PRVA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 07.10.2004.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

2. dan rada

07.10.2004

Sednicu je otvorio: Predrag Marković

Sednica je trajala od 11:15 do 18:05

OBRAĆANJA

...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Gospodine predsedniče, povređen je Poslovnik tako što je meni prethodnik prigovorio da sam u svojoj diskusiji dezavuisao rad onih ljudi koji su potpisnici ovog predloga i da sam nešto izneo u pogledu  njihove ličnosti...

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Povrgli ste to, imamo puno razumevanja da je pogrešno protumačen vaš nastup. Zahvaljujem.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Samo sam to hteo da objasnim da je u tom delu povređen Poslovnik i da je gospođa Čomić pogrešno shvatila, 99,9% izlaganja sam koristio da objasnim razloge.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Sve je u redu. Hvala vam. Hvala na razumevanju.
Još jednom hvala na razumevanju gospodine Krasiću. Izvolite.

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo, reklamiram povredu člana 48. i 74. Poslovnika. Na našem stolu se danas našao jedan dopis gospođe Čomić u potpisu, kao predsednika Odbora za inostrane poslove. Videli ste svi o čemu se radi. To potvrđuje još jednom manir rada Demokratske stranke.
Juče je predsednik Demokratske stranke i predsednik države, prekjuče, izađe u javnost i pozove Srbe da izađu na izbore nelegitimno, protivustavno, a danas gospođa Čomić pošalje poslanicima nešto što ne znam šta je, jer nije zavedeno u Narodnoj skupštini. Niko je iz Odbora za inostrane poslove nije ovlastio da ovo pošalje svim poslanicima, iako, naravno, nije zabranjeno da se sa tim upoznaju, jer svi vrlo dobro znate da možete da prisustvujete svim odborima, ko god želi, kada god želi, dakle, sednice nisu zatvorene. Mi nismo dogovorili da ćemo ovakav tekst poslati narodnim poslanicima.
Gordana Čomić nije institucija. Ona je institucija sama za sebe kao narodni poslanik, ali neka se ne krije iza Odbora za inostrane poslove. Šta nam šalje? U prilogu radi informisanja dostavljamo tekst rezolucije o uznemiravanju manjina u Vojvodini koji je evropski parlament usvojio na sednici od 16. septembra 2004. godine u prevodu. Uznemiravanje može da bude i šikaniranje i zlostavljanje - primedba prevodioca.
Obaveštava nas da će nam tek dostaviti ono što je parlamentarna skupština Saveta Evrope juče, danas i prekjuče raspravljala. Reći ću vam šta je uradila, zbog ovakvih kao što je Gordana Čomić i onih koji su neodgovorni i nepripremljeni otišli tamo. Usvojena je veoma loša rezolucija koja konstatuje da je došlo do zastoja u razvoju demokratije. Doduše, jeste, ali na vlasti su oni koje je Zapad hteo, pa su oni krivi što je došlo do zastoja demokratije.
Naša delegacija je otišla tamo nepripremljena za nastup i tamo je, kako mi je rečeno, doneta rezolucija u kojoj smo čak optuženi za antisemitizam.
Kako vi mislite da mi onda odemo u Evropu tako kako vi ovom rezolucijom predlažete, a ne činite ništa da tamo u Savetu Evrope ne dođe do donošenja ovakvih rezolucija. Ko je vama, molim vas, gospođo Čomić dozvolio da ovo podelite, gde je ovde štambilj da je ovo zavedeno u Narodnoj skupštini? Otkud ja znam da je ovo vaše, gde je ovo štampano. Vi niste Odbor za inostrane poslove. Takođe sam član Odbora za inostrane poslove, ali vi nekome morate da podnesete račun i vi nekoga morate da izvestite – eto, izvršila sam još jedan zadatak. Sramota gospođo Čomić.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Molim da vodite računa o izražavanju.
Molim vas, gospođo Čomić, samo trenutak. Dakle, nijedan od navedenih članova nije povređen. Molim vas, govori o radu Odbora. Zahvaljujem se. Uopšte nije primedba ovde bila kako radi Odbor. Zahvaljujem se što je na zahtev potpredsednika Skupštine Srbije, gospodina Anđelkovića, koji je iznet juče za govornicom, traženo da predsednik Odbora za spoljne poslove upozna sve sa tekstom rezolucije i tokom diskusije je obećano da će prevod tog teksta biti dostavljen i on se danas nalazi ovde i dostupan je svima. Nije predmet diskusije ovde ni na jedan način, osim kao i svi materijali u prilogu koji su podeljeni ovde.
Molim vas, pošto ovo nije bilo po Poslovniku, nemate repliku.
(Gordana Čomić: Direktno pominjanje imena)
Molim vas, diskusija nije bila po Poslovniku. Konstatovao sam, molim vas, konstatovao sam da nije povređen nijedan član Poslovnika, ove diskusije nije bilo.
(Gordana Čomić: Ovo se briše iz stenograma?)
Tako je.
Izvolite gospodine Ristiću.
...
Demokratska stranka

