Dame i gospodo narodni poslanici, govoriću u ime poslaničke grupe.
Želeo bih da kažem nekoliko stvari. Na samom početku, jedna od tema koja je otvorena povodom predložene rezolucije je da li je ova skupština nadležna da o tome razgovara ili ne. U toj stvari hoću da se složim sa predlagačem. Pravno se mogu tražiti argumenti, da se tvrdi da ne treba mi da raspravljamo, ako će raspravljati Savet ministara ili Skupštine državne zajednice. Politički i moralno, neoprostivo bi bilo uskratiti pravo Republici Srbiji da odlučuje o suštinskim pitanjima koja se odnose na nju.
Zbog toga želim da vas podržim javno, a mi ovde treba o tome da raspravimo. Možda se u drugim tačkama nećemo složiti, ali imate pravo da učinite predlog da se o tome raspravlja u Skupštini Srbije.
Način na koji je konstruisana Srbija i Crna Gora kao državna zajednica daje za pravo ovom parlamentu da o tome odlučuje, ne nekom drugom. Mislim da nije korektno da bilo ko od stranaka koje čine Vladu kaže da ovaj parlament nije nadležan da o tome raspravlja. Ovaj je parlament nadležan.
Želim da vam kažem nekoliko stvari. Postoji čitav niz međunarodnih akata, koji su ratifikovani od strane SCG kao državne zajednice. Crna Gora je svaki put u svom parlamentu ratifikovala te dokumente, pa tek onda dala saglasnost svojim ministrima da se o tome usaglase, i svojim poslanicima u parlamentu SCG da o tome glasaju.
Upravo zbog toga što ovde, među nekim strankama koje su u Vladi, postoji jasan stav o tome da treba razdvojiti Srbiju i Crnu Goru, ne bi bilo logično da upravo te stranke učine sličan predlog. Ako sutra sa svojom političkom idejom uspeju i dođe do razdvajanja, da ne moramo sva ta dokumenta ponovo da usvajamo kao Srbija.
Trebalo je malo pameti. Ako neko takav odnos ima prema Srbiji i Crnoj Gori da želi da ih razdvoji, neka bude svestan za svaki dokument. Recimo, ratifikacija Evropske konvencije o ljudskim pravima. Zašto Srbija to ponovo da ratifikuje? Crna Gora je to ratifikovala, pa je posle Srbija i Crna Gora takođe u parlamentu to ratifikovala.
Molim, ako imate jasnu političku ideju o razdruživanju, kako to kažete, dozvolite, manifestujte to na delu. Dajte ovlašćenja ovom parlamentu da raspravlja i odlučuje o svakoj stvari koja se tiče Srbije. Ako nije tako, ako ne želite razdruživanje, onda prebacite odgovornost samo na jedan nivo, a to je Savet ministara i to je parlament SCG.
Ne želim razdruživanje ove zemlje, ali poštujem patnje onih ljudi koji su bili bombardovani, koji su bili sa mnom u uniformama, u rovovima, za vreme bombardovanja NATO-a, da imaju pravo da se u parlamentu Srbije o tome odluči. To je ono o čemu mi danas razgovaramo. Nadležni smo da o tome raspravljamo.
Pravno mogu da prihvatim svaku drugu argumentaciju. Politički, neoprostivo bi bilo da ovde izbegnemo da o tome razgovaramo.
Govorim i kao neko ko je vodio upravo ovaj pravni tim u prethodne tri i po godine, ko je zastupao interese i Srbije i Crne Gore u sporovima koji su pokrenuli Bosna i Hercegovina za genocid, Hrvatska za genocid i u sporu koji je prethodna Vlada u SRJ pokrenula protiv nekoliko zemalja članica NATO.
Nije bilo ovde argumenata o tome da li je dobro ili loše vođen ovaj postupak. Bilo je etiketiranja o članu SANU, gospodinu profesoru Varadiju, i to potpuno netačnih, da nije stanovnik ove zemlje, kao i o drugim članovima ovog tima. Upravo prethodnih godina on je primljen u SANU, zato što spada u krug vrhunskih pravnika ove zemlje.
Ako želimo da razgovaramo o suštini stvari, da li su ovi sporovi dobro vođeni ili ne, na raspolaganju sam. Siguran sam da su tu i eksperti koji su učestvovali u radu. Siguran sam da to mogu i eksperti koji sada vode taj posao, što takođe poštujem. Možemo da razgovaramo da li je to korektno rađeno ili ne.
