recimo, status onih agencija koje smo imali po zakonu o lekovima, koje imaju položaj javne službe.
Ova agencija je potpuno samostalna. Ona funkcioniše po Zakonu o preduzećima. Ima obaveze i odgovara za sredstva kojima raspolaže, ima svojstvo pravnog lica sa pravima i obavezama i odgovornostima utvrđenim ovim zakonom, zakonima i drugim propisima kojima se uređuje poslovanje preduzeća, kao i statutom agencije. Agencija je samostalni pravni subjekt i funkcionalno je nezavisna od bilo kog državnog organa. Ovo potenciram – nezavisna od bilo kog državnog organa, energetskih subjekata i korisnika njihovih proizvoda i usluga.
Dakle, imajući u vidu sve ono što je u članu 15. nabrojano kao posao ove agencije, a pogotovo tačku 2) - da agencija utvrđuje metodologiju za određivanje tarifnih elemenata za obračun cena električne energije, da izdaje licence za obavljanje energetskih delatnosti, odlučuje po žalbi na akt operatora prenosnog, distributivnog sistema, nama je nepojmljivo da Ministarstvo i Vlada ovim zakonom, uvodeći agenciju, praktično kažu – brigo moja pređi na drugog. Pa, sutra građani neće više prozivati ni ministra Naumova, niti Vladu Srbije zbog toga što imaju zelenu, plavu, crvenu tarifu, nego će tamo neku agenciju zbog toga što je možda uvela i neku ružičastu ili ko zna kakvu tarifu.
Dakle, potpuno gubimo mogućnost kontrole nad tim kakva će se metodologija dalje za određivanje tarifnih elemenata koristiti. To nekako izlazi iz sfere izvršne vlasti.
Mi smo do sada koliko-toliko mogli da držimo pod kontrolom izvršnu vlast, pa kada nam dođe dovde, mi tu vlast oborimo.
Agencija sa tim savetom agencije zaista ima velika ovlašćenja, a ne možemo ni da ih smenimo zbog toga što ne rade dobro, nego samo iz zakonom tačno određenih razloga koji su, takoreći, bizarni. Ne znam da li ste se upuštali u to da li je ovakav način i metodologija zaista najbolja, imajući u vidu naš elektroenergetski sistem i našu stvarnost, ili ste samo koristili, tj. poslušali direktive koje već postoje u pisanom obliku, kao što će i gospodin Tadić poslušati sve direktive koje dobije usmeno sada u SAD, pa će nam uskoro doći neki njihovi specijalci da hapse i hvataju haške optuženike po Srbiji.
Ali, kada su direktive u pitanju, ne postoji obaveza, dakle, možete da razmislite o tome da li prihvatiti ili ne, da li vam to čini dobro ili ne, njihovo je da od nas traže, a naše je da vodimo računa o tome šta je u našem interesu ili nije.
Gospodine Naumov, ja o vama veoma malo znam, samo ono što je pisalo u vašoj kratkoj biografiji kada ste ovde izabrani za ministra, ali slušajući vašeg kolegu gospodina Dinkića stvarno se pitam da li je moguće ono što on tvrdi i da li je ovaj zakon zaista posledica toga, jer on kaže da su svi korumpirani, samo on, Labus i Koštunica nisu. Čudi me da se vi ostali ministri niste našli uopšte uvređeni povodom te njegove izjave, a imate čak mesta i osnova za tužbu; samim tim što ćutite, mi se pitamo da li tu možda ima neke istine.