Boško Ristić

Demokratska stranka – Boris Tadić
Dame i gospodo poslanici, poštovani predsedniče, tema ove sednice Skupštine je da li Srbija želi u Evropu, da li želi u evropske integracije ili ne. Bojim se da je ova govornica u dužem vremenskom periodu tokom dana zloupotrebljavana da se međusobno optužuju poslanici zarad dnevno političkih poena i apsolutno vam teme dnevnog reda ovog zasedanja.
Dakle, DS će glasati za ovu rezoluciju pošto je opredeljena za evropske integracije, opredeljena je da prihvati sve ciljeve i vrednosti oko kojih su okupljene zemlje Evropske unije i da prihvati standarde koje su ove zemlje već prihvatile unoseći te standarde i implementirajući ih u svoje zakonodavstvo i u svoj pravni sistem. To je tema i mi ćemo se izjasniti pozitivno prema tom pitanju.
Koje su to vrednosti i ciljevi oko kojih se okupljaju zemlje Evropske unije koje mi prihvatamo? To su odgovornost u radu, to je javnost u radu, to je slobodno tržište, sloboda kretanja ljudi, roba i kapitala, pravna država, odnosno vladavina prava, ekonomski prosperitet građana Srbije kroz Evropsku uniju i u zajednici sa ostalim zemljama razvijene demokratije.
Ovde neki pokušavaju da prikažu Srbiju kao moguću žrtvu evropskih integracija. Meni se čini da takvu tezu zagovaraju samo oni koji ne mogu ili nisu spremni ili voljni da ispune standarde propisane i opšte prihvaćene od strane zemalja Evropske unije. DS se zalaže za prosperitetno društvo, za vladavinu prava i za bogate građane Srbije. Zalaže se za puni suverenitet, zalaže se za vođenje politike i za zaštitu interesa građana kroz institucije.
Kada je neko ovde već pominjao poziv predsednika države i predsednika DS-a da građani Srbije izađu na izbore na Kosovu i glasaju i kroz institucije pokušaju da ostvare svoja prava, naravno, uz uslove i vremenska ograničenja koja smo postavili, to je potpuno legitimna stvar i to pokazuje i govori o civilizovanom ponašanju i civilizovanom pristupu u rešavanju problema građana Srbije na celokupnoj njenoj teritoriji. Da li treba da se donese rezolucija ili ne? Pominje se Ustavna povelja. Ustavna povelja pokazuje i ona je usvojena, da je Srbija kroz državnu zajednicu sa Crnom Gorom opredeljena za evropske integracije.
To je sada obaveza Srbije, jer postoji obaveza usaglašavanja Ustava Srbije sa Ustavnom poveljom. Međutim, da bi ova rezolucija bila realno sprovedena, da ne ostane puna deklaracija, deklarativno izjašnjavanje o prihvatanju i preuzimanju ciljeva i vrednosti, nužno je da se svi politički i društveni činioci ponašaju u skladu sa svojim opredeljenjem.
To znači da će svi politički činioci, sve političke stranke, posebno stranke u parlamentu, ali i vanparlamentarne političke snage svoje programe sprovoditi na takav način da neće sprečavati evropske integracije. To znači da ćemo se svi delimično odreći delova svojih programa koji znače ekstremizam, koji znače međusobno nerazumevanje i koji znače odstupanje od ciljeva koje ćemo ovom rezolucijom usvojiti i prihvatiti.
Dakle, jasno je da ova skupština usvajanjem rezolucije o evropskoj integraciji postiže nacionalni konsenzus oko najznačajnijih pitanja, oko ciljeva i vrednosti i oko standarda koje će kasnije implementirati u svoj zakonodavni sistem. Odgovarajući na pojedina pitanja, a to je zašto Evropska unija, zašto evropske integracije, kako doći do evropskih integracija, ko treba da dovede do evropskih integracija, kada to treba da se desi i gde, dobićemo i najznačajnije odgovore oko kojih treba da se stvori konsenzus.
Zašto u Evropsku uniju? Zašto evropske integracije? Zbog njenih ciljeva i vrednosti. Kako? Usaglašavanjem našeg pravnog sistema i implementacijom standarda i harmonizacijom odnosa sa Crnom Gorom. Ko? Sve demokratske i dobronamerne političke snage koje vode računa o interesima građana Srbije. Kada? Odmah, do ispunjenja ovog cilja. Gde? U zemlji Srbiji, na celoj njenoj teritoriji.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Da li je tu gospodin Aleksandar Vlahović? (Ne.)
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo?
Reč ima gospodin Žarko Obradović.
...
Socijalistička partija Srbije