Ali, tužba nije povučena. Nasuprot svemu što su neki od poslanika izjavljivali u javnosti, ova tužba nije povučena. Povučena je tužba koju smo podneli kao protivtužbu protiv Bosne i Hercegovine. Razlozi za to su razlozi koje svako od vas zna. Da li je jedan tenk došao sa teritorije Bosne i Hercegovine na teritoriju Srbije? (Nije.) Vi to znate.
Molim vas da budemo racionalni i kada sada govorimo o ovoj i sa njom vezanim tužbama koje sam malopre pomenuo.
Racionalni - znači da merimo interes građana ove zemlje i interes ove države kada donosimo odluku o tome da li se uopšte može razmišljati o povlačenju, da li je sada vreme da se razmišlja o povlačenju ili ne.
Ne mogu da se otmem utisku da mi danas razgovaramo samo zbog toga što nije obavljeno nekoliko važnih razgovara unutar stranaka koje čine Vladu Srbije. Nema drugog objašnjenja što je ova rezolucija danas pred nama i što se ova rasprava danas vodi.
Da vas podsetim da smo samo u nekoliko prethodnih meseci pratili javne polemike između ministra finansija i ministra spoljnih poslova o finansiranju Ministarstva, javnu polemiku između ministra za kapitalne investicije i ministra finansija o Mobtelu, javnu polemiku između potpredsednika Vlade i suštinski cele Vlade o budućnosti i svrsishodnosti zajednice.
Da li se slažu poslanici da bi možda trebalo da zamolimo stranke koje čine Vladu da obave ozbiljan razgovor? Ovo o čemu danas razgovaramo pripremljeno je kao malo suđenje ministru spoljnih poslova, gospodinu Draškoviću, zbog njegovih izjava. Da li je možda trebalo o tome da se razgovara u vladajućoj koaliciji, da se razgovara o argumentima, a ne da mi ovde provodimo vreme, sukobljavajući argumente, i to stranke koje su izvan Vlade, radikali i Demokratska stranka?
Radi se u suštini o sudaru koji traje u koaliciji koja čini Vladu. Otuda ono što je rečeno ima smisla ponoviti. U Savetu ministara nema predstavnika DSS. Prema tome, treba biti svestan toga da ako se odgovornost za ovakvu odluku prebaci samo na Savet ministara, lako će posle neko iz DSS-a reći - mi sa tim nemamo ništa. Ministar je bio neodgovoran. Ceo Savet ministara je bio neodgovoran. Da li je moguće da to kaže stranka koja daje premijera i suštinski određuje rad ove vlade. Njene rezultate možemo oceniti kao bolje ili lošije.
Nema interesa za to što se dešava na nivou Saveta ministara. Ne verujem da je to tačno. Naprotiv, verujem da su veoma zainteresovani za to kako radi Savet ministara i da li će eventualno doneti odluku o povlačenju ili neće. Ne mogu da se otmem utisku da sada postoji jedan pokušaj da se sklonimo i da odgovornost prebacimo na bilo koga drugog. Zbog toga valja raspravljati ovde, pa reći javno da li se ovaj predlog rezolucije prihvata ili ne.
Reći ću na samom početku, mi ćemo glasati protiv predložene rezolucije, dakle, poslanici na listi Demokratske stranke.
Ono što je malopre bilo rečeno ostalo je nedorečeno i nejasno - kako će glasati druge stranke. Bilo bi pošteno da se kaže predlagaču.
Kada govore oni koji govore u ime cele poslaničke grupe, red je da to kažu, da bismo mogli posle toga da vodimo polemiku argumentovano o tome šta vredi, a šta ne, i da probamo da nađemo neki prostor u tome da li ima saglasnosti ili ne, pa ćemo se preglasavati. Bio bi red da se to na samom početku zna.
Sada bih da kažem nekoliko stvari o tome u kojoj se fazi ova tužba nalazi i zbog čega tvrdim da je nepromišljen gest razmišljati danas o povlačenju ove tužbe.
U ovom trenutku odlučuje se samo o tome da li je Sud nadležan ili nije nadležan. Tri godine su iza nas, a u kojima vodimo spor o tome da li je ovaj sud nadležan ili nije, kako u bosanskom sporu, tako i u našem sporu protiv nekoliko zemalja članica NATO. Pokrenuli smo reviziju, Sud je odlučio po reviziji da je nenadležan, kada je u pitanju bosanska tužba.
Mi smo izložili argumente koji nisu drukčiji, nego identični argumentima koje danas članice NATO koriste u sporu protiv nas. Naša teza je bila: ako niste prihvatili da smo članovi Ujedinjenih nacija, ako niste prihvatili da smo potpisnici Konvencije o genocidu, ne možete biti nadležni u ovom sporu koji je Bosna pokrenula protiv nas. To je pravna rasprava. Naravno, u svakom sporu ima emocija, ima razloga za to, ali Sud mora da sudi na osnovu prava. To od njega zahtevamo.
Kada Vlada donosi odluku, mora da bude vođena interesima, da meri racionalno, a ne da se povodi za emocijama.
Zato nismo povukli ovu tužbu. Zbog toga mislim da je danas pogrešno razgovarati o povlačenju te tužbe. Ako je Sud jednom odlučio po bosanskoj tužbi da je nenadležan i ako je odbio naše argumente o tome da nismo bili članovi Ujedinjenih nacija, da nismo potpisnici Konvencije o genocidu i da zato ne može biti nadležan, onda je ovo druga prilika da tri tužbe, koje su rezultat ne identičnog spleta životnih okolnosti, ali istorijskog i životnog perioda u kojem su životne okolnosti bile dosta slične, tako da se sve tri tužbe raspletu na sličan način, a ne sa dramatičnim razlikama.
Prema tome, kada nekoliko zemalja članica NATO, braneći se od ove tužbe, kaže da Sud nije nadležan za to što zemlja koja nas tuži nije potpisnica Konvencije o genocidu i nije članica Ujedinjenih nacija, praktično su citirali našu argumentaciju iz odbrane po bosanskoj tužbi.
Ostavimo Sudu da donese odluku o takvim argumentima. Zašto činimo danas korak napred, u najavi? Zašto razgovaramo o povlačenju tužbe danas? Ostavimo Sudu da odluči da li je nadležan ili nije. Tek tog
trenutka, kada se Sud o tome izjasni, imamo čistu pravnu situaciju, u kojoj možemo da razmišljamo o tome da li ima spora ili nema spora.
Ako je spor ugašen zbog toga što Sud nije nadležan, istog trenutka imamo ponovo argumentaciju da pokrenemo pitanje nadležnosti u sporu koji je protiv nas podnela Bosna. To je pravna situacija. O tome je već bilo reči u izlaganju predstavnika Demokratske stranke Srbije, a sa tim delom se u potpunosti saglašavam. Pravna argumentacija, koja je dobro poznata svakome ko je želeo da bude zainteresovan i da sazna pravnu stranu ove stvari, upravo je takva. Utoliko je današnja rasprava o tome da li ćemo ili nećemo povlačiti tužbu besmislena.
To je situacija u kojoj se nalazimo. Treba sačekati odluku Suda o tome da li je nadležan i onda raspravljati o tome. To je situacija do koje smo došli posle tri i po godine veoma odgovornog rada na ovim tužbama, i kada je u pitanju bosanska tužba, i kada je u pitanju hrvatska tužba i kada je u pitanju ova tužba protiv nekoliko zemalja članica NATO.
Zašto je uopšte ministar spoljnih poslova ovo pomenuo? Treba to reći otvoreno, a koliko sam čuo, to do sada nije pominjano. Razlog je što se ova tužba pojavljuje kao prepreka u međunarodnim odnosima. Treba konkretno da vidimo u kojim to međunarodnim odnosima. Konkretno, ova tužba se pojavljuje kao prepreka jedino kada govorimo o ulasku zemlje u program Partnerstvo za mir.
Načelno, a ne konkretno, ona može, u izvesnoj meri, da ometa unapređenje odnosa sa onim zemljama koje su tužene, pa se one osećaju nezadovoljnim zato što su tužene i, zbog toga što imaju ogroman uticaj u međunarodnoj javnosti, pogotovu u Evropskoj uniji, to može da ima uticaj na položaj naše zemlje. Citiram, to su verovatni razlozi zbog kojih je ministar spoljnih poslova uopšte pominjao mogućnost povlačenja tužbe ili ne, mogućnost koja ranije nije bila pominjana: konkretno zbog ulaska u program Partnerstvo za mir i načelno da bi se unapredili odnosi sa ovim zemljama.
Zar ne bi, ipak, bilo logično da sačekamo odluku Suda o tome da li je nadležan, pa da onda, posle donošenja odluke tog suda o nadležnosti, razgovaramo o tome?