Žarko Obradović

Socijalistička partija Srbije
S obzirom da je ovo objedinjena rasprava i neće biti vremena za raspravu o amandmanima SPS-a želim da, koristeći poslovničko pravo, kažem nekoliko reči o ta dva amandmana, jer oni jesu suštinski za ovu raspravu o Predlogu rezolucije o pridruženju Srbije Evropskoj uniji.
Mnogo govornika i juče i danas nam je držalo lekciju o tome da nije bilo potrebe, niti razloga da pominjemo Partnerstvo za mir kao sadržaj ove deklaracije, niti da je to problem za usvajanje ove deklaracije, ne pružajući nijedan konkretan dokaz da je Partnerstvu za mir mesto u ovoj deklaraciji. Više puta nekoliko naših poslanika je juče i danas ponovilo da Partnerstvo za mir nije program koji je vezan za pridruživanje i članstvo u Evropskoj uniji i bili smo apsolutno u pravu.
Ukoliko je eventualno naše izlaganje imalo neku dimenziju koje nije utemeljeno, ja sam bio slobodan da nađem jedan dokument koji je izdala Vlada Republike Srbije i u kojem se kaže – Partnerstvo za mir, značenje tog pojma, ''Severnoatlanski savet za saradnju osnovan decembra 1991. godine. Severnoatlantski savet okuplja saveznike iz redova NATO i države bivšeg Varšavskog ugovora u okviru foruma posvećenog pitanjima bezbednosti i saradnje.
Tri godine kasnije 1994. godine pokrenut je program Partnerstvo za mir kako bi se zemljama partnerima omogućilo da razviju individualne programe saradnje sa NATO-m. Kao zamena za Severnoatlantski savet za saradnju 1997. godine osnovan je Evroatlantski partnerski savet itd. Osnovni ciljevi Partnerstva za mir jesu javnost u procesu planiranja odbrane i vojnog finansiranja, demokratska kontrola oružanih snaga, kao i razvijanje kapaciteta za zajedničko delovanje snaga partijskih zemalja i onih koje su članice NATO.''
Crno na belo Partnerstvu za mir u ovoj deklaraciji mesta nema i ne treba da bude. Uzeo sam takođe i ovaj dokument koji smo juče dobili kao poslanici, kao jedno edukativno štivo za raspravu o ovoj temi.
Detaljno sam pregledao knjigu koja se zove ''Proces evropske integracije'' i nisam nigde našao Partnerstvo za mir.
Postavljam jedno logično pitanje. Zašto Partnerstvo za mir u deklaraciji kada Partnerstvo za mir nije nešto što je vezano za pridruženje bilo koje članice Evropskoj uniji. Da li se na mala vrata želi usvojiti stav da smo u Skupštini dali podršku pridruženju Partnerstvu za mir. Ako se stvarno želi stav Skupštine i pojedinih stranaka, onda smo to trebali staviti kao posebnu tačku dnevnog reda.
Nama članovima SPS-a, poslanicima SPS-a nije prihvatljivo da deklaracija koja govori o pridruženju Srbije Evropskoj uniji sadrži odnos naše države prema programu NATO-a, Partnerstvu za mir. Mi ne želimo da to pitanje bude ovde pomenuto, a sadržaj tog programa sam po sebi je dovoljan.
Jedan od naših kolega danas je pomenuo da niko ne govori o onome što sledi nakon Partnerstva za mir, to je čistilište NATO-a, to su neki i priznali. To je pitanje nekoliko desetina milijardi troškova da bi se ceo sistem odbrane prilagodio standardima NATO-a. To neko treba da plati, a to će biti naši građani, a pogotovo ono što se radi po pitanju uništenje državne vojne industrije.