Lično, što dobro znaju poslanici u ovoj skupštini, insistiram na ulasku naše zemlje u program Partnerstvo za mir. Tu se ne saglašavam sa nekim od poslanika. Imamo jednu temu oko koje se ne slažemo. Tvrdim da je od suštinske važnosti za našu zemlju da što pre postanemo deo programa Partnerstvo za mir i da, uz njihovu pomoć i podršku, nastavimo reformu celokupnog sektora bezbednosti.
Zbog toga, ozbiljno razmatram situaciju u kojoj se ova tužba nalazi kao prepreka ulaska naše zemlje u program Partnerstvo za mir. Meni je do toga stalo.
Kada pogledam unazad, vreme koje sam proveo kao ministar, najnezadovoljniji sam činjenicom da nismo uspeli da uđemo u ovaj program. Tu se ne saglašavam sa dobrim delom ovih poslanika. Meni je do toga stalo.
Međutim, vi dobro znate, kao što to znam i sam, u ovom trenutku nije jedina prepreka ulasku naše zemlje u program Partnerstvo za mir tužba protiv nekoliko zemalja članica NATO.
(Nekoliko poslanika iz poslaničkih kluba u isto vreme govori: "To je saradnja sa Hagom".)
Upravo tako kao što ste rekli, to je saradnja sa Sudom u Hagu. To je glavna prepreka.
Prema tome, nema razloga da govorimo na način na koji se sada govori o ovoj temi, o ovoj tužbi, kada mi do nje uopšte nismo došli. Uklanjanje ove tužbe danas ne bi učinilo nijedan korak napred kada je u pitanju ulazak naše zemlje u program Partnerstvo za mir. Mnogo je veći problem pred nama.
U takvoj situaciji moram da priznam da je polemika koju danas vodimo morala biti vođena unutar Vlade, pa tek kada Vlada o tome ima jedinstven stav, neka se obrati poslanicima, a ne da radimo ovo što danas radimo - provodimo vreme u razmeni argumenata između dve poslaničke grupacije, od kojih nijedna ne učestvuje u radu ove vlade, umesto da sačekamo da se Vlada dogovori i da izađe sa svojim stavom, pa tek onda da mi kažemo šta mislimo o stavu vladajućih stranaka. To je ono što je do ove rasprave dovelo - to što nema saglasnosti u nekim od ključnih pitanja.
Želim da vas upoznam da ćemo mi glasati protiv ove rezolucije.
Mislim da bi bilo pošteno da sve druge poslaničke grupe kažu kako će glasati o ovom predlogu, da onda daju svoje argumente, pa da eventualno tada otvorimo raspravu o tome da li je to interes građana ove zemlje ili nije interes građana ove zemlje. Hvala.
(Aplauz dela poslanika.)

Replika, narodni poslanik Miloš Aligrudić.

Ovo je ispalo kao prilika da se malo grdi Vlada Republike Srbije, da se iz opozicionih klupa napadne pozicija i da se, kod otvaranja ovakvog pitanja i ovakve rasprave, ponovo čuju neki tonovi koji u najmanju ruku čude.
Stvarno nisam mogao da razumem gospodina Svilanovića šta je u svom izlaganju hteo da kaže.
Dali smo veoma jasne razloge zbog čega smo protiv povlačenja tužbe i u tom delu smo se saglasili.
U čemu se to kao nismo složili?
Gospodin Svilanović je dobio iznenadni priliv i strahoviti napad patriotizma za ovom govornicom, vikao je, urlikao je, da nam se krv u žilama sledila, pokušavajući da nas ubedi kako smo mi, bože moj, u strašnoj zabludi i što foliramo kada govorimo o pitanju nadležnosti i nenadležnosti državnih organa, i da ova skupština ima pravo i obavezu da raspravlja o ovakvim pitanjima. To ne negiram. Ni u jednom trenutku mi nismo negirali pravo Skupštine Republike Srbije da se pozabavi ovakvim pitanjem.
Pomenuo sam i jasno sam se odredio, a ako ste vi sedeli na ušima pa to niste čuli, to je nešto drugo, u pogledu onoga što je suština rasprave, a to je pitanje povlačenja tužbe. Takođe, govorio sam i o aktu koji je predložen i koji bi, prema predlagaču, trebalo da bude način na koji se taj problem razrešava. Odredio sam se prema tome vrlo jasno, rekao sam da se na ovaj način taj problem ne razrešava. Prema tome, time sam najavio i način glasanja Demokratske stranke Srbije.
Vi niste rekli zbog čega nećete glasati za ovu rezoluciju. Ako niste imali one razloge i one argumente koje ste ovde izneli, kako shvatam, to znači da vi za ovu rezoluciju nećete glasati, kao opozicioni poslanik, zbog toga što se, prema vašem mišljenju, prema onome kako vi to vidite, članice koje čine vladajuću koaliciju između sebe u Vladi Republike Srbije nisu dogovorile pa imale, pre današnjeg dana, javno izrečen i decidan stav po tom pitanju. Odlično, ako je tako, onda nam to recite ili nam makar objasnite o čemu se radi.
Recite da li je vaš nastup ovde imao u dva dela dva cilja. Prvi da dokažete kako ste ultrapatriota, kako ste, u čemu se i sam saglašavam sa vama, protiv povlačenja ove tužbe, jer ona ništa dobro ni u kom segmentu ne donosi, niti u bilo kom obliku integracija naše zemlje u određene tokove, niti za Partnerstvo za mir, niti u bilo čemu drugom, da biste, na kraju, izrekli stav da ste protiv rezolucije.
Izvinite, rezoluciju je podnela opoziciona poslanička grupa SRS. Imala je pravo da to učini, imala je pravo da da taj tekst rezolucije. Vi sada ovde tumačite i politički objašnjavate onima koji gledaju ovaj prenos zbog čega su to uradili članovi SRS, zašto su to učinili. Valjda će predsednik poslaničke grupe SRS najbolje umeti da objasni zbog čega je podneo neki predlog i da ga brani na najbolji mogući način.
Mi o tome, na ovaj način, nismo želeli da raspravljamo, ali vi očigledno namećete jedan ton u ovoj raspravi koji nije dobar i koji šteti interesima ove države, jednako kao što drugi potezi mogu da štete.
A propo pitanja Skupštine i prava Skupštine da o nekom pitanju odlučuje, gospodine Svilanoviću, "kaunter memorijal", ili protivtužba za bosansku tužbu, podneta 1997. godine, a 23. aprila 2001. godine inicirano je podnošenje zahteva za reviziju odluke suda u pogledu nadležnosti iz 1996. godine.
U pogledu parnične sposobnosti učesnika u tom sporu, vi ste 9. aprila 2001. godine povukli kaunter memorijal, tj. povukli protivtužbu.
Razlozi su jasni, da bi ostali konzistentni svojim tvrdnjama u sporu. Ako ste tada to učinili i ako je tada javnost brujala o tome, mesec dana se o tome raspravljamo, zašto nekog niste pitali. Vi ste mesec dana izbegavali odgovor na to pitanje, mogli ste se čuti samo u pojedinim TV emisijama...
(Predsedavajući: Prekoračili ste vreme.)
... to je bilo javno nastupanje, ali kada govorimo o javnim nastupima, valjalo je da dođete ovde, u Skupštinu SRJ, valjalo je da onda poslanička grupa kojoj ste tada pripadali takođe dozvoli i omogući jednu sednicu na kojoj bi se to pitanje razjasnilo. To je i tada izazivalo određenu zabunu. Znam pravnu argumentaciju, ali ne moraju građani Srbije da znaju tu pravnu argumentaciju.
Ako ste tako korektni i toliko pošteni i konzistentni u svemu ovome, onda je tu konzistentnost trebalo da imate u izlaganju maločas, koje je izazvalo moje pravo na repliku.
(Goran Svilanović se javlja za reč.)

Nemate pravo na repliku. Replika na repliku ne može, jedino po Poslovniku.
Predsednik poslaničke grupe SPO - Nova Srbija, narodni poslanik Veroljub Stevanović, izvolite.

Dame i gospodo poslanici, danas su se ovde čule zaista preteške reči. Mislim da nam stvarno to nije bilo potrebno. Isti tonovi, bez razloga, u jednoj atmosferi koja nam ne treba, možda zato što je predizborna kampanja. Ali zaista ne mogu da prihvatim da neko moje ime ili ime poslanika SPO, bilo koga, pominje u ružnom kontekstu. A da vas podsetim, tada kada smo doživeli te užase, svi smo bili u funkciji u kojoj smo morali da budemo. Zato mi ove reči, ove pomisli, teško padaju.