Ako nastavimo da ovako reformišemo vojsku izgubićemo predmet reforme, jer smo ih ostavili bez ičega, ostavili smo ih bez osnovnih uslova za život. Ako se želelo da se raspravlja o Partnerstvu za mir onda je to trebalo javno reći. Partnerstvu za mir u ovoj rezoluciji mesta nije bilo i ne treba da bude i mi smo predložili jednostavno da se taj stav briše.
Druga stvar vezano za Hag. Tačno je, SPS ne može da prihvati stav iz ove rezolucije gde se izričito traži transfer haških optuženika tom sudu. To je deo rezolucije koji se ne vidi, ali ja sam juče našao taj dokument iz Soluna i citirao. Za nas to nije prihvatljivo i to treba da se zna. Nemojte da nam držite predavanja o tome da su potrebne bolne odluke. Koje bolne odluke? Nisu pomenute.
Pominje se Hag. Zašto ne pomenete Kosovo i Metohiju? Da li je to deo bolnih odluka koje treba da saopštimo Srbiji da bi bili članica Evropske unije? Ako treba da budemo članica Evropske unije, a da se odreknemo Kosova i Metohije, onda ne treba da budemo članica Evropske unije. Haški sud ima svoj vek trajanja. Šta ćemo primera radi, ako je trajanje Haškog suda predviđeno do 2008. godine, a pominje se da ćemo 2012. godine biti članica Evropske unije?
Haški sud ima svoju političku potrebu i on je tu potrebu gotovo ispunio. Nedostaje mu dokaza i zato mu trebaju saradnici u dokazima. Jer Haški sud je osnovan da bi opravdao ono što su zemlje NATO-a zajedno sa Amerikom učinile našoj zemlji.
A to je da su nas 78 dana i noći bombardovali, načinili brojne ljudske i materijalne žrtve i štete i traže opravdanje za taj svoj postupak.
Predmet međunarodnih obaveza podrazumeva i saradnju sa stalnim sudom, krivičnim, međunarodnim u Rimu. Zašto to da ne pomenemo? Na kraju krajeva ili na početku stvari mi u Srbiji imamo još uvek važeći Ustav. Čak i ova rezolucija pominje predlog, odnosno zasnovana je na Ustavu Republike Srbije. Naš Ustav zabranjuje izručenje građana i to mora da se zna.
Na kraju, zanimljivo je pomenuti kako pozicija u parlamentu menja stavove pojedinih poslanika. I zanimljivo je da obavezu izručenja četvorice generala, pošto je to aktuelna tema, pominju i oni koji su u decembru mesecu prošle godine, ali tada kao vlast, doneli odluku da ta četiri generala ne treba izručiti.
Da li je to principijelnost o kojoj se govori, ili je reč o politikantstvu. Naravno, reč je o politikantstvu. Znači, sada mi nismo Vlada, nismo vlast, sada smo mi nešto drugo, e pa sad mogu da idu ljudi u Hag, mogu da se izruče. To nije odgovoran odnos ni prema tom pitanju, a ni prema državi.
Mi smatramo da za ova dva stava u dokumentu, koji se nalazi pred parlamentom Republike Srbije, nije bilo mesta i ne znamo razloge predlagača - zašto se išlo po svaku cenu na ovakve formulacije. Smatrali smo, a i danas smatramo da ukoliko je predlagač stvarno želeo da iskaže jedinstvo Narodne skupštine Republike Srbije, da je mogao naći drugačiji način da iskaže to jedinstvo i da sve parlamentarne stranke, zastupljene u parlamentu Republike Srbije, glasaju o tome. Hvala.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala vama.
Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Da li predstavnik predlagača želi završnu reč? Izvolite.