Tada sam, u to vreme, bio komandant štaba civilne zaštite u Kragujevcu, uvek bio tamo gde su bombe padale, kao i vi. Zato što je to tako bilo, dobio zahvalnicu Vojske Jugoslavije, na koju sam jako ponosan. Nemojmo, molim vas, teške reči. To su činjenice i zato vas molim da ovo što danas pričamo, pričamo gledajući ovo sa druge strane.
Dakle, šta želimo? Mi smo tu gde jesmo, napadnuti od agresora, teško prošli, teško preživeli i sada smo tu gde jesmo. Razmišljamo šta dalje. Utoliko je naš greh, ako je greh, a nije, što imamo jedan predlog, ili smo ga imali, glasno izrečen, šta mi mislimo da je pametno uraditi u ovom trenutku. Ko će biti u pravu? Bez žuči kažem - brzo ćemo saznati, verovano u oktobru i onda ćemo videti šta će tada reći patriote.
Rekao sam malopre i ponavljam - ovo što ste dali kao predlog nije dobar predlog. Namerno ili nenamerno niste rekli kako glasi tužba, a to ću reći u najkraćem zbog javnosti. Dakle, tužili smo zemlje NATO zbog genocida za agresiju i nelegalnu upotrebu sile, za kršenje humanitarnog i ratnog prava i za materijalnu štetu. Tako to glasi.
Zato sam rekao da je falsifikat, jer niste spomenuli genocid, jer ste rekli zemlje NATO, a njih je 19, a u tužbi je osam, gde nema SAD i Španije, a valjda znamo da je 90% bombi palo od strane SAD. Dakle, samo zarad istine i zarad onoga što se želi i šta je namera nas ili nekoga ko predlaže rešenje, a vi ga stavljate zbog toga na krst.
Drugo što se mora reći da je falsifikat jeste - ko su te zemlje? Sedam od njih su evropske zemlje, osma je Kanada. Odmah kontrapitanje. Zar je moguće da želimo da uđemo u Evropu, a svi želimo, gde su i Francuska, i Velika Britanija, i Nemačka, i Belgija, i Holandija, i Portugalija i Italija, a da to jesu zemlje čiji je narod genocidan.
Šta je genocid, gospodo moja? To je pokušaj biološkog uništenja jedne nacije, jedne etničke grupe. A da vas i to podsetim, imali smo tri takva pokušaja - u Prvom svetskom ratu nad Jermenima, u Drugom nad Jevrejima i Srbima u NDH. To su činjenice.
Dakle, samo racionalno razmišljamo i pitamo - šta će da bude u Sudu u Hagu. Kakva će biti odluka Suda? I u tome je naš greh. Mi mislimo da ove zemlje koje su tužene na ovaj način – ne govorim o materijalnoj šteti, ne govorim o drugim stvarima, jer ako se tek genocid utvrdi i zato optuže, tek onda razgovaramo o drugim stvarima – da li će te zemlje biti optužene za genocid? Mislimo da neće. Ako već neće, šta je racionalno u ovom trenutku? To je ono naše razmišljanje.
Mi mislimo da treba povući tužbu upravo zato što će presuda biti ovakva. Pričamo kao odgovorni političari, koji treba da urade u jednom trenutku ono što se od njih očekuje i koji misle o posledicama. Šta će biti ako to uradimo? Glasno razmišljamo.
Očekujemo da će te zemlje u takvom jednom trenutku reći - odrekli su se one politike, to je nova politika koja odgovara i Evropi i svetu. Bićemo tada blizu ulaska u Evropu, tada tek, to je opet naše razmišljanje, gospodo, i to je naš greh koji ne mora da bude isti kao vaš, tada će tek oni zbog toga što smo pokazali da smo takvi kakvi jesmo, racionalno razmišljajući reći - tužbe Hrvatske i Bosne protiv nas će proći isto kao i naša, tražiće da se one povuku.
Tek ćemo tada, po našem mišljenju, biti blizu tog fonda koji se stvara kako bi se iz njega pokrile materijalne i nematerijalne štete za ono što smo zaista doživeli, i što jeste zaista užas.
Četvrto, što možda niste dobro shvatili ili namerno niste shvatili. Dakle, kako se dolazi do odluke da se povuče tužba.
Nema, gospodo, konsenzusa, pričali vi kako u Savetu ministara nema drugih ili ih ima, jer u strankama vladajuće koalicije nema istog mišljenja i nema povlačenja tužbe. Nije ni po tom osnovu bilo razmišljanja tako kako ste vi rekli. Ima li u ovome nečeg ružnog? Šta je to što može da nas proglasi izdajnikom? Mišljenje, razmišljanje, predlog, a to mi tako ne vidimo.
Šta će biti, postavlja se pitanje, ako presuda bude onakva kakva se očekuje. Mi nećemo biti u toj prilici u kojoj bismo bili tada, odnosno tužbu povukli. Dakle, verovatno ćemo biti u jako teškom stanju kao država i samo se postavlja pitanje, imamo li prava da o ovome ovako razgovaramo.
Malopre sam rekao, i ne bih da ponavljam, šta je to bilo u Rambujeu, ne na kraju, nego pred kraj. Šta smo mogli da postignemo, a šta nismo uradili i šta se na kraju desilo. Ako me već pitate reći ću, valjda je bilo bolje da smo prihvatili i ono loše, najlošije, jer smo bili tvrdoglavi, tvrdobradi, nego ono što smo doživeli pod bombama.
Svako će reći, naravno da je bolje. Postoji, gospodo moja, nešto što se zove politička odgovornost, a ponavljam, blizu je oktobar, blizu je odluka. Spreni smo, upravo zato što ste ovoliko prašine digli i bacate je narodu u oči na ovaj način, da posle toga stanemo pred lice javnosti i da pitamo hoće li bar jednom da se desi da neko odgovara za lošu političku procenu. Ukoliko to budemo mi, treba da odgovaramo, naravno, ali pitam vas šta će biti ukoliko je vaša politička procena bila loša. Dodajem, neće biti prvi put, nažalost. Hvala.

Reč ima predstavnik predlagača, narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Moram da reagujem na izlaganje komandanta štaba civilne zaštite, a izjavljujem da ga bar zbog jednog čina cenim i poštujem, a to je kada je u prostorijama SPO u Kragujevcu prikupljao dobrovoljce za slanje na front. Zbog toga vas cenim, gospodine Stevanoviću, možda biste vi to voleli da zaboravite, a zbog toga vas izuzetno cenim.
Nemojte da pričate o prašini koju smo podigli, jer tu uopšte nije dilema šta je starije, kokoška ili jaje. Vaš predsednik je izazvao našu reakciju. Mi nikada ne bismo tražili ovakvu rezoluciji da jedan ministar spoljnih poslova nije izašao u javnost sa predlogom da povučemo tužbu. Jer, kažem, ma ne može ministar da izlazi u javnost mimo stavova Vlade, šta vam je ljudi.
Ministar predstavlja Vladu. Ne može da predstavlja svoje političke stavove kada je član Vlade. Šta sada mi znamo s kim se on to dogovarao oko te izjave, sa Milom Đukanovićem, sa nekima iz NATO-a. Vidim da nije sa Koštunicom. Sve do sada sam sumnjao da jeste.
Vama je Koštunica sve ovo izazvao kada je podneo zahtev da budemo priznati kao nova država. To je sve tačno.
Mi smo bili članovi UN u ono vreme kada su tužbe podnošene, samo je bila prazna stolica, ali to vama da ne objašnjavam. Međutim, tom izjavom koja kaže, kako ćemo mi u Partnerstvo za mir sa tužbom protiv članica NATO, pitam vas, kako ćemo u Partnerstvo za mir ovako bombardovani od strane NATO.
To pitanje vi sebi ne postavljate. To je moralnije pitanje. Mi možemo da oprostimo što su nas pobili, a oni sada nama ne mogu da oproste što ih tužimo što su nas pobili.
Dalje, šta i ako ne priznaju, ako sud ne utvrdi da je izvršen genocid, a osnova velikih ima. To je tek deseta tačka tužbe. Devet pre toga postoje. Deseta je da su hteli da nas unište, deo nacije su hteli da nestane. Šta ako ne prihvate? Delimično se prihvata tužba, a ono što je osnovano sud će da prihvati, ono za šta utvrdi da nije osnovano neće da prihvati.
Ne vredi da ovde potežemo priču o tome može li jedna opoziciona politička stranka da ima svoj stav. Može i ima ga. Jesmo li imali pravo na ovo zasedanje? Jesmo, sakupili smo dovoljno potpisa. Mogli ste da sprečite tu raspravu, mogli ste da ne dođete na sednicu, mogla je da ne bude održana sednica. Pitali bi vas građani Srbije, zašto se o tome kao narodni poslanici ne izjasnite. Ovde je važno da se izjasnimo. Svi mi koji smo strepili šta će biti u tih 78 dana.
Odmah da se razumemo, nema tamo nevinih žrtava i onih drugih žrtava sa naše strane. U Srbiji i Crnoj Gori, tadašnjoj SRS, svako ko je oštećen NATO bombardovanjem je nevina žrtva, i naši vojnici su bili nevine žrtve. Imam dva sina. Jedan je mogao da nastrada u kući, a jedan u vojsci. Pa šta da kažem, da su imali pravo da mi ubiju onog u vojsci. Čime je on to njih izazivao?
Samo još jedna stvar, ako je ratovala Hrvatska i BiH i SFRJ, kakve to ima veze sa NATO. Zašto ovde povezujete sve tužbe. Kakve veze ima tužba BiH protiv SFRJ, ili SRJ, a nema osnova, jer je Dobrica Ćosić, čim je formirana nova država u junu mesecu 1992. godine, rekao: nijedan naš vojnik se ne nalazi na teritoriji BiH. Kakva je veza između naše tužbe protiv NATO i tužbe BiH protiv nas.
Vi kažete, krivi smo. Otkud vam ideja da smo krivi po tužbi BiH. Vi kažete, nije kriv NATO, već znate i presudu, otkud vam ta ideja. Kako to sve znate negativno po Srbiju? Za tužbu BiH bićemo osuđeni, za tužbu protiv NATO, NATO će biti oslobođen. Time da nas ubedite da ovo ne diramo, nemoguće je.
Ako sam od vašeg predsednika stranke čuo da od tužbe treba odustati, danas sam od vas čuo da od tužbe nećete odustati. Da li se to radi o istoj stranci? U čije mišljenje da verujem?
Ako je ovo mišljenje SPO, hajde da vidimo šta ćemo sa Vukom Draškovićem, da mu damo neku drugu stranku da upropasti, jer vi onda zaslužujete mnogo boljeg predsednika nego što ga imate.

Pravo na repliku, narodni poslanik Veroljub Stevanović.

Mislim da me zaista ne razumete ili namerno nećete da me razumete. Nisam ni očekivao da me razumete, jer verovatno govorimo različitim jezicima. Nemojte da menjate ili zamenjujete teze, ostavite ono što se zove agresija, sve ono što smo preživeli. Ponavljam, mi ovde govorimo o ovom trenutku i o razmišljanju šta je najbolje u ovom trenutku, posle silnih muka u kojima smo bili, da uradimo.
Zašto nas stalno vraćate u priču patriote i izdajnici, a svi smo bili pod bombama, bez obzira kako vi govorite o tome šta je neko bio u civilnoj zaštiti ili nije. To je priča koja je teška, ružna, ne daj bože ponovljiva. Dajte da vidimo šta sada?
Ponavljam, mi mislimo da treba na pravi način u ovom trenutku doneti odluku koja odgovara nama, budućnosti Srbije i onome šta se može tom odlukom dobiti. Nećemo nijednog trenutka nikome ništa ružno reći ako ne misli kao mi. Ne mislite isto. Mislite da ćemo dobiti tim što će tužba ostati.
Videćemo šta će se desiti u oktobru. Strah nas je da nas to ne košta. Upravo to pričamo. Vi, pošto nemate argumente ili ih možda ne iznosite na pravi način, priču nam vraćate unazad, u agresiju, u to šta je bilo. Nećemo mi da kažemo što biste vi verovatno rekli – zašto bombe? Zato što nismo znali da vodimo politiku i nismo shvatili šta je u tom trenutku najbolje. Nikoga ne pravdam.
Znači, pitanje je prosto – politika je stvar mogućeg. Nismo uradili ono što je bilo moguće da ne dođe do bombi. Ne opravdavamo ih, naravno, to su strašne stvari, teške stvari, ne ponovile se, ali mi pričamo u ovom trenutku o mogućnostima i tražimo da nas razumete, a vi svu priču vodite na politiku, na grešku.
Ponavljam ono što je možda najbitnije – četvrtu stvar koju ste namerno zaboravili, ukoliko nema konsenzusa, nema odluke, ali bojimo se da će to da nas košta. Samo je to naš greh što tako razmišljamo.

Reč ima predstavnik predlagača, narodni poslanik Tomislav Nikolić.